{"id":65099,"date":"2023-12-15T18:22:20","date_gmt":"2023-12-15T17:22:20","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=65099"},"modified":"2023-12-15T18:35:46","modified_gmt":"2023-12-15T17:35:46","slug":"kratak-vodic-za-zelene-praznike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kratak-vodic-za-zelene-praznike\/","title":{"rendered":"Kratak vodi\u010d za zelene praznike"},"content":{"rendered":"

Pribli\u017eavamo se kraju 2023. godine i, dok kitimo jelku, dekori\u0161emo prostor, kupujemo poklone i razmi\u0161ljamo o prazni\u010dnoj trpezi, bilo bi dobro da obratimo pa\u017enju na \u017eivotnu sredinu. Obele\u017eavanje praznika ima vi\u0161estruk uticaj na \u017eivotnu sredinu, uglavnom negativan.<\/h2>\n

Praznike najavljuje nezaobilazno ki\u0107enje jelke. Svake godine se u Severnoj Americi i Evropi proda skoro 100 miliona prirodnih jelki. Samo u Velikoj Britaniji proda se do osam miliona, od kojih sedam miliona zavr\u0161i na deponiji nakon praznika.<\/p>\n

Malo ljudi zna da bo\u017ei\u0107no drvo mo\u017ee da se reciklira. Ba\u010dene jelke mogu da se iskoriste u hemijskoj industriji. Borove iglice su sirovina za proizvode kao \u0161to su zasla\u0111iva\u010di i boje. Tako\u0111e, u njima se nalaze supstance koje su aktivni sastojci parfema. Stablo mo\u017ee da se iskoristi za pravljenje mal\u010da.<\/p>\n

Pred Novu godinu se u Srbiji pose\u010de 100.000 do 200.000 stabala mladih \u010detinara<\/p><\/blockquote>\n

Srbija se suo\u010dava sa druga\u010dijiom vrstom problema. Pred praznike dolazi do nelegalne se\u010de mladih \u010detinara. Nezvani\u010dne procene su da se pred Novu godinu u Srbiji pose\u010de 100.000 do 200.000 jelki.<\/p>\n

\n
\"prirodne<\/figure>\n
Foto: iStock<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Mnogi ljudi misle da \u010dine uslugu Zemlji tako \u0161to iz godine u godinu koriste plasti\u010dno bo\u017ei\u0107no drvce, ali nije ba\u0161 tako jednostavno. Materijali od kojih se prave plasti\u010dne jelke mogu sadr\u017eati otrovne supstance, poput olova.<\/p>\n

Ukoliko se odlu\u010dite za plasti\u010dno drvce, koristite ga \u0161to du\u017ei niz godina, jer imajte u vidu da \u0107e mu trebati hiljadu godina da se plastika od koje je napravljeno razgradi.<\/p>\n

Kupite jelku sa busenom<\/p><\/blockquote>\n

Najjednostavnije i za planetu najkorisnije re\u0161enje jeste kupovina jelke sa busenom<\/a>, koja se nakon praznika mo\u017ee zasaditi. Umesto da 100.000 mladih stabala zavr\u0161i u kontejneru, od njih mo\u017ee da nastane \u0161uma povr\u0161ine 50 hektara.<\/p>\n

JKP Zelenilo Beograd<\/a> i ove godine prodaje jelke sa busenom, koje je mogu\u0107e vratiti nakon praznika, a bi\u0107e zasa\u0111ene na javnim povr\u0161inama. Raspitajte se za rasadnike u svojoj blizini koji nude sli\u010dne usluge. Cene ovih jelki kre\u0107u se od 1.500 do 3.000 dinara u zavisnosti od visine.<\/p>\n

Tako\u0111e, ukoliko imate prostora, mo\u017eete uzgajati svoje drvo u ba\u0161ti ili saksiji.<\/p>\n

Unikatni ru\u010dno napravljeni ukrasi<\/h3>\n

Gde je jelka, tu su i ukrasi. Kugle, trake, zvon\u010di\u0107i, zvezde u zlatnoj, srebrnoj, crvenoj, plavoj boji. Ukoliko su vam ukrasi dosadili i planirate da kupite nove, setite se da kupujete plastiku, ma koliko \u0161ljoki\u010dasta i neodoljiva bila. Umesto toga, mo\u017eete da napravite nove i unikatne ukrase od osu\u0161enog li\u0161\u0107a, \u0161i\u0161arki, le\u0161nika, suvog vo\u0107a i drugih darova prirode, kao i od papira. Planeta \u0107e vam biti zahvalna.<\/p>\n

