{"id":62482,"date":"2023-09-18T14:20:12","date_gmt":"2023-09-18T12:20:12","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=62482"},"modified":"2023-11-17T11:54:23","modified_gmt":"2023-11-17T10:54:23","slug":"uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/","title":{"rendered":"Uvo\u0111enje cene emisije ugljenika i primena EU CBAM mehanizma u Energetskoj zajednici"},"content":{"rendered":"

Autor: Ljubo Ma\u0107i\u0107,\u00a0specijalni savetnik, Ekonomski institut<\/em><\/p>\n

Prihvataju\u0107i Pariskim sporazumom dekarbonizaciju kao obavezu, ugovorne strane Energetske zajednice (EnZ) treba da pripreme i po\u010dnu primenu cene emisije ugljenika. Integracija u Sistem trgovine emisijama Evropske unije (eng. Emission Trading System EU – EU ETS), kao ciljano re\u0161enje, bi morala omogu\u0107iti dovoljno dug prelazni period sa besplatnim emisionim dozvolama. Ukoliko to nije mogu\u0107e, ugovorne strane treba da razmotre i druge mehanizme cene ugljenika do ulaska u EU. Poku\u0161aj uvo\u0111enja, na uniforman na\u010din, heterogenog regiona s niskim BDP-om i visokim udelom uglja, u periodu od samo nekoliko godina u EU zonu najvi\u0161ih svetskih cena emisije ugljenika, ne mo\u017ee biti uspe\u0161no, a svakako ne u zaseban regionalni ETS.<\/h2>\n

Ne mo\u017ee biti uspe\u0161ne dekarbonizacije ukoliko Evropska unija ne formalizuje i institucionalizuje kontinualnu finansijsku podr\u0161ku do izlaska EnZ iz uglja.<\/p>\n

Neminovnost dekarbonizacije<\/h3>\n

Pariskim sporazumom o klimi Srbija je, zajedno sa potpisnicima Ugovora o osnivanju EnZ, gotovo kao i sve zemlje sveta, prihvatila da je potreban odgovor na neposrednu pretnju klimatskih promena. Energetika je sektor koji emituje oko tri \u010detvrtine gasova sa efektom staklene ba\u0161te (GHG), uglavnom ugljen-dioksida, koji izazivaju globalno zagrevanje planete. Stoga \u0107e promene u energetici, odnosno energetska tranzicija, najvi\u0161e i najbr\u017ee doprineti zaustavljanju ovih procesa.<\/p>\n

Bitna je razlika izme\u0111u sada\u0161nje i prethodnih energetskih tranzicija. Sve prethodne su bazirane na ve\u0107 dostignutoj ekonomskoj prednosti novih resursa i tehnolo\u0161kom napretku (od biomase i rada mi\u0161i\u0107a ka uglju, ka nafti, ka gasu). Saznanje da je \u017eivot na planeti ugro\u017een nepovratnim klimatskim promenama, zna\u010dilo je da ova tranzicija ne mo\u017ee da \u010deka prirodnu putanju – ekonomsku i tehnolo\u0161ku zrelost novih tehnologija.<\/p>\n

Jedna od klju\u010dnih mera koja treba da dodatnom ekonomskom prinudom podstakne smanjivanje kori\u0161\u0107enja fosilnih goriva i visokih emisija GHG, je uvo\u0111enje cene emisije CO2<\/p><\/blockquote>\n

Prelazak na energetske tehnologije pri \u010dijem kori\u0161\u0107enju se ne emituje ugljen-dioksid je morala biti ubrzana regulatornim podsticajima i javnim politikama, pa je kupci energije i dr\u017eave moraju jo\u0161 uvek, unapred finansirati. Promovi\u0161u se i ubrzava primena i nekih tehnologija koje nisu sasvim izvesne i nije sigurno kada \u0107e biti komercijalizovane. U skladu sa tim, nosioci javnih politika preuzimaju veliku odgovornost u svakoj zemlji za puteve i uspe\u0161nost ovakvih usvojenih politika i promena. Odgovornost je naro\u010dito velika u zemljama u razvoju \u010dija je otpornost na neuspe\u0161ne politike i poreme\u0107aje manja.<\/p>\n

Prirodno je da u o\u010digledno kompleksnim i neizvesnim uslovima, postoje nesaglasnosti oko toga kako \u0107e se tranzicijom upravljati i kako je finansirati.<\/p>\n

