{"id":78361,"date":"2025-03-21T14:10:04","date_gmt":"2025-03-21T13:10:04","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=78361"},"modified":"2025-03-21T14:10:04","modified_gmt":"2025-03-21T13:10:04","slug":"stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/","title":{"rendered":"Stanje reka u Srbiji: zaga\u0111enje i prekomerna eksploatacija ugro\u017eavaju vodne resurse"},"content":{"rendered":"
\n
\n

Svetski dan voda obele\u017eava se svakog 22. marta po\u010dev od 1993. godine. Ujedinjene nacije time \u017eele da podsete na zna\u010daj vode i njenu za\u0161titu, kao i na nedostatak vode za pi\u0107e u mnogim delovima planete. Dok obele\u017eavamo ovaj dan, va\u017eno je da se osvrnemo i na stanje u kojem se nalaze reke u Srbiji.<\/h2>\n

Slatkovodni ekosistemi, iako od vitalnog zna\u010daja za \u017eivot, sve su ugro\u017eeniji usled zaga\u0111enja, prekomerne eksploatacije i posledica klimatskih promena. Strahinja Maci\u0107, pravni savetnik u Organizaciji za politi\u010dku ekologiju Polekol, govorio je za Balkan Green Energy News o alarmantnom stanju vodotokova u Srbiji, neadekvatnom upravljanju vodama i izazovima koji nas \u010dekaju dok voda postaje sve dragoceniji resurs.<\/h2>\n<\/div>\n<\/div>\n

U martu se obele\u017eavaju dva va\u017ena datuma posve\u0107ena vodama \u2013 Me\u0111unarodni dan akcije za reke, 14. marta, i Me\u0111unarodni dan voda, 22. marta.<\/p>\n

Samo 2,5 odsto ukupne koli\u010dine vode na Zemlji \u010dini sve\u017ea voda, pri \u010demu je ve\u0107inom zale\u0111ena ili se nalazi duboko ispod povr\u0161ine. Tek mali deo dostupan je u rekama i jezerima, a upravo tu vodu koristimo za proizvodnju hrane, industriju i svakodnevne \u017eivotne potrebe.<\/p>\n

Od najstarijih civilizacija do danas, reke su odigrale klju\u010dnu ulogu u ljudskom opstanku i razvoju. Iako su slatkovodni ekosistemi od izuzetnog zna\u010daja, ugro\u017eavaju ih zaga\u0111enje, prekomerna eksploatacija, posledice klimatskih promena i brojni drugi rizici.<\/p>\n

Prema Maci\u0107evim re\u010dima, reke u Srbiji su zna\u010dajno ugro\u017eene. Najlo\u0161ija situacija je u Vojvodini, jer su tamo sporoteku\u0107e vode, u koje se bez bez prethodnog pre\u010di\u0161\u0107avanja ispu\u0161taju industrijske i komunalne otpadne vode.<\/p>\n

\n
\n
\n

\"Strahinja
Foto: Strahinja Maci\u0107, pravni savetnik u organizaciji Polekol<\/figcaption><\/figure><\/dt>\n<\/dl>\n<\/div>\n

Pored toga je skrenuo pa\u017enju na veliko zaga\u0111enje iz poljoprivrede. \u201ePesticidi i ve\u0161ta\u010dka \u0111ubriva dospevaju u reke spiranjem sa njiva ili putem eolske erozije, kada vetar nanese \u010destice zemlji\u0161ta u vodotok\u201c, dodaje Maci\u0107.<\/p>\n

Problem bi bio manji da postoje za\u0161titni zeleni pojasi du\u017e reka. \u201ePoljoprivredne parcele se prostiru sve do same obale, \u0161to se jasno vidi na ortofoto snimcima. U zavisnosti od vrste poljoprivredne proizvodnje, preporu\u010dena \u0161irina za\u0161titnog pojasa trebalo bi da bude izme\u0111u 20 i 70 metara. Ovi pojasevi bi trebalo da se sastoje od autohtonog hidrofilnog rastinja \u2013 topola, vrba, \u017ebunasto rastinje i travnati pokriva\u010d \u2013 koji zna\u010dajno smanjuju spiranje zaga\u0111uju\u0107ih materija u vodu\u201c, isti\u010de na\u0161 sagovornik.<\/p>\n

