Orijentacija EU ka energiji iz obnovljivih izvora razvodnjena je 2022. politi\u010dkim kompromisom. Nema\u010dka je bila odlu\u010dna u nameri da zatvori svoje poslednje nuklearne elektrane i odabrala da se osloni na fosilni gas, a Francuska<\/a> nije odustajala od svojih nuklearnih elektrana.<\/a> U tom sektoru je prva u Evropi i \u0161ire. \u010cvrsto je zastupala tezu da ovaj 27-\u010dlani blok dr\u017eava nuklearkama mo\u017ee da ostvari bezbednost snabdevanja i da su neophodne za dekarbonizaciju.<\/a><\/p>\n Tako su i gas i nuklearna energija u takozvanoj klimatskoj taksonomiji<\/a> EU dobili zelene oznake,<\/a> a zatim i u drugim propisima i zakonima.<\/a> Ipak, postoje uslovi, koji pritom jo\u0161 nisu potpuno definisani. Za nuklearnu energiju \u0107e va\u017eiti mnogo stro\u017ei propisi, a projekti za gasnu infrastrukturu mogu da dobiju subvencije isklju\u010divo ukoliko mogu u potpunosti da se prebace na vodonik.<\/a><\/p>\n Sada se formalno smatraju prelaznim re\u0161enjima u dekarbonizaciji. Me\u0111utim, kompanijama koje se bave nuklearkama potrebne su garancije. One isti\u010du da je re\u010d o dugoro\u010dnim investicijama.<\/p>\n Osim toga, perspektiva za vodonik je klimava. Sivi vodonik, onaj koji se proizvodi direktno od fosilnog gasa, nosi sna\u017ene emisije gasova s efektom staklene ba\u0161te. Oni mogu da se zarobe, pa se u tom slu\u010daju naziva plavim. Ali ta tehnologija je jo\u0161 uvek skupa i nepouzdana, mada EU \u0161akom i kapom deli milijarde evra u podsticajima.<\/p>\n Dva suprotstavljena tabora se nate\u017eu \u010dak i oko ru\u017ei\u010dastog vodonika<\/p><\/blockquote>\n Potencijalni adut je zeleni vodonik, samo \u0161to je daleko od ta\u010dke da mo\u017ee komercijalno da se takmi\u010di sa sivim. Dobija se elektrolizom vode uz napajanje strujom iz obnovljivih izvora. Postoji i jedno re\u0161enje koje se preklapa: ru\u017ei\u010dasti, pink vodonik. Tako\u0111e je re\u010d o elektrolizi, ali se elektri\u010dna energija za proces proizvodi u nuklearkama.<\/p>\n Francuska i njene saveznice opredeljene za nuklearnu energiju<\/a> su bez obzira na to pro\u0161le godine mesecima blokirale izmene Direktive o obnovljivoj energiji, RED3,<\/a> dok pitanje ru\u017ei\u010dastog vodonika nije u na\u010delu razre\u0161eno. Pred sastanak ministara i ministarki energetike dr\u017eava \u010dlanica EU odr\u017eanog po\u010detkom ove sedmice, taj tabor je ponovo zatra\u017eio ve\u0107u podr\u0161ku od administracije u Briselu za nuklearne centrale. Takozvani Prijatelji obnovljivih (Friends of Renewables) su tako\u0111e iskoristili priliku<\/a> i naglasili prednosti davanja prioriteta zelenoj energiji i prate\u0107im sistemima.<\/p>\n Obe strane su ukazale na procenu uticaja koju je Evropska komisija nedavno objavila za mere koje bi Evropsku uniju najkasnije 2050. u\u010dinile klimatski neutralnom. Preporu\u010dila je varijantu u kojoj bi godi\u0161nje neto emisije 2040. bile barem 90 odsto ni\u017ee<\/a> nego 1990. godine. O pravnom okviru za delovanje posle 2030. tek treba da se pregovara.<\/p>\n Nuklearni savez EU, kojeg je Francuska okupila, saop\u0161tio je da je dokument o klimatskim ciljevima za 2040. „otvorio mogu\u0107nost tehnolo\u0161ki neutralnijeg pristupa u politici EU“. To bi, u prevodu, zna\u010dilo vi\u0161e mesta za nuklearne elektrane i druge tobo\u017ee prelazne tehnologije.<\/p>\n Nuklearni savez tra\u017ei jasnu perspektivu za investiranje, ali i Prijatelji obnovljivih<\/p><\/blockquote>\n Ova grupacija je pozdravila to \u0161to je Evropska komisija pokrenula Industrijski savez za male modularne reaktore<\/a> (Industrial Alliance on Small Modular Reactors ili SMR Industrial Alliance), \u010diji je cilj da ubrza uvo\u0111enje malih i naprednih modularnih sistema i razvoj doma\u0107eg lanca snabdevanja, uklju\u010duju\u0107i obuku radne snage.<\/p>\n „Ovaj zamajac sada mora da se prevede u sveobuhvatan evropski okvir \u0161to bi nuklearkama otvorio mogu\u0107nosti razvoja i razmatranje dimenzije preko potrebnih propisa uklju\u010duju\u0107i za finansiranje… \u0160tavi\u0161e, pozivamo na otvorenu raspravu o \u0161irenju Evropske banke za vodonik na proizvodnju niskougljeni\u010dnog vodonika elektrolizom, u skladu sa va\u017ee\u0107im delegiranim aktovima, kako bi se evropska privreda dekarbonizovala“, poru\u010dio je pronuklearni blok.<\/p>\n Deklaraciju<\/a> je potpisalo samo 12 zemalja: Bugarska,<\/a> Hrvatska, \u010ce\u0161ka, Finska,<\/a> Francuska, Ma\u0111arska,<\/a> Holandija, Poljska, Rumunija,<\/a> Slova\u010dka, Slovenija<\/a> i \u0160vedska. Ali treba napomenuti da Belgija,<\/a> koja predsedava EU i stoga je trenutno neutralna, planira da produ\u017ei radni vek svojim dvema nuklearkama.