Obilne padavine, koje su prouzrokovale razaranje u velikim delovima Sredozemlja po\u010detkom septembra, postale su verovatnije zbog klimatskih promena nastalih kao rezultat emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te, pokazala je brza analiza me\u0111unarodnog tima nau\u010dnika iz grupe World Weather Attribution (WWA).<\/p>\n
Studija je nazvana ‘Uzajamno delovanje ki\u0161e, poja\u010dane klimatskim promenama, izlo\u017eenosti i ranjivosti izazvalo je \u0161irokorasprostranjene posledice<\/a> u regionu Sredozemlja’ <\/a>(Interplay of climate change-exacerbated rainfall, exposure and vulnerability led to widespread impacts in the Mediterranean region).<\/a><\/em><\/p>\n Sproveli su je nau\u010dnici i nau\u010dnice sa univerziteta i iz istra\u017eiva\u010dkih centara u Gr\u010dkoj, Holandiji, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dr\u017eavama. WWA je me\u0111unarodna inicijativa koja analizira mogu\u0107nost uticaja klimatskih promena na ekstremne vremenske doga\u0111aje kao \u0161to su oluje, ekstremne padavine, toplotni talasi, hladni talasi i su\u0161e i objavljuje rezultate.<\/p>\n Studija je tako\u0111e otkrila da je uni\u0161tavanje uzrokovano obilnim padavinama bilo mnogo ve\u0107e zbog faktora koji uklju\u010duju izgradnju u podru\u010djima sklonim poplavama, deforestaciju i posledice konflikta u Libiji.<\/p>\n Po\u010detkom septembra, odse\u010deni ciklon koji je uticao na \u0160paniju i sistem niskog pritiska koji se formirao u Isto\u010dnom Sredozemlju, nazvan oluja Danijel, doneli su velike koli\u010dine ki\u0161e tokom desetodnevnog perioda u nekoliko zemalja uklju\u010duju\u0107i \u0160paniju, Gr\u010dku, Bugarsku, Tursku i Libiju. Obilne padavine dovele su do masovnih poplava u regionu, pri \u010demu su u Bugarskoj poginule \u010detiri osobe, u \u0160paniji pet, u Turskoj sedam, a u Gr\u010dkoj njih 17.<\/p>\n Najve\u0107a katastrofa zadesila je Libiju, gde su poplave prouzrokovale uru\u0161avanje dve brane. Iako ta\u010dan broj \u017ertava jo\u0161 nije utvr\u0111en, do sada je potvr\u0111eno 3.958 smrtnih slu\u010dajeva samo u Derni i 170 ljudi na drugim mestima u Libiji, a vi\u0161e od 10.000 osoba je nestalo.<\/p>\n Da bi kvantifikovali uticaj klimatskih promena na obilne padavine u regionu, nau\u010dnici su analizirali klimatske podatke i simulacije ra\u010dunarskih modela kako bi uporedili trenutnu klimu, nakon globalnog zagrevanja od oko 1,2\u00b0C, sa klimom iz pro\u0161losti, primenjuju\u0107i metode koje su recenzirali drugi stru\u010dnjaci.<\/p>\n Nau\u010dnici su podelili svoju analizu na tri regiona: Libiju, gde su se usredsredili na severoisto\u010dni deo zemlje, budu\u0107i da je tamo pao najve\u0107i deo ki\u0161e; Gr\u010dku, Bugarsku i Tursku, gde su analizirane maksimalne padavine tokom \u010detiri uzastopna dana; i \u0160paniju, gde je ve\u0107ina ki\u0161e pala za samo par sati.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de Libije, nau\u010dnici su otkrili da su klimatske promene koje su izazvali ljudi u\u010dinile takav doga\u0111aj do 50 puta verovatnijim, sa do 50 odsto vi\u0161e padavina tokom posmatranog perioda. Ovakav doga\u0111aj je i dalje izuzetno redak i mo\u017ee se o\u010dekivati da se desi samo jednom u 300-600 godina u trenutnoj klimi.<\/p>\n Za Gr\u010dku, Bugarsku i Tursku, analiza je pokazala da su klimatske promene u\u010dinile izuzetno jake padavine do 10 puta verovatnijim, sa do 40 odsto vi\u0161e po kvadratnom metru. U toliko velikoj oblasti, koja obuhvata delove sve tri zemlje, ovakav doga\u0111aj se sada o\u010dekuje prili\u010dno \u010desto: otprilike jednom u 10 godina. Ta\u010dnije, verovatno\u0107a svake godine iznosi 10 odsto.