{"id":80063,"date":"2025-06-02T15:05:00","date_gmt":"2025-06-02T13:05:00","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=80063"},"modified":"2025-08-11T12:05:09","modified_gmt":"2025-08-11T10:05:09","slug":"neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/","title":{"rendered":"(Ne)upravljanje vodnim resursima u Srbiji: sistem bez plana i ljudi"},"content":{"rendered":"

U organizaciji Akademijskog odbora za energetiku i Akademijskog odbora za dinamiku klimatskog sistema Srpske akademije nauka i umetnosti, krajem pro\u0161le godine je odr\u017ean okrugli sto na temu Vodni resursi u Republici Srbiji \u2013 rizici, problemi i re\u0161enja. Stru\u010dnjaci iz razli\u010ditih oblasti odr\u017eali su u dva dana jedanaest predavanja o stanju vodnih resursa i za\u0161titi vode od zaga\u0111enja.<\/h2>\n

O zaklju\u010dcima<\/a> okruglog stola i stanju vodnih resursa u Srbiji su za Balkan Green Energy News govorili doktorka medicine Elizabet Paunovi\u0107, penzionisana direktorka Evropskog centra za \u017eivotnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije, i Vladimir Pavi\u0107evi\u0107, profesor na Katedri za in\u017eenjerstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine Tehnolo\u0161ko-metalur\u0161kog fakulteta Univerziteta u Beogradu.<\/h2>\n

Srbija nije zemlja siroma\u0161na vodom, iako se u najve\u0107oj meri oslanja na tranzitne povr\u0161inske vodne resurse. Na listi od 163 analizirane zemlje u pogledu takozvanog vodnog stresa za 2023. godinu, Srbija je na 96. mestu. Do vodnog stresa dolazi kada potrebna zapremina vode predstavlja velik udeo ukupne raspolo\u017eive zapremine u izvesnom periodu ili kada je njena upotreba ograni\u010dena lo\u0161im kvalitetom.<\/p>\n

Nagla\u0161avaju\u0107i zna\u010daj vode kao uslova \u017eivota, Evropska unija je pri usvajanju temeljnog zakona \u2012 Okvirne direktive o vodama (ODV) \u2013 u preambuli navela: \u201eVoda nije komercijalni proizvod kao drugi, ve\u0107 nasle\u0111e koje mora biti za\u0161ti\u0107eno, branjeno i tretirano kao takvo.\u201c<\/p>\n

Ipak, realno stanje u Srbiji je zabrinjavaju\u0107e. Paunovi\u0107 isti\u010de da je u Srbiji veliki problem \u0161to se vrlo \u010desto i stru\u010dno i zakonodavno voda, higijena i sanitacija posmatraju odvojeno. \u201eU stru\u010dnoj literaturi koja je reflektovana i u me\u0111unarodna dokumenta i u Protokol o vodi i zdravlju koji ide uz Konvenciju o za\u0161titi i kori\u0161\u0107enju prekograni\u010dnih vodotokova i me\u0111unarodnih jezera (Konvencija o vodama) Ekonomske komisije za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE), voda, higijena i sanitacija se posmatraju integralno, jer se sa zdravstvene strane one samo tako mogu posmatrati\u201c, ka\u017ee Paunovi\u0107.<\/p>\n

Monitoring kvantiteta i kvaliteta povr\u0161inskih i podzemnih voda u Srbiji je na nivou od oko 20 odsto potrebnog<\/p><\/blockquote>\n

Ona obja\u0161njava da jedan segment predstavlja dostupnost i kvalitet vode za pi\u0107e. Drugi segment je higijena, koja podrazumeva i dostupnost toaleta kako u javnim institucijama, posebno u \u0161kolama i bolnicama, tako i kontekstu privatnih uslova stanovanja. Tre\u0107i neodvojiv segment predstavlja sanitacija odnosno kanalizacija i prerada otpadnih voda, kako komunalnih tako i industrijskih.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu da je broj lokacija za pra\u0107enje kvantiteta i kvaliteta povr\u0161inskih i podzemnih voda na nivou od oko 20 odsto potrebnog, kvalitet vode u Srbiji je upitan.<\/p>\n

