{"id":65178,"date":"2023-12-18T13:57:34","date_gmt":"2023-12-18T12:57:34","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=65178"},"modified":"2023-12-31T17:18:02","modified_gmt":"2023-12-31T16:18:02","slug":"eu-ets-2-ce-verovatno-biti-vece-i-tesnije-trziste-nego-aktuelni-eu-ets","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/eu-ets-2-ce-verovatno-biti-vece-i-tesnije-trziste-nego-aktuelni-eu-ets\/","title":{"rendered":"EU ETS 2 \u0107e verovatno biti ve\u0107e i tesnije tr\u017ei\u0161te nego aktuelni EU ETS"},"content":{"rendered":"

Autori: Pavel \u0160ejtanov, trejder za korporativni sektor; \u0160tefan Fojhtinger, rukovodilac istra\u017eivanja; Vertis Environmental Finance<\/em><\/p>\n

U Evropskoj uniji je u nastajanju poseban sistem za trgovanje emisijama iz goriva u drumskom saobra\u0107aju i zgradarstvu i iz malih industrijskih pogona. Eksperti iz firme Vertis Environmental Finance dali su za Balkan Green Energy News svoje vi\u0111enje efekata novog mehanizma EU ETS 2 i istakli da \u0107e on biti uveden bez ikakvih kvota za besplatne dozvole. \u0160tavi\u0161e, gornji limit broja sertifikata u opticaju bi\u0107e manji nego emisije.<\/h2>\n

U okviru predstoje\u0107e evolucije Sistema za trgovanje emisijama Evropske unije (EU ETS) na vidiku je intenzivno pro\u0161irenje, kojim \u0107e biti obuhva\u0107eni klju\u010dni sektori kao \u0161to su drumski saobra\u0107aj, zgradarstvo i proizvodni pogoni pojedina\u010dne snage ispod aktuelnog praga od 20 megavata. Ova zna\u010dajna ekspanzija, zakazana za 2027,<\/a> ali uz mogu\u0107nost odlaganja na 2028. ukoliko cene energenata budu posebno visoke, bi\u0107e odsudni trenutak za \u0161irenje trgovanja emisijama u Evropi.<\/p>\n

Izme\u0111u ostalog, ETS 2 je poseban u pore\u0111enju s ETS-om po tome \u0161to uop\u0161te vi\u0161e nema kvota za dodelu besplatnih dozvola za emisije gasova s efektom staklene ba\u0161te, pa po\u010dinje razdoblje raspodele isklju\u010divo kroz aukcije. Jo\u0161 nije utvr\u0111en broj subjekata koje \u0107e pokriti, a inicijalna procena uticaja koju je sprovela komisija EU nagove\u0161tava da je re\u010d o otprilike 11.400 kompanija.<\/p>\n

Pejza\u017eu za trgovanje stoga sledi sveobuhvatna transformacija, prihvatanje celokupnog spektra od transakcija na primarnom tr\u017ei\u0161tu, preko trgovanja na sekundarnom tr\u017ei\u0161tu do aktivnosti na tr\u017ei\u0161tu derivata. S nastupom ove ekspanzije, okvir za dozvole za emisije, koje \u0107e mo\u017eda biti nazvane EUA2, ostaje likvidan dok ne bude kompletiran.<\/p>\n

Strana ponude<\/h3>\n

Ponuda stupa na tr\u017ei\u0161te 2027. bez ikakvih besplatnih paketa za podelu, odnosno ide direktno kroz aukcije. Od presudnog zna\u010daja je odnos prijavljenih emisija i broja dozvola. Gornji limit za 2027. je izra\u010dunat uvo\u0111enjem linearnog faktora redukcije (LRF) od 5,1 odsto na nivo emisija iz 2024. godine. Obim emisija koji \u0107e biti obuhva\u0107en odredio je Me\u0111uvladin panel za klimatske promene (IPCC), a ne EU, zbog toga \u0161to u po\u010detku nije bilo dovoljno podataka uskla\u0111enih sa standardom merenja, izve\u0161tavanja i verifikacije (MRV).<\/p>\n