Jedna od klju\u010dnih mera koja treba da dodatnom ekonomskom prinudom podstakne smanjivanje kori\u0161\u0107enja fosilnih goriva i visokih emisija GHG, jeste uvo\u0111enje cene emisije ugljen dioksida – CO2 (engl. carbon pricing).<\/p>\n

Primena mehanizama cene emisije ugljenika<\/h3>\n

U svetu su u primeni dva dominantna mehanizma cene emisije ugljenika:<\/p>\n

    \n
  1. Sistem trgovine emisijama (ETS), primenjen u EU i<\/li>\n
  2. \u00a0Karbon takse (eng. carbon taxes).<\/li>\n<\/ol>\n

    ETS funkcioni\u0161e na principu „ograni\u010di“ i „trguj“. Limitiraju se ukupne emisije, koje se regulisano postepeno smanjuju. Emiteri kupuju ili dobijaju emisione dozvole kojima mogu trgovati.<\/p>\n

    U slu\u010daju primene karbon taksi, cena emisije ugljenika (ili emisije ugra\u0111ene u upotrebljeno gorivo) se odre\u0111uje unapred za neki naredni period.<\/p>\n

    Generalno, karakteristike ETS-a su: izvesnost dostizanja ciljanog smanjenja emisije; mogu\u0107nost me\u0111unarodne saradnje; ekonomska efikasnost, ali nedovoljna i neizvesna ako je tr\u017ei\u0161te emisionih dozvola malo i nije likvidno, pa mo\u017ee biti izlo\u017eeno uticaju dominantnog u\u010desnika ili volatilnim cenama, \u0161to mo\u017ee biti slu\u010daj u malim zemljama, kao \u0161to je Srbija; neophodno du\u017ee vreme za implementaciju do uspostavljanja i funkcionalnost kompleksnog sistema, zbog dodatne infrastrukture i potrebnih administrativnih, stru\u010dnih kapaciteta.<\/p>\n

    Na drugoj strani, karbon takse se mogu uvesti brzo, oslanjaju\u0107i se na postoje\u0107u poresku infrastrukturu, bez nove tr\u017ei\u0161ne infrastrukture, a obezbe\u0111uju predvidivost cena i prihoda i stabilnost investicionih uslova.<\/p>\n

    Ukupno je u 2022. razli\u010ditim mehanizmima primene cena emisije obuhva\u0107eno 23 odsto svih emisija GHG u svetu, u 73 jurisdikcije (ne samo dr\u017eava, nego i delova dr\u017eava), uklju\u010duju\u0107i i Kinu. Drugi bitan globalni pokazatelj je da je cena emisije ugljenika primenjena u visoko razvijenim zemljama i delom u srednjerazvijenim.<\/p>\n

    Izuze\u0107e od CBAM-a je mogu\u0107e, ali uz odre\u0111ene uslove<\/p><\/blockquote>\n

    Smatra se da \u0107e primena cene emisije ugljenika efikasno delovati i podsticati dekarbonizaciju, ukoliko je cena preko 50 evra po toni CO2 (\u20ac\/tCO2). Me\u0111utim, sada je samo oko pet odsto ukupnih globalnih emisija pokriveno cenama koje su iznad te granice i to skoro u celini u ETS-u EU, ali tek od pre dve godine. Na drugoj strani, cena u kineskom ETS je oko deset dolara po toni.<\/p>\n

    EU je u maju 2023. usvojila Uredbu o mehanizmu prekograni\u010dnog prilago\u0111avanja cene ugljenika (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism\u00a0 – CBAM)<\/a>, kojom se \u0161tite EU proizvo\u0111a\u010di \u0161est roba (elektri\u010dna energija, gvo\u017e\u0111e i \u010delik, cement, \u0111ubriva, aluminijum i vodonik) od konkurencije iz uvoza iz zemalja koje ne primenjuju cene emisije ugljenika.<\/p>\n

    Uvoznici ovih roba mora\u0107e od 2026. platiti u bud\u017eet zemlje uvoznice razliku izme\u0111u cene emisije u EU ETS i cene emisije u zemlji iz koje roba poti\u010de (kod nas sada nula evra po toni). Tre\u0107e zemlje, \u010dija su tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije spojena sa EU tr\u017ei\u0161tem, mogu dobiti vremenski ograni\u010deno izuze\u0107e do 2030, pod uslovom da se prihvati primena cene emisije iz EU ETS-a, primena svih EU energetskih i klimatskih propisa, pa i onih koji do sada nisu bili u Ugovoru o osnivanju EnZ itd.<\/p>\n

