SEEPEX je ambiciozno dizajniran i koncipiran po uzoru na pan-evropsku berzu elektri\u010dne energije EPEX SPOT<\/p><\/blockquote>\n
Vredi podsetiti da je SEEPEX, kako na planu poslovnog modela, tako i po pitanju strate\u0161kog stremljenja i dugoro\u010dnih aspiracija, od samog po\u010detka vrlo ambiciozno dizajniran i koncipiran po uzoru na pan-evropsku berzu elektri\u010dne energije EPEX SPOT, ina\u010de na\u0161eg inicijalnog i vrlo va\u017enog strate\u0161kog partnera, i to bez ikakvih kompromisa po pitanju (ne)spremnosti tada\u0161njeg, kako pravno-regulatornog, tako i tr\u017ei\u0161nog okvira u Srbiji i regionu.<\/p>\n
Moglo se prigovoriti na samom po\u010detku, a i bilo je disonantnih tonova u tom pravcu tokom osmi\u0161ljavanja i prezentovanja budu\u0107eg poslovnog modela, da je u najmanju ruku hrabro pojaviti se sa takvim konceptom u tada\u0161njem prili\u010dno rudimentarnom tr\u017ei\u0161nom okviru, sa vrlo izra\u017eenom dominantnom, skoro monopolskom, ulogom EPS-a na tr\u017ei\u0161tu i u jednom vrlo rigidno regulisanom finansijskom okviru, sa idejom da je i u kod nas mogu\u0107e primeniti model najmodernije berzanske infrastrukture i to ne samo po pitanju tr\u017ei\u0161ne platforme, ve\u0107 i po pitanju spot klirin\u0161ke infrastrukture koja u na\u0161em bankarsko-finansijskom okru\u017eenju nije postojala ni u tragovima, ali evo, bar za sada, ispostavilo se da je bilo i vrlo plodotvorno.<\/p>\n
Formiranjem ADEX-a, tj. korporativnim udru\u017eivanjem berzi Srbije, Slovenije i Ma\u0111arske, zaista je napravljen zna\u010dajan iskorak na ovom polju u regionu. U \u010demu je zna\u010daj formiranja zajedni\u010dke berze za sve tri strane i kakvi su dalji planovi?<\/h4>\n
Kao \u0161to ste ve\u0107 i nagovestili u pitanju, zna\u010daj uspe\u0161ne realizacije ovog zahtevnog projekta je zaista vi\u0161estruk, i to ne samo na polju tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije, sigurnosti snabdevanja i efikasnije integracije obnovljivih izvora energije, ve\u0107 i na strate\u0161kom, a moglo bi se re\u0107i i geo-politi\u010dkom planu, pre svega u kontekstu na\u0161ih integrativnih aktivnosti ka EU.<\/p>\n
Prva faza BlueSky projekta uspe\u0161no je sprovedena kroz korporativnu integraciju srpske i slovena\u010dke berze i osnivanjem ADEX Grupe 2022. godine, a 2023. uspe\u0161no su okon\u010dani pregovori sa ma\u0111arskim partnerima kada je i potpisan dokument o pristupanju HUPX-a jedinstvenoj poslovnoj infrastrukturi<\/p><\/blockquote>\n
Poznato je da je tzv. BlueSky projekat iniciran jo\u0161 2017. godine od strane SEEPEX-a i njegovih osniva\u010da (EMS i EPEX SPOT), kao instrument realizacije po\u010detne vizije SEEPEX-a o uspostavljanju regionalne berze elektri\u010dne energije, dok je okretanje partnerima iz EU posledica nedovoljnog razumevanja politi\u010dkih struktura iz zemalja okru\u017eenja koji su bili na\u0161i prirodni i prvi sagovornici na tom planu. Realizacija projekta je bila osmi\u0161ljena u dve faze, tako da je prva faza, koja je podrazumevala korporativnu integraciju srpske i slovena\u010dke berze i osnivanje ADEX Grupe, uspe\u0161no okon\u010dana u decembru 2022. godine, dok su tokom protekle godine uspe\u0161no okon\u010dani pregovori i sa ma\u0111arskim partnerima, sa kojima je transakcioni dokument o pristupanju i HUPX-a ovoj jedinstvenoj poslovnoj infrastrukturi potpisan u decembru 2023. godine.<\/p>\n
Ina\u010de, prvi prakti\u010dni rezultati planirane sinergije unutar ADEX-a su ostvareni ve\u0107 nakon par meseci, tj. uspostavljanjem unutardnevnog tr\u017ei\u0161ta<\/a> u Republici Srbiji krajem jula pro\u0161le godine, a proteklog meseca smo uspe\u0161no zavr\u0161ili i proces transformacije poslovnog modela slovena\u010dke berze BSP, na na\u010din da su funkcija kliringa i platforma za dan-unapred trgovanje harmonizovani sa poslovnim modelom SEEPEX-a, tj. sa najboljom evropskom praksom koja je prisutna na svim EPEX SPOT tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n
Uz uvo\u0111enje jedinstvenog procesa u\u010dlanjenja i cenovnik, kao i harmonizovana tr\u017ei\u0161na pravila, na taj na\u010din \u0107e svim u\u010desnicima na srpskom i slovena\u010dkom spot tr\u017ei\u0161tu (a, nadamo se, uskoro i na ma\u0111arskom spot tr\u017ei\u0161tu) biti pru\u017eena tzv. \u201eone-stop shop\u201c solucija, gde \u0107e im na raspolaganju biti svi prate\u0107i benefiti jednog takvog re\u0161enja (harmonizovana poslovna i klirin\u0161ka infrastruktura, netting i cross-margining kolaterala, jedinstvena procedura i smanjeni tro\u0161kovi pristupanja spot tr\u017ei\u0161tima), uz planirano dalje ja\u010danje te sinergije i sa ma\u0111arskim partnerima u bliskoj budu\u0107nosti.<\/p>\n
Uspostavljanje unutardnevnog spot tr\u017ei\u0161ta na srpskoj berzi elektri\u010dne energije prepoznato je kao jedan od najva\u017enijih preduslova za efikasnu integraciju obnovljivih izvora elektri\u010dne energije<\/p><\/blockquote>\n
\u0160to se ti\u010de samog srpskog tr\u017ei\u0161ta, poznato je da je uspostavljanje unutardnevnog spot tr\u017ei\u0161ta prepoznato i u zakonskom okviru kao jedan od najva\u017enijih preduslova za efikasnu integraciju obnovljivih izvora elektri\u010dne energije i uspe\u0161nu realizaciju nove podsticajne sheme bazirane na aukcijama za zaklju\u010divanje dugoro\u010dnih finansijskih ugovora o otkupu (tzv. ugovori o razlikama), a gde bi ugovorna strana odgovorna za realizaciju tih petnaestogodi\u0161njih finansijskih ugovora, sa strane dr\u017eave, bio garantovani snabdeva\u010d (tj. EPS), dok bi fizi\u010dka isporuka proizvedene energije i balansna odgovornost morali biti obaveza samih proizvo\u0111a\u010da.<\/p>\n
Naravno, uloga SEEPEX-a u samom modelu podsticajnih mera je daleko \u0161ira, pre svega u kontekstu pru\u017eanja relevantne i robusne referentne cene<\/a> na koju se referi\u0161u pomenuti finansijski ugovori, kao i obezbe\u0111ivanju dovoljno likvidnog dan-unapred tr\u017ei\u0161ta koje \u0107e mo\u0107i prihvatiti svu koli\u010dinu proizvedene energije bez zna\u010dajnog uticaja na cenu, tako da se sada sa sigurno\u0161\u0107u mo\u017ee tvrditi da je, sa ovim poslednjim unapre\u0111enjima, ta kompleksna tr\u017ei\u0161na slagalica uspe\u0161no sklopljena i da mo\u017ee uspe\u0161no odgovoriti na sve izazove koje zelena tranzicija name\u0107e pred tr\u017ei\u0161te elektri\u010dne energije, a samim tim i podr\u017eati planirane akcije dr\u017eavnih institucija, usmerene ka ostvarenju proklamovanih, vrlo zahtevnih ciljeva Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana.<\/p>\n
SEEPEX GO-LIVE, Belgrade, 16. februar 2016. godine\u00a0<\/em><\/figcaption><\/figure>\n Poznato je da SEEPEX, kao operator organizovanog tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije u Srbiji, ima va\u017enu ulogu u okviru liberalizacije nacionalnog tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije i u ostvarivanju proklamovanih ciljeva zelene tranzicije, ali je tako\u0111e odigrao veoma bitnu ulogu i u obezbe\u0111ivanju sigurnosti snabdevanja tokom protekle energetske krize i funkcionisanja tr\u017ei\u0161ta u, mogli bi re\u0107i, kriti\u010dnim re\u017eimima. Nakon svega, kakvo je Va\u0161e mi\u0161ljenje o uzrocima i posledicama te krize, kao i o eventualno nau\u010denim lekcijama i odgovoru evropskih institucija, pre svega misle\u0107i na Evropsku komisiju i predlo\u017eene izmene dizajna tr\u017ei\u0161ta?<\/h4>\n
