Proizvodnja elektri\u010dne energije na Zapadnom Balkanu oslonjena je najvi\u0161e na termoelektrane na ugalj. Najve\u0107i broj njih je star nekoliko decenija i postaju sve nepouzdanije. Stoga je hitan i neophodan zajedni\u010dki pristup bezbednosti snabdevanja energentima, uz reforme elektroenergetskog sektora i dekarbonizaciju.<\/p>\n
Zemlje Zapadnog Balkana su se obavezale da \u0107e najkasnije 2050. svesti svoje neto emisije gasova s efektom staklene ba\u0161te na nulu. \u0160to se ti\u010de elektrana na ugalj, koje pritom \u0161tete zdravlju i \u017eivotnoj sredini, ve\u0107ina njih \u0107e zbog nekonkurentnosti verovatno biti skinuta s mre\u017ee u narednih desetak godina.<\/p>\n
Predstavnice i predstavnici ministarstava energetike, operator\u00e2 sistema za distribuciju elektri\u010dne energije i regulatornih tela posetili su Albaniju i sa me\u0111unarodnim ekspertima obi\u0161li fotonaponska postrojenja i u\u010destvovali na prezentacijama. Te aktivnosti su organizovane u okviru projekta Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu.<\/a> Finansira ga nema\u010dko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Nema\u010dka razvojna saradnja GIZ, uz pomo\u0107 Saveta za regionalnu saradnju (RCC).<\/p>\n Svrha projekta je da pomogne donosiocima odluka, regulatorima i operatorima elektroenergetskog sistema u iznala\u017eenju re\u0161enja da zamene pomenuto \u010dvrsto gorivo energijom iz obnovljivih izvora i da nova postrojenja priklju\u010de na mre\u017eu. U okviru dvodnevnog programa, ova platforma za razmenu znanja i ja\u010danje saradnje unutar regiona omogu\u0107ila je uvid u uvo\u0111enje fotonaponskih sistema u Albaniji.<\/p>\n Ovo je bilo prvo okupljanje nakon godi\u0161nje konferencije Regionalna razmena znanja o elektroenergetskom sektoru (Regional Power Exchange). Organizovana je poseta dvama postrojenjima koja su primer postignu\u0107a i napretka u Albaniji u domenu fotonaponske tehnologije.<\/p>\n Solarna elektrana Karavasta je, sa svojih 140 megavata maksimalne snage iliti pika, najve\u0107a na Zapadnom Balkanu. Njena izgradnja je rezultat prve uspe\u0161ne aukcije za struju iz obnovljivih izvora u zemlji. Odr\u017eana je 2020. godine.<\/p>\n Fotonaponsko postrojenje Karavasta, pu\u0161teno u rad u januaru, rezultat je prve uspe\u0161ne aukcije za struju iz obnovljivih izvora u Albaniji<\/p><\/blockquote>\n Kompanija Voltalia, sa sedi\u0161tem u Francuskoj, pre godinu dana je pustila elektranu u probni rad, a u redovni krajem januara. Lokacija je na zapadu Albanije, u okrugu Fjer. On je privukao projekte solarnih elektrana sa daleko najve\u0107im ukupnim kapacitetom u celoj zemlji.<\/p>\n In\u017eenjeri su predstavili tehni\u010dke detalje i istoriju izgradnje posetiocima, grupi od \u010detrdesetak ljudi koji rade u elektroenergetskom sektoru.<\/p>\n Po proceni, Karavasta proizvodi 265 gigavat-sati struje godi\u0161nje. Sastoji se od 235.000 bifacijalnih-dvostranih solarnih panela na 3.800 trakera, ure\u0111aja koji prilago\u0111avaju njihov polo\u017eaj putanji sunca. Priklju\u010dak na mre\u017eu, od 120 megavata, izveden je preko transformatorske stanice od 30\/220 kilovolti.<\/p>\n Karavasta se nalazi pored istoimene lagune u nacionalnom parku Divjaka-Karavasta.