Generalni direktor kompanije Lafarge Srbija Dimitrije Knjeginji\u0107<\/a> je me\u0111u predvodnicima inicijative za dekarbonizaciju doma\u0107e industrije, uvo\u0111enje najsavremenijih tehnologija za za\u0161titu \u017eivotne sredine i prilago\u0111avanje pravnog okvira CBAM-u. On je u intervjuu za Balkan Green Energy News istakao zna\u010daj za\u0161tite dr\u017eave od uvoza proizvoda pri \u010dijoj izradi se ispu\u0161taju previsoke koli\u010dine CO2.<\/p>\n Knjeginji\u0107 je ukazao na potencijale kori\u0161\u0107enja alternativnih goriva i energije iz obnovljivih izvora za ja\u010danje konkurentnosti privrede u Srbiji, kao i unapre\u0111enja sistema upravljanja otpadom. Lafarge Srbija, deo Holcim grupe,<\/a> zlatni je sponzor Beogradskog energetskog foruma,<\/a> najve\u0107eg skupa lidera energetske tranzicije<\/a> u Jugoisto\u010dnoj Evropi.<\/a> Konferencija se odr\u017eava 13. i 14. maja u hotelu Crown Plaza Belgrade.<\/p>\n Dekarbonizacija industrije i globalno smanjenje emisija ugljen-dioksida u zemljama Evropske unije danas nije pitanje izbora. To je obaveza kojoj su apsolutno svi industrijski akteri maksimalno posve\u0107eni.<\/p>\n Naravno, tu njihovu posve\u0107enost dekarbonizaciji i uspe\u0161no sprovo\u0111enje mera za smanjenje emisija lako je razumeti kada je podr\u0161ka regulatornih tela na zavidnom nivou. Regulatorna tela EU su razvila i implementirala set mera kako bi se svim industrijskim akterima omogu\u0107ilo da drasti\u010dno smanje svoje emisije.<\/p>\n Pored toga, oti\u0161li su i korak dalje i ne samo da su sproveli set mera koje omogu\u0107uju dekarbonizaciju, ve\u0107 su maksimalno vodili ra\u010duna i o privrednom ambijentu. Tu pre svega mislim na o\u010duvanje konkurentnosti svog EU tr\u017ei\u0161ta kroz potpunu sinergiju industrije i regulatornih tela EU.<\/p>\n U Srbiji svedo\u010dimo potpuno suprotnoj situaciji.<\/p>\n Klju\u010dne mere na kojima po\u010diva dekarbonizacija niti su implementirane, niti vidimo jasnu i odlu\u010dnu nameru da se industrijskim akterima barem regulatorno omogu\u0107i da maksimalno ubrzaju procese dekarbonizovanja poslovnih operacija. O subvencijama ne bih ni govorio.<\/p>\n Nema jasne i beskompromisne odlu\u010dnosti da se zaista posve\u0107eno radi na ovoj temi. Me\u0111utim, industrijski akteri apsolutno imaju sva neophodna znanja. Dakle, mi znamo \u0161ta nam je potrebno i \u0161ta treba da radimo kako bismo maksimalno smanjili emisije ugljen-dioksida, ali sve to \u0161to mi znamo i sve te mere koje moramo sprovesti nije mogu\u0107e realizovati bez promene regulatornog okvira Republike Srbije.<\/p>\n Sve zemlje u na\u0161em okru\u017eenju godinama uvoze alternativna goriva, dok je taj uvoz u Republiku Srbiju zabranjen, a tog istog alternativnog goriva na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu nemamo<\/p><\/blockquote>\n Primera radi, jedan od stubova dekarbonizacije je upotreba alternativnih goriva u energetske svrhe, jer svako alternativo gorivo emituje manje emisije CO2 od fosilnih goriva. Sve zemlje u na\u0161em okru\u017eenju godinama unazad uvoze alternativna goriva, dok je taj uvoz u Republiku Srbiju zabranjen, a tog istog alternativnog goriva na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu nemamo. Da bismo uop\u0161te mogli da govorimo o alternativnom gorivu i njegovoj dostupnosti u Srbiji, neophodno je maksimalno urediti sistem upravljanja otpadom, a zatim i sistem recikla\u017ene industrije, jer bez regulisanog sistema za upravljanje otpadom mi ne mo\u017eemo ni da pomislimo da pri\u010damo o cirkularnoj ekonomiji.