<\/p>\n U centralnoj Gr\u010dkoj, gde su se najvi\u0161e osetile posledice, doga\u0111aj je manje verovatan i o\u010dekuje se da se desi samo jednom u 80-100 godina, \u0161to je ekvivalentno \u0161ansi od jedan do 1,25 procenata svake godine.<\/p>\n Centralnu Gr\u010dku je pogodila takozvana stogodi\u0161nja poplava, budu\u0107i da verovatno\u0107a svake godine iznosi izme\u0111u jedan i 1,25 odsto<\/p><\/blockquote>\n „Ekstremne koli\u010dine padavina koje su pogodile centralnu Gr\u010dku i njihove razorne posledice jesu prekretnica u na\u0161em pristupu reorganizovanju sistem\u00e2 ranog upozorenja \u2013 tako da obave\u0161tenje sadr\u017ei procenu posledica udara, zatim ja\u010danju kapaciteta Civilne za\u0161tite za reagovanje te projektovanju infrastrukture koja \u0107e biti istrajna u eri klimatskih promena“, izjavila je Vasiliki Kotroni, jedna od autora i direktorka za istra\u017eivanja u Nacionalnoj opservatoriji u Atini.<\/p>\n Istra\u017eiva\u010di i istra\u017eiva\u010dice su procenili da se u \u0160paniji, gde je ve\u0107i deo ki\u0161e pao za samo par sati, toliko obilne padavine o\u010dekuju jednom u 40 godina, ali nisu mogli sprovesti potpunu analizu atribucije, jer dostupni klimatski modeli slabo prikazuju obilne padavine tokom vremenskih perioda kra\u0107ih od 24 sata.<\/p>\n Saop\u0161teno je da su nalazi matemati\u010dki u velikoj meri neodre\u0111eni, budu\u0107i da su pogo\u0111ena podru\u010dja relativno mala, a da ve\u0107ina klimatskih modela ne mo\u017ee dovoljno dobro da pokrije padavine u toliko malim razmerama.<\/p>\n Iako nau\u010dnici ne mogu potpuno isklju\u010diti mogu\u0107nost da klimatske promene nisu uticale na verovatno\u0107u i intenzitet ovakvih doga\u0111aja, oni su uvereni da su odigrale ulogu iz nekoliko razloga: pove\u0107ane temperature obi\u010dno dovode do ja\u010dih ki\u0161a, a postoje\u0107i nau\u010dni radovi predvi\u0111aju pove\u0107anje padavina kako temperature budu rasle; nau\u010dnici nisu na\u0161li dokaze da bilo koji faktori obaraju verovatno\u0107u rasta koli\u010dine padavina koja bi bila kontrateg uticaju klimatskih promena; podaci sa meteorolo\u0161kih stanica u regionu pokazuju trend pove\u0107anja koli\u010dine padavina.<\/p>\n Ve\u0107ina gradova i zajednica i velik deo infrastrukture u pogo\u0111enoj oblasti u centralnoj Gr\u010dkoj nalaze se u podru\u010djima sklonim poplavama<\/p><\/blockquote>\n Zbog ograni\u010denosti model\u00e2, nau\u010dnici nisu dali centralnu procenu uticaja klimatskih promena, kao \u0161to su to radili u prethodnim studijama, ve\u0107 su naveli gornju granicu efekta.<\/p>\n Klju\u010dni nalaz studije je da je do veoma ozbiljnih posledica zabele\u017eenih u nekim podru\u010djima do\u0161lo usled kombinacije visoke ranjivosti stanovni\u0161tva i njegove izlo\u017eenosti datom doga\u0111aju. Ve\u0107ina gradova i zajednica i velik deo infrastrukture u pogo\u0111enoj oblasti u centralnoj Gr\u010dkoj nalaze se u podru\u010djima sklonim poplavama.<\/p>\n U Libiji je tragi\u010dnom u\u010dinku doprinela kombinacija nekoliko faktora uklju\u010duju\u0107i dugotrajni oru\u017eani konflikt, politi\u010dku nestabilnost i mogu\u0107nost gre\u0161aka pri projektovanju brana te njihovog slabog odr\u017eavanja. Uzajamno delovanje navedenih faktora i veoma obilna ki\u0161a, pogor\u0161ana klimatskim promenama, dovelo je do stra\u0161nog razaranja.