Biodiverzitet, bioraznolikost ili biolo\u0161ka raznovrsnost je pojam koji se koristi za ozna\u010davanje raznolikosti svih bic\u0301a na Zemlji, odnosno ceo ekosistem. Konvencija Ujedinjenih nacija o biolo\u0161koj raznolikosti (CBD) ga defini\u0161e kao \u201craznolikost unutar vrsta, izme\u0111u vrsta i ekosistema, uklju\u010duju\u0107i biljke, \u017eivotinje, bakterije i gljive\u201d. Ova tri nivoa zajedno rade kako bi odr\u017eala \u017eivot na planeti u svojoj kompleksnosti.<\/p>\n
Me\u0111unarodni dan biodiverziteta obele\u017eava se simboli\u010dno 22. maja, jer je tog datuma 1992. godine usvojen tekst Konvencije o biolo\u0161koj raznovrsnosti. Ovaj dan pru\u017ea jedinstvenu priliku da se podstakne \u0161iroka podr\u0161ka konvenciji i njenim okvirima delovanja.<\/p>\n
Trenutno je na na\u0161oj planeti identifikovano skoro 2,16 miliona vrsta organizama. Milioni su jo\u0161 skriveni u tropskim \u0161umama i nepristupa\u010dnim dubinama okeana. Biodiverzitet je va\u017ean jer su svi organizmi unutar ekosistema me\u0111usobno povezani. Kada opada njihova raznolikost, smanjuje se i sposobnost ekosistema da opstane.<\/p>\n
Program UN za \u017eivotnu sredinu \u2013 UNEP-ov objavio je da je stopa izumiranja vrsta i do 100 puta vec\u0301a nego \u0161to bi bila da nije bilo ljudskog uticaja. Kao klju\u010dne razloge<\/a> navodi poljoprivredu, kr\u010denje \u0161uma, prekomeran ribolov, \u0161irenje invazivnih vrsta i zaga\u0111enje.<\/p>\n Klimatske promene \u0107e do sredine 21. veka najverovatnije postati glavni uzrok<\/a> gubitka biodiverziteta, tvrde stru\u010dnjaci iz Nema\u010dkog centra za integrativna istra\u017eivanja biodiverziteta. Prema njihovim procenama, globalni biodiverzitet je tokom 20. veka samo usled prenamene zemlji\u0161ta oslabio za izme\u0111u dva i 11 odsto. Ta promena na\u010dina kori\u0161\u0107enja je i dalje velik faktor, a klimatske promene dodatno \u0161tete prirodi u svim delovima sveta.<\/p>\n Prema izve\u0161taju iz 2016. kojeg je objavio Svetski fond za prirodu (WWF), populacija ki\u010dmenjaka je izme\u0111u 1970. i 2012. opala za 58 odsto. Slatkovodne vrste su u istom periodu pretrpele pad od 81 odsto.<\/p>\n Prema studiji koju su sproveli istra\u017eiva\u010di Britanskog centra za ekologiju i hidrologiju (UKCEH<\/a>), 1.430 vrsta ptica ili ukupno skoro 12 procenata nestalo je u poslednjih 130.000 godina, pri \u010demu velika vec\u0301ina izumrla direktno ili indirektno usled ljudske aktivnosti.<\/p>\nKlimatske promene glavni uzrok gubitka biodiverziteta<\/h3>\n
Budi deo Plana biodiverziteta<\/h3>\n