<\/p>\n Jo\u0161 uvek nema ni traga od primarne selekcije otpada. Bez te primarne selekcije mi nismo u stanju da pomislimo o pove\u0107anju koli\u010dina alternativnog goriva koje trebamo u na\u0161oj industriji i zato smo, kao kompanija, prirodno osu\u0111eni da insistiramo na uvoz istog iz zemalja EU.<\/p>\n Otpad klasifikovan prema normama EU gotovo i ne postoji u Srbiji ili su njegove koli\u010dine drasti\u010dno ni\u017ee od onih koje cementna industrija mo\u017ee da zbrine.<\/p>\n Osim toga, ne postoji ni doma\u0107a proizvodnja SRF ili RDF. Ne postoji strategija u zabrani deponovanja otpada, tako da sanitarne deponije vi\u0161estruko primaju otpada od godi\u0161nje projektovanih koli\u010dina i time se skra\u0107uje njihov vek. \u010cak i sanitarne deponije su obi\u010dna smetli\u0161ta, mesta nekontrolisanih po\u017eara itd.<\/p>\n Uprkos svim nepovoljnim ekolo\u0161kim okolnostima u kojima se nalazimo, postoje dostupna re\u0161enja i radi smo da sudelujemo u ekolo\u0161kom preporodu Srbije.<\/p>\n Moj apsolutan fokus bi bio u slu\u017ebi \u0161to br\u017eeg prilago\u0111avanja industrije novim privrednim okolnostima uslovljenih CBAM regulativom. Istinski fokus na smanjenju emisija ugljen-dioksida uz za\u0161titu konkurentnosti na tr\u017ei\u0161tu Srbije. Pre svega smatram slede\u0107e mere neizostavnim:<\/p>\n Kreiranje nacionalnog regulatornog sistema koji \u0107e obezbediti energetski intenzivnoj industriji mehanizme i alate da pru\u017ei odgovor na CBAM, predstavlja\u0107e jedan od najve\u0107ih izazova donosiocima odluka u Srbiji.<\/p>\n Da li \u0107e srce srpske privrede kucati i posle 1. januara 2026. isklju\u010divo zavisi od privrednog ambijenta koji kao dr\u017eava stvorimo. Evropska unija kontinuirano usavr\u0161ava mehanizme uz pomo\u0107 kojih bi industrija smanjila emisije CO2 i za\u0161titila tr\u017ei\u0161te EU zemalja.<\/p>\n Istovremeno se na tr\u017ei\u0161te Republike Srbije, bez ikakve kontrole, ne po\u0161tuju\u0107i doma\u0107e zakonodavstvo, dozvoljava uvoz proizvoda sa najvi\u0161im emisijama ugljen-dioksida po jedinici proizvoda, \u010desto i sumnjivog porekla, i u potpunosti se obesmi\u0161ljava napor doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da da smanje emisije CO2.<\/p>\n Ovakva realnost na tr\u017ei\u0161tu je u potpunoj suprotnosti sa strategijom Evropske unije za trajnim smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te.<\/p>\n Da bismo spasili srpsko tr\u017ei\u0161te, nu\u017eno je da se identi\u010dna pravila uvedu i za sve uvoznike proizvoda na srpsko tr\u017ei\u0161te, a koji su predmet CBAM.<\/p>\n U suprotnom, na\u0161e tr\u017ei\u0161te bi\u0107e preplavljeno proizvodima koje svoje mesto vi\u0161e ne mogu prona\u0107i na tr\u017ei\u0161tu Evropske unije usled CBAM regulative, \u0161to \u0107e dovesti do tektonskih poreme\u0107aja gde \u0107e doma\u0107a industrija \u010delika, cementa i ve\u0161ta\u010dkih \u0111ubriva biti izbrisana.