Trend ubrzanja dekarbonizacije prate i projekcije za tr\u017ei\u0161te elektri\u010dne energije u regionu do 2030. godine. Najavljeno je zatvaranje 6,2 gigavata kapaciteta termoelektrana i novih 42,3 gigavata iz obnovljivih izvora, pri \u010demu se najve\u0107i rast snage elektrana na obnovljive izvore o\u010dekuje u Gr\u010dkoj, Rumuniji, Srbiji i Bugarskoj.<\/p>\n
Vode\u0107i ljudi dr\u017eavnih elektroprivreda iz Srbije, Slovenije i Crne Gore, kao i nezavisnih kompanija koje investiraju u obnovljive izvore u regionu, bili su u\u010desnici panela Strategije dekarbonizacije elektroenergetskog sektora u Jugoisto\u010dnoj Evropi 2040\/2050\u00a0<\/strong>u okviru Beogradskog energetskog foruma 2025. Slo\u017eni u stavu da se dekarbonizacija uveliko sprovodi i da predstavlja nezaustavljiv proces koji se ve\u0107 zna\u010dajno ubrzava, u\u010desnici panela su predstavili razli\u010dite strategije, koje \u0107e u narednim godinama i decenijama njihove kompanije sprovesti i koje \u0107e dovesti do realizacije toga procesa.<\/p>\n Jedna od zajedni\u010dkih poruka je da o\u010dekuju da dr\u017eave, pojedina\u010dno, treba da olak\u0161aju ulaganja i u\u010dine pravni okvir predvidljivim, a me\u0111usobno da se povezuju i razmenjuju iskustva. Oslonac energetske tranzicije u regionu je na zelenoj energiji, ali je nekoliko zemalja zainteresovano i za uvo\u0111enje nuklearne energije, kako konvencionalnih nuklearki tako i malih modularnih reaktora, ili za pro\u0161irenje postoje\u0107ih kapaciteta.<\/p>\n Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Du\u0161an \u017divkovi\u0107<\/strong> napomenuo je da je ona posve\u0107ena dostizanju svojih i dr\u017eavnih ciljeva za zelenu energiju i smanjenje emisija. \u201cSvakako, radi\u0107emo to, veruju\u0107i u ove ciljeve, ali ne dovode\u0107i u pitanje energetsku sigurnost i energetski suverenitet dr\u017eave Srbije. Pokazalo se da je to jedini odr\u017eivi put“,<\/a> ocenio je.<\/p>\n Kompanija posebno ra\u010duna na projekat solarnih elektrana ukupnog priklju\u010dnog kapaciteta jednog gigavata, sa baterijama zbirne operativne snage 200 megavata. Investicija se sprovodi kroz strate\u0161ko partnerstvo s konzorcijumom kompanija Hyundai Engineering i UGT Renewables (UGTR).<\/a><\/p>\n U toku je studija o mogu\u0107nosti izgradnje velikih nuklearnih elektrana i malih modularnih reaktora u Srbiji<\/p><\/blockquote>\n Proces dekarbonizacije ne\u0107e biti lako izvodljiv bez ozbiljnog obima za skladi\u0161tenje energije, upozorio je \u017divkovi\u0107 i dodao da ne\u0107e biti realan bez nuklearne energije. U toku je studija o mogu\u0107nostima za izgradnju velikih nuklearki i malih modularnih reaktora<\/a> (SMR-ova).<\/p>\n Prvi \u010dovek Elektroprivrede Srbije smatra da gra\u0111anima svake zemlje „treba do\u010darati kvalitet te energije“ i objasniti im da je neophodno obezbediti energiju za privredu i sigurnost.<\/p>\n Direktorka kompanije WV-International<\/a> Neda Lazendi\u0107<\/strong> skrenula je pa\u017enju na pomenuto strate\u0161ko partnerstvo za solarne elektrane sa baterijskim sistemima za skladi\u0161tenje elektri\u010dne energije (BESS), pogotovo jer je Hyundai Engineering renomirana svetska kompanija.<\/p>\n Ocenila je da \u0107e taj poduhvat biti prekretnica za ceo region i da je izuzetno zna\u010dajan za sticanje iskustva na doma\u0107em planu.<\/p>\n Nedavni drugi krug aukcija<\/a> za elektri\u010dnu energiju iz obnovljivih izvora je pokazao da se Srbija odlu\u010dila za energetsku tranziciju „i tu vi\u0161e nema dileme“, naglasila je Lazendi\u0107 i kazala da je ova zemlja primer za region. Cene postignute na nadmetanju su atraktivne i u skladu s evropskim trendovima, primetila je.<\/p>\n Slovenija<\/a> i GEN energija se u dekarbonizaciji elektroenergetskog sistema oslanjaju na investicije u obnovljive izvore i nuklearnu energiju, po re\u010dima generalnog direktora te elektroprivrede Dejana Paravana.