Prema najnovijem izve\u0161taju nevladine organizacije Oceana Coca-Colin svet sa otpadom (Coca-Cola\u2019s World With Waste<\/a>)<\/em>, kompanija je na putu da do 2030. pove\u0107a koli\u010dinu plastike koju upotrebljava na vi\u0161e od 4.1 miliona tona godi\u0161nje. Ogromna koli\u010dina ambala\u017enog otpada zavr\u0161i\u0107e u okeanima.<\/p>\n U izve\u0161taju Fondacije Elen Makartur iz 2016. pi\u0161e da je godi\u0161nje najmanje osam miliona tona plastike dospevalo u okeane \u2014 \u0161to je ekvivalentno jednom punom kamionu svakog minuta. Ukoliko se ne preduzmu nikakve mere, o\u010dekuje se da \u0107e do 2030. ta koli\u010dina porasti na dva kamiona u minutu, a do 2050. na \u010detiri kamiona.<\/p>\n „U scenariju nastavka dosada\u0161nje prakse, o\u010dekuje se da \u0107e okean 2025. sadr\u017eati jednu tonu plastike na svake tri tone ribe, a do 2050. vi\u0161e plastike nego ribe (po te\u017eini)“, stoji u dokumentu.<\/p>\n Godi\u0161nja koli\u010dina plasti\u010dnog ambala\u017enog otpada kojeg Coca-Cola generi\u0161e i koji ulazi u vodotokove i mora i okeane mogao bi 2030. da dostigne 602.000 tona, \u0161to je 220 milijardi boca od pola litra. Prema navodima Oceane, ta koli\u010dina bi bila dovoljna da napuni stomake 18 miliona plavih kitova.<\/p>\n Plastika se razla\u017ee u mikroplastiku (\u010destice pre\u010dnika do pet milimetara) i nanoplastiku (do jednog mikrometra). Rastu\u0107e globalne koncentracije mikroplastike i nanoplastike u \u017eivotnoj sredini izazivaju zabrinutost zbog njihovog uticaja na ljudsko zdravlje, zbog \u010dega je sve ve\u0107i broj istra\u017eivanja koja se bave ovim pitanjem.<\/p>\n Nedavno objavljena studija istra\u017eiva\u010da sa Univerziteta dr\u017eave Portland pokazala je da se u skoro svim uzorcima ribe i \u0161tampa<\/a> ulovljenih du\u017e obala Oregona u Sjedinjenim Dr\u017eavama nalazi mikroplastika.<\/p>\n U mikroplastici se mo\u017ee na\u0107i 16.000 hemikalija iz plastike poput vrlo toksi\u010dnih perfluoroalkilnih i polifluoroalkilnih supstanci (PFAS<\/a>) kao i\u00a0bisfenola<\/a> i ftalata. Brojne nau\u010dne studije su pokazale povezanost tih jedinjenja sa slu\u010dajevima kancera, hormonskim poreme\u0107ajima, neurolo\u0161kim<\/a> i kardiovaskularnim<\/a> oboljenjima, smanjenom plodno\u0161\u0107u i razvojim poreme\u0107ajima kod dece.<\/p>\n \u201eCoca-Cola je daleko najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d i prodavac pi\u0107a na svetu. Zbog toga je zaista zna\u010dajna kada je re\u010d o uticaju svega toga na okean\u201c, izjavio je vi\u0161i potpredsednik Oceane Mat Litld\u017eon.<\/p>\n Njegovu tvrdnju potvr\u0111uju podaci iz studije<\/a> objavljene u \u010dasopisu Science Advances koja pokazuje da je Coca-Cola najve\u0107i zaga\u0111iva\u010d plastikom<\/a>. Istra\u017eiva\u010di su koristili podatke iz petogodi\u0161njeg globalnog programa (2018\u20132022) sprovedenog u 84 zemlje, kako bi identifikovali brendove na plasti\u010dnim predmetima prona\u0111enim u prirodi. Za polovinu predmeta nije bilo mogu\u0107e utvrditi marku. Pet najve\u0107ih indentifikovanih zaga\u0111iva\u010da su Coca-Cola (11 odsto), PepsiCo (pet), Nestl\u00e9 (tri), Danone (tri) i Altria (dva odsto).<\/p>\n Oceana je otkrila da bi Coca-Cola mogla da smanji godi\u0161nju potro\u0161nju plastike ispod trenutnog nivoa \u2014 ako do 2030. pove\u0107a udeo vi\u0161ekratne ambala\u017ee na 26,4 odsto. Kompanija je 2023. koristila samo 10,2 odsto vi\u0161ekratne ambala\u017ee. Vi\u0161ekratne boce mogu se koristiti do 25 puta ako su od plastike i do 50 puta ako su od stakla. To zna\u010di da jedna vi\u0161ekratna boca mo\u017ee da spre\u010di proizvodnju i upotrebu do 49 jednokratnih boca.<\/p>\n Ipak, kompanija planira da uradi suprotno, iako je 2022. godine sebi postavila cilj da 2030. godine najmanje 25 odsto svojih napitaka prodaje u povratnim odnosno staklenim bocama i plasti\u010dnim bocama za ponovno punjenje.<\/p>\nCoca-Cola je najve\u0107i zaga\u0111iva\u010d plastikom<\/h3>\n
Coca-Cola mo\u017ee da smanji godi\u0161nju potro\u0161nju plastike<\/h3>\n