Parlament je posle rasprave<\/a> odbacio opozicioni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geolo\u0161kim istra\u017eivanjima.<\/a> Da je bio usvojen, u Srbiji bi bila zabranjena istra\u017eivanja, rudarenje i prerada litijuma i bora. Protiv je glasalo 127, a za izmene 84 prisutnih.<\/p>\n Sednica je po\u010dela 7. oktobra, istog dana kada je predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 zapo\u010deo dvodnevnu posetu Nema\u010dkoj. Tamo se sastao sa kancelarom Olafom \u0160olcom. Narednog dana je na Hambur\u0161koj konferenciji o odr\u017eivosti (HSC) u\u010destvovao u panel-diskusiji o odgovornom i cirkularnom lancu snabdevanja baterijama.<\/p>\n \u0160olc je na istom doga\u0111aju objavio da Nema\u010dka pristupa javno-privatnoj Globalnoj alijansi za baterije (GBA),<\/a> i to u bliskoj saradnji sa Zambijom i Srbijom, rekav\u0161i da se i one pripremaju za ulazak u \u010dlanstvo.<\/p>\n Vu\u010di\u0107 je pre puta izjavio da ne\u0107e prisustvovati raspravi o predlogu zabrane kopanja rude litijuma i dodao da su mu opozicionari poru\u010dili da nije dobrodo\u0161ao.<\/p>\n Ina\u010de, na portalu Balkan Green Energy News mo\u017eete pro\u010ditati hronolo\u0161ki pregled najva\u017enijih doga\u0111aja vezanih za projekat Jadar od 2001,<\/a>\u00a0kada je Rio Tinto do\u0161ao u Srbiju.<\/p>\n Parlament na po\u010detku sednice nije prihvatio predlog poslanika Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomira Lazovi\u0107a da se formira komisija zbog nepostupanja Narodne skup\u0161tine po narodnoj inicijativi za zabranu iskopavanja litijuma. Naime, Savez ekolo\u0161kih organizacija Srbije (SEOS), organizacija Kreni-promeni, sada opoziciona stranka, i druga ekolo\u0161ka udru\u017eenja predali su u maju 2022. vi\u0161e od 38.000 potpisa. Me\u0111utim, ta tema nikada nije do\u0161la pred poslanice i poslanike.<\/p>\n Lazovi\u0107 je istakao da narodna inicijativa nikada nije do\u0161la pred nadle\u017ene odbore, ve\u0107 da je sklonjena iz pisarnice. Jo\u0161 u martu pro\u0161le godine su podnesene krivi\u010dne prijave protiv predsednika 12. saziva Narodne skup\u0161tine Ivice Da\u010di\u0107a i 13. saziva Vladimira Orli\u0107a i drugih odgovornih za tu kra\u0111u, napomenuo je.<\/p>\n Narodnom inicijativom za zabranu istra\u017eivanja, rudarenja i prera\u0111ivanja litijuma i bora iz 2022. godine je 38.000 gra\u0111ana i gra\u0111anki zakonski obavezalo skup\u0161tinu da raspravlja o tome, ali taj predlog nikad nije do\u0161ao na dnevni red<\/p><\/blockquote>\n Predstavnik ZLF-a je ukazao na mogu\u0107nost da i protiv aktuelne predsednice parlamenta Ane Brnabi\u0107 bude podnesena krivi\u010dna prijava. „Obe\u0107ali ste ovde da \u0107e se ovo na\u0107i. Obe\u0107ali ste odgovore. Mi \u0107emo vas dr\u017eati za re\u010d, ali ne previ\u0161e dugo,“ naglasio je.<\/p>\n Umesto u skladu s narodnom inicijativom o zabrani kopanja litijuma i bora, 86 narodnih poslanika je priliku da o tome zvani\u010dno raspravlja kona\u010dno dobilo putem aktuelnog predloga izmena zakona, podnesenog u septembru.<\/p>\n Bez litijuma ne\u0107e ni\u0161ta stati i ne\u0107e biti bilo kakve apokalipse ni nema\u0161tine, izjavila je Danijela Nestorovi\u0107 u predstavljanju predloga izmena zakona ispred grupe predlaga\u010da.