<\/p>\n „Sredozemno more je vru\u0107a ta\u010dka kada su u pitanju opasnosti uzrokovane klimatskim promenama. Nakon leta s opusto\u0161uju\u0107im toplotnim talasima i \u0161umskim po\u017earima na kojima se jasno vidi trag klimatskih promena, izra\u010dunavanje doprinosa globalnog zagrevanja ovim poplavama pokazala se izazovnijom. Me\u0111utim, apsolutno nema sumnje da je smanjenje ranjivosti i pove\u0107anje otpornosti na sve vrste ekstremnih vremenskih uslova od su\u0161tinskog zna\u010daja za spasavanje \u017eivota“, ka\u017ee Friderike Oto. Ona je tako\u0111e koautorka, kao i vi\u0161a docentkinja u oblasti klimatskih nauka na Institutu Grantam za klimatske promene i \u017eivotnu sredinu, na Imperijal koled\u017eu u Londonu.<\/p>\n D\u017euli Arigi, direktorka Klimatskog centra Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, izjavila je da projektovanjem infrastrukture tako da mo\u017ee da izdr\u017ei budu\u0107u klimu, unapre\u0111enje upravljanja vanrednim situacijama i druga prakti\u010dna re\u0161enja mogu da spre\u010de da katastrofe postanu redovne.<\/p>\n Prethodne studije koje je sprovela WWA uklju\u010duju istra\u017eivanje u kojem je zaklju\u010deno da su klimatske promene pogor\u0161ale pro\u0161logodi\u0161nje poplave u Nigeriji i drugim delovima Zapadne Afrike. Studije WWA su tako\u0111e pokazale da je verovatno\u0107a su\u0161e koja je lane zabele\u017eena na Severnoj hemisferi bila porasla zbog klimatskih promena i da su one poja\u010dale padavine koje su dovele do smrtonosnih poplava u Pakistanu, ali i da nisu bile glavni faktor za nedostatak hrane na Madagaskaru 2021. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima pove\u0107alo je verovatno\u0107u obilnih padavina do 10 puta u Gr\u010dkoj, Bugarskoj i Turskoj, i do 50 puta u Libiji<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":62601,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Klimatske promene, drugi ljudski faktori pogor\u0161ali poplave u Libiji, Gr\u010dkoj","_seopress_titles_desc":"Zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima pove\u0107alo je verovatno\u0107u obilnih padavina do 10 puta u Gr\u010dkoj, Bugarskoj i Turskoj, i do 50 puta u Libiji.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"5909","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"Libiji","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[5909],"tags":[883,766,6502],"class_list":["post-62580","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klimatske-promene","tag-globalno-zagrevanje","tag-klimatske-promene","tag-poplave","country-regioneu","country-svet"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/62580","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=62580"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/62580\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/62601"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=62580"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=62580"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=62580"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Nau\u010dnici uporedili aktuelnu klimu sa onom od pre globalnog zagrevanja<\/h3>\n
Postojala je izuzetno mala verovatno\u0107a da Libiju pogode ovolike padavine<\/h3>\n
Prekretnica u osmi\u0161ljavanju sistema ranog upozorenja<\/h3>\n
Matemati\u010dka neodre\u0111enost zbog relativno male povr\u0161ine pogo\u0111enih podru\u010dja<\/h3>\n
Vru\u0107a ta\u010dka za opasnost od klimatskih promena<\/h3>\n