{"id":64482,"date":"2023-11-23T17:22:22","date_gmt":"2023-11-23T16:22:22","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=64482"},"modified":"2023-11-29T12:09:48","modified_gmt":"2023-11-29T11:09:48","slug":"analiza-politika-eu-za-dekarbonizaciju-zapadnog-balkana-ako-se-nesto-ne-promeni-nastavice-se-haoticna-dekarbonizacija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/analiza-politika-eu-za-dekarbonizaciju-zapadnog-balkana-ako-se-nesto-ne-promeni-nastavice-se-haoticna-dekarbonizacija\/","title":{"rendered":"Analiza politika EU za dekarbonizaciju Zapadnog Balkana: Ako se ne\u0161to ne promeni nastavi\u0107e se haoti\u010dna dekarbonizacija"},"content":{"rendered":"

Energetski stru\u010dnjaci u regionu Zapadnog Balkana jedinstveni su u oceni da postoje\u0107e politike Evropske Unije za realizaciju energetske tranzicije i ostvarenje ciljeva Energetske zajednice za dekarbonizaciju do 2030. i 2050. godine ne\u0107e dati o\u010dekivane rezultate i osigurati da te promene budu odr\u017eive. Ako se te politike ne promene, stru\u010dnjaci smatraju da \u0107e se desiti upravo suprotno, i nastavi\u0107e se trend haoti\u010dne dekarbonizacije u kojoj vlade u regionu samo formalno podr\u017eavaju politike dekarbonizacije. To je zaklju\u010dak analize pod nazivom Haoti\u010dna i la\u017ena dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu<\/em><\/a>. Analiza je rezultat istra\u017eivanja u kojem je u\u010destvovalo vi\u0161e od 100 stru\u010dnjaka iz Albanije, Bosne i Hercegovine (BiH), Crne Gore, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije.<\/h2>\n

Cilj istra\u017eivanja bio je da se proceni kako stru\u010dnjaci vide efektivnost aktuelnih energetskih i klimatskih politika Evropske Unije na Zapadnom Balkanu i da se identifikuju izazovi i uska grla u dekarbonizaciji elektroenergetskog sektora.<\/p>\n

Istra\u017eivanje je koordinirao Centar za odr\u017eivu energetsku tranziciju – RESET<\/a> iz Sarajeva, u okviru realizacije projekta „REPower Western Balkans“, koji je finansijski podr\u017eala Evropska klimatska fondacija.<\/p>\n

Autori analize politika Haoti\u010dna i la\u017ena dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu<\/em> su Mirza Ku\u0161ljugi\u0107<\/a>, profesor Fakulteta elektrotehnike Univerziteta u Tuzli i predsednik RESET-a, Damir Miljevi\u0107<\/a>, konsultant u oblasti energetske tranzicije i \u010dlan RESET-a, i Nikola Rajakovi\u0107<\/a>, profesor Elektrotehni\u010dkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik srpskog Saveza energeti\u010dara.<\/p>\n

Novi dogovor je preduslov za promene<\/h3>\n

Energetski stru\u010dnjaci konstatuju da ostvarenje vizije evropske klimatske neutralnosti do 2050. godine nije mogu\u0107e bez sprovo\u0111enja zelene tranzicije svuda na kontinentu, uklju\u010duju\u0107i i Zapadni Balkan. Ali, s obzirom da je ovaj region ekonomski najnerazvijeniji region u Evropi, neophodno je da EU pru\u017ei tehni\u010dku i finansijsku pomo\u0107 za dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora.<\/p>\n

Neophodan je plan REPowerWB – REPower Western Balkans<\/p><\/blockquote>\n

Regionalni eksperti za energetiku, kao najbolji poznavaoci prilika u regionu, definisali su preporuke kako da se izmene i pobolj\u0161aju energetske i klimatske politike EU za region Zapadnog Balkana, ali su pre svega naglasili da je dijalog preduslov za promene.<\/span><\/p>\n

„Glavna preporuka istra\u017eivanja je prijedlog za pokretanje dijaloga izme\u0111u predstavnika EU i glavnih lokalnih aktera – vlada, stru\u010dne zajednice, predstavnika regiona uglja, lokalnih zajednica i nevladinih organizacija – kako bi se definisala sveobuhvatna i izvodljiva dugoro\u010dna strategija i plan energetske tranzicije elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana, u okviru \u0161ireg procesa stabilizacije i pridru\u017eivanja EU. Stru\u010dnjaci predla\u017eu naziv takvog plana \u2013 REPowerWB (REPower Western Balkans)“, ka\u017ee Mirza Ku\u0161ljugi\u0107 za Balkan Green Energy News.<\/p>\n