Kvalitet vode za pi\u0107e u seoskim sredinama pod znakom pitanja<\/h3>\n

Paunovi\u0107 kao jedno od goru\u0107ih pitanja isti\u010de veliki disparitet izme\u0111u kvaliteta vode u gradskim i seoskim sredinama u Srbiji. Istra\u017eivanje<\/a> koje je 2017. godine sproveo Institut za javno zdravlje Srbije Dr. Milan Jovanovi\u0107 Batut o kvalitetu vode u seoskim podru\u010djima, gde \u017eivi oko 40 odsto stanovnika Srbije, pokazuje da je samo 67 odsto uzoraka vode iz vodovoda i 68 odsto iz pojedina\u010dnih izvora bilo mikrobiolo\u0161ki ispravno.<\/p>\n

\u201eNije prava slika ako na nivou dr\u017eave damo neki sumarni procenat, pa se ka\u017ee da je od nekih 60 do 80 odsto stanovni\u0161tva priklju\u010deno na bezbedne i sigurne izvore vode za pi\u0107e. To je na nivou dr\u017eave. Me\u0111utim, imate seoska podru\u010dja gde je minimalan broj priklju\u010den na javne vodovode, ve\u0107ina je priklju\u010dena na male vodovode, ili na bunare, a kvalitet je pod ogromnim znakom pitanja, jer ga niko ne kontroli\u0161e\u201c, ka\u017ee Paunovi\u0107.<\/p>\n

Na pitanje za\u0161to je to tako, profesor Pavi\u0107evi\u0107 ka\u017ee da su mali seoski vodovodi nastali tako \u0161to su se ljudi udru\u017eili i kaptirali neki dobar izvor vode, a da kasnije niko nije bio voljan da daje novac za odr\u017eavanje. \u201eNema ustanove koje je za to nadle\u017ena na nivou op\u0161tine, zbog \u010dega se ovi vodovodi vremenom prakti\u010dno devastiraju, pri \u010demu niko ne kontroli\u0161e ili vrlo retko kontroli\u0161e fizi\u010dkohemijsku i mikrobiolo\u0161ku ispravnost i niko ne zna \u0161ta ljudi piju\u201c, istakao je Pavi\u0107evi\u0107.<\/p>\n

U seoskim \u0161kolama voda nije dostupna svim u\u010denicima<\/p><\/blockquote>\n

Paunovi\u0107 se posebno osvrnula na stanje u seoskim \u0161kolama koje se uglavnom snabdevaju vodom iz pomenutih malih vodovoda: \u201cIstra\u017eivanje ura\u0111eno 2022. godine pokazuje ne samo da kvalitet vode nije dobar, nego u tim \u0161kolama nema ni dovoljan broj slavina i voda nije dostupna svim u\u010denicima. Tako\u0111e, ankete pokazuju da vrlo malo u\u010denika koristi toalete, malo u\u010denika pere ruke, a menstrualna higijena, o kojoj se malo govori, veoma je problemati\u010dna. Imamo situaciju da neke devoj\u010dice ne idu u \u0161kolu u doba menstruacije\u201c.<\/p>\n

Na\u0161a sagovornica je skrenula pa\u017enju na vodu, higijenu i sanitaciju u zdravstvenim ustanovama. \u201eKod nas, na sre\u0107u, sve zdravstvene ustanove, i seoske i gradske, imaju dostupnu vodu iz vodovoda. Sa druge strane, kakav je kvalitet vode ako je, recimo, ambulanta na seoskom podru\u010dju, da li ona ima toalet, kakvi su toaleti, da li su odvojeni toaleti za osoblje i za pacijente, da li imate sredstva za menstrualnu higijenu, to je veliki znak pitanja isto kao i u \u0161kolama“, navela je.<\/p>\n

Kada govorimo o sanitaciji, u Srbiji je samo oko 60 odsto stanovni\u0161tva priklju\u010deno na kanalizaciju, a svega sedmina otpadnih voda se pre\u010di\u0161\u0107ava. Mnogi kanali i manje reke u Vojvodini<\/a>, okolini Beograda i \u0160umadiji pretvoreni su u otvorene kolektore fekalne i industrijske vode.<\/p>\n

Pavi\u0107evi\u0107 upozorava i na septi\u010dke jame, koje \u010desto nisu napravljene kako treba i nemaju vodonepropusno dno, pa dolazi do me\u0161anja sa podzemnom vodom, posebno tokom jakih padavina i zbog visokog nivoa podzemnih voda.<\/p>\n

