Kirijakos Mitsotakis ima savet kako sprovesti zelenu i energetsku tranziciju na na\u010din koji \u0107e biti socijalno pravi\u010dan. A druga\u010dije i ne mo\u017ee biti uspe\u0161na, ako je po principima Evropskog zelenog dogovora. Gr\u010dki premijer u ovoj oblasti sti\u010de iskustvo otkad je 2019. objavio ambiciozan plan dekarbonizacije privrede svoje zemlje.<\/p>\n
Donosioci odluka u zemljama Jugoisto\u010dne Evrope koje su jo\u0161 uvek u takvoj ili sada jo\u0161 goroj situaciji verovatno bi mogli pone\u0161to da nau\u010de iz tog primera. Jer samo pet godina kasnije, po celom kontinentu se i relativno konkurentne<\/a> termoelektrane na ugalj zatvaraju<\/a> mnogo pre isteka svog radnog veka. To je gadan udarac za radnike u ovom sektoru i lokalnu privredu i stanovnike.<\/p>\n Samo za \u010di\u0161\u0107enje je potreban ogroman novac, a preko njega tek ozbiljna injekcija za preokret,<\/a> da se podru\u010dje preorijenti\u0161e na druge aktivnosti.\u00a0<\/a><\/p>\n Gr\u010dka je ve\u0107 za 90 odsto<\/a> smanjila proizvodnju struje iz uglja, istakao je Micotakis na godi\u0161njem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Objasnio je da ta promena u najve\u0107oj meri poga\u0111a jednu oblast. To je Zapadna Makedonija, na severu zemlje, a drugi termoenergetski kompleks u nestajanju nalazi se na Peloponezu.<\/p>\n Gr\u010dka planira da najkasnije 2028. obustavi upotrebu uglja<\/p><\/blockquote>\n „Treba da izdvojite znatne resurse \u2013 a mi imamo svoj Fond za pravednu tranziciju (JTF) \u2013 koji treba da doprinesu izgradnji bolje budu\u0107nosti tih regiona. To se podrazumeva. Ina\u010de se jednostavno ne\u0107e desiti. Otpor \u0107e biti masovan“, izjavio je Micotakis.<\/p>\n Dr\u017eava planira da upotrebu uglja obustavi najkasnije 2028. godine.<\/a> U toku su opse\u017ene investicije u uvo\u0111enje tehnologija pri \u010dijoj upotrebi nema emisija gasova s efektom staklene ba\u0161te ili su niske, i one transformi\u0161u ugljarska podru\u010dja. Glavni oslonac su solarne elektrane, a u tim naporima je predvodnik nacionalna elektroprivreda Public Power Corp. (PPC),<\/a> koja radi i u okviru velikih me\u0161ovitih firmi koje osniva s partnerima. U zamahu su i druge<\/a> doma\u0107e i strane kompanije, podstaknute zakonodavnim reformama i vladinim subvencijama.<\/p>\n Kao i drugde, rokovi za pristup nov\u010danim sredstvima preko Evropske unije<\/a> veoma su tesni. Gr\u010dka i pored toga nema zadr\u0161ku u ambicijama. U kratkom roku cilja da postane zna\u010dajan snabdeva\u010d energentima barem na Balkanu,<\/a> naglasio je Micotakis. Uspostavlja elektroenergetske interkonekcije i gradi gasovode i plutaju\u0107e rezervoare za skladi\u0161tenje te\u010dnog prirodnog gasa (LNG), podsetio je.<\/p>\n \u0160tavi\u0161e, dodao je predsednik Saveta ministara Gr\u010dke, dr\u017eava namerava da postane neto izvoznik zelene energije. \u0160to se ti\u010de pokretanja pravi\u010dne tranzicije, on preporu\u010duje sigurne i relativno male korake.<\/p>\n „Kada ho\u0107ete da ja\u010date podr\u0161ku u javnosti, po\u010dnite s o\u010diglednim re\u0161enjima koja su u interesu svih. Obnova ku\u0107a je, na primer, vin-vin predlog. Mi smo veoma efikasno upotrebili evropske fondove u te svrhe. Ili po\u0111ite na malo ostrvo i tamo objasnite ljudima za\u0161to je dekarbonizovanje zapravo lak\u0161e nego \u0161to zami\u0161ljaju. Ukoliko izgradite fotonaponsko postrojenje, verovatno \u0107e u po\u010detku biti nekakvog otpora, ali kada budu videli ra\u010dune za struju i shvatili da elektri\u010dnu energiju pla\u0107aju mnogo manje, po\u010de\u0107ete da zadobijate podr\u0161ku“, izjavio je Micotakis.<\/p>\n Na ostrvima lako mo\u017ee da do\u0111e do odre\u0111enog otpora projektima solarnih elektrana, ali onda \u0107e potro\u0161a\u010dima po\u010deti da se smanjuju ra\u010duni za elektri\u010dnu energiju<\/p><\/blockquote>\nPotro\u0161nja uglja ve\u0107 deset puta manja<\/h3>\n
Pravi\u010dna tranzicija ne remeti investicije, \u0161irenje uticaja u regionu u sektoru energetike<\/h3>\n