<\/p>\n Budu\u0107i da je na slanom tlu, ne\u0161to ispod nivoa povr\u0161ine mora, ova solarna elektrana nije imala efekta na poljoprivrednu proizvodnju. Ipak, Voltalia je tokom radova prona\u0161la stani\u0161te skadarske vodene \u017eabe. Nazivaju je i albanskom vodenom \u017eabom. Da bi je obe\u0161tetila za svoj upad, kompanija je uredila baru povr\u0161ine jednog hektara za tu endemsku vrstu.<\/p>\n Uveden je i niz drugih specijalnih mera, za za\u0161titu zmija i drugog autohtonog \u017eivog sveta.<\/p>\n Investicija u solarnu elektranu Karavasta<\/a> iznosi 88,2 miliona evra. Na\u0161i doma\u0107ini su me\u0111u izazovima sa kojima su se susreli istakli parcele nepoznatih vlasnika, a posebno one na trasi dalekovoda. Voltalia je ovo pitanje re\u0161ila otvaranjem namenskog ra\u010duna za isplate na kojem ih \u010deka nadoknada.<\/p>\n Kompanija je pobedila i na narednoj aukciji, 2021. godine, za projekat solarne elektrane Spitalla. Na svom mestu za izgradnju, kod Dra\u010da, mo\u0107i \u0107e da instalira pogon sa stotinu megavata pika, to jest vr\u0161ne snage. Re\u010d je o maksimalnoj proizvodnji jednosmerne struje. Priklju\u010dna snaga na mre\u017eu naizmeni\u010dne struje je obi\u010dno dvadesetak odsto ni\u017ea. Voltalia namerava da na ovoj lokaciji postavi fiksne panele tako da budu u redovima naslonjenim jedan na drugi i naizmeni\u010dno okrenutim ka istoku i zapadu. Takva formacija se na engleskom naziva east-west hut-shaped layout.<\/em><\/p>\n GIZ-ova ekipa je tako\u0111e nedaleko odatle, u selu Pljug u oblasti Lu\u0161nja, obi\u0161la agrosolarnu elektranu kompanije AEE od 2,5 megavata. Izme\u0111u nizova panela rastu patuljaste masline.<\/p>\n Ovo je \u010dak 2019, kada je pu\u0161ten u rad, bio najve\u0107i fotonaponski pogon u zemlji, kazao je Besnik Likolari, osniva\u010d i direktor firme. On ju je sam projektovao, a kompanija je na licu mesta napravila skoro sve instalacije.<\/p>\n Taj pionir u domenu solara u\u010destvuje u izradi propisa i zakona o solaru i elektri\u010dnoj energiji jo\u0161 od svog prethodnog projekta. I ovaj mali pogon je jedno vreme bio najve\u0107i u Albaniji, objasnio je.<\/p>\n Agrosolarni pogon u Pljugu je 2019, kada je pu\u0161ten u rad, bio najve\u0107a solarna elektrana u ovoj zemlji<\/p><\/blockquote>\n „To je bio duga\u010dak put. Ovde smo napravili sve osim \u0161ina kroz koje su provu\u010deni kablovi. One su proizvedene u jednoj lokalnoj fabrici od otpadnih automobilskih felni. Deo elektrane je i ovde na hali, koju smo izgradili sa kosim krovom tako da najbolje odgovara za postavljanje fotonaponskih panela“, naglasio je Likolari.<\/p>\n \u0160ine odnosno velike kanalice ili sabirnice su postavljene iznad zemlje, na konstrukciji na kojoj stoje solarni moduli. Likolari je objasnio da je to izveo tako da bi se izbeglo prodiranje vode pri poplavama \u2013 teren u Pljugu je tako\u0111e ispod nivoa mora.<\/p>\n Postrojenje ima tri invertera od po 680 kilovata. Kada je sunce nisko, pri horizontu, trakeri skre\u0107u nizove panele u optimalan horizontalan polo\u017eaj u kojem ne bacaju senku jedni na druge. Ova funkcija je se naziva backtracking.<\/em><\/p>\n Albanija je na Zapadnom Balkanu specifi\u010dna po tome \u0161to nema nijednu elektranu na ugalj, ve\u0107 skoro svu struju proizvode hidroelektrane.<\/a> S druge strane, bezbednost snabdevanja elektri\u010dnom energijom u ovoj zemlji tako vi\u0161e trpi u doba su\u0161e.