Mo\u017ee se re\u0107i da je SEEPEX, kao i ostale evropske energetske berze, u tim grani\u010dnim re\u017eimima tokom trajanja energetske krize samo potvrdio vi\u0161estruki zna\u010daj uspostavljanja jednog transparentnog i efikasnog mesta trgovanja, koje je uz to u stanju i da pru\u017ei punu sigurnost i finansijsku za\u0161titu svim u\u010desnicima na tr\u017ei\u0161tu, \u010dak i u tako visokorizi\u010dnim uslovima poslovanja sa kojima se ceo sektor susretao. Pored toga, a \u0161to je i jedan zaklju\u010daka Evropske komisije u predlo\u017eenim merama za unapre\u0111ivanja dizajna jedinstvenog evropskog tr\u017ei\u0161ta, robusne referentne cene bazirane na principu marginalnih cena jedini su efikasan instrument koji, pored ve\u0107 poznatih benefita koje ne bih dalje elaborirao, mo\u017ee poslu\u017eiti i kao zvono na uzbunu i inicirati odre\u0111ene promene i akcije, kako se sli\u010dne situacije i izazovi ne bi ponavljali u budu\u0107nosti.<\/p>\n
Novi dizajn tr\u017ei\u0161ta treba da ostvari dva cilja: ve\u0107u stabilnost cena na du\u017eem vremenskom okviru, kao i efikasniju integraciju obnovljivih izvora energije u sistem<\/p><\/blockquote>\n
Predlog novog dizajna tr\u017ei\u0161ta koji je, nakon du\u017ee debate svih zainteresovanih strana, kona\u010dno uobli\u010den sredinom pro\u0161le godine, je svakako bio iniciran poslednjom energetskom krizom i enormno visokim cenama, ali su\u0161tinski predstavlja odgovor na rastu\u0107e izazove i uo\u010dene mane, u nekim slu\u010dajevima bi mogli re\u0107i i ekonomske nelogi\u010dnosti, vrlo o\u0161tre zelene tranzicije u kojoj se ve\u0107 du\u017ee vreme nalazimo. Najkra\u0107e re\u010deno, predlo\u017eene mere se mogu sublimirati u dve kategorije, tj. dva najva\u017enija cilja: ve\u0107a stabilnosti cena na du\u017eem vremenskom okviru, kako za potro\u0161a\u010de, tako i za snabdeva\u010de, kao i efikasnija integracija obnovljivih izvora energije u sistem, pre svega kroz implementaciju decentralizovanih fleksibilnih re\u0161enja, kao \u0161to su upravljiva potro\u0161nja i skladi\u0161ta elektri\u010dne energije.<\/p>\n
Osim toga, treba pomenuti jo\u0161 nekoliko konkretnih mera za unapre\u0111enje dizajna tr\u017ei\u0161ta, kao \u0161to su definisanje dugoro\u010dnih finansijskih ugovora o otkupu kao po\u017eeljnih i jedinih prihvatljivih mera podr\u0161ke daljem razvoju obnovljivih izvora energije (koncept koji smo, da podsetim, u Srbiji ve\u0107 implementirali putem aukcija odr\u017eanih protekle godine), akcenat na daljem razvoju i ve\u0107em tr\u017ei\u0161nom udelu dugoro\u010dnih korporativnih ugovora o otkupu i aktivnije u\u010de\u0161\u0107e segmenta potro\u0161nje na tr\u017ei\u0161tu putem implementacije koncepta pametnih mre\u017ea, prozjumera i upravljive potro\u0161nje.<\/p>\n
Mladenovi\u0107: Ovo, svakako, nije bila prva, a svakako ne\u0107e biti ni poslednja kriza sa kojom \u0107e se energetski sektor susresti<\/p><\/blockquote>\n
Ina\u010de, ovo, svakako, nije bila prva, a svakako ne\u0107e biti ni poslednja kriza sa kojom \u0107e se energetski sektor, a mo\u017eda je u ovom poslednjem slu\u010daju ispravnije re\u0107i globalno tr\u017ei\u0161te energije, susretati. Poznato je da je svet kroz sli\u010dne situacije, pre svega uzrokovane geostrate\u0161kim uzrocima, a mogli bi re\u0107i i nepotpunim razumevanjem dru\u0161tvenih okolnosti u kojima \u017eivimo, tj. odsustvom interakcije izme\u0111u socio-filozofskog i kibernetsko-tehnolo\u0161kog razvoja, prolazio jo\u0161 tokom sedamdesetih godina (naftna kriza nastale 1973. odlukom OPEC-a da uvede naftni embargo zapadnim zemljama zbog podr\u0161ke Izraelu tokom tzv. rata Yom Kippur i naftna kriza krajem sedamdesetih nakon Iranske islamske revolucije), kao i po\u010detkom devedesetih, nakon prekida snabdevanja naftom iz regiona Persijskog zaliva uzrokovane ira\u010dkom invazije na Kuvajt i potonjim Zalivskim ratom.<\/p>\n
Zajedni\u010dki imenitelj kriza je neadekvatan odgovor tr\u017ei\u0161ta i donosilaca odluka, kao i posledi\u010dni porast cena energenata<\/p><\/blockquote>\n
Nakon toga smo po\u010detkom novog milenijuma imali, po obimu lokalnu, ali po sistemskim posledicama dalekose\u017enu, krizu u Kaliforniji koja je, u stvari, predstavljala kolaps tr\u017ei\u0161nog modela i na taj na\u010din, u potpunosti, razotkrila sve slabosti u dizajnu potpuno liberalizovanog i deregulisanog tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije, a nakon toga podstakla odre\u0111ene, ali ispostavilo se i nedovoljno temeljne, reforme za pobolj\u0161anje transparentnosti tr\u017ei\u0161ta, pouzdanosti i za\u0161tite potro\u0161a\u010da. Zajedni\u010dki imenitelj za sve te krize je neadekvatan odgovor tr\u017ei\u0161ta i relevantnih donosilaca odluka, tj. politi\u010dara, kao i posledi\u010dni porast cena energenata i robe (nafte, elektri\u010dne energije i gasa) koje se, nakon okon\u010danja tih kriza, po pravilu nisu vra\u0107ale na prethodni nivo. To je slu\u010daj i danas na tr\u017ei\u0161tu elektri\u010dne energije, gde svedo\u010dimo konsolidaciji nivoa cena na zna\u010dajno vi\u0161em nivou, nego \u0161to je to bio slu\u010daj pre krize.<\/p>\n
Me\u0111utim, ono \u0161to je jo\u0161 zanimljivije i \u0161to, po prirodi stvari, prolazi ispod radara je da su, ne samo navedene krize, ve\u0107 i sve bitnije prekretnice u percipiranju i na\u010dinu funkcionisanje ekonomije, a samim tim i tr\u017ei\u0161ta energije kao njenog bitnog segmenta, najavljene godinama ranije u promi\u0161ljanjima i delima modernih mislilaca, sociologa i filozofa pre svega, koji su anticipirali mnoge pojave, pa \u010dak i posledice, znatno ranije nego \u0161to bi one postale deo javnog diskursa, a zatim legislative i poslovne prakse, ali \u0161to, na \u017ealost, nije nalazilo na adekvatno i pravovremeno razumevanje politi\u010dkih elita i donosilaca odluka.<\/p>\n
Mo\u017eete li nam malo pojasniti ovu poslednju tezu, kako i da li se na taj na\u010din, tj. \u0161ire\u0107i diskusiju na \u0161iri javni diskurs i uva\u017eavaju\u0107i napredak u ostalim oblastima dru\u0161tvenog delovanja, mo\u017ee odgovoriti, ne samo na sistemske, ve\u0107 i na postoje\u0107e operativne izazove koje novo energetsko okru\u017eenje donosi?<\/h4>\n
