Maersk je naru\u010dio jo\u0161 24 broda na metanol, koji \u0107e biti isporu\u010deni do 2027.<\/p><\/blockquote>\n
Maersk je naru\u010dio jo\u0161 24 broda na metanol, koji \u0107e biti isporu\u010deni zaklju\u010dno sa 2027. godinom. U kompaniji isti\u010du da \u0107e ubudu\u0107e naru\u010divati samo nova plovila koja mogu da koriste zelena goriva.<\/p>\n
Novi kontejnerski brod je napravljen u Ju\u017enoj Koreji, duga\u010dak je 172 metra i ima kapacitet za prevoz od 2.100 jedinica ekvivalenta dvadeset stopa \u2013 TEU odnosno standardnih kontejnera od po \u0161est metara.<\/p>\n
Brod ima dualni pogon. Ide na zeleni metanol, a po potrebi mo\u017ee da koristi i standardno gorivo. Sa punim tankovima mo\u017ee da pre\u0111e oko 11 hiljada kilometara. Maersk je za po\u010detak nabavio biometanol proizveden od metana prikupljenog sa deponija, a on se ra\u010duna u niskougljeni\u010dno gorivo.<\/p>\n
Ina\u010de, postigao je sporazum sa kompanijom European Energy da mu po\u010dev\u0161i od 2025\/26. godi\u0161nje isporu\u010duje 300 hiljada tona e-metanola.<\/a> To gorivo se dobija od niskougljeni\u010dnog vodonika dobijenog elektrolizom i ugljenika od ugljen-dioksida oslobo\u0111enog i prikupljenog iz industrijskih aktivnosti.<\/p>\n Laura Maersk je doputovala od brodogradili\u0161ta u Ju\u017enoj Koreji do mati\u010dne luke u Kopenhagenu na svoju inauguraciju.<\/p>\n Prema podacima Eurostata od maja, Maersk u svojoj floti ima 682 kontejnerska broda, ukupnog kapaciteta 4,13 miliona TEU jedinica.<\/p>\n Maersk planira da pre kraja 2040. smanji emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te na nulu<\/p><\/blockquote>\n A.P. M\u00f8ller \u2013 M\u00e6rsk kontroli\u0161e oko 15 procenata globalnog tr\u017ei\u0161ta pomorskog kontejnerskog transporta. Ima ambiciozan cilj da najkasnije 2040. godine smanji emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te na nulu.<\/p>\n Metanol ima zna\u010dajan potencijal za dekarbonizaciju u svojstvu alternativnog goriva za brodove. Lako se transportuje, zahvaljuju\u0107i tome \u0161to je u te\u010dnom stanju, a mo\u017ee da se skladi\u0161ti i puni pri atmosferskoj temperaturi i pritisku.<\/p>\n Metanol se lako transportuje, a mo\u017ee da se skladi\u0161ti i puni pri atmosferskoj temperaturi i pritisku<\/p><\/blockquote>\n Metanol ne zauzima previ\u0161e prostora za skladi\u0161tenje u brodovima, za razliku od baterija i vodonika. Tankovi sa metanolom zahtevaju manje sigurnosnih mera nego vodonik i amonijak.<\/p>\n Tako\u0111e, nije mnogo toksi\u010dan niti \u0161tetan za \u017eivotnu sredinu, za razliku od amonijaka, dok je energetski efikasniji nego druga zelena goriva i mo\u017ee se koristiti uz postoje\u0107u infrastrukturu.<\/p>\n Ipak, proizvodnja zelenog metanola je skupa u pore\u0111enju sa konvencionalnim metanolom, koji se dobija iz uglja ili prirodnog gasa. Biometanol se mo\u017ee dobiti i gasifikacijom otpadne biomase.<\/p>\n Me\u0111unarodna pomorska organizacija (IMO) je 2020. godine dala zeleno svetlo za upotrebu ugljeni\u010dno neutralnog metanola kao goriva.<\/p>\n Objavila je i smernice za dekarbonizaciju pomorskog transporta, a on je odgovoran za oko tri procenta emisija na svetskom nivou.<\/a><\/p>\n Ta strategija predvi\u0111a smanjenje emisija za najmanje 40 procenata pre kraja 2030. sa nivoa iz 2008, a barem za 50 procenata najkasnije 2050. godine. Ova agencija se zala\u017ee da se sektor u potpunosti dekarbonizuje jo\u0161 tokom ovog veka.<\/p>\n U skladu sa tim, svetski giganti u pomorskoj industriji ve\u0107 su naru\u010dili nove brodove na metanol, \u0161to pove\u0107ava potra\u017enju za ovim gorivom.<\/p>\nTransformacija globalne flote teretnih brodova na pogon na \u010dista goriva<\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/Maersk-840.jpg\")
<\/figure>\n Zeleni metanol \u0107e doprineti dekarbonizaciji pomorskog saobra\u0107aja<\/h3>\n
Zacrtan cilj da se emisije pre kraja decenije smanje za 40 odsto<\/h3>\n
Sve najve\u0107e kompanije ve\u0107 su naru\u010dile brodove na metanol<\/h3>\n