\n
\"praznicni<\/figure>\n
Foto: Freepik<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Neizostavan detalj, lampice. Ma koliko vam se svi\u0111ala ble\u0161tava svetla, ona tro\u0161e struju i stvaraju takozvano svetlosno zaga\u0111enje. Odli\u010dna alternativa obi\u010dnim lampicama jesu LED sijalice. One tro\u0161e do 90 odsto manje energije i traju do 25 puta du\u017ee od tradicionalnih. Jednako su sve\u010dane, a daleko su isplativije.<\/p>\n

Led lampice tro\u0161e 90 odsto manje energije<\/p><\/blockquote>\n

Izlo\u017eenost ve\u0161ta\u010dkom svetlu, poput onog od prazni\u010dnih sijalica, dovodi do smanjenog lu\u010denja hormona melatonina, \u0161to posledi\u010dno zna\u010di lo\u0161iji san. Isklju\u010dite lampice pre odlaska na spavanje i kada izlazite iz ku\u0107e.<\/p>\n

\"Vlad<\/p>\n

Kupovina poklona generi\u0161e najve\u0107u koli\u010dinu otpada<\/h3>\n

Ve\u0107ina otpada<\/a> koja se generi\u0161e u toku prazni\u010dne sezone nastaje kupovinom poklona. Pre nego \u0161to umotate svoje prazni\u010dne poklone, uzmite u obzir da se svake godine u svetu prikupi oko 11,2 milijardi tona \u010dvrstog otpada<\/a>. Sve ve\u0107i obim i slo\u017eenost otpada u savremenoj privredi ozbiljan je rizik za ekosisteme i zdravlje ljudi.<\/p>\n

Mnoge vrste papira za pakovanje te\u0161ko se recikliraju,<\/a> \u0161to dodatno pogor\u0161ava uticaj na \u017eivotnu sredinu. Obi\u010dno je tanak i pun mastila, tako da su potrebne dodatne hemikalije za ekstrakciju vlakana za recikla\u017eu. Ambala\u017eni papir sa \u0161ljokicama, kao i ukrasni detalji poput ma\u0161ni, uop\u0161te se ne mogu reciklirati.<\/p>\n

Kao alternativu, poklone mo\u017eete umotati u reciklirani papir ili materijal za vi\u0161ekratnu upotrebu, poput tekstila. Tako\u0111e, mo\u017eete ga zapakovati u kutiju ili ceger, koje \u0107e primalac poklona mo\u0107i da koristi.<\/p>\n

\n
\"poklon<\/figure>\n
Foto: Freepik<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Na nivou Srbije godi\u0161nje se baci \u010dak 726.000 tona hrane<\/h3>\n

Rasipanje hrane se dramati\u010dno pove\u0107ava tokom sezone praznika. U mnogim kulturama zajedni\u010dko ru\u010davanje je neizostavno va\u017ean ritual. Na\u017ealost, to \u010desto rezultira nepojedenom hranom, a bacanje hrane<\/a> tokom praznika predstavlja veliki problem.<\/p>\n

U Srbiji se godi\u0161nje baci 83 kilograma hrane po glavi stanovnika<\/p><\/blockquote>\n

\n

U Srbiji, prema podacima Ujedinjenih nacija, godi\u0161nje se baci 83 kilograma hrane po glavi stanovnika ili devet vi\u0161e od svetskog proseka. Prekomerne koli\u010dine pripremljene hrane, kvarenje i istek roka trajanja naj\u010de\u0161\u0107i su razlozi da ona bude ba\u010dena. Na nivou Srbije godi\u0161nje se baci \u010dak 726.000 tona hrane.<\/p>\n

Jela od mesa su sredi\u0161nji deo ve\u0107ine prazni\u010dnih obroka. Sto\u010darska industrija \u010dini oko 14,5 odsto svih emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te. Posledi\u010dno, obrok koji se vi\u0161e bazira na biljkama je ekolo\u0161ki prihvatljiviji.<\/p>\n