Pet razloga za\u0161to stvari ne idu kako bi trebalo<\/h3>\n

\"haoticna<\/p>\n

Eksperti smatraju da postoji pet glavnih razloga za\u0161to stvari ne idu kako bi trebalo: ugovor o Energetskoj zajednici, prekograni\u010dna taksa na CO2 (eng. carbon border adjustement mechanism – CBAM)<\/a>, energetska politika regionalnih vlada, politika EU i finansijska pomo\u0107.<\/p>\n

1. Ugovor o osnivanju Energetske zajednice ne odgovara trenutku<\/em><\/strong><\/p>\n

Za Ugovor o osnivanju Energetske zajednice (EnZ) ka\u017eu da je bio „najsjajniji trenutak u novijoj istoriji regionalnog energetskog sektora“, ali sada ne odgovara slo\u017eenosti tematike tranzicije.<\/p>\n

Netransparentan, nedemokratski i neinkluzivni mehanizam uspostavljen ovim me\u0111unarodnim Ugovorom ne pru\u017ea \u0161iroku javnu podr\u0161ku energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu, \u0161to je neophodan preduslov za odr\u017eivost i ubrzanje ovog procesa, navodi se u Analizi.<\/p>\n

Kao primer se navodi da koncentracija ovla\u0161\u0107enja za dono\u0161enje odluka u okviru Ministarskog ve\u0107a nikada nije imala za cilj da naru\u0161i ustavna ovla\u0161\u0107enja nacionalnih parlamenata i vlada. Me\u0111utim, u praksi su, kako se dodaje, mnoge odluke Saveta donete i pre nego \u0161to je pokrenut proces konsultacija unutar ugovornih strana.<\/p>\n

Na taj na\u010din se, kako isti\u010du, umno\u017eavaju aspekti diskriminacije i nedemokratske prakse odlu\u010divanja prema gra\u0111anima \u010dlanica EnZ, budu\u0107i da su nacionalni parlamenti isklju\u010deni iz postupka dono\u0161enja odluka.<\/p>\n

„Ovaj aspekt postaje posebno va\u017ean kada se o\u010dekuje da gra\u0111ani i firme snose najve\u0107i dio tereta odnosno tro\u0161kova i dru\u0161tveno-ekonomskih promjena usled ubrzane energetske tranzicije\u201d, isti\u010de Damir Miljevi\u0107, jedan od autora Analize.<\/p>\n

2. Prekograni\u010dna taksa na CO2 ne\u0107e doneti o\u010dekivane rezultate<\/em><\/strong><\/p>\n

U EU vlada mi\u0161ljenje da \u0107e prekograni\u010dna taksa na CO2 (CBAM), koju su uveli, podsta\u0107i i ubrzati dekarbonizaciju na Zapadnom Balkanu, ali u Analizi se navodi da ova mera ne\u0107e ozbiljno ubrzati dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana, niti \u0107e podsta\u0107i uvo\u0111enje sistema pla\u0107anja za emisije CO2.<\/p>\n

Naime, sve zemlje Zapadnog Balkana mogu direktno da izvoze energiju u EU iz obnovljivih izvora, uglavnom iz hidroelektrana, \u010dime izbegavaju primenu CBAM-a, i da nastave snabdevanje lokalnih tr\u017ei\u0161ta iz termoelektrana na bazi fosilnih goriva. Time se, kako se isti\u010de, pove\u0107ava zavisnost doma\u0107e potro\u0161nje Zapadnog Balkana od fosilnih goriva i usporava energetska tranzicija.<\/p>\n

Primena CBAM-a ne\u0107e podsta\u0107i dekarbonizaciju<\/p><\/blockquote>\n

Autori kritikuju predlog EU i Sekretarijata Energetske Zajednice prema kojem se o\u010dekuje se da \u0107e zemlje Zapadnog Balkana u kratkom roku uvesti mehanizme pla\u0107anja za emisije CO2, koji bi bio potpuno kompatibilan sa Sistemom za trgovanje emisijama EU (eng. Emissions Trading System – EU ETS) do 2030. bez mogu\u0107nosti besplatne alokacija prava na emisije u du\u017eem periodu, \u0161to je, ina\u010de, bila praksa u EU, i bez finansijske podr\u0161ke za ubla\u017eavanje socijalnih posledica tranzicije.<\/p>\n

„U situaciji kada gotovo sve elektroprivrede u regionu posluju sa veoma niskom profitnom mar\u017eom ili finansijskim gubicima, teret pla\u0107anja emisija CO2 bi se kroz pove\u0107ane cene elektri\u010dne energije prenosio na krajnje potro\u0161a\u010de, gra\u0111ane i privredu, \u0161to je scenario koji kreatori politika u ovako krhkim sredinama ne bi podr\u017eali“, upozorava Mirza Ku\u0161ljugi\u0107.<\/p>\n

