Uprkos protivljenju Nacije Osejd\u017e, Enel je instalirao vetroelektranu snage 150 megavata. Tokom izgradnje, kompanija je ilegalno rudarila na zemlji\u0161tu koje je u vlasni\u0161tvu plemena, a to je nastavila da radi \u010dak i nakon \u0161to joj je 2011. Biro za indijanska pitanja naredio da prestane.<\/p>\n
Rudare\u0107i bez dozvole, kompanija je naru\u0161ila suverenitet plemena<\/p><\/blockquote>\n
Plemenu Osejd\u017e je jo\u0161 1906. zakonom dodeljeno vlasni\u0161tvo nad podzemnim resursima na teritoriji rezervata. Prava uklju\u010duju naftu, prirodni glas i kamen kojeg je Enel kopao i drobio za projekat vetroelektrane, prenosi novinar Robert Brajs<\/a> na svom blogu. „Rudare\u0107i bez dozvole, kompanija je naru\u0161ila suverenitet plemena“, rekla je sudinica Suda SAD za me\u0111unarodnu trgovinu D\u017eenifer \u010cou-Grejvs, koja je donela presudu.<\/p>\n
Nakon 12 godina su\u0111enja, Enel \u0107e po presudi sada morati da ukloni 84 vetroturbine koje je izgradio na 3.400 hektara u preriji Tolgros.<\/p>\n
Apelacioni sud je 2017. godine utvrdio da je na delu rudarenje i da je Enel trebalo da zatra\u017ei dozvolu od Nacije Osejd\u017e.<\/p>\n
Pleme se usprotivilo i zbog bojazni od skrnavljenja grobova kao i opasnosti od vetroturbina visokih skoro 130 metara po orlove. Tu \u017eivotinju smatra svetom.<\/p>\n
Borba sa vetrenja\u010dama<\/h3>\n
Procena je da \u0107e pobeda plemena i uklanjanje vetroturbina Enel ko\u0161tati 300 miliona dolara. Sve ve\u0107e nezadovoljstvo zbog odnosa investitora prema \u017eivotnoj sredini i lokalnom stanovni\u0161tvu dovodi do brojnih borbi sa vetrenja\u010dama \u0161irom zapadnog sveta.<\/p>\n
Apelacioni Sud u Nimu na jugu Francuske<\/a> je krajem pro\u0161le godine nalo\u017eio ispostavi kompanije Valeco da u roku od 15 meseci demontira sedam vetroturbina u blizini grada Linasa i vrati zemlji\u0161te u prvobitno stanje.<\/p>\n
Na Severu Evrope, aktivisti u Oslu su zahtevali da se uklone dva vetroparka<\/a> u centralnom delu Norve\u0161ke. Ova dva vetroparka, po njihovim re\u010dima, ugro\u017eavaju prava starosedelaca iz naroda Sami, zbog \u0161tete koju su naneli pa\u0161njacima za ispa\u0161u irvasa.<\/p>\n
Kompanija RWE je 2022. godine po\u010dela da rastavlja jednu vetroelektranu<\/a> u Rajnskoj oblasti u Nema\u010dkoj da bi pro\u0161irila ugljenokop Garzweiler. To je izazvalo veliku pa\u017enju zbog paradoksa da se fosilna goriva favorizuju nau\u0161trb zelene energije.<\/p>\n