Posledice konzumacije zaga\u0111ene vode<\/h3>\n

Kvalitet vode koju konzumiramo direktno uti\u010de na na\u0161e zdravlje. \u201eKod mikrobiolo\u0161kog zaga\u0111enja, uglavnom se promene odnose na prisustvo dijareje, povra\u0107anje, gastrointestinalne simptome, i oni su kod nas sve vi\u0161e prisutni\u201c, obja\u0161njava Paunovi\u0107.<\/p>\n

U Novom Sadu su u vodi za pi\u0107e otkrivene nematode. To su valjkasti crvi koji sami po sebi ne moraju biti opasni, me\u0111utim oni su indikator koji pokazuje da su koncentracije hlora u vodi niske ili ga uop\u0161te nema. \u201eAko u vodi postoje nematode, velika je verovatno\u0107a da u vodi ima i drugih \u0161tetnih elemenata. Ova voda je opasna i nije za pi\u0107e\u201c, nagla\u0161ava Paunovi\u0107, dodaju\u0107i da je potrebno raditi na re\u0161avanju, dok je umanjivanje ovog problema neodgovorno.<\/p>\n

Sa druge strane, uticaj hemijskog zaga\u0111enja na zdravlje mo\u017ee da se ispolji i nekoliko godina kasnije. Kako obja\u0161njavaju Pavi\u0107evi\u0107 i Paunovi\u0107, velika podru\u010dja u Vojvodini zbog sastava tla imaju prirodno visoku koncentraciju arsena. Voda koja u sebi sadr\u017ei vi\u0161e od 10 mikrograma po litru je opasna po zdravlje ako se pije stalno ili u du\u017eem vremenskom periodu. \u201e\u010cak i mala prekora\u010denja su opasna, jer je arsen kancerogen i zato Vojvodina ima vi\u0161u incidenciju raka plu\u0107a\u201c, isti\u010de Paunovi\u0107.<\/p>\n

Snabdevanje vodom za pi\u0107e treba da bude takvo da je bezbedno za svakoga<\/p><\/blockquote>\n

Kao pozitivan primer navela je Ma\u0111arsku, koja je u 1.137 op\u0161tina sprovela program za pobolj\u0161anje kvaliteta vode za pi\u0107e kako bi smanjila nivoe arsena ispod vrednosti smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO).<\/p>\n

Kada se govori o zdravstvenim rizicima, va\u017eno je ista\u0107i da nisu sve grupe stanovni\u0161tva jednako pogo\u0111ene. \u201eSnabdevanje vodom za pi\u0107e treba da bude takvo da je bezbedno za svakoga, zna\u010di i za bebe i za ljude preko 65 godina, ljude koji ve\u0107 imaju neke hroni\u010dne bolesti ili o\u0161te\u0107enja organa. Snabdevanje stanovni\u0161tva mora da bude takvo da niko od njih nema negativne posledice\u201c, isti\u010de Paunovi\u0107.<\/p>\n

Prema njenim re\u010dima, za bezbedno snabdevanje stanovni\u0161tva vodom za pi\u0107e od presudne je va\u017enosti sistemska procena zdravstvenih rizika du\u017e celokupnog lanca \u2013 od vodozahvata do krajnjeg korisnika. \u201eTakva procena kod nas se, na\u017ealost, ne sprovodi\u201c, upozorila je.<\/p>\n

Industrijski objekti imaju sisteme za pre\u010di\u0161\u0107avanje, ali ih ne koriste<\/h3>\n

Doktorka Paunovi\u0107 se osvrnula i na problem ispu\u0161tanja \u0161tetnih i opasnih materija iz industrijskih postrojenja<\/a> i potencijalnu \u0161tetu otvaranja rudnika litijuma u Jadru<\/a>.<\/p>\n

Kritikuju\u0107i izjavu ministarke da \u201ezaga\u0111enje nije problem, jer pijemo vodu iz vodovoda\u201c, doktorka je istakla da takva tvrdnja zanemaruje \u0161iru sliku. \u201eNije problem samo arsen, niti je to pitanje vezano samo za jedan projekat. Svi hemijski polutanti mogu ugroziti izvore vode, a javnost \u010desto nije svesna da postrojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje nemaju kapacitete za uklanjanje takvih supstanci\u201c, upozorila je.<\/p>\n

Profesor Pavi\u0107evi\u0107 obja\u0161njava da, po Zakonu o integrisanom spre\u010davanju i kontroli zaga\u0111ivanja \u017eivotne sredine, veliki industrijski objekti moraju da imaju Integrisanu dozvolu za prevenciju i kontrolu zaga\u0111enja (IPPC dozvola), u okviru kojih treba da obezbede pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda, a inspekcija bi to trebala kontinuirano da kontroli\u0161e.<\/p>\n