    Primena CBAM odre\u0111uje i uslove povezivanja tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije ugovornih strana EnZ sa EU tr\u017ei\u0161tem, a mo\u017ee ga i onemogu\u0107iti.<\/p>\n

    Primena cene emisije ugljenika u EU<\/h3>\n

    U EU je u primeni ETS od 2005. EU ETS-om je obuhva\u0107eno oko 10.000 stacionarnih instalacija u energetici i industriji, kao i aviosaobra\u0107aj unutar EU. ETS se sada primenjuje na oko 38 odsto ukupnih emisija GHG u EU. ETS se \u0161iri i na druge sektore da bi se dostigle ambicije zadate Evropskim Zelenim dogovorom i Fit for 55, odnosno smanjenje emisija za najmanje 55 odsto do 2030. u odnosu na 1990.<\/p>\n

    Posle tri faze primene EU ETS (od 2005-2007, od 2008-2012, od 2013-2020) u toku je \u010detvrta, koja \u0107e trajati od 2021. do 2030. Sve do 2018. godine u ve\u0107em delu prethodnog perioda, cena u EU ETS je bila ispod 10 \u20ac\/tCO2, a od po\u010detka 2021. prevazi\u0161la 30 i dostigla oko 90 e\u20ac\/tCO2. \u010clanice EU su tako imale period od oko 15 godina relativno niskih cena emisije CO2, u kome su se preduze\u0107a mogla pripremati i prilago\u0111avati primeni tro\u0161kova emisije.<\/p>\n

    O\u010dekivanja su da \u0107e cena u EU ETS da raste, do 2030. i do 140 \u20ac\/tCO2, a do sredine veka i preko 300.<\/p>\n

    Drugi va\u017ean faktor koji je pomogao prilago\u0111avanju preduze\u0107a EU na primenu ETS je dugotrajan period u kome su izdavane besplatne emisione dozvole (eng. free emissions allovances), a posebno \u010dlanicama EU sa najni\u017eim BDP po stanovniku.<\/p>\n

    Do 2012. godine 90 odsto emisionih dozvola u EU bilo je besplatno<\/p><\/blockquote>\n

    Do 2012. godine 90 odsto emisionih dozvola je bilo besplatno. Do 2020. bilo je 57 odsto besplatnih dozvola, s tim da nisu bile dozvoljene elektroprivredama, izuzev opciono za 10 zemalja \u010dlanica sa najni\u017eim BDP-om. Sli\u010dno je i u \u010detvrtoj fazi do 2030. Nema najave da \u0107e se besplatne dozvole davati u\u00a0 periodu posle 2030, izuzev zaklju\u010dno sa 2033. za industrijske robe, ne i za elektri\u010dnu energiju.<\/p>\n

    Na drugoj strani, za primenu cene emisije ugljenika jednako va\u017eno pitanje je upotreba prikupljenih prihoda. Direktivom EU je propisano da se prihodi od aukcija moraju upotrebiti najmanje 50 odsto za klimatsko energetske svrhe, za podr\u0161ku dekarbonizaciji i saniranje posledica dekarbonizacije. U 2021. je za te svrhe utro\u0161eno znatno vi\u0161e, 76 odsto prihoda, a sli\u010dno je bilo i prethodnih godina, a u nekim \u010dlanicama i 100 odsto.<\/p>\n

    To mora biti vodi\u010d i ministarstvima finansija zemalja na\u0161eg regiona, kada po\u010dne primena cene emisije ugljenika.<\/p>\n

    Inicijative za primenu cene emisije u ugovornim stranama EnZ<\/h3>\n

    Ugovor o osnivanju EnZ ne obuhvata klimatske promene, izuzev \u0161to apeluje na ugovorne strane da nastoje da se priklju\u010de Kjoto protokolu, \u0161to su i u\u010dinile.<\/p>\n