3. Energetska politika vlada u regionu je pogre\u0161na<\/strong><\/em><\/p>\n

Isti ti kreatori politika, oli\u010deni u vladama, sprovode pogre\u0161nu energetsku politiku jer smatraju da \u0107e dr\u017eavne elektroprivrede biti glavni stubovi energetske tranzicije i da \u0107e voditi razvoj sektora obnovljive energije.<\/p>\n

Me\u0111utim, ove kompanije, kako se navodi, nemaju potrebne finansijske i stru\u010dne kapacitete za takav zadatak s obzirom da prvo moraju da pro\u0111u restrukturiranje i vlastitu tranziciju.<\/p>\n

Energetska politika vlada prvenstveno je fokusirana na polo\u017eaj ovih kompanija na budu\u0107em dekarbonizovanom tr\u017ei\u0161tu elektri\u010dne energije, dok su drugi aspekti, akteri i mogu\u0107nosti za odr\u017eivu energetsku tranziciju uglavnom zanemareni. To je i glavni uzrok spore liberalizacije i dekarbonizacije elektroenergetskog sektora, koji se odlikuje otporom promenama u elektroprivredama, jer im nedostaje vizija i kompetencije uprava da vode energetsku tranziciju.<\/p>\n

Vlade razmi\u0161ljaju samo o elektroprivredama, a zaboravljaju gra\u0111ane, doma\u0107u privredu, investitore<\/p><\/blockquote>\n

Na drugoj strani, razvoj projekata za obnovljivu energiju pokre\u0107u mnogi privatni investitori, ali prili\u010dno je neizvesno kako \u0107e biti realizovani, dok je u\u010de\u0161\u0107e lokalnih aktera – gra\u0111ana, lokalnih zajednica i preduze\u0107a ili gra\u0111anska energija potcenjeno od strane vlada. Na sve to, kasne investicije u prenosne i distributivne mre\u017ee.<\/p>\n

„Posljedica ovog haoti\u010dnog procesa energetske tranzicije, uglavnom izazvanog inercijom vlada i otporom sprovo\u0111enju reformi, jeste da je dekarbonizacija prvenstveno tr\u017ei\u0161no vo\u0111ena, uz izuzetan pritisak privatnih investitora da „zauzmu“ raspolo\u017eive kapacitete mre\u017ea, \u0161to prijeti da potkopa razvoj gra\u0111anske energije, obeshrabri aktivnosti ozbiljnih investitora i stvori jak front i otpor javnog mijenja tranziciji“, zaklju\u010duje Damir Miljevi\u0107.<\/p>\n

Osim toga, dodaje, postoji opasnost i da do\u0111e do neokolonijalizacije u energetskom sektoru, \u0161to mislim da nikome normalnom nije u interesu.<\/p>\n

4. Politika EU je pogre\u0161na<\/em><\/strong><\/p>\n

Pogre\u0161nu politiku vodi i EU, smatraju eksperti. Naime, dok u svom dvori\u0161tu insistira na pravednoj tranziciji i obezbe\u0111uje tehni\u010dku i finansijsku pomo\u0107 regionima uglja, EU u regionu insistira na sprovo\u0111enju iste tranzicije, iako osnovni preduslovi za ovaj proces nisu stvoreni.<\/p>\n

Regioni uglja u zemljama Zapadnog Balkana nisu ravnopravno i adekvatno zastupljeni u planiranju programa pravedne tranzicije, pa se, kako isti\u010du, trenutno uglavnom tretiraju kao objekti, a ne subjekti pravedne tranzicije.<\/p>\n

Zbog svega toga, ne iznena\u0111uje ih to \u0161to su lokalne zajednice u regionima zavisnim od uglja trenutno glavni protivnici energetske tranzicije.<\/p>\n

5. Finansijska podr\u0161ka EU je neophodna<\/strong><\/em><\/p>\n

Regionima uglja je potrebna pomo\u0107 jer, kako se navodi u Analizi, sprovo\u0111enje odr\u017eive dekarbonizacije elektroenergetskog sektora nije mogu\u0107e ukoliko nisu dostupna povoljno sredstva javnog finansiranja za gra\u0111ansku energiju, ubla\u017eavanje energetskog siroma\u0161tva i socioekonomsko restrukturiranje regiona zavisnih od uglja.<\/p>\n

„Ne\u0107e biti mogu\u0107e sprovesti odr\u017eivu energetsku tranziciju u zemljama Zapadnog Balkana – ekonomski najsiroma\u0161nijem evropskom regionu, bez zna\u010dajne finansijske podr\u0161ke EU i drugih razvijenih zemalja, na \u0161to su se obavezali u okviru Pari\u0161kog klimatskog sporazuma“, isti\u010de Mirza Ku\u0161ljugi\u0107.<\/p>\n

