{"id":68783,"date":"2024-05-08T09:16:39","date_gmt":"2024-05-08T07:16:39","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=68783"},"modified":"2024-09-03T13:21:57","modified_gmt":"2024-09-03T11:21:57","slug":"izvestaj-iea-termoelektrane-i-hidroelektrane-ce-ostati-vazan-faktor-sezonske-fleksibilnosti-do-2050","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/izvestaj-iea-termoelektrane-i-hidroelektrane-ce-ostati-vazan-faktor-sezonske-fleksibilnosti-do-2050\/","title":{"rendered":"Izve\u0161taj IEA: Termoelektrane i hidroelektrane \u0107e ostati va\u017ean faktor sezonske fleksibilnosti do 2050."},"content":{"rendered":"

O\u010dekuje se da \u0107e se potrebe za kratkoro\u010dnom fleksibilno\u0161c\u0301u u Evropi do 2050. godine pove\u0107ati 100 odsto, a za sezonskom 66 odsto. Te potrebe \u0107e sve vi\u0161e biti zadovoljene odzivom potro\u0161nje, baterijama i vodonikom, me\u0111utim termoelektrane i hidroelektrane \u0107e zadr\u017eati svoju ulogu u obezbe\u0111ivanje sezonske fleksibilnosti (bilansiranje), navodi se u studiji o efektima sezonskih varijacija u potro\u0161nji i proizvodnji na rad elektroenergetskog sistema do 2050. godine, koju je izradila Me\u0111unarodna agencija za energetiku (IEA).<\/h2>\n

Izve\u0161taj Upravljanje sezonskom varijabilnoscu potro\u0161nje i proizvodnje elektri\u010dne energije analizira situaciju u Evropi, Indiji i Indoneziji.<\/p>\n

U svakom sistemu, potrebe za kratkoro\u010dnom i sezonskom fleksibilno\u0161c\u0301u zna\u010dajno rastu do 2050, otkriva studija.<\/p>\n

Fleksibilnost, koju trenutno pru\u017eaju termoelektrane i hidroelektrane, sve c\u0301e vi\u0161e dolaziti iz novih izvora \u2013 odziva potro\u0161nje (eng. demand response) i baterija u krac\u0301im vremenskim intervalima i vodonika u intervalima od nedelja do godi\u0161njih doba \u2013 pri \u010demu c\u0301e termoelektrane sa niskim emisijama i hidroelektrane ostati va\u017ean izvor bilansiranja (eng. seasonal balancing)<\/a>.<\/p>\n

Analiza IEA pokazuje da sna\u017eno razvijene prenosne mre\u017ee, dostupnost nekih dispe\u010dabilnih termoelektrana (koje se mogu uklju\u010diti ili isklju\u010diti na zahtev) i, \u0161to je presudno, povezivanje sektora sa vodoni\u010dnim sistemom i fleksibilan rad elektrolizera odr\u017eavaju sigurnost u snabdevanju elektri\u010dnom energijom tokom dekarbonizacije.<\/p>\n

Promena strukture potra\u017enje i snabdevanja zahteva vec\u0301u fleksibilnost<\/h3>\n

\"evropa<\/p>\n

Autori studije nagla\u0161avaju da se priroda potra\u017enje i snabdevanja elektri\u010dnom energijom brzo menja sa prelaskom na \u010distu energiju. Vetroelektrane i fotonaponska postrojenja predstavljali su 12 odsto globalnog snabdevanja elektri\u010dnom energijom u 2023, ali c\u0301e porasti na 40 odsto do 2030. na putu ka nultim neto emisijama do 2050.<\/p>\n

U kombinaciji sa novim izvorima potra\u017enje za elektri\u010dnom energijom, od elektri\u010dnih vozila do toplotnih pumpi, energetski sistemi c\u0301e izgledati i funkcionisati druga\u010dije nego do sada, a sigurnost snabdevaanja elektri\u010dnom energijom c\u0301e postati sve va\u017enija, navodi se u studiji.<\/p>\n