<\/p>\n „Zakon koji predla\u017eem odnosi se jedino i isklju\u010divo na rudarenje litijuma i bora i samo na istra\u017eivanje litijuma i bora. Predlog je i da se iskopavanje trajno zabrani ne do narednih vlasti, ve\u0107 do narednih generacija. Za sada je na nama da na\u0161oj deci, ali zaista svoj na\u0161oj deci ostavimo \u010distu vodu, vazduh i zemlju, \u0161to im je ustavom i zagarantovano. A ako ikada do\u0111e vreme, neka zakon menjaju,“ izjavila je ova poslanica Ekolo\u0161kog ustanka.<\/p>\n Ina\u010de, Brnabi\u0107 je ranije izjavila da bi izglasavanje ovog predloga dovelo do zaustavljanja ne samo svih rudarskih, ve\u0107 svih projekata u Srbiji koji uklju\u010duju geolo\u0161ka istra\u017eivanja.<\/p>\n Za obi\u010dan svet u Nedeljicama je bitno da \u017eivi koliko-toliko zdravo, kazala je Nestorovi\u0107. Za njih je bogatstvo mleko koje proizvode, med, kukuruz i ostalo, po njenim re\u010dima.<\/p>\n Protivnici eksploatacije jadarita najvi\u0161e ukazuju na opasnost po \u017eivotnu sredinu i javno zdravlje. Tvrde i da bi ona bila neisplativa, zbog niske rudne rente, subvencija i tro\u0161kova dr\u017eave za izgradnju infrastrukture.<\/p>\n U novoj studiji grupe doma\u0107ih ekonomista izra\u010dunato je da bi Srbija za 40 godina trajanja tog poduhvata inkasirala 696 miliona u dana\u0161njim evrima, \u0161to je samo 2,6 evra po glavi stanovnika godi\u0161nje.<\/p>\n Vrednost jadarskog kraja vi\u0161estruko prevazilazi novac od litijum-karbonata kojeg \u0107e ubirati Rio Tinto, izjavila je Nestorovi\u0107. Ona je dodala da \u0107e posle eksploatacije, „kao \u0161to to obi\u010dno biva“, kompanija iza sebe ostaviti pusto\u0161.<\/p>\n Zakon o upravljanju otpadom se ne primenjuje na rudarski otpad u meri u kojem to pitanje ure\u0111uje Zakonom o rudarstvu i geolo\u0161kim istra\u017eivanjima, ali bi trebalo da se odnosi na industrijski otpad koji nastaje u postrojenjima za preradu daljih mineralnih sirovina, upozorila je predstavnica predlaga\u010d\u00e2. Tako\u0111e je upozorila da je izgradnja deponija u re\u010dnim koritima zabranjena.<\/p>\n Izgradnja deponija u re\u010dnim koritima je zabranjena, upozorila je Danijela Nestorovi\u0107<\/p><\/blockquote>\n Nestorovi\u0107 je otkrila da \u0107e biti podneta inicijativa za proveru ustavnosti i zakonitosti Uredbe o primeni Uredbe o utvr\u0111ivanju prostornog plana podru\u010dja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit Jadar. Taj akt je Vlada Srbije ukinula u januaru 2022. posle prvog talasa protesta, da bi Ustavni sud u julu ove godine proglasio taj \u010din nezakonitim i neustavnim.<\/p>\n Vlada je smesta novom uredbom o\u017eivela staru i potpuno je prepisala,<\/a> istakla je Nestorovi\u0107.<\/p>\n Predlog je u suprotnosti sa strate\u0161kim interesima Srbije, a kampanja neistina se nastavlja, bez ijednog validnog argumenta, ocenila je ministarka Dubravka \u0110edovi\u0107 Handanovi\u0107.<\/p>\n Svaka odgovorna dr\u017eava nastoji da obezbedi le\u017ei\u0161ta kriti\u010dnih, strate\u0161kih mineralnih sirovina i da podsti\u010de dugoro\u010dna odr\u017eiva re\u0161enja za prevazila\u017eenje socijalnih, ekolo\u0161kih i geopoliti\u010dkih izazova u vezi sa nesta\u0161icom tih sirovina i da odr\u017ei stabilnim lanac njihovog snabdevanja, izjavila je.