Nema odr\u017eive i pravedne tranzicije bez finansijske podr\u0161ke EU i drugih zemalja<\/p><\/blockquote>\n

Ekspert iz Bosne i Hercegovine tako\u0111e priznaje da je EU pripremila devet milijardi evra u Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan<\/a> za podr\u0161ku dugoro\u010dnom oporavku ekonomija regiona, zelenoj i digitalnoj transformaciji, ali ukazuje nije jasno nazna\u010dena raspodela sredstava za zelenu tranziciju, a kriteriji za odabir predlo\u017eenih projekata su problemati\u010dni.<\/p>\n

Zbog toga se, kako dodaje, finansira i infrastruktura za fosilna goriva, dok su sredstva za obnovljivu energiju preba\u010dena dr\u017eavnim elektroprivredama.<\/p>\n

Kako do svetla u tunelu?<\/h3>\n

\"haoticna<\/p>\n

Autori Analize institucijama EU predla\u017eu osam preporuka kako bi se otklonili nedostaci pristupa EU za dekarbonizaciju energetike Zapadnog Balkana, razotkrili mitovi o razvoju obnovljivih izvora energije u regionu i ostvarila odr\u017eiva, pravedna, demokratski i lokalno vo\u0111ena energetska tranzicija:<\/p>\n

    \n
  1. Redovno ocenjivanje rada i rezultata Energetske zajednice u Evropskom parlamentu i parlamentima u regionu Zapadnog Balkana;<\/li>\n
  2. Izmena Ugovora o osnivanju Energetske zajednice kako bi se nacionalni parlamenti \u010dlanica uklju\u010dili u dono\u0161enje odluka;<\/li>\n
  3. Olak\u0161ati uklju\u010divanje nevladinih organizacija i predstavnika stru\u010dne zajednice u kreiranje, implementaciju, pra\u0107enje i evaluaciju politika energetske tranzicije;<\/li>\n
  4. Pove\u0107an i dugoro\u010dan program tehni\u010dke i finansijske pomo\u0107i decentralizovanoj energetskoj tranziciji (razvoj gra\u0111anske energije);<\/li>\n
  5. Podr\u0161ku unapre\u0111enju profesionalnih kapaciteta u zemljama Zapadnog Balkana radi pove\u0107anja sposobnosti za usvajanje novih tehnologija i poslovnih modela;<\/li>\n
  6. Priprema plana za integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU ETS i prestanak promovisanja regionalnog ETS sistema, uz besplatne alokacije CO2 sertifikata prilikom ulaska u EU ETS;<\/li>\n
  7. Dugoro\u010dna tehni\u010dka i finansijska potporu programima za ubla\u017eavanje energetskog siroma\u0161tva, koji \u0107e doneti odr\u017eiva umesto palijativnih re\u0161enja;<\/li>\n
  8. Osnivanje namenskog EU fonda za sufinansiranje tehni\u010dke pomo\u0107i i projekata socioekonomskog restrukturiranja u regionima uglja u tranziciji, sli\u010dno fondu za pravednu tranziciju u EU.<\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Analiza Haoti\u010dna i la\u017ena dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu je rezultat istra\u017eivanja u kojem je u\u010destvovalo vi\u0161e od 100 stru\u010dnjaka iz regiona<\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":64514,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Analiza politika EU za dekarbonizaciju Zapadnog Balkana: Ako se ne\u0161to ne promeni nastavi\u0107e se haoti\u010dna dekarbonizacija","_seopress_titles_desc":"Analiza Haoti\u010dna i la\u017ena dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu je rezultat istra\u017eivanja u kojem je u\u010destvovalo vi\u0161e od 100 stru\u010dnjaka iz regiona","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"504","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"Zapadni Balkan dekarbonizacija","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,5909,1],"tags":[6153,5826,3279,1854,648,1466,777,6477,5546,5225,5505,5442,5908,5940],"class_list":["post-64482","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-klimatske-promene","category-obnovljivi-izvori-energije","tag-cbam","tag-damir-miljevic","tag-dekarbonizacija","tag-energetska-tranzicija","tag-energetska-zajednica","tag-evropska-klimatska-fondacija","tag-evropska-unija","tag-gradjanska-energija","tag-klimatska-neutralnost","tag-mirza-kusljugic","tag-nikola-rajakovic","tag-pravedna-tranzicija","tag-prekogranicna-taksa-na-co2","tag-reset","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/64482","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=64482"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/64482\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/64514"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=64482"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=64482"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=64482"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}