\u00a0<\/strong><\/p>\n „\u017delimo da se \u0161to pre otarasimo uglja,<\/a> a obnovljivi izvori su na kratkoro\u010dnom planu jedina opcija. Za\u0161to se otarasiti uglja? Doma\u0107a proizvodnja lignita je ekonomski veoma neisplativa, a i zbog klimatskih ciljeva“, objasnio je.<\/p>\n Me\u0111utim, izuzetno je komplikovano dobiti dozvole za zelene elektrane i smestiti ih u \u017eivotnu sredinu, dodao je Paravan. S druge strane, kod nuklearne energije nema emisija gasova s efektom staklene ba\u0161te, a veoma je stabilna i pouzdana, naveo je. Osim toga se s tom tehnologijom zauzima najmanja povr\u0161ina, a proizvode se ogromne koli\u010dine elektri\u010dne energije, ka\u017ee \u0161ef GEN energije.<\/p>\n Paravan je podsetio da je nuklearna elektrana Kr\u0161ko pre dve godine obele\u017eila \u010detiri decenije od izgradnje i da joj je radni vek produ\u017een za 20 godina. GEN energija radi na projektu Kr\u0161ko 2.<\/a> Generalni direktor o\u010dekuje da izgradnja po\u010dne 2032. ili 2033, pa da bi reaktor na mre\u017eu mogao da se priklju\u010di 2040. godine.<\/p>\n Drugi pravac razvoja su SMR-ovi. Ipak, razvoj te tehnologije \u0107e trajati jo\u0161 dosta dugo, a pritom takva postrojenja ne\u0107e imati prednost na polju tro\u0161kova koju imaju veliki reaktori, rekao je. U krivu je onaj ko o\u010dekuje da \u0107e elektri\u010dna energija koju proizvode SMR-ovi biti jeftinija od one iz velikih nuklearki, smatra Paravan.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de dileme izme\u0111u obnovljivih izvora i nuklearne energije, on je izrazio uverenje da ih ne treba me\u0111usobno isklju\u010divati. „Trebaju nam obnovljivi, i na kratak rok oni mogu da nam obezbede mnogo elektri\u010dne energije bez CO2. Ali treba da pojasnimo da kada do\u0111emo do 70, 80, 90 odsto obnovljivih, imamo problem sezonskog skladi\u0161tenja i situacija \u0107e postati veoma te\u0161ka“, izjavio je Paravan.<\/p>\n Nasuprot njemu, generalni direktor kompanije Akuo Energy<\/a> Erik Skoto<\/strong> ukazao je na to da je nuklearna energija skupa. „Gotovo je. Mi smo pobedili u toj trci. Obnovljivi izvori su najjeftiniji za proizvodnju energije“, podvukao je.<\/p>\n Cena kapaciteta za skladi\u0161tenje energije je deset puta manja nego pre deset godina, podsetio je \u0161ef ove francuske kompanije. Pored toga, operativna snaga baterijskog sistema u standardnom TEU kontejneru, du\u017eine 20 stopa (6,1 metar), sada dosti\u017ee \u0161est megavata, tri puta vi\u0161e nego pre tri godine, rekao je Skoto.<\/p>\n Za privla\u010denje investicija je potrebna stabilnost, poru\u010dio je. Dalje, neke jednostavne stvari bi pomogle da Akuo, ina\u010de jedan od pobednika poslednje runde aukcija u Srbiji, \u0161to pre materijalizuje svoje projekte dva vetroparka, istakao je Skoto. Pomenuo je brzinu dobijanja dozvola za telekomunikacione sisteme ili izgradnju puta za elektranu.<\/p>\n Osvr\u0107u\u0107i se na sporost energetske tranzicije u balkanskim zemljama, kazao je da ta situacija ima pozitivnu stranu. „Kasnimo. Onda \u0107emo se okoristiti od najjeftinijeg resursa, najjeftinijeg na\u010dina proizvodnje energije“, zaklju\u010dio je Skoto.<\/p>\n Ljubi\u0161a \u0110urkovi\u0107,<\/strong> tehni\u010dki direktor Elektroprivrede Crne Gore,<\/a> nazvao je kompanijine projekte Solari 3000+ i Solari 500+ po\u010detkom energetske tranzicije u toj zemlji. Od po\u010detka 2023. je, uklju\u010duju\u0107i kasnije pokrenuti Solari 5000+,<\/a> postavila fotonaponske sisteme na 7.380 objekata, otkrio je.<\/p>\n Ukupni nominalni (pik) kapacitet je 76 megavata, a do kraja godine \u0107e biti instalirano jo\u0161 125 megavata, napomenuo je EPCG-ov predstavnik.<\/p>\n Kompanija gradi vetroelektranu Gvozd<\/a> i solarni park Kapino polje<\/a> kod Nik\u0161i\u0107a, izme\u0111u ostalog.