<\/p>\n „Rude bora i litijuma to svakako jesu. Kriti\u010dne mineralne sirovine su neophodne za zelenu energetsku tranziciju, za borbu protiv klimatskih promena, za o\u010duvanje planete, za razvoj savremenih tehnologija, za mobilne telefone, za ra\u010dunare, za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju, za solarne panele, za vetrogeneratore. Zapravo, na\u0161 dana\u0161nji svet i \u017eivot bio bi nezamisliv ukoliko ne bismo imali kriti\u010dne mineralne sirovine,“ poru\u010dila je \u0110edovi\u0107 Handanovi\u0107.<\/p>\n Dr\u017eava \u0107e racionalno upravljati mineralnim resursima<\/p><\/blockquote>\n Potra\u017enja raste svaki dan, a zemlje koje njima raspola\u017eu se utrkuju da steknu me\u0111unarodnu konkurentsku prednost i bolje se pozicioniraju u geopoliti\u010dkim odnosima u svetu, tvrdi ministarka. Ona je istakla da \u0107e, „uz konstantnu i poja\u010danu kontrolu uticaja na \u017eivotnu okolinu“ te primenu najvi\u0161ih socijalnih standarda, dr\u017eava racionalno upravljati mineralnim resursima.<\/p>\n Srbija ima velik potencijal za razvoj elektri\u010dnih vozila, dodala je \u0110edovi\u0107 Handanovi\u0107 i podvukla da su doma\u0107i prirodni resursi i strate\u0161ka pozicija osnova za razvoj lanaca snabdevanja.<\/p>\n Vra\u0107aju\u0107i se na predlog izmena zakona, naglasila je da se gotovo svi argumenti odnose na preradu, a ne na iskopavanje. Nejasno je \u010dime se onda argumentuje zahtev za zabranu rudarenja litijuma i bora, zaklju\u010dila je ministarka rudarstva. \u0110edovi\u0107 Handanovi\u0107 je izjavila da se sumporna kiselina iz postrojenja ne\u0107e ispu\u0161tati ni u vazduh niti u zemlji\u0161te i vodu. Osim toga je u predlogu neistinito navedeno da je predvi\u0111eno da se sumporna kiselina koristi na temperaturi od 250 stepeni Celzijusa, nego na 90, daleko ispod ta\u010dke klju\u010danja, pa stoga nema isparenja, napomenula je.<\/p>\n Dalje, ve\u0107ina poljoprivrednog zemlji\u0161ta koje bi bilo obuhva\u0107eno rudarskim aktivnostima je zapravo pete i \u0161este kategorije, podvukla je resorna ministarka. Kategorija ima osam, od kojih je osma najni\u017ea, a pomenute dve su livade odnosno pa\u0161njaci. Podvukla je i da se litijum i bor nigde u Srbiji aktivno ne istra\u017euju<\/a> i da nigde van Jadra nema overenih rezervi.<\/p>\n Litijum i bor se nigde u Srbiji van Jadra aktivno ne istra\u017euju i nigde drugde nema overenih rezervi, naglasila je ministarka rudarstva<\/p><\/blockquote>\n Milica Nikoli\u0107 iz poslani\u010dke grupe Aleksandar Vu\u010di\u0107 \u2013 Srbija ne sme da stane, izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ocenila je da su sastavlja\u010di predloga „hteli da ekonomski osakate Srbiju.“<\/p>\n Izjavila je i da je „brutalna la\u017e da nisu potrebna nikakva sredstva da bi se ovakav zakon sproveo“. Obrazlo\u017eila je da bi kompanije tu\u017eile Srbiju za naknadu \u0161tete, jer su to pravo stekle zakonom. \u0160to se ti\u010de oblasti prerade litijuma, uklju\u010dene u predlog zabrane, ona je regulisana Zakonom o planiranju i izgradnji, a ne Zakonom o rudarstvu i geolo\u0161kim istra\u017eivanjima, precizirala je Nikoli\u0107.<\/p>\n Vlast je odabrala stranu suprotno volji sopstvenog naroda, objavilo je nakon glasanja lokalno udru\u017eenje Ne damo Jadar, koje je deo SEOS-a i predvodilo je poslednji talas protesta u Srbiji.<\/a><\/p>\n „Oni su ve\u010deras objavili narodu rat i mi \u0107emo se u skladu sa tim pona\u0161ati i organizovati da odbranimo dolinu Jadra i celu dr\u017eavu od ovakve vlasti,“ upozorila je ta grupa.