Poseban pritisak poljoprivredna proizvodnja vr\u0161i na Pali\u0107ko<\/a> i Ludo\u0161ko jezero. \u201ePostrojenje za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda funkcioni\u0161e u okviru projektovanih parametara, ali su upravo poljoprivredne aktivnosti glavni izvor zaga\u0111enja ovih jezera\u201c, zaklju\u010duje Maci\u0107.<\/p>\n

U Vojvodini jedino Dunav ima dobar ekolo\u0161ki status<\/p><\/blockquote>\n

U Vojvodini je jedino Dunav u dobrom ekolo\u0161kom statusu, zahvaljuju\u0107i svojoj veli\u010dini i sposobnosti samopro\u010di\u0161\u0107avanja, i deo Tise, dok su ostale reke ve\u0107inom u tre\u0107oj ili \u010detvrtoj klasi kvaliteta vode, pa \u010dak i van klase, \u0161to zna\u010di da nisu pogodne ni za kupanje ni za navodnjavanje, ni za bilo koju drugu namenu, objasnio je.<\/p>\n

Da pojasnimo, na osnovu Uredbe o klasifikaciji voda<\/a> ima \u010detiri klase zaga\u0111enosti i namene. U prvu klasu spada voda koja mo\u017ee da se zahvati iz samog vodotoka i da se, bez tretmana, koristi za pi\u0107e i u prehrambenoj industriji, kao i za pastrmske ribnjake, jer je fizi\u010dko-hemijski i mikrobiolo\u0161ki potpuno ispravna.<\/p>\n

U drugu klasu spadaju vode koje su podesne za kupanje, rekreaciju i sportove na vodi, za gajenje manje plemenitih vrsta riba kao i one koje se uz odre\u0111ene metode obrade mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za pi\u0107e i u prehrambenoj industriji. Slede\u0107e su vode za navodnjavanje i industriju, dok se voda iz \u010detvrte klase mo\u017ee koristiti samo posle posebne obrade.<\/p>\n

Naj\u010distiji vodotoci u Srbiji su ugro\u017eeni<\/h3>\n

Maci\u0107 je naglasio da se vodotoci u Srbiji sa najkvalitetnijom vodom, odnosno vodom prve klase, nalaze u brdsko-planinskim predelima, u oblastima sa retkom naseljeno\u0161\u0107u i o\u010duvanom prirodom. Me\u0111utim, i oni su ugro\u017eeni, prvenstveno masovnom izgradnjom malih hidroelektrana<\/a>, a zatim i ispu\u0161tanjem nepre\u010di\u0161\u0107enih rudarskih voda.<\/p>\n

Isti\u010de da se pomenuti vodotoci uglavnom nalaze u podru\u010djima koja su medijski i politi\u010dki zapostavljena, bez velikog broja stanovnika, te da vesti o o\u0161te\u0107enju \u017eivotne sredine i drugim protivpravnim radnjama retko stignu do \u0161ire javnosti i institucija koje bi trebalo da vr\u0161e inspekcijski nadzor ili krivi\u010dno gone zaga\u0111iva\u010de.<\/p>\n

Reke poput Borske, Kriveljske i Peka prakti\u010dno su mrtvi vodotoci<\/p><\/blockquote>\n

„Reke poput Borske, Kriveljske i Peka prakti\u010dno su mrtvi vodotoci, jer se u njih direktno ispu\u0161taju nepre\u010di\u0161\u0107ene rudarske otpadne vode\u201c, ka\u017ee Maci\u0107. Dodao je da je situacija sli\u010dna i sa rekom Kolubarom, u koju se ispu\u0161taju otpadne vode iz rudarskog basena Kolubara nakon ispiranja uglja.<\/p>\n