Inspekcijski nadzor je najslabiji deo celog sistema za\u0161tite \u017eivotne sredine<\/p><\/blockquote>\n

Sa druge strane, po njegovim re\u010dima, inspekcijski nadzor<\/a> je najslabiji deo celog sistema za\u0161tite \u017eivotne sredine, jer je inspektora za za\u0161titu \u017eivotne sredine u Srbiji jako malo i nadzor se \u010desto sprovodi samo formalno. \u201e\u010cesto se desi da se inspektorima ka\u017ee: ‘Tamo ne ide\u0161’, ako je taj neko blizak vlastima. Ili, \u010dak i kada idu, moraju da se najave, pa onda sve izgleda kako treba samo tog dana. Uzmu uzorke, ali ti uzorci su name\u0161teni, rezultati ispadaju dobri, a ostatak godine truju i zaga\u0111uju\u201c, naglasio je.<\/p>\n

Pavi\u0107evi\u0107 ka\u017ee da su glavni problem visoki operativni tro\u0161kovi postojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje koje kompanije imaju, ali ne koriste. Tro\u0161e mnogo struje i hemikalija i neko mora da ih odr\u017eava. \u201eTo su ozbiljni tro\u0161kovi i onda firme \u2013 bilo doma\u0107e, bilo strane \u2013 gledaju da na tome u\u0161tede. Moram da budem iskren \u2012 strane kompanije su i dalje bolja varijanta od doma\u0107ih tajkuna i novobogata\u0161a\u201c, napomenuo je.<\/p>\n

Profesor se nadovezao na pri\u010du o projektu Jadar, istakav\u0161i da je potpuno neprihvatljivo da se, \u010dak i u slu\u010daju minimalnog rizika, ugrozi vodosnabdevanje budu\u0107ih generacija.<\/p>\n

\u201eAko se ugrozi glavno potencijalno izvori\u0161te podzemnih voda, a to su region Jadra i Ma\u010dve, \u0161teta bi bila neprocenjiva“, upozorio je. Pozivaju\u0107i se na analize hidrogeologa, posebno profesora Zorana Stevanovi\u0107a<\/a>, naglasio je da postoji ozbiljan rizik da bi izgradnja rudnika dovela do zaga\u0111enja najperspektivnijeg izvori\u0161ta podzemnih voda u zemlji.<\/p>\n

\u201ePodzemna voda je posebno dragocena, jer je priroda ve\u0107 obavila veliki deo procesa pre\u010di\u0161\u0107avanja. Voda prolazi kroz zemlju i prolazi kroz niz reakcija koje mi danas poku\u0161avamo da opona\u0161amo u na\u0161im postrojenjima. To je izuzetan resurs, koji moramo da sa\u010duvamo,\u201c dodao je Pavi\u0107evi\u0107.<\/p>\n

Protokol o vodi i zdravlju: primena samo na papiru<\/h3>\n

Iako je Srbija jo\u0161 2013. godine pristupila Protokolu o vodi i zdravlju, praksa pokazuje da njegov potencijal u re\u0161avanju problema povezanih sa vodom i dalje ostaje neiskori\u0161\u0107en.<\/p>\n

\u201eProtokol daje jasne smernice za sistemski pristup \u2013 od ispitivanja stanja do re\u0161avanja problema, naro\u010dito kada su u pitanju zdravstveni efekti. Zato mu je Republika Srbija i pristupila, zato su ura\u0111ena neka ispitivanja i odre\u0111eni nacionalni ciljevi i zato dr\u017eava izve\u0161tava Sekretarijat Protokola o implementaciji\u201c, obja\u0161njava Paunovi\u0107<\/p>\n

Me\u0111utim, kako ka\u017ee, primena u praksi daleko je od o\u010dekivane. \u201eMi sve to imamo na papiru, a to sa papira u praksu \u2013 to nam mnogo slabo ide. Ja kad sam spremala predavanje, morala sam da idem na sajt UNECE da bih videla gde Srbija stoji. Nijedno na\u0161e ministarstvo ni institucija ne izve\u0161tava integralno o implementaciji protokola i stepenu ostvarenosti postavljenih nacionalnih ciljeva na srpskom jeziku na svojim sajtovima\u201c, nagla\u0161ava ona.<\/p>\n