<\/p>\n Treba pomenuti i da je direktor Rio Tinta za projekat Jadar \u010cad Bluit izjavio za Insajder TV<\/a> da projektovani prihod za dr\u017eavu iznosi 180 miliona evra godi\u0161nje. Po njegovim re\u010dima, iznos uklju\u010duje porez na plate, rudnu rentu i porez na prihod. Bluit je naveo i da kompanija ne\u0107e tra\u017eiti subvencije od Srbije.<\/p>\n Pozvao se na analizu agencije Ergo Strategy Group. Pre toga je grupa doma\u0107ih ekonomista, analiziraju\u0107i podatke iste firme,<\/a> zaklju\u010dila da bi zarada Srbije od projekta Jadar bila bi u najboljem slu\u010daju minimalna,<\/a> i to ne ra\u010dunaju\u0107i stotine miliona evra kojima bi dr\u017eava finansirala njegovu celokupnu infrastrukturu.<\/p>\n Grupa ekonomista je, koriste\u0107i podatke iste firme kao i Rio Tinto, izra\u010dunala da \u0107e bud\u017eetski prihod od projekta Jadar iznositi 2,6 evra po stanovniku godi\u0161nje, i to pre obra\u010dunavanja tro\u0161kova za infrastrukturu i subvencija<\/p><\/blockquote>\n Rad potpisuju osniva\u010d kompanije Point Group Zoran Drakuli\u0107, osniva\u010d Centra za liberalno-demokratske studije Bo\u0161ko Mijatovi\u0107, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji Danica Popovi\u0107 i profesor istog fakulteta i biv\u0161i guverner Narodne banke Srbije Dejan \u0160o\u0161ki\u0107.<\/p>\n Srbija bi za 40 godina trajanja tog poduhvata inkasirala 696 miliona u dana\u0161njim evrima, \u0161to je samo 2,6 evra po stanovniku godi\u0161nje, naveli su. Kada se odbije tro\u0161ak namenskih investicija za projekat Jadar i u korist Rio Tinta kao i drugih\u00a0subvencija<\/a> za lanac elektri\u010dne mobilnosti,<\/a> zarada Srbije bi bila ravna nuli za ulazak u projekat ogromnih ekolo\u0161kih i finansijskih rizika, upozorili su autori. Dr\u017eava pritom ne bi imala ni najmanji udeo u vlasni\u0161tvu, dodali su.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Parlamentarci raspravljaju o predlogu grupe opozicionih poslanika i poslanica za zabranu istra\u017eivanja, rudarenja i prerade litijuma i bora<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":73449,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[7149,6611,6415,2899,6338,7071,5161,6345,6228,6270,5921],"class_list":["post-73415","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zivotna-sredina","tag-danijela-nestorovic","tag-dubravka-djedovic","tag-izjava-dana","tag-litijum","tag-ne-damo-jadar","tag-projekat-jadar","tag-rio-tinto","tag-rudarstvo","tag-savez-ekoloskih-organizacija-srbije","tag-seos","tag-zivotna-sredina","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\nNarodna inicijativa iz 2022. za zabranu istra\u017eivanja i eksploatacije litijuma i dalje bez epiloga<\/h3>\n
Nestorovi\u0107: Bez rudarenja litijuma ne\u0107e ni\u0161ta stati<\/h3>\n
Rio Tinto \u0107e posle eksploatacije za sobom ostaviti pusto\u0161<\/h3>\n
\u0110edovi\u0107 Handanovi\u0107: Predlog zabrane rudarenja litijuma je nastavak kampanja neistina<\/h3>\n
Gotovo svi argumenti predlaga\u010da usmereni na preradu, regulisanu drugim zakonom, a ne na iskopavanje<\/h3>\n
Ne damo Jadar: Odbijanje predloga izmena zakona je objava rata narodu<\/h3>\n
Rio Tinto procenio zaradu dr\u017eave Srbije od projekta Jadar na 180 miliona evra godi\u0161nje<\/h3>\n