<\/p>\n U \u017deljezari<\/a> je na krovovima dosad instalirano deset megavata, a pre kraja godine \u0107e na prenosnu mre\u017eu biti priklju\u010deno jo\u0161 15,5 megavata, izjavio je \u0110urkovi\u0107. Potpisan je ugovor o izgradnji osmog agregata u hidroelektrani Peru\u0107ica,<\/a> od 58 megavata. Treba da bude zavr\u0161en 2027. godine.<\/p>\n \u0110urkovi\u0107: Realno je da Termoelektrana Pljevlja bude uga\u0161ena izme\u0111u 2045. i 2050. godine<\/p><\/blockquote>\n Energetsku tranziciju \u010dini jedinstven i uvezan sistem, uklju\u010duju\u0107i skladi\u0161ne kapacitete i mere pove\u0107anja energetske efikasnosti, poru\u010dio je. „Morate stvoriti uslove za brzu integraciju obnovljivih izvora energije u distributivnu i prenosnu mre\u017eu. Mi smo to trebali ve\u0107 da uradimo. Nijesmo to uradili, naro\u010dito na Zapadnom Balkanu. Nijesmo uradili rekonstrukciju distributivne i prenosne mre\u017ee“, izjavio je.<\/p>\n Osvrnuv\u0161i se na aktuelnu rekonstrukciju Termoelektrane Pljevlja,<\/a> \u0110urkovi\u0107 je rekao da taj projekat ne bi imao smisla ako \u0107e postrojenje raditi jo\u0161 kratko. Po Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NEKP),<\/a> \u010dija je izrada pri kraju, bi\u0107e aktivna barem do 2041. godine,<\/a> iako je realno da bude uga\u0161ena tek izme\u0111u 2045. i 2050. godine, smatra tehni\u010dki direktor EPCG-a.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Predstavnici elektroprivreda i privatnih proizvo\u0111a\u010da struje su na konferenciji BEF 2025 govorili o razli\u010ditim pristupima dekarbonizaciji u regionu<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":80624,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,1],"tags":[68,807,6736,7226,6798,7137,3279,6765,669,1805,1854,189,6597,4613,5637,1202,6512,6239,6710,6399,5995,6702,5627,6701,6063,6878,647,3558,3571,6626,1890,5357,2103,6046,6930,5440,2341,5980,5982],"class_list":["post-80580","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-obnovljivi-izvori-energije","tag-akuo-energy","tag-baterije","tag-baterije-za-skladistenje-energije","tag-bef-2025","tag-beogradski-energetski-forum","tag-dejan-paravan","tag-dekarbonizacija","tag-distribucija-elektricne-energije","tag-elektricna-energija","tag-elektroprivreda-crne-gore","tag-energetska-tranzicija","tag-epcg","tag-gen-energija","tag-he-perucica","tag-hibridne-elektrane","tag-hidroelektrane","tag-hyundai-engineering","tag-krsko","tag-krsko-2","tag-mali-modularni-reaktori","tag-neda-lazendic","tag-nek","tag-nuklearna-elektrana","tag-nuklearna-elektrana-krsko","tag-nuklearna-energija","tag-nuklearne-elektrane","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-prenos-elektricne-energije","tag-skladistenje-energije","tag-smr","tag-solarne-elektrane","tag-te-pljevlja","tag-termoelektrana-pljevlja","tag-ugt-renewables","tag-ugtr","tag-ukidanje-upotrebe-uglja","tag-vetroelektrane","tag-windvision","tag-wv-international","country-regioneu","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\n\u017divkovi\u0107: Za dekarbonizaciju potrebna skladi\u0161ta energije, nuklearke<\/h3>\n
![\"Dejan](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/05\/Dejan-Paravan-GEN-energija-Dusan-Zivkovic-EPS-Eric-Scotto-Akuo-BEF-2025.jpg\")
U Srbiji nema dileme oko energetske tranzicije<\/h3>\n
![\"WV](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/05\/WV-International-Neda-Lazendic-BEF-2025-proizvodjaci-elektricne-energije-obnovljive-izvore-nuklearke.jpg\")
Lignit veoma neisplativ<\/h3>\n
Nuklearna elektrana Kr\u0161ko 2 bi mogla da po\u010dne da radi 2040. godine<\/h3>\n
Baterije su deset puta jeftinije nego pre deset godina<\/h3>\n
EPCG-ov projekat Solari je bio po\u010detak energetske tranzicije u Crnoj Gori<\/h3>\n
![\"Ljubisa](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/05\/Ljubisa-Durkovic-Djurkovic-EPCG-BEF-2025-elektricne-energije-dekarbonizaciji-zelenu-energiju-nuklearki.jpg\")