Kao i obi\u010dno, na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP29 su pregovara\u010di i pregovara\u010dice u\u0161li u zaustavno vreme, a rezultat je Pakt o klimatskom jedinstvu iz Bakua. Jedna od glavnih komponenti je Novi kolektivni kvantifikovani cilj (NCQG) za klimatsko finansiranje. Bi\u0107e poznat i kao Cilj za klimatsko finansiranje iz Bakua.<\/p>\n
Pregovori su bili burni, \u0161to se i o\u010dekivalo. U jednom trenutku, predstavnici nekih ostrvskih dr\u017eava i drugih zemalja ugro\u017eenih klimatskim promenama oti\u0161li su od stola. Grupa najranjivijih je na kraju prihvatila obe\u0107anje da \u0107e do 2035. dobijati bar 300 milijardi dolara finansijske pomo\u0107i godi\u0161nje. To je 50 milijardi vi\u0161e nego u prvobitnom predlogu.<\/p>\n
Ina\u010de, razvijene zemlje su tek nedavno ispunile obavezu da obezbede stotinu milijardi dolara godi\u0161nje. Ali ranjivijem delu sveta je zapravo neophodno vi\u0161e od jednog biliona svake godine.<\/p>\n
Dok se bogate zemlje utrkuju u postizanju dekarbonizacije do 2050. godine ili \u010dak ranije, drugi \u017ee\u0111aju, a neki i bukvalno, za osnovnim stvarima. Suo\u010davaju se sa katastrofalnim vru\u0107inama, su\u0161om, \u0161umskim po\u017earima i poplavama.<\/p>\n
Rastu\u0107i nivoi mora \u0107e verovatno uskoro zbrisati nebrojena naseljena ostrva sa mape i izmeniti obale \u0161irom sveta. Ugro\u017eenim regionima su tako\u0111e potrebna sredstva za uvo\u0111enje energije iz obnovljivih izvora,<\/a> mehanizmi za za\u0161titu \u017eivota i zdravlja, prirode i osnovnih izvora prihoda kao i za prilago\u0111avanje poljoprivrede i infrastrukture.<\/p>\n Sa zaka\u0161njenjem od jednog i po dana, izaslanice i izaslanici su tako\u0111e postigli sporazum o \u0161irem paketu, od 1,3 biliona dolara godi\u0161nje. Iznos od 300 milijardi velikim delom \u010dine grantovi i subvencionisani zajmovi, a ostatkom dominiraju privatne investicije i klimatsko oporezivanje.<\/p>\n „To \u0107e doprineti aktiviranju finansiranja \u2013 iz svih izvora \u2013 u nivou potrebnom zemljama u razvoju da ubrzaju prelazak na \u010distu, odr\u017eivu privredu, a istovremeno \u0107e otvoriti nova tr\u017ei\u0161ta za ameri\u010dka elektri\u010dna vozila, baterije i druge proizvode… Dok neki, \u010dini se, poku\u0161avaju da poreknu ili odlo\u017ee \u010distu energetsku revoluciju koja je u toku u Americi i \u0161irom sveta, niko ne mo\u017ee da joj promeni smer \u2013 niko“, izjavio je odlaze\u0107i predsednik Sjedinjenih Dr\u017eava D\u017eo Bajden.<\/p>\n Privatne investicije i komercijalni zajmovi \u0107e verovatno biti ubedljivo najve\u0107e stavke u okviru 1,3 biliona dolara godi\u0161nje obe\u0107anih siroma\u0161nim i najranjivijim zemljama<\/p><\/blockquote>\n Multilateralne razvojne banke (MDB-ovi) su objavile projekcije za svoj doprinos klimatskoj akciji, ukupno 170 milijardi dolara godi\u0161nje do 2030, od \u010dega 120 milijardi za zemlje sa niskim i srednjim prihodima.