Svakako da nije realno o\u010dekivati od birokrata u Briselu ili tehnokrata na \u010delu velikih korporacija da, na tom sociolo\u0161ko-filozofskom planu, imaju sluha i razumevanja za bilo \u0161ta van pojednostavljene Fukujamine[1]<\/a> teze o \u201ekraju istorije\u201c i trijumfu neoliberalne demokratije i slobodnog tr\u017ei\u0161ta (ako blagonaklono pretpostavimo da i o tome mogu znati pone\u0161to), ali bi pravilno vrednovanje savremenijih filozofskih diskursa, ve\u0107 primenjenih u praksi, pre svega kroz digitalnu ekonomiju i decentralizovanu block-chain infrastrukturu<\/a>, a ako se vratimo malo unazad i kroz nastanak interneta kao otelotvorenja koncepta decentralizacije, rizomatskih struktura i nomadske prirode subjektiviteta Delezea[2]<\/a> i Gatarija[3]<\/a>, svakako pomoglo u boljem razumevanju na\u0161e savremene ekonomske realnosti.<\/p>\n
Ukoliko bi se malo odmakli od post-strukturalizma u svom uskom zna\u010denju i pomerili ka nekom \u0161irem postmodernom kontekstu i dublje dekonstruisali politi\u010dke i dru\u0161tvene prilike od po\u010detka devedesetih pa naovamo (tj. gledaju\u0107i samo post-Fukujama eru), dolazimo do pojma i prepoznavanja hiper-realnosti gde bi, sagledavaju\u0107i stvari iz jedne bodrijarovske[4]<\/a> perspektive, mogli re\u0107i da mantra o striktno tr\u017ei\u0161noj vrednosti, tj. \u201ekomodifikaciji\u201c energije kao robe, zamagljuje dru\u0161tvene i ekolo\u0161ke realnosti, a u \u0161irem kontekstu doprinosi daljoj nekontrolisanoj produkciji i \u0161irenju simuliranih iskustava.<\/p>\n
Dok sa Fukujaminog stanovi\u0161ta, moglo bi se re\u0107i, liberalizacija elektroenergetskog sektora predstavlja svojevrsnu kulminaciju istorijskog napretka ka liberalnim demokratskim idealima, gde privatizacija vertikalno integrisanih, u ve\u0107ini slu\u010dajeva dr\u017eavnih preduzec\u0301a podsti\u010de slobodu i prosperitet pojedinca, iz bodrijardovske (meni li\u010dno, mnogo dra\u017ee) perspektive ista ta liberalizacija energetskog sektora, pa i teku\u0107a tehno-sajber tranzicija u celini, bi se mogla posmatrati kao deo \u0161ireg procesa dru\u0161tvene simulacije, gde \u010disto tr\u017ei\u0161na vrednost energije kao robe pomra\u010duje njenu upotrebnu vrednost, \u0161to dalje dovodi do gubitka autenti\u010dnog ljudskog iskustva i povezanosti sa svetom prirode.<\/p>\n
Svaka energetska kriza uz porast cena, poja\u010dava i globalnu egzistencijalnu anksioznost i neizvesnost oko potro\u0161nje energije<\/p><\/blockquote>\n
Ako sve to stavimo u kontekst Bodrijarove postmoderne etike, mo\u017eemo zaklju\u010diti i da svaka energetska kriza, uz obaveznu pojavu rasta i prate\u0107e visoke volatilnosti cena elektri\u010dne energije (koja je, nakon aktuelne krize, jo\u0161 uvek prisutna), zna\u010dajno poja\u010dava globalnu egzistencijalnu anksioznost i neizvesnost oko potro\u0161nje energije, oskudice resursa i degradacije \u017eivotne sredine, dok dalja komodifikacija energije i apstrakcija njene vrednosti na finansijskim tr\u017ei\u0161tima, osim \u010disto ekonomskih konsekvenci usled \u0161pekulativnih i ostalih finansijskih rizika, mo\u017ee na \u0161irem planu pogor\u0161ati osec\u0301aj nepovezanosti i otu\u0111enja od sveta prirode.<\/p>\n
I energetske krize se, uz jo\u0161 uvek prisutno i nedovoljno kontrolisano iscrpljivanje resursa, mogu posmatrati kao simboli Bodrijarove hiper-realnosti, odra\u017eavajuc\u0301i krhkost ljudske civilizacije suo\u010dene sa tehnolo\u0161kim, ekolo\u0161kim i dru\u0161tveno-politi\u010dkim poremec\u0301ajima<\/p><\/blockquote>\n
Dakle, \u010dak se i energetske krize, uz jo\u0161 uvek prisutno i nedovoljno kontrolisano iscrpljivanje resursa, mogu posmatrati kao simboli Bodrijarove hiper-realnosti, odra\u017eavajuc\u0301i krhkost ljudske civilizacije suo\u010dene sa tehnolo\u0161kim, ekolo\u0161kim i dru\u0161tveno-politi\u010dkim poremec\u0301ajima, dok, sa druge strane, prihvatanje i implementacija u praksi principa ekolo\u0161ke odr\u017eivosti, otpornosti i osna\u017eivanja zajednice, mo\u017ee ponuditi puteve za navigaciju kroz slo\u017eenost postmodernog sveta, uz istovremeno ubla\u017eavanje rizika od energetske nesigurnosti i degradacije \u017eivotne sredine.<\/p>\n
Naravno, mo\u017ee se i\u0107i i malo dalje u pro\u0161lost u ovom razmatranju, pa se dota\u0107i i egzistencijalisti\u010dkih filozofa poput Sartra[5]<\/a> ili Ni\u010dea[6]<\/a> koji su istra\u017eivali teme individualne slobode, autenti\u010dnosti i ljudskog stanja suo\u010denog sa tehnolo\u0161kim napretkom i dru\u0161tvenim promenama. Naime, uzimaju\u0107i u obzir iskustva ne samo iz tre\u0107eg sveta, ve\u0107 i sve ve\u0107eg rizika od nedostupnosti energije jednom sloju stanovni\u0161tva i u razvijenim zemljama, filozofska razmatranja pravde, pravi\u010dnosti i raspodele resursa mogu osnovano poslu\u017eiti kao osnova za kritike politika deregulacije i liberalizacije koje su trenutno na snazi, kao i za predloge alternativnih pristupa, a razmi\u0161ljanja o ulozi pojedinaca u tehnolo\u0161ki posredovanim dru\u0161tvima mogla bi da podstaknu diskusije o implikacijama tako o\u0161tre tehnolo\u0161ke tranzicije na delovanje ljudi i egzistencijalno ispunjenje.<\/p>\n
Mladenovi\u0107: Mora do\u0107i do potpune promene paradigmi i odustajanja od odre\u0111enih dogmi neoliberalnog kapitalizma<\/p><\/blockquote>\n
Sve u svemu, gledaju\u0107i malo \u0161iri kontekst koji, bez dileme, obuhvata i moderna dostignu\u0107a humanisti\u010dkih nauka, jasno je da mora do\u0107i do potpune promene paradigmi i odustajanja od odre\u0111enih dogmi neoliberalnog kapitalizma koje su, poslednje tri decenije, prihvatane u ve\u0107em delu sveta kao neporecive istine. Dok Bodrijar i Fukujama, ako se zadr\u017eimo samo na njima, nude u svojim stavovima suprotne perspektive daljih pravaca razvoja dru\u0161tva ili, konkretno za na\u0161 slu\u010daj, tranzicije energetskog sektora, njihova gledi\u0161ta isti\u010du \u0161ire filozofske debate o prirodi dru\u0161tva, stvarnosti i op\u0161tem civilizacijskom napretku, tako da jedino pravilna evaluacija ovih razli\u010ditih gledi\u0161ta mo\u017ee obogatiti diskusije o dru\u0161tvenim, ekonomskim i ekolo\u0161kim implikacijama dalje liberalizacije ili eventualne de-liberalizacije, tj. promene kursa u daljem razvoju i neminovnoj tranziciji energetskog sektora.<\/p>\n
\u010cini se da se stvari, ipak, menjaju i na tom polju. Znamo da je Evropska komisija u svom poslednjem predlogu unapre\u0111enja dizajna tr\u017ei\u0161ta, izme\u0111u ostalog, jasno apostrofirala i potrebu za br\u017eom zelenom tranzicijom i daljom decentralizacijom energetskog sektora, izme\u0111u ostalog i kroz definisanje odre\u0111enih podsticajnih mera u vidu aukcija za zaklju\u010divanje dugoro\u010dnih finansijskih ugovora o otkupu, ve\u0107om fleksibilno\u0161\u0107u tr\u017ei\u0161nog modela i efikasnijom za\u0161titom potro\u0161a\u010da?<\/h4>\n
Mora se re\u0107i da su predlo\u017eene mere svakako ispravne, ali suvi\u0161e limitirane i u velikoj meri zakasnele, pa se njihovi dometi na su\u0161tinskom planu i ne mogu sa sigurno\u0161\u0107u sagledati, gde je uzrok, ponovo \u0107u naglasiti, pre svega u nedovoljnom razumevanju dramatike socio-filozofskog trenutka u kome se nalazimo, a moglo bi se re\u0107i i svojevrsnom neoliberalnom slepilu za su\u0161tinu i vrednost energije kao takve, tj. njenog uticaja na teku\u0107u sociolo\u0161ku tranziciju.<\/p>\n