Budu\u0107i da navedeni sistem kre\u0107e 2027, tako je maksimum odre\u0111en jedino za tu godinu, a za 2028. i dalje bi\u0107e druga ra\u010dunica. LRF raste na 5,38 odsto i primenjuje se kao za 2025. godinu. Referentna vrednost za izra\u010dunavanje ovog procenta su MRV emisije iz 2024, 2025 i 2026. godine.<\/p>\n

Pri uvo\u0111enju ETS-a, ponuda je u najve\u0107em delu bila mnogo ve\u0107a od potreba. S druge strane, EU ETS 2 \u0107e biti jedan od najtesnijih, ako ne i najtesnijih ETS-ova pri uvo\u0111enju, jer gornji limit na po\u010detku ne\u0107e biti ve\u0107i od emisija. Osim toga, retroaktivno \u0107e biti primenjen LRF jo\u0161 od 2024 za emisije, iako sistem kre\u0107e tek 2027. godine.<\/p>\n

Pri uvo\u0111enju na tr\u017ei\u0161te 2027, u ponudi ne\u0107e biti besplatne alokacije, ve\u0107 se ide direktno preko aukcija<\/p><\/blockquote>\n

Fundamentalno ograni\u010denje na samom po\u010detku \u0107e, me\u0111utim, izazvati ozbiljan cenovni rizik, pa su zbog toga zakonodavci odlu\u010dili da neke od dozvola namenjenih za kasnije uvedu odmah, kako bi operatorima dali vi\u0161e vremena da se prilagode na novi sistem. Tako gornji limit za 2027 iznosi 130 odsto i plasman unapred je odre\u0111en za prvih 17 meseci, zaklju\u010dno s majem 2028, \u0161to na po\u010detku dovodi do vi\u0161ka dozvola. Me\u0111utim, sertifikati koji \u0107e biti dostupni unapred su za period od 2029. do 2031, \u0161to zna\u010di da \u0107e suficit trajati veoma kratko.<\/p>\n

Po na\u0161oj prognozi emisija, ukupna ponuda \u0107e 2027. stoga iznositi oko 1,3 milijarde dozvola, pa onda 1,1 milijardu 2028. i 830 miliona 2029. godine. Te\u0161ko da \u0107e tako ekstremno nagli pad ponude biti pra\u0107en jednako strmim padom potra\u017enje, pa zbog toga o\u010dekujemo da ovo tr\u017ei\u0161te prili\u010dno brzo pre\u0111e u deficit \u2013 a koliko brzo, to zavisi od o\u010dekivanih emisija.<\/p>\n

\n
\"EU<\/figure>\n
Foto: Gornji limit za ETS 2 u pore\u0111enju sa ponudom (uklju\u010duju\u0107i plasman unapred) (Vertis Environmental Finance)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Strana potra\u017enje<\/h3>\n

Strana potra\u017enje ima klju\u010dnu ulogu u odre\u0111ivanju bilansa ponude i potra\u017enje i, samim tim, potencijalne cene.<\/p>\n

Sa strane potra\u017enje u mehanizmu EU ETS 2 vidimo da su one emisije koje \u0107e biti pokrivene grupisane u tri \u0161iroke kategorije: drumski saobra\u0107aj, zgrade i industrijske aktivnosti isklju\u010dene iz obaveza koje va\u017ee za prvi EU ETS (budu\u0107i da su ispod praga od 20 megavata po pogonu). Obaveze na ime emisija iz sagorevanja u drumskom saobra\u0107aju i zgradama snose snabdeva\u010di koji isporu\u010duju gorivo krajnjem potro\u0161a\u010du. U aktuelnom ETS-u je druga\u010dije: on pokriva sagorevanje goriva i stoga je orijentisan na trenutak kada se osloba\u0111aju gasovi s efektom staklene ba\u0161te.<\/p>\n