Njeni autori navode da Evropa, Indija i Indonezija pru\u017eaju dosta putokaza za duboke promene koje se o\u010dekuju do 2030. ili 2050, jer danas imaju razli\u010dite elektroenergetske sisteme, sa jedinstvenim obrascima potro\u0161nje i miksovima izvora elektri\u010dne energije. Svaki je zacrtao razli\u010dite kurseve za energetsku tranziciju i nalazi se u razli\u010ditim klimatskim zonama.<\/p>\n

Potrebe za sezonskom fleksibilno\u0161c\u0301u c\u0301e rasti br\u017ee od potra\u017enje za elektri\u010dnom energijom<\/p><\/blockquote>\n

U svakom od tri regiona, potra\u017enja za elektri\u010dnom energijom c\u0301e se zna\u010dajno povec\u0301ati tokom perioda do 2050, za vi\u0161e od 80 odsto u Evropi od 2022. do 2050, vi\u0161e od 2,5 puta u Indiji i tri puta u Indoneziji. Ipak, u svakom regionu, potreba za sezonskom fleksibilno\u0161c\u0301u u elektroenergetskim sistemima raste jo\u0161 br\u017ee \u2013 mereno najvi\u0161im i najni\u017eim vrednostima tokom godine neto opterec\u0301enja (ukupna potra\u017enja minus proizvodnja vetra, solara i derivacionih hidroelektrana) koja onda treba da se izbalansira dispe\u010dabilnim resursima i skladi\u0161tima energije.<\/p>\n

U Evropi se potrebe za sezonskom fleksibilno\u0161c\u0301u povec\u0301avaju 60 odsto vi\u0161e nego ukupna potra\u017enja od 2022. do 2050, otkriva izve\u0161taj.<\/p>\n

Rastuc\u0301i udeo vetroparkova i fotonaponskih elektrana, i promene u obrascima potra\u017enje su glavni uzroci povec\u0301ane sezonske promenljivosti u svim regionima.<\/p>\n

Prema izve\u0161taju, u Evropi je njen rast uglavnom posledica \u0161estostrukog povec\u0301anja snage vetra od 2022. do 2050, jake zavisnosti od godi\u0161njih doba – sa vec\u0301om proizvodnjom zimi, i pove\u0107ane potra\u017enje za elektri\u010dnom energijom zavisnom od temperature, uklju\u010dujuc\u0301i grejanje prostora.<\/p>\n

Sezonsku fleksibilnost obezbe\u0111uju tradicionalni i novi izvori<\/p><\/blockquote>\n

Trenutno, hidroelektrane i termoelektrane koje se mogu isklju\u010diti i uklju\u010diti na zahtev ispunjavaju skoro sve zahteve fleksibilnosti u sva tri sistema, od kratkoro\u010dnih do sezonskih. IEA smatra da c\u0301e do 2030. to ostati slu\u010daj u svakom od tri regiona, pa \u0107e u Evropi vi\u0161e od 80 odsto sezonske fleksibilnosti pru\u017eati hidroelektrane i termoelektrane.<\/p>\n

Do 2050. hidroelektrane ostaju klju\u010dni pru\u017ealac sezonske fleksibilnosti, zajedno sa termoelektranama sa niskim emisijama. Me\u0111utim, postepeno napu\u0161tanje fosilnih goriva smanjuje ukupnu ulogu termo sektora.<\/p>\n

Tokom istog perioda, fleksibilan rad elektrolizera postaje va\u017ean deo obezbe\u0111ivanja sezonske fleksibilnosti po\u0161to su sistemi u velikoj meri dekarbonizovani, pokazala je studija<\/a>.<\/p>\n

Ali, i ograni\u010denje proizvodnje iz vetroparkova i solarnih elektrana (eng. curtailment) tokom velikog broja radnih sati tako\u0111e igra va\u017enu ulogu u obezbe\u0111ivanju ove fleksibilnosti.<\/p>\n

Odr\u017eavanje sigurnosti snabdevanja zahteva i balansiranje na satnom nivou<\/h3>\n

