Litijum je klju\u010dna sirovina za proizvodnju baterija za elektri\u010dna vozila i skladi\u0161tenje energije. Trenutno, Nema\u010dka uvozi litijum iz Australije, Argentine, \u010cilea i Kine.<\/p>\n
Kako bi smanjila zavisnost od uvoza, ova dr\u017eava je pokrenula projekat Li+Fluids za istra\u017eivanje mogu\u0107nosti ekstrakcije<\/a> litijuma iz geotermalnih voda<\/a>, paralelno sa iskori\u0161\u0107avanjem geotermalne energije.<\/p>\n Poduhvatom rukovodi Savezni zavod za geonauke i sirovine (BGR) u saradnji sa Saveznim institutom za geonauke i prirodne resurse Fraunhofer IEG.<\/p>\n Prou\u010davana je Severnonema\u010dka nizija, ogromno kopneno podru\u010dje koje se prote\u017ee od nema\u010dkih gradova Lajpciga i Dortmunda do luka Hamburg i Rostok.<\/p>\n Zahvaljuju\u0107i dugoj istoriji eksploatacije prirodnog gasa, u ovom regionu i dalje postoji mnogo starih i aktivnih bu\u0161otina, koje omogu\u0107avaju lak pristup dubokim slojevima zemlje.<\/p>\n Pored Severnonema\u010dkog basena, istra\u017eivanja u okviru projekta Li+Fluids obuhvatila su Tiringijski basen, gde su istra\u017eiva\u010di analizirali sastav geotermalnih voda na velikim dubinama i izra\u010dunali da se u njima mo\u017ee na\u0107i od 0,39 do 26,51 milion tona litijuma. Rezultati analize objavljeni su u \u010dasopisu Geothermics u studiji pod nazivom Procena perspektivnosti i kapaciteta litijuma u \u200b\u200bsevernoj Nema\u010dkoj (Lithium prospectivity and capacity assessment in Northern Germany)<\/a>.<\/em><\/p>\n Pore\u0111enja radi, prema podacima Nema\u010dke agencije za mineralne resurse (DERA), procenjena godi\u0161nja potro\u0161nja litijuma u Nema\u010dkoj pora\u0161\u0107e na 0,17 miliona tona godi\u0161nje do 2030, \u0161to zna\u010di da bi ove rezerve mogle da pokriju vi\u0161edecenijske potrebe.<\/p>\n Da bi zajedni\u010dki rad geotermalnog postrojenja i izdvajanja litijuma bio ekonomski isplativ, moraju biti ispunjeni odre\u0111eni uslovi \u2013 na primer, dovoljna brzina protoka podzemne vode.<\/p>\n U gradi\u0107u Minsteru u Donjoj Saksoniji se testira kombinovana proizvodnja. Komunalno preduze\u0107e revitalizuje staru bu\u0161otinu za prirodni gas, a istovremeno se priprema infrastruktura za ekstrakciju litijuma iz geotermalnih fluida. Ako projekat uspe, od 2026. godine postrojenje \u0107e snabdevati 4.000 doma\u0107instava toplotom, dok \u0107e se godi\u0161nje izdvajati i do 500 tona litijuma.<\/p>\n „Pretpostavljamo da sli\u010dne konfiguracije kao u Minsteru postoje i na drugim lokacijama u Severnonema\u010dkoj niziji. Da bismo ih identifikovali, potrebni su nam dodatni istra\u017eiva\u010dki projekti“, rekla je Katarina Alms, jedna od autora studije.<\/p>\n Dodala je da predstoji vi\u0161e izazova vezanih za mogu\u0107nosti ekstrakcije litijuma u Nema\u010dkoj. Naime, ne sadr\u017ee sve lokacije visoke koncentracije, pa su i rezultati istra\u017eivanja nepredvidivi. Tako\u0111e, mnogi identifikovani izvori litijuma su zarobljeni u stenama niske propustljivosti, \u0161to ekstrakciju \u010dini tehni\u010dki te\u0161kom, a tehnike povr\u0161inske ekstrakcije ponekad uklju\u010duju primenu specijalizovanih metoda, koje mogu biti slo\u017eene i dugotrajne, napomenula je Alms.<\/p>\n Tu je i potencijalna kontaminacija podzemnih rezervi voda olovom, \u017eivom, arsenom ili drugim supstancama.<\/p>\n Istra\u017eivanje litijuma je dobilo na zamahu<\/p>\n<\/blockquote>\nLitijum u brojnim nalazi\u0161tima te\u0161ko dostupan<\/h3>\n
\n