\u201eNivo arsena u Kolubari je 2023, prema analizama Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bio 174 puta vi\u0161i od maksimalno dozvoljene koncentracije za vodotoke druge klase. To je zaprepa\u0161\u0107uju\u0107e visoka koncentracija u odnosu na maksimalno dozvoljenu od 0,01 miligrama po litru. On je izuzetno toksi\u010dan i kumulativni zaga\u0111iva\u010d. Prema istim nalazima, u ispitanoj vodi ima oko 12.000 puta vi\u0161e organske materije nego \u0161to je dozvoljeno i pokazuje da je voda izuzetno zaga\u0111ena i da o\u010digledno nema pre\u010di\u0161\u0107avanja vode\u201c, pojasnio je.<\/p>\n

\u010cak ni planinski vodotok Uvac, koji se smatra jednim od naj\u010distijih u Srbiji, nije po\u0161te\u0111en. Zaga\u0111enje do Uvca dospeva rekom Vapom, u koju se ispu\u0161ta nepre\u010di\u0161\u0107ena rudarska voda iz rudnika \u0160tavalj.<\/p>\n

\u201eJednostavno, korporacijama je to eksternalija, za koju nisu motivisane da je re\u0161e. I, generalno, problem je u tome \u0161to se ne primenjuju osnovni principi za\u0161tite voda, a to je da korisnik pla\u0107a i zaga\u0111iva\u010d pla\u0107a, nego se propisi i planovi kroje po \u017eeljama privrede, ne primenjuju ili selektivno primenjuju. Tako da se ispostavilo da se kori\u0161\u0107enje i zaga\u0111ivanje isplati\u201c, navodi Maci\u0107.<\/p>\n

Finansiranje za\u0161tite reka je daleko ispod optimalnog<\/p><\/blockquote>\n

Ukazao je i na problemati\u010dan odnos institucija i dr\u017eave, pokrajina i lokalnih samouprava prema rekama, a kao primer istakao reku Ra\u0161ku. „Umesto me\u0111usektorske saradnje u situaciji vrlo izdeljenih nadle\u017enosti, imamo konkurenciju. Od 2015, zbog izmena Zakona o bud\u017eetskom sistemu, naknade za za\u0161titu voda i za\u0161titu \u017eivotne sredine vi\u0161e nisu namenskog karaktera, ve\u0107 op\u0161ti bud\u017eetski prihod, pa je i finansiranje ovih sektora daleko ispod optimalnog. Ovo je gre\u0161ka koja bi morala biti ispravljena kako bismo imali iole efektivnu za\u0161titu voda“, poru\u010duje Maci\u0107.<\/p>\n

Po njegovim re\u010dima, za\u0161tita voda i \u017eivotne sredine nisu prioritetni ciljevi donosiocima odluka na svim nivoima. \u201eReka Ra\u0161ka zapo\u010dinje na Pe\u0161terskoj visoravni svoj kratki put ka Ibru kao prekrasna bistra planinska reka, da bi na svom putu pokupila komunalne nepre\u010di\u0161\u0107ene vode iz Novog Pazara, nepre\u010di\u0161\u0107ene otpadne industrijske vode iz industrije, naro\u010dito klani\u010dne i tekstilne, zatim ocedne vode sa dve nesanitarne deponije i \u010dvrsti otpad sa divljih deponija, da bi se u jako lo\u0161em ekolo\u0161kom statusu ulila u Ibar. Nizvodno od Novog Pazara, ovo je mrtva reka“, podvukao je.<\/p>\n

\n
\n
\n

\"Reka
Foto: Reka Trnavica, pritoka Ra\u0161ke, nepre\u010di\u0161\u0107ene otpadne vode iz klanice \/ Tarik Brun\u010devi\u0107<\/figcaption><\/figure><\/dt>\n<\/dl>\n<\/div>\n

Klimatske promene: vode je ili previ\u0161e ili premalo<\/h3>\n

Klimatske promene u Srbiji izazivaju sve ekstremnije oscilacije u koli\u010dini vode \u2013 ili je ima previ\u0161e ili premalo, s tim da su\u0161ni periodi postaju sve du\u017ei, \u0161to prakti\u010dno vodi u stanje skoro permanentne su\u0161e<\/a>, obja\u0161njava Maci\u0107.<\/p>\n