\"evropa<\/p>\n

Prema izve\u0161taju, odr\u017eavanje bezbednosti snabdevanja elektri\u010dnom energijom tokom cele godine tako\u0111e zahteva odr\u017eavanje balansa izme\u0111u potro\u0161nje i proizvodnje elektri\u010dne energije iz sata u sat tokom cele godine.<\/p>\n

U svakom od tri regiona, fleksibilnost na satnom nivou ili kratkoro\u010dna fleksibilnost tako\u0111e raste brr\u017ee od potra\u017enje za elektri\u010dnom energijom. U Evropi se ta fleksibilnost pove\u0107ava dvostruko br\u017ee od potra\u017enje, otkriva studija.<\/p>\n

Baterije i odziv potro\u0161nje su klju\u010dne tehnologije za re\u0161avanje kratkoro\u010dne varijabilnosti<\/p><\/blockquote>\n

Stru\u010dnjaci IEA nagla\u0161avaju da se baterije i odziv potro\u0161nje pojavljuju kao klju\u010dne tehnologije za re\u0161avanje kratkoro\u010dne varijabilnosti u svim sistemima. Zbog njihovog visokog stepena odziva, obe imaju moguc\u0301nost da se brzo prilagode u skladu sa potrebama sistema.<\/p>\n

Odziv potro\u0161nje, posebno pametno punjenje elektri\u010dnih vozila i prilago\u0111avanja kada se prostor i voda zagrevaju, tako\u0111e poma\u017ee u uskla\u0111ivanju potra\u017enje u satima kada obnovljivi izvori pru\u017eaju izobilje energije. Time, tako\u0111e, smanjuje periode ograni\u010denja rada vetroparkova i solarnih elektrana i tro\u0161kove goriva, i dodatno smanjuje stres na mre\u017eama u to vreme, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n

Termoelektrane i dalje igraju ulogu u kratkoro\u010dnoj i sezonskoj fleksibilnosti<\/p><\/blockquote>\n

Uprkos energetskoj tranziciji, termoelektrane nastavljaju da igraju ulogu u kratkoro\u010dnoj i sezonskoj fleksibilnosti i obezbe\u0111ivanju dovoljnog snabdevanja elektri\u010dnom energijom. Do 2030. instalirani kapacitet ovih objekata, uklju\u010dujuc\u0301i nuklearnu energiju, bioenergiju, vodonik i goriva na bazi vodonika i fosilna goriva, c\u0301e se povec\u0301ati u Indiji i Indoneziji, dok c\u0301e opasti u Evropi.<\/p>\n

Do 2050. taj kapacitet \u0107e se smanjiti 5-10 odsto u Indiji i Indoneziji i 40 odsto u Evropi, podvla\u010di se u studiji.<\/p>\n

Prelazak na \u010distu energiju mo\u017ee smanjiti tro\u0161kove za potro\u0161a\u010de<\/p><\/blockquote>\n

Autori su naglasili da se predvi\u0111a da c\u0301e prelazak na tehnologije sa niskim emisijama smanjiti ukupne tro\u0161kove elektroenergetskog sistema po jedinici kapaciteta u tri sistema na du\u017ei rok, velikim delom zbog niskih tro\u0161kova solarne i energije vetra.<\/p>\n

U godini sa prose\u010dnim vremenskim prilika, ukupni tro\u0161kovi elektri\u010dne energije po jedinici kapaciteta opadaju 15-25 odsto u Evropi, Indiji i Indoneziji od 2022. do 2050.<\/p>\n

Kako sistem postaje kapitalno intenzivniji i manje zavisi od fluktuacija cena fosilnih goriva, potro\u0161a\u010di su sve vi\u0161e izolovaniji od uticaja vremenskih varijacija na rad elektrana i nestabilnih cena fosilnih goriva, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n

\"evropa<\/p>\n

Od su\u0161tinskog je zna\u010daja poverenje da buduc\u0301i energetski sistemi mogu ostati pouzdani<\/h3>\n