\n
\"porodicni<\/figure>\n
Foto: Freepik<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Da prazni\u010dna hrana ne zavr\u0161i u otpadu, pre svega mo\u017eemo bolje isplanirati koli\u010dinu koju \u0107emo spremiti. Ostatke mo\u017eete uvek odlo\u017eiti za kasnije, a ono \u0161to nije jestivo mo\u017ee biti kompostirano.<\/p>\n

Da vi\u0161ak hrane zavr\u0161i na tanjiru, a ne na smetli\u0161tu, u Srbiji ve\u0107 tri godine nastoji udru\u017eenje Obrok za porodicu<\/a>. Tu su i druge organizacije, me\u0111u kojiima i Banka hrane<\/a>, koja ima niz inicijativa za donaciju hrane, i Solidarna kuhinja<\/a>.<\/p>\n<\/div>\n

Do\u010dek Nove godine bez vatrometa<\/h3>\n

Vatromet<\/a> proizvodi niz hemijskih reakcija, kako bi se postigla \u017eeljena veli\u010dina, boja ili zvuk. Tipi\u010dan vatromet sadr\u017ei barut, me\u0161avinu sumpora, drvenog uglja, kalijum-nitrata i boje. Najzna\u010dajniji zaga\u0111iva\u010d kojeg ispu\u0161ta pirotehnika su PM \u010destice. Pored \u010destica PM2,5 i PM10 vatromet osloba\u0111a i ultrasitne \u010destice (UFP), one koje su manje od 0,3 mikrona u pre\u010dniku.<\/p>\n

Zbog upotrebe pirotehnike od sr\u010danog udara ugine preko 5.000 pasa svake godine<\/p><\/blockquote>\n

Vatromet uti\u010de\u00a0negativno na respiratorne i kardiovaskularne probleme<\/a> kod ljudi. Buka koju stvara pirotehnika posebno uznemirava decu sa te\u0161ko\u0107ama u razvoju i \u017eivotinje. Prema podacima MUP-a, zbog upotrebe pirotehnike od sr\u010danog udara ugine preko 5.000 pasa svake godine.<\/p>\n

\n
\"vatromet<\/figure>\n
Foto: Freepik<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Organizacija Animal Rescue Serbia (ARS) poslala je pisma svim gradona\u010delnicima i predsednicima op\u0161tina u Srbiji, ukazuju\u0107i na problem. Tako\u0111e, gra\u0111ani su pozvani da potpi\u0161u peticiju za zabranu bu\u010dne pirotehnike\u00a0Petarda je zlo.<\/a><\/p>\n

Dobra vest je da su tri najve\u0107a grada u Srbiji odustala od vatrometa u novogodi\u0161njoj no\u0107i. Beograd je odustao od \u0161arenog spektakla, iznad Novog Sada \u0107e zasija\u0107e laseri i specijalni efekti, a Ni\u0161lije su se tako\u0111e odrekle vatrometa. Novac za vatromet bi\u0107e preusmeren u humanitarne svrhe, tvrde gradona\u010delnici.<\/p>\n

Pozitivni primeri zabrane bu\u010dne pirotehnike mogu se videti i u svetu \u2013 Slova\u010dka, Holandija, Nema\u010dka, \u0160vajcarska, Velika Britanija \u2013 ali i u zemljama okru\u017eenja, poput Hrvatske.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Obele\u017eavanje praznika ima vi\u0161estruk uticaj na \u017eivotnu sredinu, koji je na\u017ealost uglavnom negativan<\/p>\n","protected":false},"author":34,"featured_media":65142,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Kratak vodi\u010d za zelene praznike","_seopress_titles_desc":"Obele\u017eavanje praznika ima vi\u0161estruk uticaj na \u017eivotnu sredinu, koji je na\u017ealost uglavnom negativan","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"4","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"praznike","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[5,4],"tags":[3484,6540,6980,1689,4995,6713,1757,5285,825,5936,6675],"class_list":["post-65099","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-otpad","category-zivotna-sredina-i-klima","tag-ambalazni-otpad","tag-bacanje-hrane","tag-drvece","tag-gasovi-sa-efektom-staklene-baste","tag-plastika","tag-pm-cestice","tag-pm10","tag-pm2-5","tag-reciklaza","tag-seca-drveca","tag-vatromet","country-srbija","country-svet"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/65099","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/34"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=65099"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/65099\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/65142"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=65099"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=65099"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=65099"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}