\u201eKod nas je \u010dak zimski period su\u0161niji od letnjeg, a onda u kratkom intervalu dolazi do obilnih padavina, \u0161to pove\u0107ava rizik od buji\u010dnih poplava i \u0161teta. Takve situacije ponavljaju se u u\u017eem ili \u0161irem obimu, a po razmerama najve\u0107i i najdramati\u010dniji je bio slu\u010daj s poplavama 2014. godine\u201c, kazao je.<\/p>\n

Po njegovim re\u010dima, izostaje pravovremeno prilago\u0111avanje. Konkretno, neposredni uticaj klimatskih promena na reke jeste smanjenje proticaja, a time se smanjuje njihova sposobnost da prenose sedimente odnosno hranljive materije. Postaju siroma\u0161nije kiseonikom i sve ranjivije na zaga\u0111enje.<\/p>\n

Srbija je zemlja siroma\u0161na domicilnim vodama<\/p><\/blockquote>\n

Maci\u0107 posebno nagla\u0161ava da je Srbija zemlja siroma\u0161na domicilnim vodama. \u201eSa zao\u0161travanjem klimatskih promena, ima\u0107emo sve izra\u017eenije konflikte, najpre izme\u0111u potreba i raspolo\u017eivih koli\u010dina voda, a potom izme\u0111u razli\u010ditih korisnika voda, pa tako i zao\u0161travanje konflikta izme\u0111u vodosnabdevanja stanovni\u0161tva, industrije i poljoprivrede. Sve je te\u017ee obezbediti ono \u0161to po zakonu i zdravoj logici ima prioritet, a to je snabdevanje stanovni\u0161tva vodom za pi\u0107e i napajanje stoke \u2013 ali i prirodnu ravnote\u017eu za opstanak ekosistema“, rekao je.<\/p>\n

Ina\u010de, prema na\u0161im propisima, kori\u0161\u0107enje vode za pi\u0107e i napajanje stoke kao i za sanitarno-higijenske potrebe ima prvenstvo u odnosu na sve ostale vidove kori\u0161\u0107enja.<\/p>\n

„Ministarstvo poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede i nadle\u017eni pokrajinski organ imaju pravo da posebnim korisnicima voda ograni\u010de kori\u0161\u0107enje vode u korist zadovoljavanja prioritetnih potreba, ako je usled prirodnih pojava dovedeno u pitanje obezbe\u0111ivanje koli\u010dina vode ili ugro\u017een njen kvalitet i prirodna ravnote\u017ea akvati\u010dnih i priobalnih ekosistema, ili ako kori\u0161\u0107enje vode ima za posledicu njeno zaga\u0111enje i ugro\u017eavanje vodnih i priobalnih ekosistema“, pojasnio je Maci\u0107. Me\u0111utim, u praksi nema takvih intervencija, napominje.<\/p>\n

\n
\n
\n

\"Zlotska
Foto: Zlotska reka, 2021. godina \/ Aleksandar Kuli\u0107<\/figcaption><\/figure><\/dt>\n<\/dl>\n<\/div>\n

Kao primer navodi da je letos Majdanpek ostao \u017eedan, ali da je flotacija jednog rudnika imala dovoljno vode. Sli\u010dna situacije se dogodila i 2021. godine, kada je borski vodovod ispumpavao tolike koli\u010dine vode iz Zlotske reke u Borsko jezero da je reka presu\u0161ila.<\/p>\n

Projekcije pokazuju da \u0107e do kraja veka ponestati dovoljno vode za pokretanje hidroelektrana u Srbiji<\/h3>\n

Projekcije pokazuju da \u0107e do kraja veka smanjenje protoka vode dovesti u pitanje funkcionisanje hidroelektrana u Srbiji. Maci\u0107 upozorava na ve\u0107 postoje\u0107e indicije.<\/p>\n