<\/p>\n Vlada u Tirani<\/a> radi na diverzifikaciji,<\/a> pri kojoj se i dalje<\/a> dr\u017ei obnovljivih izvora energije.<\/a> Ima ambiciju da Albaniju u\u010dini neto izvoznicom elektri\u010dne energije<\/a> pre kraja teku\u0107e decenije. U ovoj zemlji je instalirana i prva plutaju\u0107a solarna elektrana u regionu.<\/a> Nalazi se na akumulaciji kod hidroelektrane Banja\u00a0kompanije Statkraft.<\/p>\n Dr\u017eavna elektroprivreda KESH<\/a> se sprema da postavi jo\u0161 jednu, i to sa zavidnih 13 megavata kapaciteta za tu tehnologiju.<\/p>\n Dan nakon navedenog obilaska, u\u010desnice i u\u010desnici su se okupili na Tiranskom energetskom forumu (TEF 2024). Predstavnici nadle\u017enih ministarstava, regulatornih institucija i operatora distributivnog sistema (DSO-ova) predstavili su stanje u elektroenergetskim sistemima svojih dr\u017eava i na tr\u017ei\u0161tima vezanih za njih, a posebno primenu fotonaponskih sistema i podsticaje.<\/p>\n Savetnik za energetiku u GIZ-u Rodon Miraj, koji je zadu\u017een za ovaj projekat, izjavio je da se sastanci i radionice odr\u017eavaju da bi partneri u\u010desnici sara\u0111ivali i u\u010dili jedni od drugih.<\/p>\n „Mi se ne borimo protiv uglja i nafte, jer to ne mo\u017eete da radite, nego se borimo da pru\u017eimo regulatorna i tehni\u010dka re\u0161enja partnerima: ministarstvima, DSO-ovima, TSO-ovima i regulatorima, tako da lak\u0161e mogu da uklope obnovljive izvore u mre\u017eu i, nadajmo se, odbace ugljeni\u010dno intenzivne na\u010dine proizvodnje elektri\u010dne energije“, kazao je publici.<\/p>\n Miraj je podsetio da projekat podrazumeva i saradnju sa gra\u0111anskim dru\u0161tvom. Jedan od partnera je energypedia, vebsajt na kojem se objavljuju informacije o svim naporima i postignu\u0107ima, da bi svi partneri videli na \u010demu ostali rade, naveo je.<\/p>\n Bledar Alijaj iz Ministarstva infrastrukture i energetike, gde predvodi odsek za razvoj zakona, propisa i strategije, otkrio je da kapacitet prozjumera u Albaniji<\/a> iznosi vi\u0161e od 160 megavata.<\/p>\n Jedina zemlja Zapadnog Balkana sa boljim rezultatom na tom polju jeste Severna Makedonija.<\/a> Faton Ambari, \u010dlan Regulatorne komisije za energetiku i usluge u upravljanju vodama i komunalnim otpadom (RKE), izjavio je da u ovoj kategoriji ima 1.258 pravnih lica, sa ukupno 210 megavata. Po nedavnom preseku je bilo i 620 doma\u0107instava sa statusom prozjumera, a oni zbirno dr\u017ee 3,5 megavata.<\/p>\n Kapacitet fotonaponskih sistema u Severnoj Makedoniji kre\u0107e se ka osam stotina megavata<\/p><\/blockquote>\nSolarna elektrana Karavasta u Albaniji je jedan od prvih elemenata budu\u0107eg elektroenergetskog sistema u regionu<\/h3>\n
Nov dom za endemsku \u017eabu podigao je standarde za\u0161tite \u017eivotne sredine na Zapadnom Balkanu za projekte u oblasti obnovljivih izvora<\/h3>\n
Pionir agrosolara doprineo unapre\u0111enju pravnog okvira Albanije za zelenu energiju<\/h3>\n
Plutaju\u0107e solarne elektrane \u0107e doprineti ambiciji Albanije da postane neto izvoznik struje<\/h3>\n
Zvani\u010dnici na Tiranskom energetskom forumu predstavili napredak u dekarbonizaciji na Zapadnom Balkanu<\/h3>\n
Severna Makedonija zasenila ostatak Zapadnog Balkana svojim solarnim kapacitetima<\/h3>\n