GGF je jedan od najve\u0107ih fondova na svetu za klimatsku akciju na tr\u017ei\u0161tima u razvoju, iako pokriva samo 19 tr\u017ei\u0161ta<\/a> u susedstvu Evropske unije,<\/a> uklju\u010duju\u0107i Zapadni Balkan.<\/p>\n Kostadinov procenjuje trenutnu putanju godi\u0161njeg rasta na 20 procenata i ka\u017ee da potra\u017enja za svime \u0161to ima u ponudi stabilno raste.<\/p>\n Fond za zeleni razvoj je aktivan i anga\u017eovan partner koji dodaje vrednost tokom celog ciklusa finansiranja<\/p><\/blockquote>\n GGF je fond za ubla\u017eavanje klimatskih promena. On na tom polju deluje tako \u0161to na tr\u017ei\u0161tima u razvoju investira u projekte za zelenu energiju, energetsku efikasnost i u\u0161tedu resursa. Sara\u0111uje sa finansijskim institucijama i tako\u0111e obezbe\u0111uje direktno finansiranje za firme i developere projekata za energiju iz obnovljivih izvora. GGF je osnovan 2009. na inicijativu Evropske investicione banke (EIB) i KfW-a, razvojne banke Nema\u010dke.<\/p>\n „Mi ne obezbe\u0111ujemo finansiranje da bismo onda prosto stali sa strane. Fond za zeleni razvoj je aktivan i anga\u017eovan partner koji dodaje vrednost tokom celog ciklusa finansiranja. Drago mi je \u0161to svedo\u010dim konstantnom uve\u0107anju motivacije svojstvene na\u0161im partnerima. Volim da sara\u0111ujem sa sprovodiocima promena koji veruju u aktivno anga\u017eovanje i rade na zelenom finansiranju ne samo zato \u0161to je to moda ili \u0161to za to postoje eksterni podsticaji, ve\u0107 zato \u0161to rade iskreno posve\u0107eni tome da ne\u0161to promene“,<\/a> naglasio je Kostadinov.<\/p>\n Fond nudi razne finansijske instrumente uklju\u010duju\u0107i pozajmice u lokalnim i stranim valutama, kredite bez prvenstva naplate i zelene obveznice kao i, u ograni\u010denoj meri, investiranju u vidu manjinskih udela u projektima za proizvodnju zelene energije.<\/p>\n „Bankarstvo se menja, a ja \u017eelim da vidim da banke prigrle zeleno finansiranje, a ne da se vode samo propisima“, izjavio je Kostadinov pred fondovu petnaestu godi\u0161njicu. „Voleo bih da vidim kako se vode vlastitom vizijom, razumevaju\u0107i da je su\u0161tinski va\u017eno da o\u010duvaju svoju relevantnost u svetu koji se brzo menja. Bankari mogu da kormilare kroz naizmeni\u010dne plime i oseke energetske tranzicije i klimatskih promena tako \u0161to \u0107e delovati mudro i odlu\u010dno, pretvaraju\u0107i neke od ovih izazova u prilike za rast“, dodao je.<\/p>\n Kostadinov smatra da kreditori treba da ostanu relevantni u savremenom dobu i da aktivno pokazuju da misle na budu\u0107nost. Moraju naporno da rade da ostanu atraktivni za mla\u0111e zaposlene koji postaju deo radne snage. „Od banaka se o\u010dekuje da deluju kao odgovorni gra\u0111ani dru\u0161tva i stoga treba da se vidi da su aktivne, na primer u re\u0161avanju pitanja kao \u0161to je zaga\u0111enost, koja je zna\u010dajan problem na Zapadnom Balkanu. \u017delim da vidim banke koje se sve sna\u017enije suo\u010davaju s tim izazovom, u saradnji sa svojim klijentima i nadle\u017enim organima“, kazao je.<\/p>\n GGF ispunjavanju klimatskih ciljeva doprinosi i kroz svoj Mehanizam za tehni\u010dku pomo\u0107 i inicijativu Duboko ozelenjavanje.<\/p>\n Duboko ozelenjavanje je vid sveobuhvatne saradnje s bankama koji uklju\u010duje izgradnju kapaciteta i savetodavne usluge. Zamisao je da se gradi dugoro\u010dno i institucionalizovano poznavanje namenskog zelenog finansiranja.<\/p>\n Na primer, partneri fonda na Kavkazu i u Moldaviji ve\u0107 imaju konkretne koristi od Dubokog ozelenjavanja. Fond je sproveo poduhvate te vrste i sa glavnim bankama u Egiptu, a tako\u0111e redovno sara\u0111uje s regulatornim telima u ovim zemljama.