U Evropskom parlamentu je sa 376 glasova za, 139 protiv i 116 uzdr\u017eanih pro\u0161ao predlog pregovara\u010dkog stava o zakonskom re\u0161enju koje treba da omogu\u0107i ja\u010danje industrije u domenu tehnologija potrebnih za dekarbonizaciju. Paket za industriju sa neto nula emisija gasova s efektom staklene ba\u0161te, NZIA, predvi\u0111en je kao odgovor na Zakon o smanjivanju inflacije<\/a> Sjedinjenih Dr\u017eava. Njime su pro\u0161le godine uvedeni ogromni programi subvencija.<\/p>\n Izvr\u0161ni direktor Me\u0111unarodne agencije za energetiku Fatih Birol nedavno je upozorio da klimatske promene \u2013 u pogledu svojih uzroka i posledica \u2013 ne mare za geopoliti\u010dko rivalstvo.<\/a> Ipak, SAD i EU se utrkuju u privla\u010denju investicija i zauzimanja vode\u0107e pozicije u razvoju novih tehnologija za svetsko tr\u017ei\u0161te. Klju\u010dni pojam je reindustrijalizacija,<\/a> budu\u0107i da je Evropa u ovom sektoru uglavnom oslonjena na uvoz opreme.<\/p>\n U predlogu za NZIA je cilj da Evropa najkasnije 2030. proizvodi bar 40 odsto opreme i materijala potrebnih za tehnologije bez neto emisija, \u0161to bi bilo odre\u0111eno nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NEKP-ovima), kao i da podigne udeo u globalnoj tr\u017ei\u0161noj vrednosti na 25 odsto. Zakon je tako\u0111e namenjen prevazila\u017eenju izazova u omasovljavanju kapaciteta proizvodnje u ovom sektoru.<\/p>\n \u010clanice i \u010dlanovi Evropskog parlamenta su amandmanima pro\u0161irili obuhvat nacrta legislative na celokupan lanac snabdevanja. Uklju\u010duje komponente, materijale i ma\u0161ineriju za proizvodnju opreme za industriju koja ne ispu\u0161ta ugljen-dioksid i sli\u010dne gasove ili na drugi na\u010din poni\u0161tava njihov u\u010dinak. Predlo\u017eili su \u0161iri, sveobuhvatniji spisak tehnologija i naveli da \u0107e on povremeno trebati da se a\u017eurira.<\/p>\n Konkretno, zakonodavno telo EU je prihvatilo nuklearnu fisiju i fuziju, odr\u017eiva goriva za letelice (SAF) i tehnologije specijalno namenjene za pojedina\u010dne grane industrijske proizvodnje.<\/p>\n Predlog deli projekte na one za proizvodnju opreme i na strate\u0161ke. Sastavljen je tako i da pojednostavi postupak izdavanja dozvola. Za obi\u010dne projekte, rok bi iznosio devet do 12 meseci, a za strate\u0161ke \u0161est do devet. Evroparlamentarci tra\u017ee pokretanje takozvanih inicijativa za industrijske doline sa emisijama na neto nuli.<\/p>\n Zakonodavno telo EU predla\u017ee da se skrati postupak izdavanja dozvola za proizvodnju opreme za industrijsku proizvodnju bez neto emisija<\/p><\/blockquote>\n Zakonodavci su se izjasnili da transformacija treba da se finansira prihodima iz Sistema za trgovanje emisijama (EU ETS), a za ve\u0107inu strate\u0161kih projekata preko Platforme za strate\u0161ke tehnologije za Evropu (STEP), prelaznog re\u0161enja na putu ka osnivanju fonda za evropsku suverenost.<\/p>\n „Usvajaju\u0107i ovaj predlog, \u010dlanovi Evropskog parlamenta pokazuju da su ozbiljni u nameri da unaprede industrijsku proizvodnju u Evropi. Bez ovih koraka za smanjenje administrativnog optere\u0107enja, ubrzavanja postupaka i ja\u010danja javnih ulaganja u na\u0161u industriju i inovacije, Evropa bi se suo\u010dila sa dekarbonizacijom kroz deindustrijalizaciju. Ovaj predlog pokazuje da to mo\u017eemo spre\u010diti“, izjavio je glavni predlaga\u010d Kristijan Ehler.<\/p>\n Na spisku tehnologija su proizvodnja energije iz obnovljivih izvora (vetar, solar), nuklearna energija uklju\u010duju\u0107i fuziju i male modularne reaktore (SMR-ove),<\/a> skladi\u0161tenje energije, zatim hvatanje, ubrizgavanje, skladi\u0161tenje i upotreba ugljen-dioksida \u2013 CCS i CCUS<\/a> \u2013 kao i metana (CH4) i azotnog oksida (N2O), elektri\u010dno punjenje sredstava prevoza, vodonik,<\/a> odr\u017eiva alternativna goriva,<\/a> biometan, toplotne pumpe,<\/a> energetska efikasnost, distribucija toplotne energije i tehnologije za elektri\u010dnu mre\u017eu,<\/a> visokoefikasni industrijski procesi i elektrifikacija energetike i industrijskih grana s velikim intenzitetom emisija ugljenika, proizvodnja biomaterijala, i recikliranje.<\/p>\n Lista je duga\u010dka, ali je mogu\u0107e da \u0107e tokom pregovora sa Savetom EU i Evropskom komisijom biti skra\u0107ena<\/p><\/blockquote>\n Evropska komisija je prvo<\/a> predlo\u017eila spisak strate\u0161kih tehnologija i jo\u0161 jedan, uklju\u010duju\u0107i nuklearnu energiju, koji bi bio od sekundarnog zna\u010daja, podsetio je Euractiv.<\/a> Ta medijska ku\u0107a izve\u0161tava da je i dalje mogu\u0107e da \u0107e biti promena tokom pregovora. Naime, grupa dr\u017eava \u010dlanica na \u010delu sa Nema\u010dkom \u0107e verovatno nastaviti da se suprotstavlja podr\u0161ci nuklearnim elektranama.<\/a><\/p>\n Osim toga, neke organizacije za za\u0161titu \u017eivotne sredine smatraju da ne treba tro\u0161iti javna sredstva za projekte za CCS i CCUS. Evropski parlament je za taj deo predlo\u017eio da ciljani godi\u0161nji kapacitet za kapacitet skladi\u0161tenja bude postavljen na 50 miliona tona.<\/p>\n Glavni zakonodavci se nadaju da \u0107e do januara uspeti da postignu sporazum, budu\u0107i da su evropski izbori zakazani za jun.<\/p>\nIndustrijske doline bez neto emisija<\/h3>\n
Sporovi vezani za nuklearnu energiju, prikupljanje i skladi\u0161tenje ugljenika nisu utihnuli<\/h3>\n