Istra\u017eiva\u010di sa Tehnolo\u0161kog instituta Karlsrue (KIT) u Nema\u010dkoj i njihovi partneri istra\u017eili su koliki je potencijal za samodovoljno snabdevanje elektri\u010dnom energijom u Evropi. Studija pod nazivom „Dva miliona evropskih porodi\u010dnih ku\u0107a moglo bi da napusti mre\u017eu do 2050. godine“, objavljena je u \u010dasopisu Joule.<\/a><\/p>\n Rezultati njihovog istra\u017eivanja pokazuju da bi 53 odsto od ukupno 41 miliona porodi\u010dnih ku\u0107a u Evropi ve\u0107 sada moglo da postane energetski nezavisno.<\/p>\n O\u010dekuje se da \u0107e taj broj porasti na 75 odsto do 2050. godine, \u0161to je 30 miliona domova. Tako\u0111e, do 2050. dva miliona domova bi moglo da napusti energetsku mre\u017eu ukoliko bi njihovi vlasnici ulo\u017eili dodatana sredstva.<\/p>\n Ulaganje u lokalne sisteme snabdevanja energijom mo\u017ee da smanji zavisnost od visokih cena elektri\u010dne energije<\/p><\/blockquote>\n Cene struje u Evropi rastu iz godine u godinu, a nakon ruskog napada na Ukrajinu, dostigle su rekordne nivoe. Ulaganjem u lokalne energetske siteme, koji uklju\u010duju solarne elektrane i baterije za skladi\u0161tenje energije, veliki deo sopstvene potro\u0161nje elektri\u010dne energije mo\u017ee da se pokrije na taj na\u010din i samim tim da se smanji zavisnost od viskih cena elektri\u010dne energije, rekao je glavni autor studije Maks Klajnbram.<\/p>\n Ipak, istra\u017eiva\u010di savetuju ostanak na mre\u017ei. Bolji pristup po njihovom mi\u0161ljenju jeste da doma\u0107instva ostanu povezana s mre\u017eom i doprinose vi\u0161kovima energije, tokom perioda hiperprodukcije odnosno kada vi\u0161e proizvode nego \u0161to tro\u0161e.<\/p>\n „Na\u0161i nalazi otkrivaju da \u010dak ni 2050. godine izlazak iz mre\u017ee mo\u017eda ne\u0107e biti najisplativiji izbor. Umesto toga, ulaganje u samoodr\u017eive domove\u00a0moglo bi imati smisla ako ste spremni da dodatno platite samoodr\u017eivost. Bilo bi manje efikasno da veliki broj doma\u0107instava potpuno napusti mre\u017eu, umesto da je podr\u017eava i unapre\u0111uje“, objasnio je\u00a0Klajnbram.<\/p>\n Pokreta\u010d sve ve\u0107eg kori\u0161\u0107enja solarne energije je cena solarnih panela, koja je zna\u010dajno pala poslednjih godina. Instaliranje fotonaponskih panela je, prema prora\u010dunima berlinskog Merkator istra\u017eiva\u010dkog instituta za globalnu zajednicu i klimatske promene, pojeftinilo skoro 90 odsto u poslednjoj deceniji.<\/p>\n „Pad tro\u0161kova mogao bi da zna\u010di da \u0107e celokupna svetska potro\u0161nja energije do 2050. biti u potpunosti i isplativo pokrivena solarnom i drugim obnovljivim izvorima energije“, rekao je jedan od istra\u017eiva\u010da Feliks Krojcig.<\/p>\nDo 2050. energija iz obnovljivih izvora mogla bi da zadovolji svetsku potro\u0161nju<\/h3>\n