„Pro\u0161le godine je \u010dak i mo\u0107ni Ibar presu\u0161io. Prema projekcijama iz Programa prilago\u0111avanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine, o\u010dekivane su nesta\u0161ice vode za pokretanje, na primer, hidroelektrane Vrla 1\u20134, Bajina Ba\u0161ta, Zvornik, Pirot i Potpe\u0107, posebno u periodu od juna do avgusta, pa shodno tome moramo mudro odlu\u010divati o svojim investicijama u oblasti energetike i uop\u0161te o energetskoj bezbednosti“, upozorava.<\/p>\n

On isti\u010de da bi trebalo prekinuti izgradnju malih hidroelektrana (MHE), s obzirom na to da je ve\u0107 zabele\u017eeno preko 150 negativnih primera. Rad MHE na manjim vodotocima postaje sve manje isplativ, zbog du\u017eih su\u0161nih perioda i smanjenih proticaja, tvrdi Maci\u0107. „Dr\u017eava je dosad isplatila 21,2 miliona evra podsticaja vlasnicima MHE, dok su oni uplatili samo 250.000 evra naknade za kori\u0161\u0107enje vode. Na kraju, jedan kilovat-sat struje iz MHE ko\u0161ta 7,7 dinara, a ekolo\u0161ka i dru\u0161tvena \u0161teta koju ove elektrane prave je ogromna“, rekao je.<\/p>\n

\n
\n
\n

\"Brezanska
Foto: Brezanska reka nizvodno od vodozahvata MHE Kunara na obodu specijalnog rezervata prirode Go\u010d \/ Predrag Ili\u0107<\/figcaption><\/figure><\/dt>\n<\/dl>\n<\/div>\n

Nesta\u0161ice vode i gubici u vodovodnoj mre\u017ei<\/h3>\n

Maci\u0107 upozorava da ne\u0107e biti sektora koji nije pogo\u0111en nedostatkom vode. Ipak, nesta\u0161ice najvi\u0161e ose\u0107aju gra\u0111ani, \u0161to ukazuje na dva sistemska problema: ogromne gubitke u vodovodnoj mre\u017ei i lo\u0161e upravljanje. \u201ePolekol je pro\u0161le godine zabele\u017eio nesta\u0161ice vode u 65 naseljenih mesta zbog restrikcija, kvarova na mre\u017ei i nedostatka vode na izvorima. Otprilike polovina zahva\u0107ene vode se izgubi kroz bu\u0161ne cevi, \u0161to je ekvivalent zapremine Zlatarskog jezera \u2013 250 miliona kubika vode godi\u0161nje\u201c, ka\u017ee Maci\u0107.<\/p>\n

Ovi gubici ne uti\u010du samo na dostupnost vode, ve\u0107 predstavljaju rasipanje resursa ulo\u017eenih u preradu i distribuciju. \u201eHemikalije za pre\u010di\u0161\u0107avanje i energija za pumpanje tro\u0161e se uzalud. Smanjenjem gubitaka za samo jednu tre\u0107inu mogli bismo u\u0161tedeti oko 60 miliona kilovat-\u010dasova godi\u0161nje, \u0161to je ekvivalent proizvodnje hidroelektrana u Ov\u010darsko-kablarskoj klisuri\u201c, isti\u010de Maci\u0107.<\/p>\n

\"Smanjeni
Foto: Smanjeni proticaj vode reke Jablanice, koja napaja akumulaciju Barje za vodosnabdevanje Leskovca, mart 2025. \/ Ivana Stjelja<\/figcaption><\/figure>\n

Lokalne samouprave su odgovorne za sanaciju vodovodne infrastrukture, kao njeni vlasnici, ali \u010desto nemaju dovoljno sredstava da se izbore sa ovim problemom. \u201eRepublika mora da interveni\u0161e i pomogne im da smanje gubitke na prihvatljiv nivo, ali ne kroz de fakto privatizaciju vodosnabdevanja preko nacionalnog operatera u formi javno-privatnog partnerstva, ve\u0107 neposrednom materijalnom podr\u0161kom. Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije<\/a> do 2034. godine postavila je cilj da se gubici svedu na 25 odsto, \u0161to je me\u0111unarodno prihvatljiv prag, ali smo od toga jo\u0161 daleko\u201c, zaklju\u010duje Maci\u0107.<\/p>\n