Sama svrha protokola je da bude alatka za re\u0161avanje problema, isti\u010de Paunovi\u0107: \u201eTo nije samo deklaracija \u2013 imate ciljeve, nosioce, rokove, instrumente, bud\u017eetiranje. Sve je operativno definisano.\u201c<\/p>\n

Problem, kako ka\u017ee, nije u nedostatku okvira, ve\u0107 u njegovom ignorisanju, i \u0161to ne postoje kontrola i nadzor nad preuzetim obavezama. \u201eTo \u0161to mi ne znamo ni na srpskom o \u010demu se radi, \u0161to se informacije mogu na\u0107i samo na sajtu konvencije \u2013 to je posledica neodgovornosti i anga\u017eovanja nestru\u010dnih ljudi\u201c, ocenjuje Paunovi\u0107.<\/p>\n

Ona isti\u010de da se protokol retko pominje i na stru\u010dnim sastancima i da mehanizme iz protokola malo ko poznaje od onih koji treba da koriste ovu alatku: instituti i zavodi za javno zdravlje koji treba da rade procene zdravstvenih rizika po metodologiji SZO, zatim lokalne samouprave, komunalna preduze\u0107a, vodovodi i radne grupe koje se bave strate\u0161kim planiranjem u vezi sa upravljanjem vodama.<\/p>\n

Male reke postaju otpadni kanali<\/h3>\n

Iako je Srbija bogata kvalitetnim vodama, velik broj vodotokova je uni\u0161ten. Na teritoriji Srbije formira se samo oko osam odsto voda koje u\u010destvuju u vodnom bilansu i ukupnom godi\u0161njem oticaju, a ostale su tranzitne.<\/p>\n

\u201eSre\u0107na okolnost je da na\u0161e tranzitne reke imaju veliku mo\u0107 samopre\u010di\u0161\u0107avanja. Ni one nisu u savr\u0161enom stanju ali se, prema dostupnim podacima, kre\u0107u u granicama propisanih vrednosti za drugu i tre\u0107u klasu povr\u0161inskih voda. Male reke<\/a> u gusto naseljenim regionima su u najlo\u0161ijem stanju, pogotovo u Vojvodini, \u0160umadiji i isto\u010dnoj Srbiji. Borska reka i Pek su uni\u0161teni. To su vi\u0161e otpadni kanali nego reke\u201c, rekao je Pavi\u0107evi\u0107.<\/p>\n

Upozorio je da Srbija jo\u0161 uvek ne poseduje sveobuhvatnu i strate\u0161ku politiku u oblasti upravljanja otpadnim vodama. Isti\u010de da su Beograd i Novi Sad poslednji gradovi koji bi trebalo da dobiju dr\u017eavna sredstva ili da se dr\u017eava zadu\u017euje za izgradnju postrojenja, jer komunalne otpadne vode ispu\u0161taju u Dunav, koji ima izuzetan kapacitet za samopre\u010di\u0161\u0107avanje.<\/p>\n

Pavi\u0107evi\u0107: Srbija mora prvo da re\u0161ava ve\u0107e zaga\u0111iva\u010de na manjim vodotocima<\/p><\/blockquote>\n

\u201eSrbija mora prvo da re\u0161ava ve\u0107e zaga\u0111iva\u010de na manjim vodotocima. Ni\u0161, na primer, ispu\u0161ta otpadne vode u Ni\u0161avu, koja je leti mala reka i ne mo\u017ee da apsorbuje tolike koli\u010dine zaga\u0111enja. Novi Sad, iako je ve\u0107i i industrijski razvijeniji, otpadne vode ispu\u0161ta u Dunav. Prose\u010dan protok Dunava kod Novog Sada je oko \u010detiri hiljade kubnih metara u sekundi \u2013 to je \u010detiri milion\u0430 litara u sekundi. Zna\u010di, ogromna mo\u0107 prirodnog samopre\u010di\u0161\u0107avanja. Ipak, to nikako nije razlog da zloupotrebljavamo Dunav, ve\u0107 da ga sa\u010duvamo\u201c, naglasio je profesor.<\/p>\n

Sli\u010dna je situacija i sa Beogradom, koji nepre\u010di\u0161\u0107ene komunalne otpadne voda ispu\u0161ta direktno u Savu i Dunav. Profesor navodi da se efekti zaga\u0111enja ose\u0107aju nizvodno samo do Ritopeka \u2013 \u0161to ne opravdava \u010dinjenicu da najve\u0107i grad i dalje nema postrojenje za pre\u010di\u0161\u0107avanje komunalnih otpadnih voda.<\/p>\n