<\/p>\n Pored EIB-a i nema\u010dke razvojne banke KfW, uklju\u010dile su se druge me\u0111unarodne finansijske institucije \u2013 poput Me\u0111unarodne finansijske korporacije (IFC), Holandske banke za razvoj preduzetni\u0161tva (FMO), Razvojne banke Austrije (OeEB)<\/a> i Evropske banke za obnovu i razvoj. Fond mnogo koristi namensko finansiranje koje obezbe\u0111uju Evropska komisija i nema\u010dko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). GGF je inovativno i jedinstveno javno-privatno partnerstvo, podsetio je Kostadinov. Ima slojevitu strukturu rizika i prinosa, a njome se u cilju privla\u010denja privatnog kapitala kombinuje finansiranje iz javnih izvora i me\u0111unarodnih finansijskih institucija.<\/p>\n Fond za zeleni razvoj daje podr\u0161ku finansijskom sektoru tako \u0161to samostalno zasniva partnerstva za odre\u0111ene projekte, u\u010destvuje u sindiciranom kreditiranju i finansira same banke, obja\u0161njava Kostadinov. Nakon \u0161to je proveo preko \u010detiri godine na \u010delu GGF-a u kompaniji Finance in Motion, a ukupno bio 12 godina na vode\u0107im pozicijama u zelenom finansiranju na internacionalnom nivou, ponosan je \u0161to je do\u017eiveo zna\u010dajan iskorak u ovom sektoru.<\/p>\n Bankarski sektor u Isto\u010dnoj Evropi je 2012. bio jo\u0161 daleko od institucionalizacije zelenog finansiranja, naveo je.<\/p>\n GGF sada radi na \u0161irem planu na mnogim tr\u017ei\u0161tima i kroz mnoge finansijske institucije<\/p><\/blockquote>\n „Mi sada zauzimamo vidljivu poziciju u veoma unosnom segmentu, a GGF sada radi na \u0161irem planu na mnogim tr\u017ei\u0161tima i kroz mnoge finansijske institucije. Direktno sam svedo\u010dio evoluciji percepcije i svesti na tr\u017ei\u0161tu i veoma sam sre\u0107an \u0161to vidim da ovo mo\u017eemo da radimo na komercijalno izvodljiv na\u010din. Radimo na raznolikim kredibilnim projektima i ushi\u0107uje nas \u0161to dajemo podr\u0161ku rastu zelene energetike u regionu“, izjavio je Kostadinov.<\/p>\n Osvr\u0107u\u0107i se na svoje prethodno iskustvo iz Bugarske, Gr\u010dke i Rumunije, kazao je da bi \u017eeleo da se efekat javne podr\u0161ke i jasnih planova i strategija iz te tri dr\u017eave \u010dlanice Evropske unije prelije na Zapadni Balkan.<\/p>\n „Put napred je jasan. Zemlje u regionu treba da sara\u0111uju. Potrebna je bolja prihva\u0107enost u dru\u0161tvu, a mislim da je na lokalnim politi\u010darima odgovornost da to efektno i ubedljivo iskomuniciraju. Tako da dru\u0161tvo na \u0161irem nivou uvidi korist za sebe i za privredu i za prosperitetnu i mirnu budu\u0107nost“, napominje Kostadinov.<\/p>\n GGF radi i podnosi izve\u0161taje u skladu sa \u010dlanom 9 Uredbe o izve\u0161tavanju o odr\u017eivom finansiranju (SDFR) Evropske unije, kojom su propisane sveobuhvatne obaveze za fondove koji su se obavezali da odr\u017eivo investiraju. Osim toga, istakao je Kostadinov, u fondu se trude da nastave da uve\u0107avaju udeo investicija uskla\u0111enih sa kriterijumima nazna\u010denim u taksonomiji EU. Ona je deo pravnog okvira za definisanje odr\u017eivih privrednih aktivnosti.<\/p>\n Sedamnaest odsto ukupnih sredstava kojima fond raspola\u017ee je 2023. bilo uskla\u0111eno sa taksonomijom EU, a re\u010d je u najve\u0107oj meri o investicijama fonda u zelenu energiju i konkretnog doprinosa ciljeva iz taksonomije koji se ti\u010du ubla\u017eavanja klimatskih promena. Budu\u0107i da se ovaj obra\u010dun radi za ukupna sredstva, pokriva i finansijska sredstva koja jo\u0161 nisu investirana. Kada se gledaju samo investicije sprovedene u skladu sa GGF-ovim kriterijumima za odr\u017eiva ulaganja, udeo iznosi 33 procenta.