Po podacima Evropske agencije za \u017eivotnu sredinu (EEA), procenjujemo da su emisije iz drumskog saobra\u0107aja 2022. u EU-27, na Islandu, u Norve\u0161koj i Lihten\u0161tajnu ukupno iznosile oko 737 miliona tona ugljen-dioksida. Posebno je velik izazov davati prognoze za ovaj sektor s obzirom na velike poreme\u0107aje koji se konstantno javljaju u industriji elektri\u010dnih vozila, a istovremeno velik uticaj imaju regulatorni, fundamentalni i faktori vezani za pona\u0161anje i navike.<\/p>\n

EU, Island, Norve\u0161ka i Lihten\u0161tajn su pro\u0161le godine u drumskom saobra\u0107aju imali emisije od 737 miliona tona CO2<\/p><\/blockquote>\n

Da\u00a0 bismo prognozirali emisije u ovom sektoru, ura\u010dunali smo o\u010dekivani rast broja lakih, srednjih i te\u0161kih vozila u EU. Za svaku kategoriju vozila smo modelirali distribuciju populacije za motore sa unutra\u0161njim sagorevanjem, hibridna i vozila sa nula emisija (ZEV) s obzirom na rastu\u0107u potra\u017enju za elektri\u010dnim vozilima i, u manjoj meri, vozila sa gorivim \u0107elijama na vodonik. Zatim ura\u010dunavamo o\u010dekivane promene u rastu broja stanovnika.<\/p>\n

Sve u svemu, na\u0161 model prognozira da \u0107e emisije u drumskom transportu najkasnije 2030. pasti oko 21 odsto na 590 miliona tona CO2 godi\u0161nje. Procenjujemo da je to prili\u010dno konzervativna prognoza.<\/p>\n

O\u010dekuje se da su emisije u sektoru zgradarstva 2022. dostigle oko 421 milion tona CO2, a predvi\u0111amo da \u0107e se ti godi\u0161nji nivoi do 2030 postepeno smanjiti za ukupno skoro 29 procenata na oko 301 milion tona CO2. Ova procena proisti\u010de iz Direktive EU o energetskim performansama zgrada, po kojoj 2050. sve postoje\u0107e zgrade u uniji treba da postanu klimatski neutralne.<\/p>\n

Subjekti u industriji za koje se o\u010dekuje da \u0107e biti pokriveni mehanizmom EU ETS 2 imali su 2022. udeo u emisijama od otprilike 182 miliona tona CO2. O\u010dekujemo da \u0107e se emisije u toj kategoriji kretati u velikoj meri sli\u010dno kao one u okviru postoje\u0107eg EU ETS-a, da \u0107e se najkasnije 2030. spustiti na 141 milion tona ugljen-dioksida odnosno nekih 23 odsto sa nivoa iz 2022. godine. U svoju prognozu emisija iz industrijske proizvodnje ura\u010dunali smo o\u010dekivanu potra\u017enju za proizvodima kao i opcije za umanjivanje emisija kao \u0161to su elektrifikacija industrijskih procesa i pove\u0107ana upotreba biomase.<\/p>\n

Kad se podvu\u010de crta, procenjujemo da je 2022. udeo emisija iz subjekata pokrivenih sistemom EU ETS 2 iznosio 1,339 milijardi tona CO2 i da \u0107e se u periodu zaklju\u010dno sa 2030. smanjiti na 1,03 milijarde tona CO2 godi\u0161nje.<\/p>\n

\n
\"EU<\/figure>\n
Vertisova prognoza emisija za ETS 2<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Bilans ponude i potra\u017enje<\/h3>\n

Budu\u0107i da \u0107e gornji limit 2027, s obzirom na izdavanje dela dozvola unapred, iznositi 130 odsto, o\u010dekujemo da \u0107e u sistemu u po\u010detku biti oko 150 miliona dozvola vi\u0161ka. Me\u0111utim, \u010dim je ukupni broj dozvola u opticaju (TNAC) manji od 210 miliona, iz rezerve za stabilnost tr\u017ei\u0161ta se povla\u010di 100 miliona dozvola. Postoje i pragovi vezani za skokove cena koji automatski dovode do osloba\u0111anja dodatnog obima: po 20, 50 i 150 miliona sertifikata.<\/p>\n

