Nakon zelenog svetla iz Saveta Evropske unije, Evropska komisija je odobrila takozvane agende reformi Albanije, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.<\/a> Njihove vlasti su obe\u0107ale da \u0107e sprovesti socio-ekonomske i fundamentalne reforme u cilju podsticanja privrednog rasta i integracije sa EU, u skladu sa Planom rasta<\/a> za period do kraja 2027. godine.<\/p>\n Ovde treba ista\u0107i i da je Bosna i Hercegovina jedina zapadnobalkanska zemlja koja u Brisel nije uputila predlog.<\/p>\n Kriterijumi su utvr\u0111eni kroz Mehanizam za reforme i rast (RGF), vredan \u0161est milijardi evra. \u010cine ga dve milijarde evra u bespovratnim sredstvima i jo\u0161 \u010detiri milijarde izuzetno povoljnih kredita, kako ih nazivaju u EU.<\/p>\n Barem polovina ukupne sume za svaku zemlju dolazi preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).<\/a> Ostatak su zajmovi za dr\u017eavne kase. Isplate \u0107e se obavljati dvaput godi\u0161nje do kraja 2027, posle odobrenja za svaku tran\u0161u, objasnili su u Evropskoj komisiji.<\/p>\n WBIF je platforma Evropske komisije, dr\u017eava \u010dlanica, finansijskih organizacija i Norve\u0161ke namenjena pobolj\u0161anju saradnje u investiranju u javnom i privatnom sektoru koje doprinosi socioekonomskom razvoju i evropskoj integraciji regiona.<\/p>\n U dokumentaciju je uklju\u010dena obaveza dr\u017eava korisnica da spre\u010davaju, identifikuju i re\u0161avaju slu\u010dajeve prevare, korupcije, sukoba interesa i nepravilnosti. Finansiranje zavisi od postizanja me\u0111uciljeva navedenih u agendama reformi.<\/p>\n U segmentu za\u0161tite \u017eivotne sredine i klimatske akcije, mere su u najve\u0107oj meri zasnovane na ispunjavanju postoje\u0107ih obaveza. Me\u0111u njima su usvajanje i primena zakonodavnog Paketa za integraciju (tr\u017ei\u0161ta) elektri\u010dne energije \u2013 EIP<\/a> i Direktive o obnovljivoj energiji RED3,<\/a> uz postepeno prilago\u0111avanje tarifa za elektri\u010dnu energiju tr\u017ei\u0161nim cenama i istovremeno uvo\u0111enje mera za suzbijanje energetskog siroma\u0161tva.<\/p>\n Neki od zadataka se ti\u010du ciljeva iz nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP-ova iliti NECP-ova), na primer za energetsku efikasnost. Obaveze uklju\u010duju unapre\u0111ivanje kvaliteta vazduha i pravednu tranziciju za radnike i firme u proizvodnji uglja i termoenergetskom sektoru te za podru\u010dja u kojima se privreda prevashodno oslanja na tu delatnost.<\/p>\n Albanija treba da do kraja decembra usvoji trogodi\u0161nji akcioni plan za barem 600 megavata kapaciteta proizvodnje elektri\u010dne energije iz obnovljivih izvora, samo \u0161to se u tu kvotu ubraja 300 megavata iz poslednjeg nadmetanja.<\/a> Celokupan kapacitet mora da bude instaliran pre kraja juna 2027. godine.<\/p>\n EU je toj zemlji namenila 922 miliona evra. Zajmovi za bud\u017eet iznose ukupno 429 miliona evra. Stavka za odobravanje preko WBIF-a se sastoji od 228 miliona evra u kreditima i 265 miliona evra u bespovratnim sredstvima.<\/p>\n Kosovo* je objavilo da \u0107e do polovine naredne godine usvojiti mapu puta za pravednu tranziciju, sa rokovima<\/p><\/blockquote>\n Kosovo* ima obavezu da otvara maloprodajno tr\u017ei\u0161te elektri\u010dne energije uporedo sa postepenim ukidanjem koli\u010dina iz takozvanog celokupnog sporazuma o snabdevanju. Intervencija vlasti u odre\u0111ivanju cena za krajnje korisnike mo\u017ee biti isklju\u010divo privremena i ograni\u010dena na doma\u0107instva i mala i srednja preduze\u0107a. Rok je kraj juna 2026. godine.<\/p>\n Vlada u Pri\u0161tini mora da do polovine naredne godine usvoji mapu puta za pravednu tranziciju, sa rokovima i me\u0111uciljevima. Obavezala se i da \u0107e pre kraja 2024. odobriti trogodi\u0161nji plan aukcija i raspisati poziv za projekte vetroelektrana za ukupno 150 megavata.