    Zemlje na\u0161eg regiona su potpisnice Sofijske deklaracije o zelenoj agendi za Zapadni Balkan, ali ona nije pravno obavezuju\u0107a u smislu da odre\u0111uju dinamiku, kvantifikacije i rokove promena. Ovom deklaracijom potpisnice su prihvatile da rade na dostizanju klimatske neutralnosti do 2050. i izme\u0111u ostalog, da se uskla\u0111uju sa EU ETS, kao i da rade na uvo\u0111enju drugih instrumenata cene emisije ugljenika.<\/p>\n

    Ministarski savet EnZ je novembra 2021. godine usvojio Mapu puta dekarbonizacije, koja obuhvata propise o monitoringu, izve\u0161tavanju i verifikaciji emisija GHG i njihovu implementaciju, koji su preduslov za primenu bilo kog mehanizma cena emisije. Mapom puta je predvi\u0111ena primena propisa za pripremu integracije sa EU ETS (monitoring, izve\u0161tavanje i verifikaciju emisija), ali bez utvr\u0111enih rokova primene ETS.<\/p>\n

    Primena Regionalnog ETS-a predlo\u017eena je bez ikakve prethodne uporedne analize<\/p><\/blockquote>\n

    Ministarski savet EnZ je decembra 2022. u zaklju\u010dcima pozvao da se konceptualizuje sistem cena emisije ugljenika i pripremi predlog za diskusija na slede\u0107em Ministarskom savetu (kraj 2023.). Na neformalnom sastanku Ministarskog saveta krajem juna 2023. predla\u017ee se, bez ikakve prethodne uporedne analize, primena Regionalnog ETS-a na prostoru EnZ.<\/p>\n

    Me\u0111utim, primena takvog zasebnog Regionalnog ETS-a izlazi iz okvira usvojene Mape puta, jer se u njoj navodi samo integracija u EU ETS. Potreba uvo\u0111enja ETS-a je stavljena u kontekst primene usvojenog CBAM, kako bi se ugovorne strane EnZ za\u0161titile od eksternih tro\u0161kova njegove primene.<\/p>\n

    Ukoliko bi se primenio Regionalni ETS, nejasno je, izme\u0111u ostalog, kako bi se formirala cena emisije unutar njega i kako bi se postigla ekvivalencija cena u EU ETS-u i Regionalnom ETS-u, koja osloba\u0111a EnZ primene CBAM. Nejasno je i da li bi u Regionalnom ETS-u mogao od 2030. da se primenjuje re\u017eim besplatnih emisionih dozvola, koga sada nema u regulativi EU (niti sada Evropska komisija ima mandat da ga prihvata), a koji bi i ugovornim stranama EnZ omogu\u0107io da u du\u017eem periodu\u00a0 imaju prelazni re\u017eim kakav su dugo imale \u010dlanice EU.<\/p>\n

    Preliminarna analiza pokazuje da bi do ulaska u EU, bar za neke ugovorne strane pogodnije bilo uvo\u0111enje karbon taksi<\/p><\/blockquote>\n

    Primena veoma kompleksnog mehanizma, kao \u0161to je uvo\u0111enje cene emisije ili konkretnije Regionalnog ETS u politi\u010dki neintegrisanom regionu sa brojnim kontroverzama, zahteva temeljitu prethodnu analizu opcija, uslova, mogu\u0107ih ishoda, uticaja i posledica. Ako je analiza uticaja (eng. impact assessment) obavezna praksa u EU za svaki novi zna\u010dajniji propis ili nove politike, Evropska komisija mora obavezno obezbediti da se ona uradi i za EnZ pre bilo kakve odluke.<\/p>\n

    Svaka zemlja, a naro\u010dito one sa visokim u\u010de\u0161\u0107em uglja, bi trebalo sama za sebe detaljnije uraditi isto, razmatraju\u0107i mogu\u0107e mehanizme i tra\u017ee\u0107i one koji su najpogodniji za period do ulaska u EU, kada \u0107e morati primeniti EU ETS.<\/p>\n

    Preliminarna analiza pokazuje da bi do ulaska u EU, bar za neke ugovorne strane pogodnije bilo uvo\u0111enje karbon taksi. Me\u0111utim treba sagledati i posledice odlaganja spajanja tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije sa EU tr\u017ei\u0161tem i na\u0107i re\u0161enje za ovo veoma va\u017ean problem.<\/p>\n

