Norve\u0161ka je u januaru objavila da \u0107e dozvoliti rudarenje u dubokom moru na 281.000 kvadratnih kilometara dna izme\u0111u Islanda i ostrva Svalbard. Taj potez je izazvao nezadovoljstvo na \u0161irokom planu. U me\u0111uvremenu, nesuglasice unutar vladaju\u0107e koalicije su rezultirale odlaganjem prve runde dodela dozvola, barem do kraja slede\u0107e godine.<\/p>\n
Po\u010detni deo je trebalo da pokrije 106.000 kvadratnih kilometara u Norve\u0161kom moru, izdeljenih na 386 zona. Radi pore\u0111enja, to je \u010dak malo ve\u0107a povr\u0161ina od Islanda. Dozvole za eksploataciju bi bile davane kompanijama za prve takve projekte na svetu.<\/p>\n
Celokupna mapa obuhvata dno na dubini od nekih 1.500 do 4.000 metara. Tu se nalaze minerali u kojima su, izme\u0111u ostalih, bakar, cink, kobalt i retki elementi. Navedena inicijativa proizilazi iz globalne trke za strate\u0161kim sirovinama, a u najve\u0107oj meri je pogoni energetska tranzicija.<\/p>\n
Me\u0111utim, morske dubine su veoma slabo istra\u017eene, a uticaj rudarstva na tim mestima je jo\u0161 nepoznat. Norve\u0161ki aktivisti i aktivistkinje, me\u0111unarodne organizacije za za\u0161titu \u017eivotne sredine, ribarska udru\u017eenja i nau\u010dnici upozoravaju na opasnost od razaranja ekosistema.<\/p>\n
\u010cak je i grupa 32 zemlje, me\u0111u kojima su Nema\u010dka, Francuska, Velika Britanija, Kanada, Brazil, Danska, \u0160vedska i Finska, pokrenula inicijativu za uvo\u0111enje globalnog moratorijuma na ovu delatnost u me\u0111unarodnim vodama.<\/p>\n
„Nijedna vlada posve\u0107ena odr\u017eivom upravljanju okeanima ne mo\u017ee da podr\u017eava rudarenje u dubokom moru. Zaista je bilo sramotno gledati Norve\u0161ku kako se pozicionira kao liderka u domenu okeana, a istovremeno planira da d\u00e2 zeleno svetlo za uni\u0161tavanje okeana u vlastitim vodama“, izjavila je Haldis \u0106eldflot Hele iz kampanje organizacije Greenpeace Nordic protiv ove vrste rudarenja.<\/p>\n
Ogranak Svetskog fonda za prirodu WWF-Norway tu\u017eio je vladu zbog neispunjavanja obaveza iz Zakona o mineralima u morskom dnu koje se ti\u010du procene uticaja na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n
„Dubine okeana su nam poslednja nedirnuta divljina. Tu se priroda adaptira sporo i osetljiva je na ljudsko delovanje. Tako\u0111e znamo da je dno mora na velikim dubinama najve\u0107i rezervoar ugljenika na svetu te da pru\u017ea klju\u010dne ekolo\u0161ke usluge ostatku okeana i celoj na\u0161oj planeti“, poru\u010dili su iz te organizacije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Norve\u0161ka vlada je odlo\u017eila prvu rundu izdavanja dozvola za rudarenje u dubokom moru, u podru\u010dju povr\u0161ine kao Island<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":75504,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[6166,6345,1838,886,5921],"class_list":["post-75492","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zivotna-sredina","tag-greenpeace","tag-rudarstvo","tag-svetski-fond-za-prirodu","tag-wwf","tag-zivotna-sredina","country-svet"],"acf":[],"yoast_head":"\n