U tom kontekstu, vredi podsetiti na Mamfordovu[8]<\/a> teoriju gde se istorija kori\u0161c\u0301enja energije, nakon savladavanja vatre za toplotu i kuvanje, mo\u017ee vrlo grubo podeliti na tri epohe. Eotehni\u010dka epoha se vrtela oko drveta, vetra i \u017eivotinjske snage, gde su ljudi, pored kuvanja i spremanja hrane, nau\u010dili da koriste vetar za plovidbu i obezbe\u0111ivanje obrtne snage koja se koristila za navodnjavanje i mlevenje \u017eitarica, a snagu \u017eivotinja za obradu zemlje i transport. Nakon toga, dolazi do paleotehni\u010dke epohe koja je pokrenuta industrijskom revolucijom, gde je upotreba uglja i parnih ma\u0161ina otvorila, tj. stavila na raspolaganje mnogo vec\u0301e energetske resurse nego ranije, \u0161to je omoguc\u0301ilo masovniju proizvodnju, kao i mnogo obimniji i br\u017ei transport robe. Kona\u010dno, neotehni\u010dka epoha, tj. moderna epoha nafte, elektri\u010dne i nuklearne energije, uklju\u010duje i dalje povec\u0301anje raspolo\u017eivih energetskih resursa, kao i njihovu rafiniraniju upotrebu, tako \u0161to izvori energije postaju diversifikovani i bolje prilago\u0111eni specifi\u010dnoj nameni.<\/p>\n
Tri epohe kor\u0161\u0107enja energije: eotehni\u010dka, paleotehni\u010dka i neotehni\u010dka<\/p><\/blockquote>\n
Ove epohe su isprekidane, ne samo tehnolo\u0161kim, ve\u0107 i sociolo\u0161kim revolucijama koje mo\u017eemo tuma\u010diti i kao, manje vidljive, ali stalno prisutne paralelne tokove navedenim energetskim tranzicijama, tako da se i Mamford bavi ovim tranzicijama u kontekstu toga \u0161to su se poklopile sa radikalnim promenama u dru\u0161tvu: dinamika eotehni\u010dkog dru\u0161tva je veoma razli\u010dita, tj. mnogo sporija od dinamike paleotehni\u010dkog dru\u0161tva, koja je opet neuporedivo sporija od dinamike neotehni\u010dkog dru\u0161tva u kome se trenutno, ili u kome smo se do skoro nalazili. Imaju\u0107i sve to u vidu, teku\u0107a energetska (\u201ezelena\u201c) tranzicija nije samo energetska ili ekonomska tranzicija, ve\u0107 je to i trenutak jasne i izra\u017eene dru\u0161tvene promene.<\/p>\n
Takve promene se mogu istra\u017eivati na mnogo razli\u010ditih na\u010dina, od kojih svaki nagla\u0161ava razli\u010dite aspekte slo\u017eenih veza izme\u0111u upotrebe energije i dru\u0161tva, gde fokus mora biti na direktnim odnosima izme\u0111u oblika energetskog sistema i artefakata sa kojima se bavimo, s jedne strane, i energetskih praksi, tj. modela tr\u017ei\u0161ta koje razvijamo s druge strane. Ono \u0161to je karakteristi\u010dno za dana\u0161nji trenutak je to da se, ve\u0107 deceniju unazad, nalazimo u kovitlacu nove tehnolo\u0161ke revolucije, tj. zelene tranzicije ako govorimo isklju\u010divo u kontekstu energije, koja po svim svojim karakteristikama i specifi\u010dnostima mo\u017ee predstavljati po\u010detak nove, post-neotehni\u010dke epohe.<\/p>\n
Ovo je, svakako, vrlo zanimljivo i sve\u017ee gledi\u0161te na pomenutu temu, ali znamo da je, osim sistemskih, zelena tranzicija donela mnogo i operativnih izazova kao \u0161to je, recimo, promenljivost proizvodnje obnovljivih izvora i problem balansiranja, pa da li i te prakti\u010dne aspekte mo\u017eemo sagledati kroz ovu, \u0161iru prizmu?<\/h4>\n
Ukoliko \u017eelimo da se bavimo uzrocima i anticipacijom problema, a ne samo posledicama i kontrolom \u0161tete kao \u0161to, u najve\u0107em broju slu\u010dajeva, rade donosioci energetskih politika, jasno je da samo empirijski zasnovana filozofska perspektiva mo\u017ee ponuditi odre\u0111enu jasnoc\u0301u u vezi sa specifi\u010dnim problemima energetske tranzicije, a koje, na kraju krajeva, tretira i novi dizajn tr\u017ei\u0161ta. Kao vrlo o\u010dit primer mo\u017eemo navesti i problematiku koju ste apostrofirali u pitanju, tj. problem intermitentnosti i nedovoljne prediktabilnosti proizvodnje obnovljivih izvora energije, \u0161to je jo\u0161 od samog po\u010detka prepoznato kao jedan od najve\u0107ih izazova za njihovu masovniju integraciju i nesmetan rad, tj. odr\u017eavanje entropije celokupnog elektroenergetskog sistema.<\/p>\n
Jo\u0161 je Hajdeger smatrao da se energija mo\u017ee konceptualizovati istovremeno kao fluks i kao potencijal<\/p><\/blockquote>\n
Poznato je da je jo\u0161 Hajdeger[9<\/a>]<\/a> smatrao da se energija mo\u017ee konceptualizovati istovremeno kao fluks i kao potencijal, kao i da postoji neprekidna napetost izme\u0111u te dve pojavnosti. Energija je \u201efluks\u201c kada te\u010de, radi, koristi se, uti\u010de na promene, a sa druge strane je \u201epotencijal\u201c kada je uskladi\u0161tena, dostupna, \u010deka da se koristi. U tom kontekstu, mo\u017ee se re\u0107i da se problem intermitentnosti javlja zato \u0161to se energija obnovljivih izvora, a pre svega vetra i sunca, pojavljuje kao \u010dist fluks, za razliku od fosilnih goriva koja su stalno prisutna kao potencijal, a jednim delom i zbog toga \u0161to tehno-politi\u010dke elite problem re\u0161avanje te neprekidne kolizije izme\u0111u fluksa i potencijala dr\u017ee van doma\u0161aja samih potro\u0161a\u010da, koji energiju i dalje do\u017eivljavaju kao \u010dist potencijal dostupan na samo jedan klik prekida\u010da.<\/p>\n
Tu, dakle, i dalje imamo latentni problem tzv. \u201eiskustvenog jaza\u201c, u kome iz ugla potro\u0161a\u010da dolazi do izra\u017eaja nevidljivost i apstraktnost velikog dela elektroenergetskog sistema, a zbog \u010dega i sam potro\u0161a\u010d ne mo\u017ee da izgradi eti\u010dki odnos prema samoj potro\u0161nji, jer za njega, kada pritisne prekida\u010d, na onom \u010disto simboli\u010dkom, ili mogli bi re\u0107i \u010dak semioti\u010dkom nivou, sijalica \u201esvetli sama\u201c i bez ikakve vidljive interakcije sa okru\u017eenjem.<\/p>\n
Imaju\u0107i sve to u vidu, mogu\u0107e je da Mamfordova teorija o tri faze kori\u0161\u0107enja energije, uz tezu o socio-filozofskim faktorima kao okida\u010dima tranzicije izme\u0111u njih, otvara prostor za re\u0161enje problema intermitentnosti i efikasnije integracije obnovljivih izvora energije u sistem, izvan ili u sinergiji sa trenutno popularnim, ali i skupim poku\u0161ajima skladi\u0161tenja energije, primene kompleksnih re\u0161enja putem tzv. „pametnih mre\u017ea\u201c ili implementacije alternativnih modela tr\u017ei\u0161ta fleksibilnosti (upravljiva potro\u0161nja, \u201epeer-to-peer\u201c i sl.).<\/p>\n
Zadatak za in\u017eenjere i kreatore politika nije da samo uklope i integri\u0161u obnovljive izvore energije u trenutni energetski sistem, vec\u0301 i da osmisle sistem koji je istovremeno odr\u017eiv i zadovoljava bazi\u010dne ljudske potrebe<\/p><\/blockquote>\n