O\u010dekuje se da \u0107e ETS 2 od fundamentalno \u0161irokog postati fundamentalno tesno tr\u017ei\u0161te \u010dim se okon\u010da ubacivanje paketa dozvola unapred<\/p><\/blockquote>\n

Pretpostavljamo da \u0107e prva dva okida\u010da biti aktivirana pre 2030, a poslednji u periodu od 2030. do 2032. godine. Tre\u0107i prag se dosti\u017ee kada cene postanu tri puta ve\u0107e nego u referentnom periodu od prethodnih \u0161est meseci, \u0161to zna\u010di da je visok. Ipak, s obzirom na o\u010dekivani manjak u sistemu, o\u010dekujemo da \u0107e taj paket biti pu\u0161ten na tr\u017ei\u0161te ne vi\u0161e od par godina od po\u010detka 2030. godine.<\/p>\n

Zaklju\u010dujemo da \u0107e tr\u017ei\u0161te od fundamentalno \u0161irokog, \u010dim se okon\u010da ubacivanje paketa dozvola unapred, postati fundamentalno tesno odnosno da \u0107e efekat vi\u0161ka od ubacivanja unapred brzo biti neutralisan. To \u0107e ostaviti malo manevarskog prostora kompanijama koje se u okviru ovog sistema nisu za\u0161titile da to u\u010dine naknadno.<\/p>\n

\"bigger<\/p>\n

Iako je te\u0161ko predvideti kretanje tr\u017ei\u0161ta, mo\u017eemo da pretpostavimo da \u0107e tr\u017ei\u0161te u po\u010detku imati problema u funkcionisanju, dok se ne obezbedi dovoljno likvidnosti, pa da \u0107e se u tom trenutku verovatno uklju\u010diti finansijski igra\u010di i da bi to dovelo do pritiska odozdo na cene koji bi bio gori od onog vi\u0111enog u aktuelnom ETS-u od 2019. do 2021. godine.<\/p>\n

Obim dva ETS-a je sli\u010dan, ali dok \u0107e ukupni broj dozvozla u opticaju u prvom ETS-u i dalje iznositi nekoliko stotina miliona, ETS 2 \u0107e, po na\u0161im pretpostavkama, do 2030. skoro potpuno presu\u0161iti, a onda se ne mo\u017ee izbe\u0107i jak pritisak navi\u0161e na cene. Zaklju\u010dak ove inicijalne procene je da mo\u017eemo da o\u010dekujemo da \u0107e cene u ETS-u 2 isprva biti ni\u017ee nego u sada\u0161njem ETS-u, da bi ubrzo, pre kraja ove decenije, sko\u010dile iznad nivoa koji \u0107e biti kod njegovog starijeg brata.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za drumski saobra\u0107aj, zgrade i male industrijske proizvo\u0111a\u010de sprema se EU ETS 2. Eksperti iz firme Vertis Environmental Finance obja\u0161njavaju efekte.<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":65191,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"EU ETS 2 \u0107e verovatno biti ve\u0107e i tesnije tr\u017ei\u0161te nego aktuelni EU ETS","_seopress_titles_desc":"Za drumski saobra\u0107aj, zgrade i male industrijske proizvo\u0111a\u010de sprema se EU ETS 2. Eksperti iz firme Vertis Environmental Finance obja\u0161njavaju efekte.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"484","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"ETS 2","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[484],"tags":[3279,669,4220,3537,6998,766,2467,6226,3304],"class_list":["post-65178","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-u-fokusu","tag-dekarbonizacija","tag-elektricna-energija","tag-emisije-gasova-sa-efektom-staklene-baste","tag-eu-ets","tag-eu-ets-2","tag-klimatske-promene","tag-saobracaj","tag-sistem-trgovine-emisijama","tag-sistem-za-trgovanje-emisijama-eu","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/65178","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=65178"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/65178\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/65191"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=65178"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=65178"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=65178"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}