\u201eAko nas neko pita koje je najbolje postrojenje za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda u Srbiji, odgovor je \u2013 Dunav. A iza njega mnogo praznih mesta, pa tek onda sve ostalo. To je na\u0161a sramota\u201c, rekao je Pavi\u0107evi\u0107.<\/p>\n

On podse\u0107a na evropsku Okvirnu direktivu o vodama iz 2000. godine, koja nala\u017ee re\u0161avanje problema po slivovima \u2013 od izvora ka u\u0161\u0107u. \u201eNa primer, u slivu Zapadne Morave trebalo bi prvo re\u0161iti pitanje otpadnih voda u U\u017eicu, zatim u \u010ca\u010dku, Kraljevu i Kru\u0161evcu. Umesto toga, mi gradimo postrojenja nizvodno, dok uzvodni gradovi i dalje zaga\u0111uju\u201c, rekao je Pavi\u0107evi\u0107.<\/p>\n

Dodao je da poku\u0161aji da se u U\u017eicu izgradi postrojenje nisu uspeli zbog lokalnih dnevnopoliti\u010dkih partijskih interesa, i da je zbog toga dovedena u pitanje celokupna efikasnost strategije pre\u010di\u0161\u0107avanja u tom slivu.<\/p>\n

Osam ministarstava direktno nadle\u017eno za vodne resurse<\/h3>\n

Na kraju, profesor Pavi\u0107evi\u0107 poziva na hitno institucionalno objedinjavanje znanja, resursa i odgovornosti. Kako ka\u017ee, kod nas je osam ministarstava direktno nadle\u017eno za vodne resurse. Problem je \u0161to saradnja izme\u0111u njih nije ni blizu zadovoljavaju\u0107eg nivoa. \u201ePotrebna je jedna organizacija, jedna ustanova, jedno telo koje bi se bavilo vodnim resursima i koje bi uklju\u010divalo najbolje stru\u010dnjake iz razli\u010ditih oblasti\u201c, naglasio je.<\/p>\n

Kao pozitivan primer Pavi\u0107evi\u0107 isti\u010de Hrvatsku, koja je nakon formiranja ustanove Hrvatske vode, zna\u010dajno unapredila upravljanje vodama. \u201eMora da postoji jedno mesto gde se svi problemi sagledavaju. U zavisnosti od situacije, nekada \u0107e prioritet biti poplava, nekad su\u0161a. Stalno bi trebalo da se bavi stvarima koje treba unapre\u0111ivati, recimo odr\u017eavanjem postoje\u0107ih i podizanjem novih postrojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda. U Srbiji imamo ogroman stru\u010dni potencijal \u2013 fakultete, stru\u010dne institute, institute za javno zdravlje, lekare, ekologe, hemi\u010dare i in\u017eenjere koji su se uklju\u010dili u ovu temu. Ali ako ne postoji jedan centralni organ koji bi to koordinisao, ako nema jasne odgovornosti i strategije, ne\u0107emo ni\u0161ta ozbiljno posti\u0107i. Moramo da gradimo sinergiju, koja danas, na\u017ealost, ne postoji\u201c, rekao je.<\/p>\n

Samo tre\u0107ina sredstava prikupljena za za\u0161titu \u017eivotne sredine zaista i bude iskori\u0161\u0107ena u te svrhe<\/p><\/blockquote>\n

Pavi\u0107evi\u0107 kao jedan od problema isti\u010de i to \u0161to Ministarstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine nema finansijsku nezavisnost, iako sredstva koja se opredeljuju za za\u0161titu \u017eivotne sredine nisu mala. \u201eSvaki predmet koji je posle upotrebe poseban tok otpada, to je mnogo toga \u0161to vidite sad oko sebe \u2012 automobili, gume, ulja, elektri\u010dni ure\u0111aji, telefoni, ra\u010dunari i tako dalje, ima u maloprodajnoj ceni deo namenjen za\u0161titi \u017eivotne sredini. Kada bi se ova sredstva zaista koristila, moglo bi dosta toga da se uradi\u201c, kazao je.<\/p>\n