Sa sigurno\u0161\u0107u se mo\u017ee re\u0107i da problem nije isklju\u010divo tehni\u010dke prirode vezano za balansiranje proizvodnje i opterec\u0301enja unutar mre\u017ee, kako se \u010desto pojednostavljuje, ve\u0107 da se pre radi o kompatibilnosti izme\u0111u kori\u0161c\u0301enja energije od strane dru\u0161tva i pona\u0161anja izvora, tj. energetskog sistema koji tu energiju obezbe\u0111uju. Dve strane ovog sistema koevoluirale su kroz istoriju do svoje trenutne situacije, i svi poku\u0161aji da se promeni proizvodna strana, kako bi se prilagodili ve\u0107em uticaju intermitentnosti obnovljivih izvora, a da se potro\u0161nja (u svojoj biti) ostavi takva kakva jeste, ne samo da nisu dali rezultata, vec\u0301 su predstavljali re\u0161enja za pogre\u0161no shvac\u0301eni problem. Zbog svega toga, zadatak za in\u017eenjere i kreatore energetskih politika nije da samo uklope i integri\u0161u obnovljive izvore energije u trenutni energetski sistem, vec\u0301 da pre svega osmisle sistem koji je istovremeno odr\u017eiv i zadovoljava bazi\u010dne ljudske potrebe.<\/p>\n
Zar ne mislite da je ta tema i svojevrsna promena paradigme shvatanja pojma i uloge potro\u0161nje, bar deklarativno, ve\u0107 uspe\u0161no prepoznata i adresirana kroz svojevrsnu decentralizaciju elektroenergetskog sistema, oli\u010denu u sve masovnijoj pojavi prozjumera, uspostavljanje koncepta upravljive potro\u0161nje i skladi\u0161ta elektri\u010dne energije?<\/h4>\n
Tu ste donekle u pravu, ali i do tih pozicija se do\u0161lo, pre svega, empirijskim delovanjem i bez nekog dubljeg promi\u0161ljanja. Naime, kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, sama fenomenologija potro\u0161nje elektri\u010dne energije se ne mo\u017ee posmatrati izdvojeno od sposobnosti potro\u0161a\u010da da razvije eti\u010dku poziciju po tom pitanju. Iako nije direktno referisano na taj na\u010din, tu temu mo\u017eemo posmatrati i u svetlu Fukoovog[10]<\/a> rada o samopraktikama, u kojem se tvrdi da se eti\u010dko pona\u0161anje mo\u017ee izgraditi samo iz odnosa sa moralno relevantnim okru\u017eenjem. Kao \u0161to je ve\u0107 re\u010deno, kompleksna i neprozirna elektri\u010dna mre\u017ea, svojevrsna \u201ecrna kutija\u201c sa stanovi\u0161ta potro\u0161a\u010da, stoga posebno ote\u017eava \u201eeti\u010dku potro\u0161nju\u201c. Jednostavniji i razumljiviji energetski sistemi mogli bi omoguc\u0301iti eti\u010dko anga\u017eovanje, ali verovatno po cenu smanjene efikasnosti samog sistema, tako da se i tu mora prona\u0107i pa\u017eljivo izbalansirano re\u0161enje.<\/p>\n
Vrlo je va\u017eno pravilno prepoznati i valozitovati dva va\u017ee\u0107a koncepta potro\u0161nje energije: princip \u201ebezgrani\u010dni konzumerizma\u201c i moderni pristup \u201eeko \u0161tedljivosti\u201c<\/p><\/blockquote>\n
Pored toga, vrlo je va\u017eno pravilno prepoznati i valorizovati dva va\u017ee\u0107a koncepta potro\u0161nje energije: princip \u201ebezgrani\u010dnog konzumerizma\u201c (kao jednog od sto\u017eera neo-liberalnog kapitalizma) koji tvrdi da c\u0301e dalji ekonomski rast biti moguc\u0301 kroz pobolj\u0161anje efikasnosti i uvo\u0111enje novih energetskih tehnologija, i moderni pristup \u201eeko \u0161tedljivosti\u201c koji tvrdi da bi, umesto toga, potro\u0161nju trebalo radikalno smanjiti, \u010dinec\u0301i o\u010duvanje energije centralnim aspektom na\u0161ih \u017eivota, ali pre svega usmereno ka o\u010duvanju \u017eivotne sredine i realizaciji tzv. zelene agende. U tu diskusiju bi trebalo uklju\u010diti i trec\u0301i put, jer ne samo da dru\u0161tvo mora ostati zainteresovano za odr\u017eivi energetski sistem, vec\u0301 bi kompletan sistem trebalo da zadovolji potrebe dru\u0161tva i omoguc\u0301i ljudima da napreduju kao ljudska bic\u0301a.<\/p>\n
Ina\u010de, svedoci smo da se princip \u201ebezgrani\u010dnog konzumerizma\u201c vec\u0301 pokazao neefikasnim: tokom poslednjih pola veka, rastuc\u0301a potro\u0161nja energije nije dovela do vec\u0301eg subjektivnog blagostanja i ose\u0107anja sre\u0107e, \u010dak ni u zapadnom svetu koji je tu tezu nekriti\u010dki usvojio kao aksiom. Sa druge strane, i ekolo\u0161ka \u0161tedljivost usmerava na\u0161u pa\u017enju na protestantsku etiku koja, objektivno gledano i bez potrebe za citiranjem Vebera[11]<\/a>, nikome nije privla\u010dna, pre svega jer ne dodiruje temu blagostanja, a ako gledamo na jednom metafizi\u010dkom nivou, ne pru\u017ea \u010dak ni nadu u sre\u0107u koja \u0107e do\u0107i u zagrobnom \u017eivotu ukoliko je \u017eivot okrenut vrlinama, a ne samo uspehu i sticanju materijalnih dobara. Kroz uvo\u0111enje trec\u0301e pozicije, tzv. \u201ekvalitativnog obilja\u201c (usredsre\u0111enog na pitanje kako energija doprinosi blagostanju), diskusije o energetskoj tranziciji mogu biti pro\u0161irene tako da uklju\u010duju brigu o prosperitetu, pored tradicionalne brige o dostupnosti. Ovo pro\u0161irenje debate otvara prostor u kojem se mo\u017ee razgovarati o na\u010dinima smanjenja potro\u0161nje i racionalnog kori\u0161\u0107enja energije, uz istovremeno pobolj\u0161anje op\u0161teg dru\u0161tvenog blagostanja.<\/p>\n
Diskusije o energetskoj tranziciji mogu biti pro\u0161irene tako da uklju\u010duju brigu o prosperitetu, pored tradicionalne brige o dostupnosti<\/p><\/blockquote>\n
\u0160to se ti\u010de potrebe za aktivnijim u\u010de\u0161\u0107e potro\u0161nje na tr\u017ei\u0161tu, tj. prelasku sa tradicionalne pasivne, na ulogu aktivnog u\u010desnika na tr\u017ei\u0161tu, a \u0161to je tako\u0111e i jo\u0161 jedna od preporuka Evropske komisije u predlogu novih mera za pobolj\u0161anje dizajna tr\u017ei\u0161ta, u pitanju je, prakti\u010dno, legitimizacija ideje o ultimativnoj decentralizaciji, tj. demokratizaciji ekonomije koja, ne samo da je ve\u0107 nekoliko decenija prisutna u javnom diskursu, nego predstavlja i centar univerzuma digitalne ekonomije koji ni najve\u0107i skeptici vi\u0161e ne mogu ignorisati.<\/p>\n
Demokratizacija ekonomije u kontekstu elektroenergetskog tr\u017ei\u0161ta podrazumeva dalju primenu koncepta marginalnih cena na berzama energije<\/p><\/blockquote>\n
U svojoj biti, a u velikoj meri zasnovana na idejama post-strukturalista i to, pre svega, ve\u0107 pomenutih Delezea i Gatarija (D&G) i njihovog koncepta decentralizacije, rizomatskih struktura i nomadske prirode subjektiviteta, demokratizacija ekonomije u kontekstu elektroenergetskog tr\u017ei\u0161ta podrazumeva, pre svega, dalju primenu koncepta marginalnih cena na berzama energije, \u0161to podrazumeva dobrovoljno u\u010de\u0161\u0107e u\u010desnika i \u201edemokratsko formiranje referentnih cena\u201c, kao i decentralizaciju energetskih sistema i uvo\u0111enje distribuiranih energetskih resursa, a implicitno i osna\u017eivanje pojedinaca i tzv. energetskih zajednica, kako bi imali \u0161to vec\u0301i uticaj na \u0161to pravednije alociranje, distribuciju i upravljanje ekonomskim resursima.<\/p>\n
Demokratizacija energetike nije jedinstveno re\u0161enje, ve\u0107 obuhvata razli\u010dite strategije i reforme koje imaju za cilj negovanje pravednijeg i participativnog ekonomskog sistema, samim tim zna\u010dajno doprinose\u0107i otpornosti i odr\u017eivosti svih njegovih \u010dinilaca<\/p><\/blockquote>\n