<\/a><\/p>\n Kosovo* pre kraja 2027. treba da pove\u0107a kapacitet solarnih elektrana za stotinu megavata i da se pobrine da za jo\u0161 najmanje 150 megavata iz obnovljivih izvora energije budu potpisani ugovori. Ministarstvo finansija \u0107e pozajmiti 411 miliona evra, a celi paket je vredan 883 miliona. Zajmovi od WBIF-a iznose 219 miliona evra, a preostalih 253 miliona evra je u grantovima.<\/p>\n Severna Makedonija je potvrdila da \u0107e, u skladu sa svojim NEKP-om i ciljevima prihva\u0107enim u okviru Energetske zajednice, pove\u0107ati ukupni kapacitet solarnih elektrana i vetroparkova za najmanje 0.8 gigavata, a rok je jun 2027. godine. Vlada se obavezala da \u0107e postepeno umanjiti intervencije u domenu cena elektri\u010dne energije tako da indikator odre\u0111en za taj zadatak pre kraja juna 2027. spadne na 30 odsto.<\/p>\n Jedna zanimljiva stavka \u2013 u 81 op\u0161tini se planira zamena uli\u010dnog osvetljenja. Dr\u017eavnoj kasi bi bili odobreni krediti ukupne vrednosti 349 miliona evra. Severno Makedoniji je za finansiranje ukupno dostupno 750 miliona evra. Preko WBIF-a se sprema 186 miliona evra u kreditima i 215 miliona u bespovratnoj pomo\u0107i.<\/p>\n Srbija treba da u roku od dve godine pove\u0107a kapacitet vetroelektrana i solarnih parkova za ukupno 1,5 gigavat<\/p><\/blockquote>\n Srbija<\/a> je istakla cilj da pre kraja 2026. uve\u0107a kapacitet proizvodnje elektri\u010dne energije vetroelektrana i solarnih parkova<\/a> za ukupno 1,5 gigavat, ukazuju\u0107i na svoj Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP).<\/a><\/p>\n Ova zemlja mo\u017ee da povu\u010de do 1,59 milijardi evra. Ministarstvu finansija su na raspolaganju krediti od 738 miliona evra u zbiru. Stavke preko WBIF-a iznose 393 i 455 miliona evra, od kojih je i ovde iznos grantova ve\u0107i.<\/p>\n Crna Gora je navela da \u0107e do kraja juna objaviti trogodi\u0161nji plan aukcija za barem 400 megavata<\/a> i pokrenuti proceduru za prvo nadmetanje. Do sredine 2027. treba instalirati najmanje 200 megavata kapaciteta iz vetra i solara,<\/a> stoji u dokumentu.<\/p>\n Pre kraja zadatog perioda, barem 90 procenata individualnih lo\u017ei\u0161ta u javnim zgradama i 70 odsto u privatnim objektima mora\u0107e da radi na \u010disto gorivo. Plan obuhvata i mehanizam za renoviranje zgrada u ugljarskom regionu Pljevlja,<\/a> sa finansiranjem mera uve\u0107anja energetske efikasnosti i zamene sistema za grejanje.<\/p>\n Crnoj Gori mo\u017ee da bude odobreno najvi\u0161e 383 miliona evra, od \u010dega bi 178 miliona oti\u0161lo u dr\u017eavnu kasu. WBIF je zadu\u017een za 95 miliona evra u kreditima i 110 miliona u grantovima.<\/p>\n Ukupna vrednost projekata u sektoru energetike koji su na vladinom spisku za finansiranje iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan iznosi 495,5 miliona. Crna Gora je u predlogu napomenula da bi izgradnja hidroelektrane Gornje Kru\u0161evo<\/a> po\u010dela u roku od dve godine. Lokacija je na reci Pivi nizvodno od hidrocentrale Mratinje. Ranije je bila razmatrana i lokacija Donje Kru\u0161evo, koja je dalje niz reku i do granice sa BiH.<\/p>\n Crna Gora je investiciju u Gornje Kru\u0161evo procenila na 160 miliona evra<\/p><\/blockquote>\nVlade se obavezale na borbu protiv korupcije<\/h3>\n
Albanija sprema aukcije za jo\u0161 300 megavata kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora<\/h3>\n
Severna Makedonija stremi uve\u0107anju kapaciteta iz solara, vetra za ukupno 0,8 gigavata<\/h3>\n
Crna Gora \u0107e do kraja 2027. sve sisteme grejanja na ugalj zameniti drugim re\u0161enjima<\/h3>\n
Fokus na energetici, uklju\u010duju\u0107i projekat hidroelektrane Gornje Kru\u0161evo<\/h3>\n