Panelisti su ocenili da su zakoni i strategije Srbije u oblasti klimatskih promena uglavnom zastareli i neuskla\u0111eni s evropskim ciljevima i standardima, a da Program prilago\u0111avanja na izmenjene klimatske uslove jo\u0161 nije usvojen, pi\u0161e u saopstenju sa doga\u0111aja.<\/p>\n
Vladimir \u0110ur\u0111evi\u0107, profesor na Fizi\u010dkom fakultetu u Beogradu, rekao je da su procene da su klimatske promene ko\u0161tale Srbiju sedam milijardi evra od 2000. godine minimalne i da se zasnivaju najvi\u0161e na \u0161teti koju su izazvali ekstremni vremenski doga\u0111aji.<\/p>\n
To pokazuju i podaci da je godi\u0161nji rast BDP-a 2012. i 2014, kada su Srbiju pogodile najve\u0107e su\u0161e i poplave, bio manji od vi\u0161egodi\u0161njeg proseka, rekao je \u0110ur\u0111evi\u0107, istakav\u0161i da je to direktan poziv da treba da se prilago\u0111avamo klimatskim promenama.<\/p>\n
\u201eDostizanje klimatske neutralnosti je neizbe\u017eno, samo je pitanje da li \u0107e se desiti na vreme\u201c, rekao je \u0110ur\u0111evi\u0107 i ocenio da Srbija stalno propu\u0161ta \u0161anse i da joj nedostaju sinhronizovana akcija i jasno vidljivi dugoro\u010dni ciljevi.<\/p>\n
Mirjana Jovanovi\u0107, programska menad\u017eerka u Beogradskoj otvorenoj \u0161koli u oblasti Energija, klima, i \u017eivotna sredina, izjavila je da je problem s klimatskom politikom taj \u0161to se Srbija stalno nalazi u izbornim ciklusima i nijedan politi\u010dar ne\u0107e s bira\u010dima da razgovara o 2050. godini.<\/p>\n
\u201eZa klimatsku politiku je potrebna vizija i da se nje dr\u017eimo. Problem je \u0161to je ta vizija jako daleko, a mi \u017eivimo od izbora do izbora\u201c, rekla je Jovanovi\u0107.<\/p>\n
Jovanovi\u0107: \u010cekaju nas periodi intenzivnih padavina i poplava i dugih su\u0161a<\/p><\/blockquote>\n
\u201eMi smo ranjivi na klimatske promene. \u010cekaju nas periodi intenzivnih padavina i poplava i dugih su\u0161a. Mi smo poljoprivredna zemlja, a ne brinemo o navodnjavanju, o sortama koje mogu da podnesu klimatske promene, ne prilago\u0111avamo gra\u0111evinu, odbranu od poplava koje nanose ogromne \u0161tete. Prilago\u0111avanje na klimatske promene je pitanje opstanka za nas, a na\u0161a politika se svodi na to \u2019valjda ne\u0107e\u2019\u201c, rekla je Jovanovi\u0107.<\/p>\n
Ona je istakla da u nacrtu Integrisanog nacionalnog klimatskog i energetskog plana<\/a> (INKEP) Srbije, kroz koji se sprovodi energetska i klimatska politika, nema cilja ugljeni\u010dne neutralnosti 2050. niti jasnih mera u pogledu dekarbonizacije, pre svega energetskog sektora koji \u010dini vi\u0161e od 80 odsto emisija, kao ni konkretnih mera naplate poreza na emisije gasova s efektom staklene ba\u0161te.<\/p>\n
Prema njenom mi\u0161ljenju, taj dokument u sada\u0161njem obliku te\u0161ko da mo\u017ee da ispuni svoju svrhu, a to je da pripremi na\u0161e dru\u0161tvo za put ka klimatskoj neutralnosti.<\/p>\n
Podsetiv\u0161i da je u junu usvojena Strategija niskougljeni\u010dnog razvoja, Jovanovi\u0107 je ocenila da je ona zastarela, jer je bez ve\u0107ih promena usvojen nacrt tog dokumenta zavr\u0161en pre pandemije, rata u Ukrajini, energetske krize, pre rasta razvoja tehnologija obnovljivih izvora energije.<\/p>\n
Srbija nije spremna za CBAM<\/h3>\n
Jovanovi\u0107 je ukazala i da \u0107e za srpsku privredu, koja je izvozno orijentisana ka EU, veliki teret biti Mehanizam regulisanja prekograni\u010dnih emisija ugljenika (CBAM) za koji Srbija nije spremna.<\/p>\n
CBAM<\/a>, koji je po\u010deo da se primenjuje 1. oktobra, obavezuje srpske kompanije u odre\u0111enim sektorima koje izvoze u EU da prijavljuju emisije ugljen-dioksida koji se osloba\u0111a u toku njihovih proizvodnih procesa, a od 2026. po\u010de\u0107e naplata poreza na emisije.<\/p>\n
Jovanovi\u0107 je rekla da Srbija, apsolutno posmatrano, nije veliki emiter, ali ako se gleda relativno po glavi stanovnika i te kako je veliki emiter, jer u proseku 2,5 do tri puta tro\u0161imo vi\u0161e energije za jedinicu BDP nego prose\u010dna zemlja EU, \u0161to zna\u010di da emitujemo 2,5 do tri puta vi\u0161e ugljen-dioksida, a to zna\u010di da \u0107e to 2,5 do tri puta vi\u0161e da nas ko\u0161ta.<\/p>\n
Ona je podsetila da je rebalansom bud\u017eeta za 2023. ulaganje u za\u0161titu \u017eivotne sredine smanjeno za \u010detiri milijarde dinara, a da je bud\u017eetom za 2024. za tu oblast namenjeno manje nego za projekat EXPO2027.<\/p>\n
Perovi\u0107: Evropski zeleni dogovor predstavlja prelomnu ta\u010dku<\/p><\/blockquote>\n
Slobodan Perovi\u0107, konsultant u oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine i OIE, ocenio je da Evropski zeleni dogovor predstavlja prelomnu ta\u010dku, ali da ne bi bilo prvi put da Srbija propusti taj voz.<\/p>\n
Perovi\u0107 je podsetio da je Zakon o klimatskim promenama bio spreman jo\u0161 2018. a da je donet tek 2021, dok se jo\u0161 \u010deka na dono\u0161enje \u0161est podzakonskih akata bez kojih nije mogu\u0107e njegovo potpuno sprovo\u0111enje.<\/p>\n
On je rekao da \u0107e na Konferenciju UN o klimatskim promenama COP28<\/a> u Dubaiju oti\u0107i delegacija dva ministarstva i najvi\u0161i predstavnici Srbije, \u0161to je signal da dr\u017eava \u201emisli ovog puta ozbiljno da se time bavi, bar na deklarativnom nivou\u201c.<\/p>\n