Iako demokratizacija ekonomije, tj. energetike u na\u0161em kontekstu, svakako, nije jedinstveno re\u0161enje, ona obuhvata razli\u010dite strategije i reforme koje imaju za cilj negovanje pravednijeg i participativnog ekonomskog sistema, samim tim zna\u010dajno doprinose\u0107i otpornosti i odr\u017eivosti svih njegovih \u010dinilaca, kao naro\u010dito zna\u010dajnim faktorima u uslovima teku\u0107e zelene tranzicije energetskog sektora. Pored toga, jasni su benefiti i na sociolo\u0161kom planu, obzirom da je demokratizacija ekonomije u potpunom skladu sa osnovnim principima demokratije, kao \u0161to su jednakost, sloboda i aktivno u\u010de\u0161\u0107e pojedinca u dru\u0161tveno-ekonomskim procesima, ali, sa druge strane, treba re\u0107i i da taj proces sobom donosi i mnoge izazove i kompromise, kao \u0161to je balansiranje individualne autonomije sa kolektivnim dono\u0161enjem odluka, upravljanje konkurentskim interesima i prioritetima, kao i upravljanje slo\u017eenom ekonomskom dinamikom. Zbog svega toga, sprovo\u0111enje politika i reformi za demokratizaciju ekonomije, tj. u na\u0161em slu\u010daju energetskog sektora, pored potpunog i slojevitog razumevanja samog koncepta i svih njegovih specifi\u010dnosti, zahteva promi\u0161ljeno planiranje, anga\u017eovanje zainteresovanih strana i stalnu evaluaciju, kako bi se osigurala efektivnost i odgovornost.<\/p>\n
Mnogi bi rekli da sve navedeno prili\u010dno lepo izgleda na papiru, ali da je, \u010dak i u razvijenim evropskim zemljama, taj koncept znatno prisutniji u politi\u010dkim platformama, pre svega \u201ezelenih\u201c partija, nego u ekonomskoj praksi. Na \u010demu se mo\u017ee zasnivati optimizam da je sveobuhvatnije uvo\u0111enje koncepta decentralizacije, a u \u0161irem smislu i demokratizacije u energetiku pravi put ka re\u0161avanju svih izazova?<\/h4>\n
Za odbranu te teze se mo\u017eemo pozvati, kako na do sada nau\u010dena iskustva iz energetskog sektora, svedoci smo masovnog razvoja i \u0161irenja koncepta prozjumera, kao i ozbiljnih ulaganja na polju implementacije pametnih mre\u017ea i inovativnih decentralizovanih re\u0161enja na polju tr\u017ei\u0161ta fleksibilnosti (sa akcentom i na primeni block-chain tehnologije, kao uljeza iz digitalnog sveta), tako i na pozitivne primere iz drugih oblasti dru\u0161tveno-ekonomskog delovanja, pre svega u sferi digitalne ekonomije kao najbr\u017ee rastu\u0107eg alternativnog tr\u017ei\u0161nog univerzuma (procenjuje se da je trenutna ukupna tr\u017ei\u0161na kapitalizacija kriptovaluta prema\u0161ila tri biliona dolara, sa tr\u017ei\u0161nim udelom bitkoina na nivou od oko 40%).<\/p>\n
Kao najjednostavnije obrazlo\u017eenje mo\u017eemo navesti malo banalnu, ali u velikoj meri i osnovanu, tezu da je osnovni razlog za ogromnu kapitalizaciju i otpornost bitkoina to \u0161to se on, suprotno kriti\u010darima koji ga uporno nazivaju balonom koji samo \u0161to nije pukao, u realnoj ekonomiji samo manifestuje kao nova pojavnost, tj. digitalni oblik elektri\u010dne energije, transformisane putem tzv. \u201eproof of work\u201c algoritma iz realnog u digitalni svet, tako da elektri\u010dna energija predstavlja \u201eunderlying asset\u201c koji mu, sli\u010dno kao kod finansijskih fju\u010ders ugovora, osigurava upotrebnu vrednost, ne samo na prakti\u010dnom, ve\u0107 i na simboli\u010dko-semioti\u010dkom planu.<\/p>\n
\u017dil Delez i Felis Gatari „Kapitalizam i \u0161izofrenija“<\/p><\/blockquote>\n
Sa druge strane, ako bi potra\u017eili malo dublje razloge i korene ovako dramati\u010dne promene percipiranja ekonomije na globalnom planu, ponovo bi do\u0161li do opusa Deleza i Gatarija (D&G), apostrofiraju\u0107i tu kao najzna\u010dajniji primer njihovo zajedni\u010dko delo \u201eKapitalizam i \u0161izofrenija\u201c, dvotomnu studiju o kapitalizmu i odnosima izme\u0111u kapitalizma i \u0161izofrenije koja je imala zna\u010dajan uticaj na razli\u010dite aspekte savremene misli. U radu se preispituje status \u017eelja kao libida, gde, za razliku od Frojda[12<\/a>]<\/a>, Edipov kompleks nije formacija samog nesvesnog, ve\u0107 aparatura za potiskivanje \u201e\u017eele\u0107ih ma\u0161ina\u201c (koncepcija nesvesnog kao ma\u0161ine), uz kritiku operisanja i duboke ukorenjenosti psihoanalize u kapitalisti\u010dkom dru\u0161tvu i njene nemogu\u0107nosti da shvati svoju vlastitu \u0161izofreni\u010dnu osnovu (uvo\u0111enje pojma tzv. \u201e\u0161izoanalize\u201c, \u010dije se polazi\u0161te nalazi u militarno libidno-ekonomskoj i libidno-politi\u010dkoj analizi, a koja se mo\u017ee na\u0107i u osnovi analize, ne samo fa\u0161izma, ve\u0107 i mnogih desini\u010darskih derivata postmodernih neo-liberalnih ure\u0111enja).<\/p>\n
D&G smatraju da je dru\u0161tveno polje investirano na dva na\u010dina: predsvesno investiranje interesima i nesvesno investiranje \u017eeljom, a taj bazi\u010dni koncept \u201e\u017eelje\u201c (libida) i \u201e\u017eele\u0107ih ma\u0161ina\u201c nudi uvid u dinamiku potro\u0161nje i proizvodnje koji se lako mo\u017ee preslikati i na ekonomiju i sve njene oblasti.<\/p><\/blockquote>\n
D&G smatraju da je dru\u0161tveno polje investirano na dva na\u010dina: predsvesno investiranje interesima i nesvesno investiranje \u017eeljom, a taj bazi\u010dni koncept \u201e\u017eelje\u201c (libida) i \u201e\u017eele\u0107ih ma\u0161ina\u201c nudi uvid u dinamiku potro\u0161nje i proizvodnje koji se lako mo\u017ee preslikati i na ekonomiju i sve njene oblasti. Oni, tako\u0111e, tvrde da je \u017eelja produktivna i kreativna, da pokrec\u0301e procese potro\u0161nje, proizvodnje i inovacija. U digitalnoj ekonomiji, recimo, platforme koriste \u017eelje i preferencije korisnika da personalizuju sadr\u017eaj, ciljaju reklame i optimizuju korisni\u010dko iskustvo. Ekonomija pa\u017enje, podstaknuta anga\u017eovanjem korisnika i algoritmima vo\u0111enim podacima, iskori\u0161tava \u017eelje za pa\u017enjom, validacijom i vezom kako bi podstakla ekonomsku vrednost u digitalnim ekosistemima.<\/p>\n
D&G prvi uvode koncept tzv. \u201erizomatskih struktura\u201c, kao alternativu hijerarhijskim i centralizovanim organizacijama<\/p><\/blockquote>\n
Tako\u0111e, D&G prvi uvode koncept tzv. \u201erizomatskih struktura\u201c, kao alternativu hijerarhijskim i centralizovanim organizacijama. Rizomatske strukture su nelinearne, decentralizovane mre\u017ee koje karakteri\u0161e vi\u0161e ulaznih ta\u010daka, veza i vi\u0161estrukosti. Ova ideja je primenjena na digitalne tehnologije i mre\u017ee, kao \u0161to je internet, gde informacije teku na decentralizovan na\u010din, bez jedne kontrolne ta\u010dke. Decentralizovane digitalne platforme i tehnologije, uklju\u010dujuc\u0301i blockchain i peer-to-peer mre\u017ee, otelotvoruju rizomatske strukture, omoguc\u0301avajuc\u0301i distribuirano upravljanje, saradnju i inovacije u digitalnoj ekonomiji.<\/p>\n
Decentralizovani energetski sistemi, kao \u0161to su mikromre\u017ee, distribuirana proizvodnja i sve prisutnije platforme za trgovinu energijom \u201epeer-to-peer\u201c (bez prisustva medijatora, tj. centralne ugovorne strane), otelotvoruju rizomatske strukture omoguc\u0301avajuc\u0301i fleksibilne, prilagodljive i otporne energetske mre\u017ee<\/p><\/blockquote>\n
