{"id":78225,"date":"2025-03-06T16:32:16","date_gmt":"2025-03-06T15:32:16","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=78225"},"modified":"2025-03-06T16:32:16","modified_gmt":"2025-03-06T15:32:16","slug":"dva-miliona-gradjana-srbije-udise-zagadjen-vaduh","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/dva-miliona-gradjana-srbije-udise-zagadjen-vaduh\/","title":{"rendered":"Dva miliona gra\u0111ana Srbije udi\u0161e zaga\u0111en vaduh"},"content":{"rendered":"

Dva miliona gra\u0111ana Srbije udi\u0161e prekomerno zaga\u0111en vazduh, pokazuju podaci sa xEco aplikacije. Od po\u010detka godine, 28 stanica je izmerilo prekora\u010denje zakonski dozvoljenog broja dana sa koncentracijama PM10 \u010destica ve\u0107im od 50 mikrograma po kubnom metru. Pritom, u mnogim mestima monitoringa jo\u0161 uvek nema. U Valjevu, koje je drugo na listi po broju dana sa zaga\u0111enim vazduhom, jo\u0161 jedan u nizu po\u017eara na deponiji dodatno pogor\u0161ava kvalitet vazduha i ugro\u017eava zdravlje stanovnika.<\/h2>\n

Zaje\u010dar je 6. februara postao prvi grad u Srbiji sa negativnim rezultatom od 35 dana sa prekora\u010denjem<\/a> srednje dnevne grani\u010dne vrednosti za mikroskopsku pra\u0161inu tipa PM10 u vazduhu. To je sme\u0161a dima, \u010da\u0111i i kiselina sa te\u0161kim metalima poput olova, kadmijuma, nikla i arsena. Promer ovih \u010destica manji je od 10 mikrona. Nastaju kao posledica grejanja, saobra\u0107aja i industrijskih aktivnosti.<\/p>\n

Od 65 dana 2025. godine, dozvoljena dnevna koncentracija PM10 \u010destica u Zaje\u010daru bila je prekora\u010dena \u010dak 61 dan. To zna\u010di da su samo \u010detiri dana ove godine gra\u0111ani tamo udisali vazduh koji nije prekomerno zaga\u0111en.<\/p>\n

Sveukupno na 28 mernih stanica u Srbiji je ve\u0107 prekora\u010den zakonski dozvoljeni limit od 35 dana sa koncentracijom suspendovanih \u010destica PM10 u vazduhu ve\u0107om od 50 mikrograma po kubnom metru, pokazuju podaci sa xEco aplikacije<\/a>. Tako ve\u0107 sada znamo da \u0107e vazduh u ovim mestima biti svrstan u tre\u0107u kategoriju, kao prekomerno zaga\u0111en.<\/p>\n

\"dva
Foto: xEco \/ X<\/figcaption><\/figure>\n

Ovih 28 stanica pokriva teritoriju na kojoj \u017eivi pribli\u017eno dva miliona ljudi, \u0161to je skoro tre\u0107ina gra\u0111ana Srbije. Tri stanice u tri beogradske op\u0161tine, tako\u0111e bele\u017ee prekora\u010denje. Dejan Leki\u0107, tvorac xEco aplikacije, obja\u0161njava da je dovoljno da jedna stanica na nivou aglomeracije Beograd ima prekora\u010denje da bi cela bila svrstana u tre\u0107u kategoriju.<\/p>\n

\"\"
Foto: Mesta po broju stanovnika u kojima je vi\u0161e od 35 puta prekora\u010dena dozvoljena srednja dnevna grani\u010dna vrednost za PM10 \u010destice u vazduhu. Izvor: xEco \/ X<\/figcaption><\/figure>\n

Veliki broj op\u0161tina u Srbiji i dalje nema dr\u017eavni automatski monitorin<\/h3>\n

U februaru su u Srbiji uklju\u010dene nove dr\u017eavne merne stanice Po\u017eega, Leskovac<\/a>, Subotica, \u010ca\u010dak, Kosjeri\u0107 2, Bor 8. marta, In\u0111ija i Prokuplje. U Ni\u0161u je dodata tre\u0107a stanica. Me\u0111utim, i dalje nije uklju\u010dena, jer postoji problem povezivanja sa elektromre\u017eom, obja\u0161njava Leki\u0107. Jo\u0161 se \u010deka i uklju\u010denje merne stanice u Jagodini.<\/p>\n

