Termoelektrana Ptolemaida 5 nalazi se na severu Gr\u010dke. Otvorena je pre dve godine.<\/a> Vlasnik svih preostalih postrojenja te vrste je elektroprivreda Public Power Corp. (PPC), koju kontroli\u0161e vlada u Atini.<\/p>\n Po svemu sude\u0107i, ni ova, najsavremenija elektrana na ugalj u Jugoisto\u010dnoj Evropi, nije konkurentna<\/a> na tr\u017ei\u0161tu elektri\u010dne energije, pritisnuta rastom tro\u0161kova na ime emisija ugljen-dioksida i jeftinim snabdevanjem iz pogona na obnovljive izvore i prirodni gas.<\/p>\n Ptolemaida 5 je trebalo na jesen da po\u010dne s redovnim radom. Me\u0111utim, izgleda da je ostala u probnom re\u017eimu, budu\u0107i da od PPC-ja nije bilo objave o bilo kakvoj promeni. Ukoliko jeste tako, ovaj blok ne podle\u017ee obavezama koje va\u017ee za elektrane anga\u017eovane u punom kapacitetu u nacionalnoj mre\u017ei i za koje je zadu\u017een operator sistema prenosa IPTO (na gr\u010dkom Admie), odnosno ne u\u010destvuje na veleprodajnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n Ptolemaida 5 nikada nije dostigla pun kapacitet rada<\/p><\/blockquote>\n Bez obzira na to, indikativno je \u0161to je stepen iskori\u0161\u0107enosti Ptolemaide 5 tokom prva \u010detiri meseca ove godine bio izuzetno nizak: izme\u0111u 11,9 i 31,3 odsto, po IPTO-vim podacima. Pro\u0161le godine su nivoi bili sli\u010dni \u2013 elektrana nikad nije dostigla punu snagu.<\/p>\n U\u010de\u0161\u0107e na veleprodajnom tr\u017ei\u0161tu svih elektrana na ugalj u Gr\u010dkoj, a one konkretno upotrebljavaju lignit i u PPC-jevom su vlasni\u0161tvu, od po\u010detka maja je neznatno ili na nuli, zbog sezonskog pada potra\u017enje i prestanka potrebe za daljinskim grejanjem.<\/p>\n O\u010dekuje se da \u0107e na leto povratiti svoju ulogu, radi stabilizovanja elektroenergetskog sistema i tr\u017ei\u0161ta, kada visoke temperature podignu potrebu za kori\u0161\u0107enjem klimatizacionih ure\u0111aja i toplotnih pumpi. Termoelektrane na lignit sada u su\u0161tini u velikom delu godine \u010dine rezervni kapacitet.<\/p>\n Operateri gasnih elektrana su tako\u0111e pretrpeli pad proizvodnje zbog pove\u0107anja koli\u010dine elektri\u010dne energije iz obnovljivih izvora u sistemu. Po zvani\u010dnim podacima, njihov u\u010dinak je 2021. bio 20,9 teravat-sati, a 2023. samo 14,6 teravat-sati.<\/p>\n Svi ovi konvencionalni proizvo\u0111a\u010di tra\u017ee od vlade da uvede takozvani kapacitetni mehanizam<\/a> koji bi im osigurao dugoro\u010dno pre\u017eivljavanje. Takav sistem bi morao da bude predlo\u017een Evropskoj komisiji u narednih godinu dana i da bude uskla\u0111en sa strogim pravilima Evropske unije.<\/p>\n Cilj je da Gr\u010dka odr\u017ei grupu konvencionalnih elektrana radi energetske bezbednosti, a da im ne pla\u0107a ogromne iznose za njihove usluge.<\/p>\n Studije me\u0111unarodnih tela poput Evropske mre\u017ee operatora prenosnog sistema elektri\u010dne energije (ENTSO-E)<\/a> pokazale su da bi gasne elektrane mnogo pre 2030. postale nekonkurentne bez takve podr\u0161ke.<\/p>\n Termoelektrane na ugalj se i u drugim balkanskim zemljama bore za opstanak. Slovena\u010dki premijer Robert Golob upozorio je<\/a> pro\u0161log meseca da \u0107e Termoelektrana \u0160o\u0161tanj \u2013 TE\u0160, jedino postrojenje na ugalj u zemlji \u2013 i rudnik iz kojeg se snabdeva verovatno zavr\u0161iti s radom u naredne tri godine, a zatvaranje je zakazano za 2033. godinu.<\/p>\nKapacitetni mehanizam neophodan da elektrane na ugalj opstanu<\/h3>\n
Ugalj u defanzivi \u0161irom Balkana<\/h3>\n