<\/p>\n Na primer, Kina je u inostranstvu aktivna kroz razvojne agencije za klimatsko finansiranje, MDB-ove, klimatske fondove, kreditiranje izvoza i bilateralne zajmove. Ta dr\u017eava nije spremna da se obave\u017ee na precizirane svote i namene. Izabrala je da u\u010destvuje na dobrovoljnoj bazi i u skladu sa svojim aktuelnim mogu\u0107nostima.<\/p>\n Treba napomenuti da je nivo od 300 milijardi dolara izra\u017een u apsolutnim brojkama, odnosno ne\u0107e rasti sa inflacijom.<\/p>\n „Finansijski cilj iz Bakua predstavlja najbolji mogu\u0107i sporazum koji smo mogli da postignemo“, tvrdi predsednik samita COP29 Muhtar Babajev. On je azerbejd\u017eanski ministar ekologije i prirodnih resursa.<\/p>\n Fond za gubitke i \u0161tetu<\/a> posta\u0107e operativan mo\u017eda ve\u0107 slede\u0107e godine. Zamisao je da u\u010destvuje u ubla\u017eavanju posledica klimatske katastrofe i podstakne prilago\u0111avanje u ranjivim regionima.<\/a> Ali za tu kasu za crne dane je do sada namenjeno tek 730 miliona dolara.<\/p>\n Slovena\u010dki<\/a> ministar za okolinu, klimu i energiju Bojan Kumer<\/a> upozorio je da aktuelni dogovori, obe\u0107anja i planovi ne\u0107e omogu\u0107iti ograni\u010davanje globalnog zagrevanja na manje od tri stepena Celzijusa. Nau\u010dnici uglavnom smatraju da bi takav intenzitet doveo do katastrofalnih i nepovratnih posledica.<\/p>\n Konsenzus je da porast do kraja veka treba zaustaviti na najvi\u0161e 1,5 stepenu. Temperature u svetu ve\u0107 redovno i uzastopno prema\u0161uju tu razinu dan za danom, mesec za mesecom, a i na celogodi\u0161njem nivou. Me\u0111utim, neki jo\u0161 veruju da se dugoro\u010dni prosek mo\u017ee vratiti ispod kriti\u010dne ta\u010dke.<\/p>\n Za to vreme, Saudijska Arabija je uspela da skrajne napore da se postepeno obustavi tro\u0161enje fosilnih goriva,<\/a> otkrile su klimatske diplomate. Taj cilj uop\u0161te nije pomenut u zavr\u0161nom dokumentu, \u010dime je inicijativa razvodnjena. Na Konferenciji strana Okvirne konvencije UN-a o klimatskim promenama \u2013 UNFCCC-a \u2013 kako se skup zvani\u010dno zove, samo su potvr\u0111eni zaklju\u010dci sa samita COP28.<\/a><\/p>\n Kumer je izrazio razo\u010daranje zbog nedostatka konkretnih obe\u0107anja u pravcu br\u017eeg smanjenja emisija gasova s efektom staklene ba\u0161te i postepenog odbacivanja fosilnih goriva. S druge strane, naglasio je zna\u010daj nastavka saradnje u okviru grupe zemalja \u010diji je nadimak Koalicija visokih ambicija.<\/p>\n Na konferenciji je odobren i dokument o rodnoj jednakosti. U\u010desnici su pozvali na pru\u017eanje ve\u0107e pomo\u0107i devoj\u010dicama i \u017eenama u domenu klimatske krize, napomenulo je Kumerovo ministarstvo. Na\u017ealost, jezik rodne ravnopravnosti i ljudskih prava nije dovoljno uklju\u010den u druge tekstove, kako je Evropska unija tra\u017eila, dodalo je.<\/p>\nKlimatsko finansiranje je za Bajdena alatka za prodaju ameri\u010dkih proizvoda<\/h3>\n
Saudijska Arabija u\u0107utkala zagovornike postepenog prestanka upotrebe fosilnih goriva<\/h3>\n
Uskoro \u0107e biti pokrenuto globalno tr\u017ei\u0161te CO2<\/h3>\n