Dr\u017eava Srbija je potpisala dogovor sa Evropskom komisijom o strate\u0161kom partnerstvu koje uklju\u010duje eksploataciju litijuma, \u0161to je goru\u0107a tema u Srbiji. Ipak, komunikacija o ovom doga\u0111aju je izostala.<\/p>\n
Projektima ekstrakcije litijuma se protive aktivisti i me\u0161tani okupljeni oko Saveza ekolo\u0161kih organizacija Srbije \u2013 SEOS, koji \u0107e u nedelju obele\u017eiti drugu godi\u0161njicu.<\/p>\n
Srbija i Evropska komisija su 22. septembra potpisale pismo o namerama o pokretanju strate\u0161kog partnerstva za baterije i kriti\u010dne sirovine, u koje spada i litijum, otkrio je Demostat<\/a>.<\/p>\n Kako je za ovaj portal re\u010deno u Generalnom direktoratu Evropske komisije za unutra\u0161nje tr\u017ei\u0161te, industriju, preduzetni\u0161tvo i mala i srednja preduze\u0107a (DG GROW), Srbija se kao zemlja kandidat za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji nalazi u procesu uskla\u0111ivanja svog zakonodavstva sa evropskim. A to uklju\u010duje i rudarske projekte.<\/p>\n Gorepomenuta medijska ku\u0107a prenosi i stav komisije, koja se zala\u017ee za razvoj kapaciteta za preradu na mestu ekstrakcije, \u0161to je prema mi\u0161ljenju nezavisnih eksperata i najproblemati\u010dniji deo u procesu jer je re\u010d, kako ka\u017eu, o veoma prljavoj tehnologiji sa ogromnim negativnim uticajem na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n Cilj predlo\u017eenog Zakona o kriti\u010dnim sirovinama<\/a> (CRMA) je da ubrza procedure otvaranja rudnika i d\u00e2 prvenstvo ekstrakciji i preradi strate\u0161kih sirovina, kojih ima tridesetak.<\/p>\n Pokrenuta je peticija<\/a> protiv ovog re\u0161enja, uz obrazlo\u017eenje da bi doveo do masovne ekspanzije rudarstva ne samo u EU, nego jo\u0161 i vi\u0161e van njenih granica.<\/p>\n Zakon bi doveo do masovne ekspanzije rudarstva u EU, ali jo\u0161 vi\u0161e i van njenih granica, tvrde aktivisti<\/p><\/blockquote>\n Aktivisti zahtevaju da Evropski parlament i ministri industrije zemalja \u010dlanica odbace Zakon o kriti\u010dnim sirovinama jer, kako navode, kr\u0161i osnovna ljudska prava i prava \u017eivotne sredine i „fokusira se na veliko rudarstvo, a ne na re\u0161enja zasnovana na zdravlju svih \u017eivih bic\u0301a“.<\/p>\n Peticija je upu\u0107ena predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli, \u010dlanovima Evropskog parlamenta, ministrima i predstavnicima industrije, Evropske komisije i Saveta EU.<\/p>\n Potpise prikupljaju Salvemos la Monta\u00f1a iz \u0160panije, N\u00e3o \u00e0s Minas iz Portugala, Mar\u0161 sa Drine<\/a> iz Srbije, OPSAL iz \u010cilea i Earth Thrive<\/a> iz Velike Britanije i sa Balkana.<\/p>\n U Srbiji se projektima ekstrakcije litijuma vi\u0161e od dve godine protive aktivisti, gra\u0111ani i lokalne zajednice. Udru\u017eenja okupljena u SEOS o\u0161tro su prokomentarisala vest o potpisivanju pisma o namerama i uskla\u0111ivanju sa zakonodavstvom EU.<\/p>\n „Svi oni koji \u0107ute ili mlako reaguju na ovakve stvari su sau\u010desnici i zajedno sa re\u017eimom u\u010destvuju u kolonizaciji Srbije, a \u0107ute svi osim nas, lokalnih boraca, koji imamo iskrene namere prema ovoj dr\u017eavi i borimo se da ne postanemo kolonija i deponija Evrope“, saop\u0161tili su aktivisti.<\/p>\n U SEOS-u su istakli da postoji razlika u standardima izme\u0111u zemalja EU i Srbije i da je ocena predstavnika Evropske komisije o uskla\u0111ivanju zakonodavstva u oblasti rudarenja „blago re\u010deno licemerna“.<\/p>\n „Ovde su nedavno 1,000 puta smanjene takse za ispu\u0161tanje otpadnih voda. Ovde je dozvoljeno da se u reke ispu\u0161taju neprera\u0111ene otpadne vode. Ovde je ukinuto pravo privatne svojine. Ovde ne postoji deponija opasnog otpada“, rekli su u SEOS-u.<\/p>\nPeticija protiv najavljenog evropskog Zakona o kriti\u010dnim sirovinama<\/h3>\n
SEOS o\u0161tro o pismu o namerama<\/h3>\n