<\/p>\n U toj zemlji se javila i inicijativa za instaliranje jednog SMR-a. Vlada Italije<\/a> je nastupila samo u svojstvu posmatra\u010da, ali tako\u0111e razmatra<\/a> mogu\u0107nost izgradnje takvog postrojenja.<\/p>\n Mo\u017ee se re\u0107i da je napredak u SMR tehnologiji prevagnuo ve\u0107inu u korist dr\u017eava \u010dlanica EU koje ra\u010dunaju na nuklearnu energiju, i to uprkos znatnoj ovisnosti o ruskoj tehnologiji kao i gorivu. Ina\u010de, Velika Britanija sara\u0111uje s Nuklearnim savezom.<\/p>\n Estonija je ranije u\u010destvovala na njegovim sastancima, budu\u0107i da isto analizira mogu\u0107nost odobravanja izgradnje jednog SMR-a. Ali ovog puta je bila na strani Prijatelja obnovljivih, kao i Italija. Holandija je pak potpisala obe deklaracije, a Kipar i Litvanija nijednu.<\/p>\n U grupi od 13 dr\u017eava potpisnica su jo\u0161 Austrija, Danska, Nema\u010dka, Gr\u010dka, \u0160panija, Irska, Luksemburg, Letonija, Malta i Portugal.<\/p>\n Iz najambicioznijeg scenarija da se emisije pre kraja slede\u0107e decenije obore 90 odsto, proizilazi da bi obnovljivi izvori \u010dinili i do tri \u010detvrtine bruto finalne potro\u0161nje energije u EU i 90 procenata potro\u0161nje elektri\u010dne energije, naglasili su Prijatelji obnovljivih.<\/p>\n Blok dr\u017eava koji favorizuje zelenu energiju tvrdi da \u0107e do 2040. EU morati da pove\u0107a kapacitet iz obnovljivih izvora na preko dva teravata<\/p><\/blockquote>\n „To je, u prevodu, vi\u0161e od 2.000 gigavata instaliranog kapaciteta za proizvodnju obnovljive energije 2040. \u0161irom unije i znatan uspon tehnologija za fleksibilnost poput skladi\u0161tenja, aktiviranja proizvodnih kapaciteta po potrebi i fleksibilne potra\u017enje. Za te promene je neophodan jasan okvir za ulaganja, da bi se privla\u010dile i koordinisale privatne i javne investicije. \u0160tavi\u0161e, tako\u0111e postoji potreba da se iskoristi zna\u010dajan potencijal obnovljivih izvora energije za dekarbonizaciju sektora s najve\u0107om potro\u0161njom energenata u Evropi, uklju\u010duju\u0107i grejanje i hla\u0111enje, a da se pritom za to vreme omogu\u0107i obnovljivoj energiji na moru da do\u0111e do izra\u017eaja“, saop\u0161tila je ta grupacija.<\/p>\n U dokumentu se nuklearna energija uop\u0161te ne pominje, ali se \u010dini da je data naznaka u pogledu gorepomenutog tehnolo\u0161ki neutralnog pristupa. „Slede\u0107i ciklusi investicija treba da utre put u pravcu dekarbonizacije elektroenergetskog i energetskog sistema. S obzirom na kratak period koji je preostao do 2040, i bez predrasuda u pogledu pregovora u toku o evropskim finansijskim okvirima, sredstva podr\u0161ke treba usredsrediti na isplative tehnologije u oblastima gde postoje zajedni\u010dki ciljevi“, pi\u0161e u deklaraciji.<\/p>\n Nuklearke se nalaze u 12 dr\u017eava \u010dlanica: Belgiji, Bugarskoj, \u010ce\u0161koj, Finskoj, Francuskoj, Ma\u0111arskoj, Holandiji, Rumuniji, Slova\u010dkoj, Sloveniji, \u0160paniji i \u0160vedskoj. Hrvatska ima udeo od 50 odsto u Kr\u0161kom, jedinoj slovena\u010dkoj nuklearnoj centrali, koja se nalazi odmah pored zajedni\u010dke granice. Nema\u010dka<\/a> je pre godinu dana isklju\u010dila svoje poslednje reaktore sa mre\u017ee, a \u0160panija<\/a> namerava da isto to u\u010dini najkasnije 2035.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Francuska predvodi grupu dr\u017eava koje imaju simboli\u010dnu ve\u0107inu u okviru Evropske unije za svoju inicijativu ja\u010danja podr\u0161ke nuklearkama<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":67186,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,1],"tags":[3279,669,1854,2751,6399,6063,6878,5490,6626,5133,6059],"class_list":["post-67171","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-obnovljivi-izvori-energije","tag-dekarbonizacija","tag-elektricna-energija","tag-energetska-tranzicija","tag-gas","tag-mali-modularni-reaktori","tag-nuklearna-energija","tag-nuklearne-elektrane","tag-prirodni-gas","tag-smr","tag-vodonik","tag-zeleni-vodonik","country-regioneu"],"acf":[],"yoast_head":"\nGas ostaje sve dok je vodonik nekonkurentan<\/h3>\n
Razli\u010diti pristupi putu dekarbonizacije do 2040. godine<\/h3>\n
Nekoliko zemalja u obe grupe ili ni u jednoj<\/h3>\n
Promene mo\u017ee doneti samo jasan okvir za investiranje<\/h3>\n
Prijatelji obnovljivih dali mig za tehnolo\u0161ku neutralnost u dekarbonizaciji energetike<\/h3>\n