Vid ptica se razvijao sa ciljem pronala\u017eenja hrane i izbegavanja predatora, ali ne i za izbegavanje visokih \u010deli\u010dnih divova sa lopaticama koje se okre\u0107u. Za\u0161tita ptica postaje sve zna\u010dajnije pitanje sa ekspanzijom vetroelektrana.<\/p>\n
Ipak, rezultati nove analize<\/a>, objavljene u nau\u010dnom \u010dasopisu Environmental Science and Technology, sugeri\u0161u da je broj ptica koje se sudare sa vetroturbinama zanemariv i da to ima mali uticaj na njihovu populaciju.<\/p>\n Kapacitet za proizvodnju elektri\u010dne energije iz vetra<\/a> u Americi drasti\u010dno se pove\u0107ao. Vetroelektrane na kopnu su 2000. imale ukupno 2,6 gigavata, a 2020. \u010dak 122 gigavata.<\/p>\n Brojne studije su analizirale efekte vetroelektrana na odre\u0111enim lokacijama i na odre\u0111ene vrste ptica. Me\u0111utim, malo njih je pokrilo efekte vetroturbina na brojnost tih \u017eivotinja.<\/p>\n Vetroturbine nemaju zna\u010dajan uticaj na brojnost ptica<\/p><\/blockquote>\n Ekonomista Erik Katovi\u010d sa Univerziteta u \u017denevi imao je druga\u010diji pristup. U svojoj analizi je iskoristio projekat Bo\u017ei\u0107no brojanje ptica (CBC), kojeg sprovodi Nacionalno dru\u0161tvo Odubon (NAS). Ta ornitolo\u0161ka organizacija nosi ime po prirodoslovu i pioniru te nau\u010dne discipline D\u017eonu D\u017eejmsu Odubonu.<\/p>\n Volonteri broje ptice koje uo\u010de oko Bo\u017ei\u0107a i bele\u017ee podatke iz godine u godinu. Istra\u017eiva\u010deva pretpostavka je bila da, ukoliko vetroturbine nanose \u0161tetu pticama, njihova brojnost \u0107e se smanjiti na mestima gde su vetroelektrane izgra\u0111ene.<\/p>\n Kombinovao je mape populacija i vrsta ptica sa lokacijama i datumima izgradnje vetroturbina u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama<\/a>, sa izuzetkom Aljaske i Havaja, izme\u0111u 2000. i 2020. godine.<\/p>\n Rezultati njegove studije su pokazali da vetroelektrane ne uti\u010du mnogo na brojnost ptica, \u010dak ni velikih vrsta, poput jastrebova, supova i orlova, za koje mnogi veruju da su u posebno velikoj opasnosti.<\/p>\n Analiza je, pored vetroturbina, obuhvatila uticaj eksploatacije uljanih \u0161kriljaca za proizvodnju nafte i gasa na populaciju ptica. Nafta i gas iz \u0161kriljaca se dobijaju hidrauli\u010dkim frakturiranjem stena, frakingom. To je postupak ubrizgavanja me\u0161avine vode i drugih fluida pod visokim pritiskom u slojeve podzemnih stena.<\/p>\n Ovaj vid proizvodnje nafte i gasa porastao je u SAD sa 37 miliona kubnih metara iz 2007. na 740 miliona kubika 2020. godine.<\/p>\n Podaci su upore\u0111eni i ispostavilo se da je broj ptica na lokacijama novih bu\u0161otina pao za 15 odsto. Autori studije to pripisuju kombinaciji buke, zaga\u0111enosti vazduha i kontaminaciji vodotokova od kojih ptice zavise.<\/p>\n Broj ptica oko bu\u0161otina opao i do 25 odsto<\/p><\/blockquote>\n Na mestima koja je Nacionalno dru\u0161tvo Odubon ozna\u010dilo kao va\u017ena podru\u010dja za ptice, poput migracionih \u010dvori\u0161ta, hranili\u0161ta ili gnezdili\u0161ta, broj ptica je opao za \u010dak 25 odsto.<\/p>\n Katovi\u010d je kazao da je mnogo vi\u0161e medijskih izve\u0161taja o negativnom uticaju vetroturbina na ptice nego onih \u0161tetnosti eksploatacije uljnih \u0161kriljaca. On zaklju\u010duje da uticaj vetroturbina nije stra\u0161an.<\/p>\n U Evropi se aktivisti za za\u0161titu \u017eivotne sredine verovatno ne bi slo\u017eili sa nalazima studije. Krajem pro\u0161le godine, aktivisti u Francuskoj su se izborili za zatvaranje vetroelektrane<\/a> na jugu zemlje, zbog \u0161tete koju je sedam vetroturbina nanelo pticama, pogotovo za\u0161ti\u0107enim vrstama poput surog orla.<\/p>\nProizvodnja uljnih \u0161kriljaca nanosi vi\u0161e \u0161tete pticama nego vetroturbine<\/h3>\n