Skoro svaki drugi megavat-sat elektri\u010dne energije \u0107e 2030. godine u Srbiji dolaziti iz \u010distih izvora, istakla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka \u0110edovi\u0107 Handanovi\u0107. Ona je objavila da je vlada danas usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP ili NEKP) Republike Srbije za period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine.<\/p>\n
Otpo\u010dinje nova etapa u razvoju energetskog sektora, koja treba da doprinese ve\u0107oj sigurnosti snabdevanja, uz pove\u0107anje u\u010de\u0161\u0107a \u010distih izvora energije i ve\u0107u za\u0161titu \u017eivotne sredine, rekla je ministarka.<\/p>\n
\u201eUsvajanjem integrisanog plana, Srbija dobija strate\u0161ki dokument koji je uskla\u0111en sa vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, a koji predstavlja svojevrsnu mapu puta Srbije u energetskoj tranziciji. Taj plan je prilago\u0111en karakteristikama na\u0161eg energetskog sektora i imperativu da u svakom trenutku na\u0161i gra\u0111ani i privreda mogu da ra\u010dunaju na sigurno snabdevanje. Integrisani plan stavlja te\u017ei\u0161te na ulaganja u obnovljive izvore energije, gde oko 3,5 gigavata novih elektrana na energiju sunca i vetra treba da bude na mre\u017ei do 2030\u201c, kazala je \u0110edovi\u0107 Handanovi\u0107.<\/p>\n
Dokument uklju\u010duje intenzivna ulaganja u pove\u0107anje energetske efikasnosti u svim sektorima, ve\u0107e kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora za grejanje i hla\u0111enje i postepenu elektrifikaciju saobra\u0107aja, saop\u0161tilo je ministarstvo. Primena mera iz INEKP-a, prema re\u010dima ministarke, treba da omogu\u0107i ostvarenje glavnog cilja u borbi protiv klimatskih promena \u2013 smanjenje emisije gasova s efektom staklene ba\u0161te za 40,3 odsto sa nivoa iz 1990. godine.<\/p>\n
Srbija radi i na pove\u0107anju sopstvene energetske sigurnosti i nezavisnosti i na ispunjavanju svojih me\u0111unarodnih obaveza, poru\u010dila je ministarka rudarstva i energetike<\/p><\/blockquote>\n
\u201eDono\u0161enjem ambicioznog ali ostvarljivog plana za energetsku tranziciju, Srbija je pokazala spremnost da, s jedne strane, radi na pove\u0107anju sopstvene energetske sigurnosti i nezavisnosti, a sa druge na ispunjenju svojih me\u0111unarodnih obaveza u pogledu ostvarivanja globalne klimatske agende. Ovo je va\u017ean strate\u0161ki dokument za usagla\u0161avanje sa zahtevima Evropske unije i uklju\u010duje cilj spajanja tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije sa jedinstvenim tr\u017ei\u0161tem EU\u201c, navela je \u0110edovi\u0107 Handanovi\u0107.<\/p>\n
Ministarka je podsetila da ciljevi obuhva\u0107eni INEKP-om obuhvataju realizaciju projekata javnog i privatnog sektora.<\/p>\n
\u201eEnergetska tranzicija je pitanje kako za dr\u017eavu, tako i za privrednike, \u010ditav privatni sektor i svakog pojedinca. Ra\u010dunamo na privatne investicije i na pove\u0107anje energetske efikasnosti u doma\u0107instvima, koje dr\u017eava svakako subvencioni\u0161e\u201d, rekla je.<\/p>\n
Ciljani udeo obnovljivih izvora u potro\u0161nji energije iznosi 33,6 odsto<\/h3>\n
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je dokument kojim se defini\u0161u strate\u0161ki ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Ima pet klju\u010dnih dimenzija: dekarbonizaciju, koja obuhvata emisije gasova s efektom staklene ba\u0161te i obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, energetsku sigurnost, unutra\u0161nje energetsko tr\u017ei\u0161te i istra\u017eivanje, inovacije i konkurentnost.<\/p>\n
Sekretarijat Energetske zajednice<\/a> je u novembru, po dobijanju nacrta,<\/a> preporu\u010dio Srbiji da, izme\u0111u ostalog, pove\u0107a cilj smanjenja emisija gasova s efektom staklene ba\u0161te sa 40 na 40,3 odsto. Vlada je kona\u010dnu verziju objavila u decembru.<\/a><\/p>\n
Udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potro\u0161nji energije treba da dostigne 29,8 odsto 2025. godine i da se do kraja perioda popne na barem 33,6 odsto, stoji u planu. Putanja u proizvodnji elektri\u010dne energije se kre\u0107e od 34,7 do 45,2 odsto, a u\u010de\u0161\u0107e u grejanju i hla\u0111enju raste neznatno, sa 41,1 na 41,4 odsto.<\/p>\n
Slede\u0107i energetski i klimatski plan se predaje najkasnije 1. januara 2029. godine<\/h3>\n
Ugovorne strane Energetske zajednice imale su rok do kraja juna da predaju NEKP-ove za period od 2025. do 2030. godine. Dosad su to u\u010dinile Albanija, Severna Makedonija, Gruzija i Ukrajina. Druge vlade su samo predale nacrte i dobile preporuke.<\/p>\n
Nacrt slede\u0107eg plana, za 2031-2040, obavezno je predati do 1. januara 2028, a kona\u010dnu verziju najvi\u0161e godinu dana kasnije.<\/p>\n