Leki\u0107 isti\u010de i da su po\u010detkom godine dodati PM analizatori na merne stanice u Kikindi, Vr\u0161cu, Sremskoj Mitrovici, \u0160apcu, Zaje\u010daru, \u0106upriji, Loznici, Kru\u0161evcu, Para\u0107inu, Kostolcu, Smederevu i Vranju. Sada sve postoje\u0107e automatske stanice koje su u gradovima imaju PM analizatore.<\/p>\n

„Tako\u0111e od pro\u0161le godine radi stanica u Negotinu koja je nabavljena u saradnji lokalne samouprave i privatne kompanije“, ka\u017ee Leki\u0107.<\/p>\n

Ukupno, u Srbiji se PM \u010destice mere na 83 merne stanice. Leki\u0107 navodi da se na portalu Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine ne prikazuju sva mesta. „Neki od sistema nisu integrisani u SEPA prikaz, a jesu u xEco, a sa nekih nije mogu\u0107e preuzeti podatke, pa ih nema ni na SEPA sajtu ni u xEco aplikaciji“,<\/p>\n

Leki\u0107: Te\u0161ko je o\u010dekivati da \u0107e dr\u017eava ikada uspostaviti dr\u017eavni automaski monitoring u svim op\u0161tinama<\/p><\/blockquote>\n

U Srbiji i dalje velik broj op\u0161tina nema dr\u017eavni automatski monitoring. „Ako kao kriterijum uzmemo mesta sa vi\u0161e od 25.000 stanovnika, slede\u0107i gradovi-op\u0161tine nemaju dr\u017eavni automatski monitoring, prema veli\u010dini gradova: Po\u017earevac, u kom stanica postoji, ali iz nekog razloga nigde nije prikazana, Stara Pazova, Ba\u010dka Palanka, Ruma, Aleksinac, Smederevska Palanka, Aran\u0111elovac, Gornji Milanovac, Kula, Vrbas, Trstenik, Velika Plana, Bujanovac, Be\u010dej, Prijeprolje, Tutin, Kovin, \u0160id, Ba\u010dka Topola, Pre\u0161evo, Ivanjica, Petrovac na Mlavi i drugi. Te\u0161ko je o\u010dekivati da \u0107e dr\u017eava ikada uspostaviti dr\u017eavni automaski monitoring u svim ovim op\u0161tinama“, izjavio je Leki\u0107.<\/p>\n

Po\u017ear na deponiji u Valjevu<\/h3>\n

Valjevo je trenutno drugo na listi gradova sa prekomerno zaga\u0111enim vazduhom u Srbiji. „Zbog visokih koncentracija suspendovanih PM2.5 i PM10 \u010destica koje su registrovane u Valjevu pro\u0161le nedelje, stanovnici Valjeva su mogli ose\u0107ati zdravstvene tegobe<\/a>. Posebno je moglo biti ugro\u017eeno zdravlje osetljivih grupa stanovnika, kao \u0161to su deca, stariji sugra\u0111ani i osobe sa hroni\u010dnim oboljenjima“, pi\u0161e u saop\u0161tenju Lokalnog odgovora, organizacije koja sprovodi akciju Aero Alarm ve\u0107 petu godinu zaredom, sa ciljem pobolj\u0161anja obave\u0161tavanja gra\u0111ana Valjeva o aerozaga\u0111enju.<\/p>\n

Ono \u0161to dodatno Valjevcima naru\u0161ava zdravlje jeste nesanitarna gradska deponija, koja je od po\u010detka godine gorela nekoliko puta. Udaljena je tek nekoliko kilometara od centra grada i nalazi se na levoj obali reke Kolubare. Formirana je 1990. godine na povr\u0161ini od \u0161est hektara kao privremeni objekat, a taj status ima i danas, samo \u0161to se pro\u0161irila i sada zauzima 10 hektara.<\/p>\n

Tim Gra\u0111anskih inicijativa<\/a> objavio je pri\u010du o deponijama sa fokusom na valjevsku deponiju. Gra\u0111ani su po\u010deli da blokiraju njen prilaz i da spre\u010davaju odlaganja sme\u0107a, kako bi ukazali na problem ugro\u017eenosti njihovog zdravlja.<\/p>\n