<\/p>\n U trenutku kada su konkurentnost i odr\u017eivost klju\u010dnih industrijskih grana srpske privrede dovedeni u pitanje, o\u010dekujemo hitnu i potpunu primenu identi\u010dnih evropskih propisa u srpskom privrednom ambijentu – bez kompromisa.<\/p>\n Danas je jasno da izuzetno kasnimo u dono\u0161enju hitnih regulatornih mera kojima \u0107e se omogu\u0107iti br\u017ee i lak\u0161e prilago\u0111avanje doma\u0107e industrije koja je pogo\u0111ena CBAM mehanizmom. Tro\u0161imo vreme kao da nije najdragoceniji resurs.<\/p>\n Dekarbonizaciju u cementnoj industriji \u010dine tri stuba, bez kojih nije mogu\u0107e trajno smanjiti emisije ugljen-dioksida iz industrijskih procesa:<\/p>\n Prvi i osnovni stub su za nas alternativna goriva.<\/p>\n Nauka je dokazala da je svako alternativno gorivo u pogledu emisija ugljen-dioksida bolje od tradicionalnih (fosilnih) goriva. Jasno je i da su alternativna goriva osnova za dekarbonizaciju cementne industrije i da ni danas ta goriva nisu dostupna u dovoljnoj koli\u010dini.<\/p>\n Jasno je i da bez primarne selekcije i proizvodnje doma\u0107eg RDF\/SRF, cementna industrija ostaje trajno uskra\u0107ena za ceo set alternativnih goriva koja defakto optere\u0107uju \u017eivotnu sredinu i koja bi svoj vek trebalo da zavr\u0161e zbrinjavanjem kod nas. Koristim ovu priliku da podsetim da smo ulo\u017eili ozbiljna finansijska sredstva za upotrebu mesno-ko\u0161tanog bra\u0161na i za izgradnju hlornog bajpasa za plasti\u010dni otpad sa visokim sadr\u017eajem hlora.<\/p>\n RDF i SRF nisu dostupni na srpskom tr\u017ei\u0161tu, jer se industrija osloba\u0111a tog otpada potpuno mimo ekolo\u0161kih principa<\/p><\/blockquote>\n Oba goriva iz ovih izvora nisu dostupna na srpskom tr\u017ei\u0161tu, jer se na razli\u010dite na\u010dine potpuno mimo ekolo\u0161kih principa recikla\u017ee industrija osloba\u0111a tog otpada. Sve ono \u0161to je normalno u Evropskoj uniji nama nije dostupno. Sve zemlje u okru\u017eenju su napravile ozbiljan iskorak, dok mi i dalje tapkamo u mestu.<\/p>\n Udeo alternativnih goriva u na\u0161em energetskom miksu u pore\u0111enju sa fosilnim (tradicionalnim) gorivom je zaista jako skroman i na nivou smo od pre 15 godina. Svedoci smo da tr\u017ei\u0161te ne postoji. Recikla\u017ea je i dalje na jako skromnom nivou, cirkularna ekonomija ni u povoju.<\/p>\n Drugi stub dekarbonizacije je otpad od gra\u0111enja i ru\u0161enja.<\/p>\n U cementnoj industriji gra\u0111evinski otpad dobija potpuno novu vrednost i postaje zna\u010dajan resurs koji nudi nebrojene benefite po \u017eivotnu sredinu. Naime, on u sebi sadr\u017ei ve\u0107 dekarbonizovan kalcijum-karbonat. To nam pru\u017ea priliku da njegovom primenom zamenimo osnovne prirodne sirovine za proizvodnju klinkera i cementa bez novih emisija ugljen-dioksida.<\/p>\n Tehnologiju za zbrinjavanje ovog otpada, odnosno za njegovu 100% recikla\u017eu i vra\u0107anje u cement i beton, posedujemo. Zakonska regulativa u Srbiji nije u funkciji cirkularne ekonomije. Na\u0161e akcije idu u smeru izmene zakonskog okvira, kako bi se uvela obavezna mera recikla\u017ee i kako bismo spre\u010dili da taj otpad zavr\u0161ava na deponijama.