<\/p>\n GGF ima jednu od najvi\u0161ih stopa uskla\u0111enosti sa taksonomijom EU<\/p><\/blockquote>\n Budu\u0107i da je taksonomija EU jo\u0161 uvek prili\u010dno nov okvir, prilago\u0111en tr\u017ei\u0161tima u EU, i da ne pokriva jo\u0161 uvek sve sektore, za procenjivanje i demonstriranje uskla\u0111enosti potrebna je stru\u010dnost kao i namenski odre\u0111eni kapaciteti. „Investirali smo u svoju sposobnost da procenjujemo i demonstriramo uskla\u0111enost odre\u0111ene aktive sa taksonomijom EU. Vrlo ozbiljno shvatamo uskla\u0111enost sa okvirima na nivou industrija i smatramo velikim postignu\u0107em to \u0161to je GGF trenutno jedan od malobrojnih fondova u \u010dijim je izve\u0161tajima uskla\u0111enost tolika, pogotovo \u0161to radi na tr\u017ei\u0161tima u razvoju, van EU“, izjavio je Kostadinov.<\/p>\n Po podacima koje je nedavno objavio Morningstar Analysis, vi\u0161e od polovine fondova obuhva\u0107enih \u010dlanom 9 koji se nalaze u uzorku bili su nula odsto uskla\u0111eni sa taksonomijom EU, pa GGF prednja\u010di u ovom domenu.<\/p>\n Kada je re\u010d o poduhvatima mimo kompleksnih finansijskih kategorija, sasvim su opipljivi uspesi na Zapadnom Balkanu sa nekoliko istaknutih projekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. GGF je plasirao pozajmicu od 25,7 miliona evra za izgradnju solarne elektrane Oslomej<\/a> u Severnoj Makedoniji od 50 megavata i za upravljanje tim postrojenjem.<\/p>\n GGF je finansirao izgradnju i rad najve\u0107eg fotonaponskog pogona na rehabilitovanom zemlji\u0161tu ranijeg rudnika uglja\u00a0na celom Zapadnom Balkanu<\/p><\/blockquote>\n To je najve\u0107i fotonaponski pogon na Zapadnom Balkanu kada je re\u010d o rehabilitovanim lokacijama nekada\u0161njih rudnika uglja. Priklju\u010den na mre\u017eu ove godine, doprinosi umanjivanju zavisnosti od fosilnih goriva i njihovog uvoza. Procenjena godi\u0161nja proizvodnja je impresivna u pore\u0111enju sa veli\u010dinom: skoro stotinu gigavat-sati.<\/p>\n Projekat su izveli Renalfa Solarpro Group i francuska investiciona grupacija RGreen Invest. Finansiranje je isposlovao GGF-ov savetnik Finance in Motion. To je firma za upravljanje aktivom na na\u010din koji doprinosi \u017eivotnoj sredini i dru\u0161tvu \u2013 impact asset manager.\u00a0<\/em><\/p>\n Spisak je podu\u017ei. GGF je sa 15 miliona evra u\u010destvovao u davanju prioritetnog zajma za solarnu elektranu Karavasta<\/a> od 140 megavata u Albaniji, dodao je Kostadinov. Glavni kreditori su bili EBRD i IFC, a pridru\u017eili su im se i Intesa Sanpaolo Bank Albania i Privredna banka Zagreb. Pu\u0161tena u rad u Januaru, Karavasta je najve\u0107i fotonaponski sistem na Zapadnom Balkanu.<\/p>\n Dalje, GGF je sam plasirao pozajmicu za projekat Blue 1<\/a> u Albaniji, od 28 miliona evra. Sa svojih 50 megavata, to je najve\u0107a nesubvencionisana investicija u neku solarnu elektranu u pogonu na Zapadnom Balkanu. Postrojenje je izgra\u0111eno na poljoprivrednom zemlji\u0161tu niskog ranga, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima za \u017eivotnu sredinu i dru\u0161tvo, napomenuo je Kostadinov.<\/p>\nBanke treba da budu odgovorni gra\u0111ani<\/h3>\n
![\"Borislav](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/Borislav-Kostadinov-Ekspanzija-Fonda-za-zeleni-razvoj-milijardu-evra.jpg\")
Duboko ozelenjavanje banaka<\/h3>\n
Kostadinov je svojim o\u010dima gledao kako se menja percepcija, kako spoznaja ja\u010da<\/h3>\n
Standardi odr\u017eivosti u finansiranju su na prvom mestu<\/h3>\n
GGF je omogu\u0107io izgradnju solarnog parka od 50 megavata na lokaciji biv\u0161eg rudnika uglja<\/h3>\n
![\"GGF](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/GGF-Bogoslovec.jpg\")
Ni\u017eu se dosad nezabele\u017eeni poduhvati na Zapadnom Balkanu u domenu fotonaponskih postrojenja<\/h3>\n
Vetropark Bogoslovec je model za budu\u0107e investicije<\/h3>\n