{"id":77232,"date":"2025-02-06T19:00:57","date_gmt":"2025-02-06T18:00:57","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=77232"},"modified":"2025-06-02T15:59:14","modified_gmt":"2025-06-02T13:59:14","slug":"razgovori-o-energetskoj-tranziciji-sa-radetom-mrdakom-sta-donose-izmene-zakona-o-energetici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/razgovori-o-energetskoj-tranziciji-sa-radetom-mrdakom-sta-donose-izmene-zakona-o-energetici\/","title":{"rendered":"Razgovori o energetskoj tranziciji sa Radetom Mrdakom: \u0161ta donose izmene Zakona o energetici"},"content":{"rendered":"

U novoj epizodi podkasta Razgovori o energetskoj tranziciji<\/em>, Rade Mrdak, savetnik ministra rudarstva i energetike za obnovljive izvore energije, govorio je o klju\u010dnim promenama koje donosi novi Zakon o energetici. U razgovoru sa Dankom Kalkanom, senior menad\u017eerom za ESG savetodavne usluge u kompaniji EY, Mrdak obja\u0161njava ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju, uskla\u0111ivanje sa regulativom Evropske unije i rastu\u0107u ulogu prozjumera u elektroenergetskom sistemu.<\/h2>\n

Srbija je krajem novembra 2023. godine usvojila izmene i dopune<\/a> Zakona o energetici, a stupile su na snagu 6. decembra. Prema re\u010dima Radeta Mrdaka, ove izmene su jedne od najzna\u010dajnijih u poslednjih deset do petnaest godina, a najvi\u0161e pa\u017enje izazvalo je ukidanje moratorijuma<\/a> na kori\u0161\u0107enje nuklearne energije u mirnodopske svrhe.<\/p>\n

Ova odluka podigla je veliku pra\u0161inu u javnosti, a pojavile su se i neta\u010dne informacije da je dr\u017eava ve\u0107 donela odluku o izgradnji nuklearne elektrane. Mrdak isti\u010de da to nije ta\u010dno, ve\u0107 da je cilj da se otvori javna rasprava o nuklearnoj energiji kao potencijalnom izvoru.<\/p>\n

„Hteli smo da se upotreba nuklearne energije legalizuje i legitimizuje kao tema, jer je nuklearna energija u najrazvijenijim zemljama sveta potpuno legitiman izvor. Koriste je i Kina, i Amerika, i najrazvijenije zemlje Zapadne Evrope. Prosto, za\u0161to mi ne bismo otvorili tu pri\u010du u na\u0161oj zemlji?“ ka\u017ee Mrdak.<\/p>\n

On podse\u0107a da proces izgradnje nuklearne elektrane traje od 15 do 20 godina i da se odvija pod strogim nadzorom Me\u0111unarodne agencije za atomsku energiju.<\/p>\n

Trenutno se nalazimo u prvoj fazi \u2013 fazi diskusije. „Sad kre\u0107e debata u dru\u0161tvu i struci, koja \u0107e rezultirati stru\u010dno informisanom odlukom, da li da se zaustavimo i ka\u017eemo ovo nam ne treba, ili idemo dalje“, obja\u0161njava Mrdak.<\/p>\n

Mrdak: Nuklearna energija je jedini stabilan i klimatski neutralan izvor koji ne zavisi od vremenskih uslova<\/p><\/blockquote>\n

Ako se donese odluka o nastavku, sledi izrada integrisanog izve\u0161taja koji \u0107e analizirati sve aspekte nuklearne energije \u2013 njen uticaj na elektroenergetski sistem, ekologiju i upravljanje otpadom. Nakon toga, dr\u017eava mo\u017ee odlu\u010diti da li \u0107e nastaviti s planiranjem. Ukoliko donese odluku da ide dalje, mora\u0107e da usvoji posebnu strategiju i zakon o nuklearnoj energiji. Nakon toga, proces postaje nepovratan i kre\u0107e se u izgradnju.<\/p>\n

Mrdak nagla\u0161ava da ni\u0161ta ne mo\u017ee biti doneto preko no\u0107i i da \u0107e se u celu pri\u010du uklju\u010diti nau\u010dne i dru\u0161tvene institucije, kao i me\u0111unarodni eksperti. Konkretno, Francuska, koja je vode\u0107a nuklearna sila u Evropi, mogla bi da pru\u017ei podr\u0161ku u dono\u0161enju odluke o tome da li Srbija treba da razvija nuklearnu energiju.<\/p>\n

Iako razume argumente i za i protiv, Mrdak isti\u010de da je nuklearna energija jedini stabilan i klimatski neutralan izvor koji ne zavisi od vremenskih uslova, za razliku od vetra i sunca. „Postoje alternative za nuklearnu energiju, ali su jo\u0161 uvek u ranoj fazi. Pitanje je da li \u0107emo kao civilizacija uspeti da razvijemo tehnolo\u0161ka re\u0161enja koja \u0107e zaista mo\u0107i da zamene fosilna goriva“, zaklju\u010duje.<\/p>\n

Harmonizacija sa EU: Srbija uskla\u0111uje tr\u017ei\u0161te elektri\u010dne energije sa Evropom<\/h3>\n

Pored ukidanja moratorijuma na nuklearnu energiju, jedna od klju\u010dnih novina u izmenama Zakona o energetici je uskla\u0111ivanje srpskog tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije sa propisima Evropske unije. Srbija je prenela u svoje zakonodavstvo devet direktiva i uredbi EU, pri \u010demu je ostao jo\u0161 manji deo koji \u0107e biti regulisan kroz podzakonska akta.<\/p>\n

Mrdak isti\u010de tri klju\u010dna segmenta ovog uskla\u0111ivanja. Po njegovim re\u010dima, prva va\u017ena novina odnosi se na usvajanje evropske uredbe o prevenciji i upravljanju elektroenergetskim krizama u vanrednim okolnostima \u2013 bilo da su u pitanju prirodne katastrofe poput su\u0161a, poplava i zemljotresa ili pandemije, ratni sukobi i nesta\u0161ice energije.<\/p>\n

„O njoj se nije mnogo pri\u010dalo, ali ova uredba nas uklju\u010duje u evropski mehanizam saradnje u slu\u010daju elektroenergetske krize, ali i u njenoj prevenciji. Nismo sami \u2013 sara\u0111iva\u0107emo sa regionom i sa Evropom. Kada vi\u0161e sistema zajedno planira i usagla\u0161ava scenarije, bi\u0107emo spremniji za krizu nego da svaka dr\u017eava deluje zasebno“, ka\u017ee Mrdak.<\/p>\n