<\/p>\n Dakle, ponovo se vra\u0107amo na neophodnost svih regulatornih tela kako bi smanjili emisije CO2 kroz prva dva stuba dekarbonizacije.<\/p>\n Tre\u0107i stub dekarbonizacije je razvoj novog portfolija proizvoda. Mi smo tu zaista napravili korak od sedam milja i nakon 185 godina proizvodnje \u010distog portland cementa \u2013 CEM I \u2013 ukinuli proizvodnju tog cementa, iz isklju\u010divo ekolo\u0161kih razloga. Apsurd je da Srbija i dalje dozvoljava uvoz CEM I cementa iz drugih zemalja, ne po\u0161tuju\u0107i napor doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da na putu dekarbonizacije.<\/p>\n Mi smo prvi za to da tr\u017ei\u0161te bude konkurentno, prvi smo za to da postoji uvoz i da svi delimo isti privredni ambijent \u2013 u tom smislu apsolutno je neprihvatljivo, neodr\u017eivo i kontraproduktivno da u vreme kada sve cementare u Srbiji ukidaju CEM I kao proizvod, da se dozvoljava uvoz istog tog cementa na tr\u017ei\u0161te Republike Srbije.<\/p>\n Apsurd je da Srbija i dalje dozvoljava uvoz CEM I cementa iz drugih zemalja, ne po\u0161tuju\u0107i napor doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da na putu dekarbonizacije<\/p><\/blockquote>\n Smatramo da, ako \u017eelimo da doprinesemo op\u0161toj dobrobiti planete, da ne ka\u017eem spa\u0161avanju planete, moramo onda da delimo isti privredni ambijent sa onima koji uvoze cement i sa onima koji ga proizvode. I to nije samo problem u cementnoj industriji. Takav problem mo\u017eemo da vidimo i u industriji \u010delika i u nekim drugim industrijskim granama, gde se dozvoljava uvoz proizvoda sa znatno ve\u0107om emisijom ugljen-dioksida.<\/p>\n Pored ukidanja CEM I cementa, tr\u017ei\u0161tu smo ponudili potpuno nove cemente uz primenu nusproizvoda ostalih industrija, zbrinjavaju\u0107i stotine hiljada tona industrijskog otpada (troska i lete\u0107i pepeo), koji te\u0161ko mogu da na\u0111u upotrebnu vrednost. Na taj na\u010din, otpadnim materijalima dajemo potpuno novi \u017eivot i razvili smo revolucionaran portfolio novih cemenata (BEOUNO & BEOMAX extreme), koji emituju i do 50% manje CO2.<\/p>\n Najoptimalnija re\u0161enja za dekarbonizaciju cementne industrije pre svega podrazumevaju 100% supstitucije tradicionalnih (fosilnih) goriva, alternativnim gorivima. Pored toga, otpad od gra\u0111enja i ru\u0161enja nalazi svoju maksimalnu primenu u recepturama cemenata. Na taj na\u010din biva trajno zbrinut, smanjuju\u0107i eksploataciju prirodnih sirovina za proizvodnju cementa.<\/p>\n Preduslov za primenu ovog otpada u recepturama je njegovo prepoznavanje u pravilnicima o kvalitetu cemenata, \u0161to kod nas i dalje nije slu\u010daj, ali radimo i na tome. I tre\u0107i pilar dekarbonizacije \u2013 zeleni portfolio \u2013 prirodno proizilazi iz prva dva stuba. Dakle, razvijaju se nove recepture cemenata uz primenu alternativnih sirovinskih materijala uz o\u010duvanje performansi cemenata.<\/p>\n Eksperti iz razvojnog centra Holcim grupe, \u010diji smo deo, svakodnevno rade na razvoju inovativnih gra\u0111evinskih proizvoda, dokazuju\u0107i da je mogu\u0107e razviti cemente i betone koji u sebi sadr\u017ee \u010dak 100% recikliranih gra\u0111evinskih materijala bez naru\u0161avanja performansi proizvoda.