Ugro\u017eenost re\u010dnih ekosistema<\/h3>\n

Klimatske promene, zaga\u0111enje i lo\u0161e upravljanje vodnim dobrima u Srbiji ne uti\u010du samo na dostupnost vode, ve\u0107 i na \u010ditav ekosistem reka. „Za\u0161tita raritetnih, ekolo\u0161ki jedinstvenih i neporemenjenih vodotoka postala je apsolutni prioritet u svim zemljama Evropske unije, ali bi trebalo da bude i zemljama koje su u fazama pristupanja, poput Srbije \u0161to je i formalizovano odgovaraju\u0107im sporazumima kojima su se ove dr\u017eave obavezale da sve aktivnosti razvoja usklade sa ciljevima za\u0161tite \u017eivotne sredine. Trebalo bi i da se ozbiljno pozabavimo ekolo\u0161kom obnovom reka \u2013 njihovom restauracijom, rehabilitacijom ili remidijacijom shodno konkretnom slu\u010daju uz istovremeno otklanjanje ili umanjivanje pritisaka kojima su izlo\u017eene“, kazao je Polekolov predstavnik.<\/p>\n

On upozorava da su reke poput krvotoka ekosistema, a da njihove promene negativno uti\u010du na \u010ditava podru\u010dja. \u201eNa primer, Studenica nije samo reka \u2013 ona je \u017eila kucavica parka prirode Golija. Svaka intervencija na njoj direktno ugro\u017eava \u010ditav ekosistem i Park prirode Golija\u201c, kazao je.<\/p>\n

Voda kao javno dobro u javnoj svojini, a ne kao roba<\/h3>\n

Za\u0161tita vode po\u010dinje od planskog i normativnog okvira, koji treba da osigura efikasno upravljanje i o\u010duvanje vodnih resursa. Klju\u010dni korak u tom procesu je regulisanje kori\u0161\u0107enja voda, uklju\u010duju\u0107i pove\u0107anje naknada, koje su trenutno preniske. Me\u0111utim, jo\u0161 jedan veliki izazov predstavlja nedostatak administrativnih kapaciteta. \u201ePrema sistematizaciji, vodna inspekcija u Srbiji bi trebalo da ima 46 inspektora, a trenutno ih je samo 13. To je nedovoljno za nadzor celokupne hidrografske mre\u017ee\u201c, napominje Maci\u0107.<\/p>\n

Nagla\u0161ava da voda ne sme biti tretirana kao roba, uz obrazlo\u017eenje da njena vrednost prevazilazi ekonomsku ra\u010dunicu. \u201eVoda mora biti pravno definisana kao javno dobro, u jasnoj svojini, sa zajedni\u010dkim upravljanjem i garantovanim pristupom za sve. Prioritet bi trebalo da bude njena za\u0161tita, zatim racionalno kori\u0161\u0107enje prema jasno utvr\u0111enim kriterijumima i odgovorno tro\u0161enje resursa\u201c, obja\u0161njava.<\/p>\n

Ovaj pristup zahteva zna\u010dajne investicije u sektor voda, ali one su, kako ka\u017ee, relativno male u pore\u0111enju s nekim aktuelnim dr\u017eavnim projektima. \u201eSmanjenje gubitaka u vodovodnoj mre\u017ei je klju\u010dno \u2013 da bi mre\u017ea ostala funkcionalna, svake godine bi trebalo sanirati dva do tri odsto sistema. Na taj na\u010din bi se spre\u010dili ogromni ekolo\u0161ki, ekonomski i tehni\u010dki gubici. Strategija upravljanja vodama procenjuje da je za javne vodovode u Srbiji neophodno ulaganje od 800 miliona evra\u201c, navodi Maci\u0107.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan ozbiljan problem je nedovoljno razvijena kanalizaciona infrastruktura. \u201eU mnogim naseljima kanalizaciona mre\u017ea nije ni izgra\u0111ena ili nije uskla\u0111ena s razvojem vodovodne mre\u017ee, zbog \u010dega su podzemne vode ugro\u017eene infiltracijom otpadnih voda iz septi\u010dkih jama\u201c, rekao je.<\/p>\n