    Finansijska podr\u0161ka dekarbonizaciji<\/h3>\n

    Dekarbonizacija je veoma skup, investiciono zahtevan proces. Finansiranje kapitalno intenzivnih investicija kakve zahtevaju OIE, otklanjanje posledica promene energetske strukture u regionima oslonjenim na ugalj zahva\u0107enim tranzicijom i za\u0161tita siroma\u0161nih kupaca i konkurentnosti privrede je kompleksan poduhvat za svaku zemlju, a posebno za zemlje na ni\u017eem nivou razvoja.<\/p>\n

    Sigurno je da \u0107e svaka zemlja morati sama da obezbedi ve\u0107i deo sredstava za sopstvene transformacije i tranziciju. Me\u0111utim, imaju\u0107i u vidu Ugovor o osnivanju EnZ (bez obzira \u0161to ne obuhvata klimatske promene), zatim poziciju ugovornih strana u pristupanju EU, ali i ulogu i obaveze EU, nije mogu\u0107a energetska tranzicija brzinom koja prati energetsko-klimatske ambicije EU, bez finansijske podr\u0161ke EU. Zna\u010dajna podr\u0161ka koja sada pru\u017ea EU u svim oblastima, daleko je od onoga \u0161to je potrebno za vi\u0161edecenijski proces tranzicije.<\/p>\n

    Nije mogu\u0107a energetska tranzicija ugovornih strana brzinom koja prati energetsko-klimatske ambicije EU, bez finansijske podr\u0161ke EU<\/p><\/blockquote>\n

    Ne postoji nikakva indikacija u dokumentima EU da je ona spremna da uspostavi i finansijski podr\u017ei zaseban namenski izvor finansiranja za EnZ, simetri\u010dan onome kakav se kroz posebne mehanizme primenjuje u EU u cilju adekvatne podr\u0161ke ciljevima i mehanizmima dekarbonizacije.<\/p>\n

    U EU je uspostavljen Mehanizam pravedne tranzicije (eng. Just Transition Mechanism – JTM), sada za bud\u017eetski EU period 2021-2027. godina. U njegovom okviru se finansiraju aktivnosti iz Fonda za pravednu tranziciju\u00a0 (eng. Just Transition Fund), zajedno sa posebnom \u0161emom u okviru InvestEU i kombinovano sa kreditnom linijom za javni sektor sa EIB (najavljeno je do EUR 100 milijardi). Ovom podr\u0161kom se ubrzava tranzicija i ubla\u017eava njen dru\u0161tveno-ekonomski uticaj, a sprovodi se pod zajedni\u010dkim upravljanjem, u okviru kohezione politike, koja je glavna politika EU za smanjenje regionalnih razlika i za re\u0161avanje strukturnih promena u EU.<\/p>\n

    Na primer, u okviru takve politike, Evropska komisija je decembra 2022. usvojila jedan od takvih programa – za Poljsku, vredan 3,85 milijardi evra, u okviru EU bud\u017eetskog perioda 2021-2027. namenjen za pet ugljarskih regiona.<\/p>\n

    Ukoliko je Nema\u010dkoj potrebno oko 40 milijardi evra da iza\u0111e iz uglja, srazmerno Srbiji bi trebalo oko \u0161est milijardi evra<\/p><\/blockquote>\n

    Ukoliko je Nema\u010dkoj, kako je utvrdila dr\u017eavna Komisija za ugalj, potrebno oko 40 milijardi evra direktnih tro\u0161kova da iza\u0111e iz uglja (pre svega lignita) i sanira posledice izlaska, srazmerno Srbiji bi trebalo oko \u0161est milijardi evra. Ako isto\u010dni deo Nema\u010dke ne prihvata da kori\u0161\u0107enje lignita napusti pre 2038., nije ostvarivo niti ikakvog realnog opravdanja ima, pri sada\u0161njim uslovima i stanju energetskih tehnologija, tra\u017eiti da Srbija to uradi pre 2050. Uostalom ni Poljska jo\u0161 ne prihvata da pogasi elektrane na lignit pre 2049.<\/p>\n