<\/p>\n Proces zbrinjavanja otpada u cementnoj pe\u0107i u svetu je prepoznat kao najbolje re\u0161enje za energetsko iskori\u0161\u0107enje otpada, jer ne generi\u0161e novi otpad.<\/p>\n U javnosti postoji op\u0161te nerazumevanje nau\u010dne \u010dinjenice da sagorevanje u pe\u0107i cementne industrije i sagorevanje na otvorenom, odnosno u individualnim lo\u017ei\u0161tima, imaju potpuno razli\u010dit uticaj na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n Sagorevanje na otvorenom, odnosno u individualnim lo\u017ei\u0161tima pri nedovoljno visokoj temperaturi plamena i nedostatku kiseonika, ima poguban uticaj na \u017eivotnu sredinu. Produkti takvog sagorevanja ugro\u017eavaju zdravlje \u010doveka i \u017eivotnu sredinu. Cementne pe\u0107i obezbe\u0111uju idealne uslove sagorevanja bez premca u odnosu na druga re\u0161enja. Naime, u cementnoj pe\u0107i se alternativna goriva izla\u017eu temperaturama do 2.000 stepeni, kontinualno su izlo\u017eena vi\u0161ku kiseonika i dovoljno dugo se zadr\u017eavaju u tim uslovima, te na taj na\u010din dolazi do potpunog sagorevanja, \u010diji produkti nemaju negativan uticaj na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n Zahvaljuju\u0107i najsavremenijim vre\u0107astim filterima i tehnolo\u0161kim linijama za pre\u010di\u0161\u0107avanje dimnih gasova, sve emisije cementare su drasti\u010dno ispod propisanih dozvoljenih vrednosti.<\/p>\n Dakle, sagorevanje u uslovima koje nudi cementna pe\u0107 je daleko bezbednije za na\u0161u planetu od deponovanja otpada na deponiju. Zavr\u0161avanje otpada na deponiji dovodi do trajne kontaminacije zemlji\u0161ta.<\/p>\n Prvi postulat cementne industrije je 100% po\u0161tovanje cirkularne ekonomije.<\/p>\n U cementarama mo\u017eemo da trajno zbrinjavamo sav nereciklabilni sagorivi otpad. U Srbiji taj otpad najve\u0107im delom zavr\u0161ava na nesanitarnim i sanitarnim deponijama i trajno kontaminira tlo i vodu uz zauzimanje prirodnih resursa.<\/p>\n I nikada ne ka\u017eemo: dajte nama PET ambala\u017eu, papir, plastiku sa gradskih deponija i sli\u010dno. Naprotiv, taj materijal mora biti predmet cirkularne ekonomije (recikla\u017ee). Me\u0111utim, postoji otpad koji ne mo\u017ee da se reciklira i upravo taj otpad treba da zavr\u0161i u cementarama. Nikada ne ka\u017eemo: dajte nama PET ambala\u017eu, papir, plastiku sa gradskih deponija, nego kod nas treba da zavr\u0161i ono \u0161to nije mogu\u0107e reciklirati<\/p><\/blockquote>\n U ozbiljno ekolo\u0161ki osve\u0161tenim zemljama, sve cementare rade na maksimumu zamene tradicionalnih goriva sa alternativnim gorivima. Ako je ta praksa zastupljena u Nema\u010dkoj 70 godina, i u ostalim zemljama Evrope se primenjuje poslednjih 50 godina, apsurdno je da mi postavljamo pitanje da li je to put za Srbiju. Ponavljam: sve ono \u0161to nije mogu\u0107e vi\u0161e reciklirati, treba da zavr\u0161i kod nas.<\/p>\n Primera radi: ako Novi Sad generi\u0161e 200.000 tona otpada godi\u0161nje \u2013 od toga pretpostavljam da 65% je predmet cirkularne ekonomije odnosno recikla\u017ee \u2013 ostatak, 35%, mo\u017ee da bude zbrinut kod nas. Dakle, mi bismo mogli biti trajno re\u0161enje za probleme deponovanja otpada za Grad Novi Sad i okolne op\u0161tine, u smislu potpunog zbrinjavanja preostalog dela.