U kontekstu energetskog sektora, decentralizacija uklju\u010duje distribuiranje proizvodnje energije, kao i distribuciju i upravljanje preko razli\u010ditih i me\u0111usobno povezanih \u010dvorova, umesto da se oslanja na centralizovane elektrane i mre\u017ee. Decentralizovani energetski sistemi, kao \u0161to su mikromre\u017ee, distribuirana proizvodnja i sve prisutnije platforme za trgovinu energijom \u201epeer-to-peer\u201c (bez prisustva medijatora, tj. centralne ugovorne strane), otelotvoruju rizomatske strukture omoguc\u0301avajuc\u0301i fleksibilne, prilagodljive i otporne energetske mre\u017ee.<\/p>\n
Pored toga, decentralizacija u energetskom sektoru uklju\u010duje iskori\u0161tavanje kolektivnih \u017eelja za energetskim suverenitetom, ekolo\u0161kom odr\u017eivo\u0161c\u0301u i otporno\u0161c\u0301u zajednice za oblikovanje energetskih politika, tehnologija i praksi, dok \u017eelja za decentralizovanim energetskim re\u0161enjima motivi\u0161e usvajanje projekata obnovljivih izvora energije u vlasni\u0161tvu zajednice, energetskih zadruga i lokalnih energetskih inicijativa koje daju prioritet demokratskom dono\u0161enju odluka i lokalnoj autonomiji (podsetio bih da je pojam \u201eenergetskih zadruga\u201c od skoro uveden i u zvani\u010dnu EU legislativu).<\/p>\n
Osim toga, D&G u svom radu sna\u017eno nagla\u0161avaju nomadsku i fluidnu prirodu subjektiviteta, identiteta i dru\u0161tvenih odnosa. Oni se zala\u017eu protiv fiksnih identiteta i krutih struktura, zala\u017euc\u0301i se za fluidno, procesno razumevanje stvarnosti. U digitalnoj ekonomiji, recimo, ovaj pojam fluidnosti se manifestuje u fleksibilnosti i mobilnosti koju pru\u017eaju digitalne tehnologije, kao \u0161to su rad na daljinu, digitalni nomadizam i onlajn zajednice bez granica. Digitalne platforme i tr\u017ei\u0161ta olak\u0161avaju fluidnu razmenu dobara, usluga i informacija preko geografskih i kulturnih granica, dovodec\u0301i u pitanje tradicionalne predstave o prostoru, vremenu i identitetu.<\/p>\n
Decentralizovani energetski resursi pokazuju karakteristike nomadskog subjektiviteta putem potrebe za decentralizacijom proizvodnje i potro\u0161nje energije<\/p><\/blockquote>\n
Preslikano na energetski sektor, distribuirani, tj. decentralizovani energetski resursi (DER) pokazuju karakteristike nomadskog subjektiviteta putem potrebe za decentralizacijom proizvodnje i potro\u0161nje energije, omoguc\u0301avajuc\u0301i pojedincima i zajednicama da u\u010destvuju u energetskim tr\u017ei\u0161tima i procesima dono\u0161enja odluka. Prelivaju\u0107i, dakle, tezu o nomadskoj prirodi subjektiviteta u prihvatljivu i \u0161iroko rasprostranjenu poslovnu praksu, DER u vlasni\u0161tvu prozjumera ili aktivnih kupaca, kao \u0161to su krovni solarni paneli i sistemi za skladi\u0161tenje energije, omoguc\u0301avaju pojedincima da postanu aktivni u\u010desnici u energetskoj tranziciji, prelazec\u0301i sa pasivnih potro\u0161a\u010da na potro\u0161a\u010de koji proizvode, skladi\u0161te i trguju elektri\u010dnom energijom.<\/p>\n
I na kraju, ali svakako ne i najmanje va\u017eno, D&G uvode koncept \u201edeteritorijalizacije\u201c, koji tretira odnos izme\u0111u teritorije (u naj\u0161irem smislu te re\u010di, u kontekstu na\u0161e teme to mo\u017ee biti i dru\u0161tveno-ekonomski sistem ili, u\u017ee gledano, model tr\u017ei\u0161ta u kome se procesi odvijaju) i onoga \u0161to teritorija \u201edozvoljava\u201c za subjekte, tj. \u201etela\u201c u okviru te teritorije. Teritorija uti\u010de na to \u0161ta su tela u stanju da urade, u skladu sa precizno definisanim ili implicitnim nizom koncepata, o\u010dekivanja i akcija (oni ih \u010desto nazivaju \u201ekodovima\u201c). Kada se odre\u0111eni prostor deteritorijalizuje, ovi kodovi se poni\u0161tavaju, a teritorijalni poredak tela napu\u0161ta njenu stabilnost i ulazi u haoti\u010dnu me\u0161avinu pokreta, pokazujuc\u0301i privremene, nerazabirljive \u0161ablone (tj. tela se \u201edekodiraju\u201c kada se prostor \u201edeteritorijalizuje\u201c). Na taj na\u010din, tela pronalaze novi poredak, ona su \u201eprekodirana\u201c, dobijaju redosled onoga \u0161to je razumno, i uspostavljaju novu stabilnost u svojim obrascima kretanja, tj. pona\u0161anja u okviru sistema.<\/p>\n
U neoliberalnom kapitalizmu, tokovi kapitala deteritorijalizuju ukupni dru\u0161tvo-ekonomski prostor tako \u0161to uklanjaju (dekodiraju) lokalna i subjektivna osec\u0301anja vrednosti i dru\u0161tvenih odnosa, a zatim reteritorijalizuju taj isti prostor na na\u010din koji \u0107e podr\u017eati i olak\u0161ati slobodne tokove kapitala, \u0161to u su\u0161tini dovodi do prekodiranja lokalne kulture pona\u0161anja dru\u0161tva u neoliberalni inherentno-nihilisti\u010dki sistem vrednosti.<\/p>\n
\u010cak i ako je u ranijim dru\u0161tvenim sistemima kultura bila \u201enespojiva\u201c sa kapitalom, kapitalizam nema problema sa stvaranjem \u201eaksioma\u201c za nove subjekte\/tela (kao radnu snagu), okru\u017eenje (kao privatnu svojinu) i prirodne entitete, tj. procese procese (kao robe), koji mutiraju svoje tokove u svrhu napora i \u017eelje kapitala da prevazi\u0111e svoja unutra\u0161nja ograni\u010denja i protivure\u010dnosti, daljim \u0161irenjem i stalnim dekodiranjem na\u0161e \u017eelje, a u krajnjem ishodi\u0161tu i prekodiranjem na\u0161e unutra\u0161nje su\u0161tine na nove \u0161ablone kapitala. Ovde vidimo konekciju i sa \u201eproizvodnjom \u017eelje\u201c kao onim \u0161to zahteva dato dru\u0161tvo (\u201e\u017eeljna proizvodnja jeste dru\u0161tvena proizvodnja\u201c) i istovremeno kako se dati sistem ili zona unutar njega reteritorijalizuju, pojavljuju se novi obrasci, a nove veze izme\u0111u tela se pozitivno povezuju, \u0161to opet dovodi do neminovnih promena paradigmi i osnovnih principa funkcionisanja ekonomije i dru\u0161tva.<\/p>\n
\u0160ta bi onda, na kraju svega, mogli zaklju\u010diti, da li mislite da \u0107e zaista do\u0107i do neophodnih su\u0161tinskih promena i kako vidite dalji razvoj tr\u017ei\u0161ta energije, pa i samog SEEPEX-a, na tom \u0161irem planu?<\/h4>\n
Pravo pitanje je \u0161ta bi se desilo ako \u201epo\u017eelimo\u201c druga\u010dije, tj. ako se desi, recimo, da kozmeti\u010dke intervencije na postoje\u0107i dizajn tr\u017ei\u0161ta koje zaklju\u010dci Evropske komisije propagiraju ne budu dovoljne da umire \u201e\u017eelju\u201c zapadnog dru\u0161tva za promenom paradigme? U svojim dosada\u0161njim mutacijama, neoliberalni kapitalizam nam pokazuje da \u201e\u017eelju\u201c mo\u017eemo pro\u0161iriti i van datog dru\u0161tvenog ure\u0111enja, \u010dak i na ono koje jo\u0161 ne postoji (to nam svakodnevno pokazuje neprestano dekodiranje\/prekodiranje dru\u0161tveno-ekonomske stvarnosti, da se ne vra\u0107amo na primer digitalne ekonomije kao potpuno revolucionarnog, \u201etehno-sajber dru\u0161tvenog poretka\u201c), ali nas kapital istovremeno i spre\u010dava da po\u017eelimo ono \u0161to je moguc\u0301e (ili ono \u0161to je prakti\u010dno zamislivo, s obzirom na na\u0161e trenutne stepene slobode), i to na na\u010din da umrtvljujuc\u0301a logika novca i \u201ebezgrani\u010dnog konzumerizma\u201c nadkodira dato dru\u0161tvo. U su\u0161tini, a kako bi zaista mogli do\u0107i do nekog revolucionarnog napretka koji bi, makar ubla\u017eio, ako ne i ukinuo narastuju\u0107u globalnu ekonomsku anksioznost i brojne socijalne nelogi\u010dnosti, zadatak novog vremena bi bio da dekodira tradicionalni neoliberalni sistem vrednosti, kako bi onda mogao biti reteritorijalizovan u neki novi svet.<\/p>\n