    Kao \u0161to Evropska komisija tvrdi, pozivaju\u0107i se na solidarnost, da unutar EU u dekarbonizaciji „nikoga ne\u0107e ostaviti za sobom“, ne mo\u017eemo ni mi biti ostavljeni „iza“. Uostalom, i istorijska odgovornost razvijenih za karbonizaciju generisana kroz kumulativnu emisiju u industrijskoj eri, \u010dijem bogatstvu je karbonizacija i doprinela, nala\u017ee im da pomognu drugima, ukoliko ih ranije ho\u0107e povu\u0107i sa sobom u skupu dekarbonizaciju. I Pariski sporazum utvr\u0111uje principe diferencirane odgovornosti i odgovaraju\u0107ih mogu\u0107nosti za klimatske promene.<\/p>\n

    Trebalo bi tra\u017eiti od EU, u skladu sa praksom unutar EU, da formalizuje i institucionalizuje zajedni\u010dku ili bilateralnu finansijsku podr\u0161ku dekarbonizaciji EnZ<\/p><\/blockquote>\n

    Zbog toga bi trebalo tra\u017eiti od EU, u skladu sa praksom unutar EU, da formalizuje i institucionalizuje zajedni\u010dku ili bilateralnu finansijsku podr\u0161ku dekarbonizaciji EnZ, do izlaska iz uglja, prilago\u0111enu visini BDP-a po stanovniku i udelu uglja. Ta podr\u0161ka treba da bude proporcionalna ciljevima i naporima EnZ strana i nadgledana od strane EU.<\/p>\n

    Iz ovih sredstava bi se, kao i u EU, podr\u017eavala ekonomska diversifikacija, prekvalifikacija radnika i podr\u0161ka regionima koji izlaze iz uglja, ulaganja u mala i srednja preduzec\u0107a, otvaranje novih kompanija,\u00a0 istra\u017eivanja i inovacije, sanacija \u017eivotne sredine regiona uglja, rast proizvodnje \u010diste energije i transformacija ka niskougljeni\u010dnim tehnologijama.<\/p>\n

    Sredstva prikupljena kroz ove mehanizme bi se kombinovala sa postoje\u0107im izvorima sredstava koja generi\u0161u EU i me\u0111unarodne finansijske institucije, ali bi ipak svaka zemlja morala sama da iz sopstvenih izvora velikim delom finansira dekarbonizaciju. Veliki deo sredstava treba da se obezbedi od prihoda od cene emisije ugljenika.<\/p>\n

    Za EU ne mo\u017ee danas biti opravdanje da za tranziciju EnZ nema sredstava u EU bud\u017eetu 2021-2027.<\/p><\/blockquote>\n

    Pri tome, za EU ne mo\u017ee danas biti opravdanje da za tranziciju EnZ nema sredstava u EU bud\u017eetu 2021-2027. Evropska komisija je i u 2020. godini svakako znala, kao \u0161to je i u Sofijsku deklaraciju upisano, da \u0107e se od ugovornih strana EnZ tra\u017eiti usvajanje i realizacija energetsko-klimatskih ciljeva za 2030. i prihvatanje klimatske neutralnosti u 2050.<\/p>\n

    Tako\u0111e, ni Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, potpisan 2005. ne sadr\u017ei nikakve odredbe o solidarnosti ugovornih strana. Taj je Ugovor bio korak vi\u0161e i pre u integraciji energetike u EU u odnosu na druge sektore.<\/p>\n

    Ali, ukoliko se te\u017ei\u0161te integracije sa mre\u017enih energija prebacuje na investiciono veoma zahtevnu, kompleksnu i skop\u010danu sa neizvesnostima energetsku tranziciju, sasvim je opravdano da se i princip solidarnosti izme\u0111u EU i ugovornih strana i me\u0111u ugovornim stranama, na neki na\u010din ugradi u Ugovor. To bi pomoglo i da se simetrija izme\u0111u prava i obaveza delotvornije uspostavi i bude efektivnija i da odra\u017eava odnose unutar EU, \u0161to je i smisao integracije.<\/p>\n

    Izazovi primene EU ETS-a i EU CBAM-a<\/h3>\n

    Dva su klju\u010dna indikatora veli\u010dine izazova kojima \u0107e biti izlo\u017eene ugovorne strane i kapacitet ugovornih strana da sprovedu dekarbonizaciju, uklju\u010duju\u0107i i primenu cene emisije ugljenika:<\/p>\n