Po nezvani\u010dnim procenama, samo tre\u0107ina sredstava koja se prikupi na ime za\u0161tite \u017eivotne sredine zaista i bude iskori\u0161\u0107ena u te svrhe.<\/p>\n

Pored brojnih sistemskih problema, profesor Pavi\u0107evi\u0107 ukazuje na nedostatak stru\u010dnog kadra. \u201eKadrovski aspekt je jednako va\u017ean kao i sistemski. Nemamo dovoljno kvalitetnih stru\u010dnjaka \u2013 ne nedostaju nam samo novac ili oprema, ve\u0107 pre svega obrazovani, mladi ljudi iz razli\u010ditih struka\u201c, nagla\u0161ava. Dodao je da tema vode zahteva znanja iz najmanje deset oblasti.<\/p>\n

\u201eNa\u017ealost, partijsko zapo\u0161ljavanje dovelo je do toga da se tim poslovima bave ljudi koji za to nisu obrazovani. Ne poznaju materiju, \u010desto nisu ni svesni potrebe da se dodatno edukuju, ali su dovoljno poslu\u0161ni da ostanu na tim funkcijama. Negativna selekcija dalje proizvodi lanac sli\u010dnih izbora na ni\u017eim nivoima, pa smo do\u0161li do situacije da u svim vodovodnim sistemima su\u0161tinski vapimo za kvalitetnim kadrom\u201c, zaklju\u010duje Pavi\u0107evi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Doktorka Elizabet Paunovi\u0107 i profesor Vladimir Pavi\u0107evi\u0107 govorili su za BGEN o izazovima i re\u0161enjima u upravljanju vodnim resursima u Srbiji<\/p>\n","protected":false},"author":34,"featured_media":80984,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[6173,706,6737,6511,6373,995,3105,5924,6301,7071,6894,6163,4993,1430,5951],"class_list":["post-80063","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-voda","tag-dunav","tag-industrijski-otpad","tag-javno-zdravlje","tag-kanalizacija","tag-ministarstvo-zastite-zivotne-sredine","tag-otpadne-vode","tag-pijaca-voda","tag-postrojenje-za-preciscavanje-otpadnih-voda","tag-pravo-na-vodu","tag-projekat-jadar","tag-reka","tag-svetska-zdravstvena-organizacija","tag-voda","tag-vodosnabdevanje","tag-zdravlje","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\n(Ne)upravljanje vodnim resursima u Srbiji: sistem bez plana i ljudi<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Doktorka Elizabet Paunovi\u0107 i profesor Vladimir Pavi\u0107evi\u0107 govorili su za BGEN o izazovima i re\u0161enjima u upravljanju vodnim resursima u Srbiji\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"(Ne)upravljanje vodnim resursima u Srbiji: sistem bez plana i ljudi\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Doktorka Elizabet Paunovi\u0107 i profesor Vladimir Pavi\u0107evi\u0107 govorili su za BGEN o izazovima i re\u0161enjima u upravljanju vodnim resursima u Srbiji\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2025-06-02T13:05:00+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2025-08-11T10:05:09+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/06\/Neupravljanje-vodnim-resursima-u-Srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi.jpg?wsr\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"840\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"430\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"15 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/4b3c5831bbc05a72630d12560df2b3f8\"},\"headline\":\"(Ne)upravljanje vodnim resursima u Srbiji: sistem bez plana i ljudi\",\"datePublished\":\"2025-06-02T13:05:00+00:00\",\"dateModified\":\"2025-08-11T10:05:09+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\\\/\"},\"wordCount\":3137,\"commentCount\":0,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/06\\\/Neupravljanje-vodnim-resursima-u-Srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi.jpg?wsr\",\"keywords\":[\"Dunav\",\"industrijski otpad\",\"javno zdravlje\",\"kanalizacija\",\"Ministarstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine\",\"otpadne vode\",\"pija\u0107a voda\",\"postrojenje za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda\",\"pravo na vodu\",\"Projekat Jadar\",\"reka\",\"Svetska zdravstvena organizacija\",\"voda\",\"vodosnabdevanje\",\"zdravlje\"],\"articleSection\":[\"Voda\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\\\/\",\"name\":\"(Ne)upravljanje vodnim resursima u Srbiji: sistem bez plana i ljudi\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/06\\\/Neupravljanje-vodnim-resursima-u-Srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi.jpg?wsr\",\"datePublished\":\"2025-06-02T13:05:00+00:00\",\"dateModified\":\"2025-08-11T10:05:09+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/4b3c5831bbc05a72630d12560df2b3f8\"},\"description\":\"Doktorka Elizabet Paunovi\u0107 i profesor Vladimir Pavi\u0107evi\u0107 govorili su za BGEN o izazovima i re\u0161enjima u upravljanju vodnim resursima u Srbiji\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/06\\\/Neupravljanje-vodnim-resursima-u-Srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi.jpg?wsr\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/06\\\/Neupravljanje-vodnim-resursima-u-Srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi.jpg?wsr\",\"width\":840,\"height\":430,\"caption\":\"(Ne)upravljanje vodnim resursima u Srbiji, sistem bez plana i