\"evropa<\/p>\n

U Evropi zna\u010daj energije vetra i sve vec\u0301a elektrifikacija grejanja stvaraju jedinstven izazov vezan za periode slabih vetrova i niskih temperatura, koji se \u010desto nazivaju mra\u010dnim zastojima (eng. dark doldrums). Vera da buduc\u0301i energetski sistemi mogu ostati pouzdani tokom ovih perioda, koji se javljaju u nepravilnim intervalima, od su\u0161tinskog je zna\u010daja za sve zainteresovane strane.<\/p>\n

Zaklju\u010dak analize IEA pokazuje da dobro razvijene prenosne mre\u017ee, dostupnost nekih dispe\u010dabilnih termoelektrana (koje se mogu uklju\u010diti ili isklju\u010diti na zahtev) i, \u0161to je presudno, povezivanje sektora sa vodoni\u010dnim sistemom i fleksibilan rad elektrolizera odr\u017eavaju sigurnost u snabdevanju elektri\u010dnom energijom tokom dekarbonizacije.<\/p>\n

Uprkos razlikama i potrebi za prilago\u0111enim re\u0161enjima u svakom od tri posmatrana regiona, postoji niz zajedni\u010dkih poteza koji bi podr\u017eali tranziciju ka \u010distoj energiji u svim regionima, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n

Metode planiranja su klju\u010dne za upravljanje sezonskom varijabilno\u0161c\u0301u potra\u017enje<\/p><\/blockquote>\n

Izme\u0111u ostalih saveta, autori nagla\u0161avaju a\u017eurirane metode planiranja kao klju\u010dne za upravljanje sezonskom varijabilno\u0161c\u0301u potra\u017enje, \u0161to zahteva fleksibilnost u postojec\u0301im termoelektranama.<\/p>\n

Podsticanje odziva potro\u0161nje, re\u0161enja za skladi\u0161tenje energije i uklanjanje regulatornih barijera su klju\u010dni za pouzdanost sistema i tr\u017ei\u0161nu efikasnost.<\/p>\n

Akumulacije hidroenergije, dugotrajno skladi\u0161tenje vodonika i dobro razvijena mre\u017ena infrastruktura igraju vitalnu ulogu u upravljanju sezonskom promenljivo\u0161c\u0301u i obezbe\u0111ivanju sigurnosti snabdevanja.<\/p>\n

Reforme su, tako\u0111e, neophodne da bi se finansijski nagradile su\u0161tinski va\u017ene elektrane i tehnologije skladi\u0161tenja koje pru\u017eaju \u0161irok skup usluga energetskim sistemima sa visokim udelom varijabilnih obnovljivih izvora energije, podvla\u010di se u izve\u0161taju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izve\u0161taj Upravljanje sezonskom varijabilnoscu potro\u0161nje i proizvodnje elektri\u010dne energije analizira situaciju u Evropi, Indiji i Indoneziji<\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":68789,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Izve\u0161taj IEA: Termoelektrane i hidroelektrane \u0107e ostati va\u017ean faktor sezonske fleksibilnosti do 2050.","_seopress_titles_desc":"Izve\u0161taj Upravljanje sezonskom varijabilnoscu potro\u0161nje i proizvodnje elektri\u010dne energije analizira situaciju u Evropi, Indiji i Indoneziji","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"1","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"fleksibilnost bilansiranje","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,1],"tags":[5468,807,6536,3279,707,6810,1854,6297,6334,1202,2946,6633,7003,3571,1890,5185,4933,2341,4891,5133],"class_list":["post-68783","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-obnovljivi-izvori-energije","tag-balansiranje","tag-baterije","tag-bilansiranje","tag-dekarbonizacija","tag-elektricna-vozila","tag-elektrolizer","tag-energetska-tranzicija","tag-fleksibilnost","tag-fotonaponske-elektrane","tag-hidroelektrane","tag-iea","tag-medjunarodna-agencija-za-energetiku","tag-odziv-potrosnje","tag-skladistenje-energije","tag-solarne-elektrane","tag-studija","tag-termoelektrane","tag-vetroelektrane","tag-vetroparkovi","tag-vodonik","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68783","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=68783"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68783\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/68789"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=68783"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=68783"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=68783"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}