<\/p>\n Na isti na\u010din i cementare u ostalim delovima Srbije mogu da doprinesu \u010distijoj Srbiji.<\/p>\n Sve cementare u okviru Holcim grupe iz zemalja EU koriste alternativni otpad u energetske svrhe, i to znatno preko 90%. Mi smo trenutno na simboli\u010dnih 30% i ubedljivo smo najlo\u0161iji u okviru Holcim grupe u celoj Evropi.<\/p>\n Pored toga, isti\u010demo otpad od gra\u0111enja i ru\u0161enja, koji mo\u017eemo trajno da zbrinemo vra\u0107aju\u0107i ga ponovo u cement, daju\u0107i mu novu vrednost uz smanjenje eksploatacije prirodnih sirovina i smanjenje emisije CO2.<\/p>\n Na\u0161 zahtev za priklju\u010denje je i do dan danas ostao bez odgovora od nadle\u017enih odgovornih tela. Oni koji treba da odgovore na ovo pitanje bi\u0107e na va\u0161oj konferenciji. Primetan je potpun autizam onih koji odlu\u010duju o na\u0161oj sudbini.<\/p>\n Zaista se nadamo da \u0107emo biti uskoro u prilici da sklapamo PPA ugovore. \u017delimo da u potpunosti nabavljamo elektri\u010dnu energiju iz obnovljivih izvora.<\/p>\n Holcim grupa je u tehnologiji dekarbonizacije industrije gra\u0111evinskih materijala sa net-zero ciljem. Svoje ciljeve karbonske neutralnosti kompanija je potvrdila kroz kampanju Business Ambition for 1.5\u00b0C, koju vodi inicijativa Nau\u010dno zasnovani ciljevi (Science Based Targets initiative).<\/p>\n Holcim grupa se sada nalazi u intenzivnoj fazi realizacije svojih net-zero ambicija. U poslednje dve godine, obezbedili smo parcijalno finansiranje 6 klju\u010dnih projekata iz oblasti hvatanja ugljenika (CCUS), zahvaljuju\u0107i kojima \u0107e biti uhva\u0107eno \u010dak do 5 miliona tona ugljen-dioksida na godi\u0161njem nivou. Ovakva re\u0161enja \u0107e nam omogu\u0107iti da proizvedemo vi\u0161e od 8 miliona tona potpuno dekarbonizovanog cementa.<\/p>\n Na putu ka dekarbonizaciji potrebne su dve klju\u010dne stvari:<\/p>\n Danas su projekti CCUS, \u010dije se vrednosti mere stotinama miliona eura, subvencionisani na nivou od 50% od strane EU. Kao grupacija imamo znanje i iskustvo i istinski verujemo da \u0107emo zajedni\u010dkim naporima sprovesti sve neophodne mere kako bi se srpskoj industriji omogu\u0107io dobar start i uspe\u0161no prilago\u0111avanje na nove tr\u017ei\u0161ne okolnosti.<\/p>\n Udru\u017eeni gradimo napredak za ljude i planetu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Industrijski akteri u Srbiji imaju sva znanja da maksimalno umanje emisije CO2 i u\u010destvuju u ekolo\u0161kom preporodu zemlje, ka\u017ee generalni direktor kompanije Lafarge Srbija Dimitrije Knjeginji\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":68980,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,482,1,5,4],"tags":[6798,6153,2315,3279,6805,669,1854,6369,4079,6178,6903,6730,2894,647,679,5343,5908,4750,5913,1890,4106,6621,5341,5921],"class_list":["post-68959","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-intervju","category-obnovljivi-izvori-energije","category-otpad","category-zivotna-sredina","tag-beogradski-energetski-forum","tag-cbam","tag-cement","tag-dekarbonizacija","tag-dimitrije-knjeginjic","tag-elektricna-energija","tag-energetska-tranzicija","tag-energetski-tretman-otpada","tag-energija-iz-otpada","tag-gradjevinski-otpad","tag-holcim","tag-hvatanje-i-skladistenje-ugljenika","tag-lafarge-srbija","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-otpad","tag-porez-na-co2","tag-prekogranicna-taksa-na-co2","tag-prikupljanje-i-skladistenje-co2","tag-recikliranje","tag-solarne-elektrane","tag-spalionica-otpada","tag-spaljivanje-otpada","tag-taksa-na-co2","tag-zivotna-sredina","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\nU