ljudi\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Po\u010detna\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Vesti\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/vesti\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"Voda\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/vesti\\\/voda\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":4,\"name\":\"(Ne)upravljanje vodnim resursima u Srbiji: sistem bez plana i ljudi\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"description\":\"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/4b3c5831bbc05a72630d12560df2b3f8\",\"name\":\"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/author\\\/jelisavet-perisic\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"(Ne)upravljanje vodnim resursima u Srbiji: sistem bez plana i ljudi","description":"Doktorka Elizabet Paunovi\u0107 i profesor Vladimir Pavi\u0107evi\u0107 govorili su za BGEN o izazovima i re\u0161enjima u upravljanju vodnim resursima u Srbiji","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"(Ne)upravljanje vodnim resursima u Srbiji: sistem bez plana i ljudi","og_description":"Doktorka Elizabet Paunovi\u0107 i profesor Vladimir Pavi\u0107evi\u0107 govorili su za BGEN o izazovima i re\u0161enjima u upravljanju vodnim resursima u Srbiji","og_url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/","og_site_name":"Balkan Green Energy News","article_published_time":"2025-06-02T13:05:00+00:00","article_modified_time":"2025-08-11T10:05:09+00:00","og_image":[{"width":840,"height":430,"url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/06\/Neupravljanje-vodnim-resursima-u-Srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi.jpg?wsr","type":"image\/jpeg"}],"author":"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"15 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/"},"author":{"name":"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/4b3c5831bbc05a72630d12560df2b3f8"},"headline":"(Ne)upravljanje vodnim resursima u Srbiji: sistem bez plana i ljudi","datePublished":"2025-06-02T13:05:00+00:00","dateModified":"2025-08-11T10:05:09+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/"},"wordCount":3137,"commentCount":0,"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/06\/Neupravljanje-vodnim-resursima-u-Srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi.jpg?wsr","keywords":["Dunav","industrijski otpad","javno zdravlje","kanalizacija","Ministarstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine","otpadne vode","pija\u0107a voda","postrojenje za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda","pravo na vodu","Projekat Jadar","reka","Svetska zdravstvena organizacija","voda","vodosnabdevanje","zdravlje"],"articleSection":["Voda"],"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/","name":"(Ne)upravljanje vodnim resursima u Srbiji: sistem bez plana i ljudi","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/06\/Neupravljanje-vodnim-resursima-u-Srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi.jpg?wsr","datePublished":"2025-06-02T13:05:00+00:00","dateModified":"2025-08-11T10:05:09+00:00","author":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/4b3c5831bbc05a72630d12560df2b3f8"},"description":"Doktorka Elizabet Paunovi\u0107 i profesor Vladimir Pavi\u0107evi\u0107 govorili su za BGEN o izazovima i re\u0161enjima u upravljanju vodnim resursima u Srbiji","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/#primaryimage","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/06\/Neupravljanje-vodnim-resursima-u-Srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi.jpg?wsr","contentUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/06\/Neupravljanje-vodnim-resursima-u-Srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi.jpg?wsr","width":840,"height":430,"caption":"(Ne)upravljanje vodnim resursima u Srbiji, sistem bez plana i ljudi"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/neupravljanje-vodnim-resursima-u-srbiji-sistem-bez-plana-i-ljudi\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Po\u010detna","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Vesti","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/vesti\/"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"Voda","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/vesti\/voda\/"},{"@type":"ListItem","position":4,"name":"(Ne)upravljanje vodnim resursima u Srbiji: sistem bez plana i ljudi"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/","name":"Balkan Green Energy News","description":"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/4b3c5831bbc05a72630d12560df2b3f8","name":"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/author\/jelisavet-perisic\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/80063","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/34"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=80063"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/80063\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/80984"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=80063"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=80063"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=80063"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}