Netransparentnost u planiranju postrojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda<\/p><\/blockquote>\n

Trenutno se u Srbiji pre\u010di\u0161\u0107ava svega 15 odsto komunalnih otpadnih voda, i to prema projektovanim parametrima, ka\u017ee Maci\u0107, upozoravaju\u0107i na netransparentnost u planiranju postrojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje. \u201eOvi projekti se reguli\u0161u me\u0111unarodnim sporazumima u koje nemamo uvid, niti smo imali priliku da u\u010destvujemo u dono\u0161enju odluka o tehnologiji pre\u010di\u0161\u0107avanja, lokaciji i upravljanju muljem. Mo\u017ee se desiti da izgradimo infrastrukturu \u010diji \u0107e operativni tro\u0161kovi biti previsoki za komunalna preduze\u0107a i korisnike, \u0161to bi dovelo do toga da postrojenja ne rade u punom kapacitetu ili uop\u0161te ne budu kori\u0161\u0107ena. To bi zna\u010dilo ogroman proma\u0161aj, budu\u0107i da govorimo o investicijama vrednim milijarde\u201c, dodao je.<\/p>\n

Industrija bi, smatra Maci\u0107, morala biti podstaknuta na odgovornije pona\u0161anje, pre svega kroz stro\u017ee kazne za prekora\u010denje dozvoljenih vrednosti zaga\u0111enja. \u201eNajefikasniji na\u010din da se spre\u010di zaga\u0111ivanje jeste da ga u\u010dinimo neisplativim. Edukacija i apeli na savest su va\u017eni, ali sve dok je jeftinije zaga\u0111ivati nego ulagati u pre\u010di\u0161\u0107avanje, problem ne\u0107e biti re\u0161en. To va\u017ei i u slu\u010daju da izostane efikasno prekr\u0161ajno ili krivi\u010dno gonjenje zaga\u0111iva\u010da i uzurpatora javnih dobara\u201c, zaklju\u010duje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