Evropi se intenzivno radi na dekarbonizaciji industrije. Nema\u010dka<\/a> je za ovaj posao izdvojila 23 milijarde evra subvencija kompanijama. Kakva je situacija u Srbiji kada je re\u010d o dekarbonizaciji industrije? Da li kompanije imaju neophodna znanja za ovaj kompleksan proces? Imaju li Va\u0161a kompanija i druge energetski intenzivne industrije podr\u0161ku dr\u017eave?<\/h4>\n
Da ste Vi u novoj Vladi Srbije, koje korake biste preduzeli da pomognete industriji da se uskladi sa Zelenom agendom?<\/h4>\n
\n
![\"CBAM](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/CBAM-pred-vratima-Srbija-na-potezu-stvori-uslove-domacu-privredu.jpg\")
<\/p>\nMnogo se govori o uvo\u0111enju CBAM-a. \u0160ta to konkretno to zna\u010di za pogo\u0111enu industriju, uklju\u010duju\u0107i i cementnu? \u010celni ljudi u CBAM-om pogo\u0111enoj industriji upozoravaju da \u0107e nakon 1. januara 2026. tr\u017ei\u0161te Srbije preplaviti proizvodi kompanija iz zemalja koje vi\u0161e ne\u0107e izvoziti u EU zemlje, ali da \u0107e mo\u0107i da izvoze u Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana. \u0160ta bi bile mere za\u0161tite lokalne industrije? Koliko bi se u slu\u010daju neuvo\u0111enja mehanizama za\u0161tite to odrazilo na industriju, ali i na konkurentnost, dr\u017eavnu kasu?<\/h4>\n
Na koji na\u010din Lafarge Srbija planira da se dekarbonizuje i smanji svoje emisije? O kom obimu investicija je re\u010d?<\/h4>\n
\n
Koja su najoptimalnija re\u0161enja za dekarbonizaciju u cementarama? Koja re\u0161enja su se pokazala kao najbolja u cementarama u EU i svetu?<\/h4>\n
Ka\u017eete da je otpad jedno od re\u0161enja. U Srbiji se o ovoj temi vi\u0161e \u0161apu\u0107e nego \u0161to se otvoreno govori, a i sti\u010de se utisak da su gra\u0111ani nedovoljno informisani. \u0160ta je istina? Da li je kori\u0161\u0107enje otpada u energetske svrhe zaista \u0161tetnije od kori\u0161\u0107enja koksa, na primer?<\/h4>\n
Kakav uop\u0161te otpad mo\u017ee da se koristi u cementarama? Imamo li ga mi u Srbiji i u kojim koli\u010dinama? I koji procenat cementara u Evropi koristi otpad u ove svrhe?<\/h4>\n
\nNama, dakle, pripada otpad koji ne mo\u017ee da se reciklira i koji je predmet trajnog deponovanja.<\/p>\nNajavili ste ranije da kompanija planira da izgradi solarnu elektranu preko 20 megavata kapaciteta. Na koje prepreke ste nai\u0161li na ovom putu?<\/h4>\n
Da li planirate da otkupljujete elektri\u010dnu energiju preko dugoro\u010dnih PPA ugovora?<\/h4>\n
Nedavno je Carbon Tracker objavio da je tehnologija hvatanja i skladi\u0161tenja CO2 neizbe\u017ena<\/a> u cementnoj industriji. Da li u Holcim grupi razmatrate mogu\u0107nost primene ove tehnologije? \u0160ta su prva iskustva u smislu stepena razvijenosti same tehnologije, ali i obima investicija?<\/h4>\n
\n