Zbog svega navedenog, a i ne samo zbog toga, bez imalo sumnje mo\u017eemo ustvrditi da, iako se opus Deleza i Gatarija, pa i drugih post-stukturalista i postmodernih filozofa, ne bavi direktno ekonomijom, a svakako ne direktno energetskim sektorom, njihovi filozofski koncepti pru\u017eaju vredan uvid u principe i dinamiku napora za sveukupnu decentralizaciju i demokratizaciju ekonomije. Tu, naravno, jo\u0161 jednom moramo posebno apostrofirati koncepte koji se odnose na decentralizaciju, rizomatske strukture, kao i deteritorijalizaciju i nomadsku prirodu subjektivnosti, a koji su presudno uticali na diskusije, a zatim i primenjena re\u0161enja u razli\u010ditim domenima, predstavljaju\u0107i temelje za razvoj digitalne tehnologije u celini i sa internetom kao svojevrsnim klimaksom, tj. prakti\u010dnim otelotvorenjem njihove filozofske misli.<\/p>\n
Primenjujuc\u0301i D&G ideje u kontekstu energetskog sektora, kreatori politike, istra\u017eiva\u010di i prakti\u010dari mogu razviti nijansiranije i holisti\u010dkije pristupe decentralizovanim energetskim sistemima koji daju prioritet otpornosti, odr\u017eivosti i pravi\u010dnosti<\/p><\/blockquote>\n
Sve to je, svakako, posledi\u010dno podr\u017ealo i pojavu svesti o potrebi za decentralizacijom i demokratizacijom celokupne ekonomije, a samim tim posredno i energetskog sektora kao njenog bitnog segmenta. Iako se njihov rad ne bavi direktno energetskom politikom ili decentralizovanim energetskim sistemima, predlo\u017eeni konceptualni okvir pru\u017ea uvid u principe i dinamiku koja le\u017ei u osnovi napora decentralizacije i u energetskom sektoru. Primenjujuc\u0301i ove ideje u kontekstu energetskog sektora, kreatori politike, istra\u017eiva\u010di i prakti\u010dari mogu razviti nijansiranije i holisti\u010dkije pristupe decentralizovanim energetskim sistemima koji daju prioritet otpornosti, odr\u017eivosti i pravi\u010dnosti i koji \u0107e, svakako, u budu\u0107nosti predstavljati kamen temeljac u ostvarivanju ideje o kona\u010dnoj i potpunoj zelenoj tranziciji, kao putu ka jednom odr\u017eivom i otpornom dru\u0161tvu pravde i socijalne jednakosti.<\/p>\n
U skladu sa tim, prirodno je i neminovno da \u0107e tr\u017ei\u0161te energije, kao i svi \u010dinioci njegovog kompleksnog \u201elanca vrednosti\u201c morati da budu spremni na o\u0161triju tranziciju i br\u017ee promene, uz agilni pristup upravljanju tim promenama i kontroli prate\u0107ih, a neminovnih rizika, kako nam se krize poput ove poslednje ne bi iznova ponavljale.<\/p>\n
SEEPEX za korak ispred ekonomsko-politi\u010dke stvarnosti<\/p><\/blockquote>\n
\u0160to se ti\u010de SEEPEX-a, pa i ostalih fasilitatora i oslonaca postoje\u0107eg deregulisanog energetskog okru\u017eenja (poput energetskih regulatora ili operatora prenosnog i distributivnog sistema), po\u017eeljno bi bilo da poku\u0161amo pravovremeno anticipirati dolaze\u0107e, ne samo ekonomske, ve\u0107 i dru\u0161tvene trendove i, bar za korak, biti uvek ispred ekonomsko-politi\u010dke stvarnosti (\u0161to je, mora se re\u0107i, SEEPEX od samog svog nastanka uspe\u0161no \u010dinio, makar u lokalnom kontekstu), kako bi ta tranzicija bila sprovedena na najefikasniji, a, na kraju krajeva, i najbezbolniji na\u010din.<\/p>\n
U suprotnom, pored povremenih kriza koje \u0107e se neminovno de\u0161avati, uz manje ili ve\u0107e uticaje na kompletnu entropiju globalnog politi\u010dkog i dru\u0161tveno-ekonomskog poretka, slede\u0107a faza razvoja dru\u0161tva mogao bi biti ulazak u fazu nekontrolisanog akceleracionizma, kao mra\u010dnu i pesimisti\u010dnu alternativu transhumanizmu, gde bi, po Lendu[13]<\/a> i njegovim sledbenicima, dalji ubrzani sajber-tehnolo\u0161ki razvoj, pre svega usmeren na ve\u0161ta\u010dku inteligenciju i \u201emachine learning\u201c, mogao dovesti do tzv. \u201etehno-kapitalisti\u010dkog singulariteta\u201c koji \u0107e, poput implodiraju\u0107e crne rupe, uni\u0161titi \u010dove\u010danstvo koje poznajemo i dovesti do eksplozije ve\u0161ta\u010dke inteligencije, svode\u0107i ljude na dehumanizovane subjekte zarobljene ispred ekrana i pasivizirane virtuelnom realno\u0161\u0107u, konzumerizmom i sinteti\u010dkim drogama, sa velikom verovatno\u0107om kona\u010dne propasti (\u201etehno-kapitalisti\u010dke apokalipse\u201c) civilizacije koju poznajemo, usled sve ve\u0107eg globalnog zaga\u0111enja, neke nove virusne pandemije ili uticaja klimatskih promena.<\/p>\n
Naravno, na\u0161e je da verujemo da jo\u0161 uvek nismo dotakli tu nepovratnu ta\u010dku singulariteta i da \u0107e mere koje svetske vlade preduzimaju na polju \u201ezelene\u201c tranzicije i sveukupne transformacije dru\u0161tveno-ekonomskog sistema u jednu otpornu i odr\u017eivu celinu ipak dati rezultata, ali to je mogu\u0107e samo uz upotrebu svih dostupnih resursa i dostignu\u0107a, i to ne samo na polju tehnolo\u0161kog, ve\u0107 i sveobuhvatnog socio-filozofskog napretka.<\/p>\n
Spisak fusnota<\/h3>\n
[1]<\/a> Francis Yoshiiro Fukuyama (1952 – ), ameri\u010dki teoreti\u010dar i politi\u010dki ekonomista.<\/p>\n
[2]<\/a> Gilles Deleuze (1925 – 1995), francuski filozof, jedan od najuticajnijih filozofa druge polovine dvadesetog veka.<\/p>\n
[3]<\/a> Felix Guattari (1930 – 1992), francuski psihoanaliti\u010dar, filozof i politi\u010dki aktivista.<\/p>\n
[4]<\/a> Jean Baudrillard (1929 \u2013 2007), francuski postmoderni sociolog, filozof i pesnik, najpoznatiji teoreti\u010dar medija, komunikacija i savremene kulture.<\/p>\n
[5]<\/a> Jean-Paul Sartre, francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateisti\u010dkog egzistencijalizma.<\/p>\n
[6]<\/a> Friedrich Nietzsche, nema\u010dki filozof, jedan od najve\u0107ih modernih mislilaca i jedan od najo\u0161trijih kriti\u010dara zapadne civilizacije, kulture i hri\u0161\u0107anstva; filolog, esejista, filozof, pesnik i kompozitor.<\/p>\n
[8]<\/a> Lewis Mumford (1895 \u2013 1990), ameri\u010dki istori\u010dar, sociolog i filozof tehnologije<\/p>\n
[9]<\/a> Martin Heidegger (1889 – 1976), nema\u010dki filozof, najpoznatiji po doprinosu u oblastima fenomenologije, hermeneutike i egzistencijalizma<\/p>\n
[10]<\/a> Michel Faucalt, francuski filozof, sociolog, pisac i istori\u010dar<\/p>\n
[11]<\/a> Max Weber (1864 \u2013 1920), nema\u010dki ekonommista, istori\u010dar, sociolog i politi\u010dar<\/p>\n
![\"SEEPEX\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2024\/06\/SEEPEX.jpg\")