O stanju reka u Srbiji je za Balkan Green Energy News govorio Strahinja Maci\u0107, pravni savetnik u organizaciji Polekol<\/p>\n","protected":false},"author":34,"featured_media":78630,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[6,4],"tags":[1739,1530,6511,1405,5924,3374,7157,4993,1485],"class_list":["post-78361","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-voda","category-zivotna-sredina","tag-biodiverzitet","tag-ekosistem","tag-kanalizacija","tag-male-hidroelektrane","tag-postrojenje-za-preciscavanje-otpadnih-voda","tag-preciscavanje-otpadnih-voda","tag-reke","tag-voda","tag-zagadenje","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\nStanje reka u Srbiji: zaga\u0111enje i prekomerna eksploatacija ugro\u017eavaju vodne resurse<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"O stanju reka u Srbiji je za Balkan Green Energy News govorio Strahinja Maci\u0107, pravni savetnik u organizaciji Polekol.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Stanje reka u Srbiji: zaga\u0111enje i prekomerna eksploatacija ugro\u017eavaju vodne resurse\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"O stanju reka u Srbiji je za Balkan Green Energy News govorio Strahinja Maci\u0107, pravni savetnik u organizaciji Polekol.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2025-03-21T13:10:04+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/03\/Stanje-reka-u-Srbiji.jpg?wsr\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"840\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"430\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"15 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/4b3c5831bbc05a72630d12560df2b3f8\"},\"headline\":\"Stanje reka u Srbiji: zaga\u0111enje i prekomerna eksploatacija ugro\u017eavaju vodne resurse\",\"datePublished\":\"2025-03-21T13:10:04+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\\\/\"},\"wordCount\":2819,\"commentCount\":0,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/03\\\/Stanje-reka-u-Srbiji.jpg?wsr\",\"keywords\":[\"biodiverzitet\",\"ekosistem\",\"kanalizacija\",\"male hidroelektrane\",\"postrojenje za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda\",\"pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda\",\"reke\",\"voda\",\"zaga\u0111enje\"],\"articleSection\":[\"Voda\",\"\u017divotna sredina\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\\\/\",\"name\":\"Stanje reka u Srbiji: zaga\u0111enje i prekomerna eksploatacija ugro\u017eavaju vodne resurse\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/03\\\/Stanje-reka-u-Srbiji.jpg?wsr\",\"datePublished\":\"2025-03-21T13:10:04+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/4b3c5831bbc05a72630d12560df2b3f8\"},\"description\":\"O stanju reka u Srbiji je za Balkan Green Energy News govorio Strahinja Maci\u0107, pravni savetnik u organizaciji Polekol.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/03\\\/Stanje-reka-u-Srbiji.jpg?wsr\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/03\\\/Stanje-reka-u-Srbiji.jpg?wsr\",\"width\":840,\"height\":430,\"caption\":\"Stanje reka u Srbiji\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Po\u010detna\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Vesti\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/vesti\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"Voda\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/vesti\\\/voda\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":4,\"name\":\"Stanje reka u Srbiji: zaga\u0111enje i prekomerna eksploatacija ugro\u017eavaju vodne resurse\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"description\":\"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/4b3c5831bbc05a72630d12560df2b3f8\",\"name\":\"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/author\\\/jelisavet-perisic\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Stanje reka u Srbiji: zaga\u0111enje i prekomerna eksploatacija ugro\u017eavaju vodne resurse","description":"O stanju reka u Srbiji je za Balkan Green Energy News govorio Strahinja Maci\u0107, pravni savetnik u organizaciji Polekol.","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Stanje reka u Srbiji: zaga\u0111enje i prekomerna eksploatacija ugro\u017eavaju vodne resurse","og_description":"O stanju reka u Srbiji je za Balkan Green Energy News govorio Strahinja Maci\u0107, pravni savetnik u organizaciji Polekol.","og_url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/","og_site_name":"Balkan Green Energy News","article_published_time":"2025-03-21T13:10:04+00:00","og_image":[{"width":840,"height":430,"url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/03\/Stanje-reka-u-Srbiji.jpg?wsr","type":"image\/jpeg"}],"author":"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"15 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/"},"author":{"name":"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/4b3c5831bbc05a72630d12560df2b3f8"},"headline":"Stanje reka u Srbiji: zaga\u0111enje i prekomerna eksploatacija ugro\u017eavaju vodne resurse","datePublished":"2025-03-21T13:10:04+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/"},"wordCount":2819,"commentCount":0,"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/03\/Stanje-reka-u-Srbiji.jpg?wsr","keywords":["biodiverzitet","ekosistem","kanalizacija","male hidroelektrane","postrojenje za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda","pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda","reke","voda","zaga\u0111enje"],"articleSection":["Voda","\u017divotna sredina"],"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/","name":"Stanje reka u Srbiji: zaga\u0111enje i prekomerna eksploatacija ugro\u017eavaju vodne resurse","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/03\/Stanje-reka-u-Srbiji.jpg?wsr","datePublished":"2025-03-21T13:10:04+00:00","author":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/4b3c5831bbc05a72630d12560df2b3f8"},"description":"O stanju reka u Srbiji je za Balkan Green Energy News govorio Strahinja Maci\u0107, pravni savetnik u organizaciji Polekol.","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/#primaryimage","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/03\/Stanje-reka-u-Srbiji.jpg?wsr","contentUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/03\/Stanje-reka-u-Srbiji.jpg?wsr","width":840,"height":430,"caption":"Stanje reka u Srbiji"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/stanje-reka-u-srbiji-zagadjenje-i-prekomerna-eksploatacija-ugrozavaju-vodne-resurse\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Po\u010detna","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Vesti","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/vesti\/"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"Voda","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/vesti\/voda\/"},{"@type":"ListItem","position":4,"name":"Stanje reka u Srbiji: zaga\u0111enje i prekomerna eksploatacija ugro\u017eavaju vodne resurse"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/","name":"Balkan Green Energy News","description":"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/4b3c5831bbc05a72630d12560df2b3f8","name":"Jelisaveta Peri\u0161i\u0107","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/author\/jelisavet-perisic\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78361","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/34"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=78361"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78361\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/78630"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=78361"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=78361"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=78361"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}