      \n
    1. Udeo uglja u proizvodnji elektri\u010dne energije, koji je najva\u017eniji indikator izazova i tro\u0161kova dekarbonizacije, u Srbiji je oko 65 odsto, a kada je ulazila u tranziciju EU je imala u proseku oko 30 odsto. U EU sada samo Poljska ima ve\u0107i (oko 70 odsto) i \u010ce\u0161ka uporediv (oko 44 odsto) udeo uglja. Zemlje regiona (Srbija, BiH, S. Makedonija i Crna Gora) imaju oko 40 do 65 odsto udeo uglja.<\/li>\n
    2. Bruto dru\u0161tveni proizvod (BDP) po stanovniku, najva\u017eniji je indikator kapaciteta za sprovo\u0111enje i prihvatanje posledica dekarbonizacije, i meren po kupovnoj mo\u0107i Srbije iznosi 44 odsto u odnosu na EU27 prosek iz 2021. godine, a to je znatno ni\u017ee od Bugarske, \u010diji je BDP (57 odsto EU proseka) najni\u017ei u EU. Ostale zemlje Zapadnog Balkana imaju izme\u0111u 32 i 48% EU proseka.<\/li>\n<\/ol>\n

      Posledice primene EU ETS-a i EU CBAM-a u Srbiji i na zapadnom Balkanu<\/h3>\n

      Ne o\u010dekuje se da \u0107e u budu\u0107nosti Srbija biti izvoznik elektri\u010dne energije, izuzev u relativno manjim koli\u010dinama, u periodima smanjene potro\u0161nje elektri\u010dne energije i povoljnih hidrolo\u0161kih uslova. Ukoliko se godi\u0161nje u EU izveze oko 1,5 TWh elektri\u010dne energije, tro\u0161ak CBAM (koji \u0107e biti prihod EU) bi u 2030. bio manji od EUR 100 miliona (ako se ra\u010duna na bazi prose\u010dnog energetskog miksa Srbije, sa o\u010dekivanim pove\u0107anim udelom OIE). Uvo\u0111enje i postepen rast cene emisije bi smanjivao ovaj tro\u0161ak.<\/p>\n

      Tro\u0161ak CBAM se mo\u017ee izbe\u0107i ukoliko se u Srbiji primeni cena emisije CO2 jednaka ceni u EU ETS-a. Me\u0111utim, godi\u0161nji tro\u0161ak primene mogu\u0107e cene u EU ETS-u od oko 100 \u20ac\/tCO2 bi u Srbiji bio oko 2,2 milijarde evra (za ukupnu emisiju od 22 miliona tona CO2, \u0161to je znatno manje od sada\u0161nje). Za toliko bi se pove\u0107ao tro\u0161ak EPS-a, koji bi se ve\u0107im delom preneo na sve kupce energije i pove\u0107ao njihove veleprodajne cene za orijentaciono preko 70 \u20ac\/MWh.<\/p>\n

      Tro\u0161ak ETS-a bi bio oko 20 puta ve\u0107i nego tro\u0161ak CBAM-a<\/p><\/blockquote>\n

      To kupci u Srbiji ne mogu prihvatiti. Tro\u0161ak ETS-a bi bio oko 20 puta ve\u0107i nego tro\u0161ak CBAM-a. Pri tim relacijama tro\u0161kova manje je bitno \u0161to tro\u0161ak CBAM postaje prihod EU, a prihod od ETS, prihod Srbije.<\/p>\n

      Razli\u010dite su i posledice primene cene emisije ugljenika. Najve\u0107i uticaj, meren tro\u0161kovima po proizvedenom MWh, je na Srbiju, jer ona ima najve\u0107i udeo uglja u proizvodnji elektri\u010dne energije.<\/p>\n

      Veoma je razli\u010dit uticaj primene CBAM na elektroprivrede ugovornih strana EnZ i regiona zapadnog Balkana. Najte\u017ee \u0107e biti pogo\u0111ena BiH, kao veliki izvoznik i zbog visokog udela uglja u proizvodnji.<\/p>\n

      Me\u0111utim, u svakom slu\u010daju, izvoz elektri\u010dne energije iz termoelektrana na ugalj u EU \u0107e prakti\u010dno postati neisplativ od januara 2030. ako se dobije izuze\u0107e od primene CBAM (primenom EU ETS cene), a ve\u0107 od januara 2026. ukoliko se ne dobije izuze\u0107e (mogu\u0107e primenom CBAM Uredbe), jer \u0107e ga takvim u\u010diniti dodatni tro\u0161ak emisije ugljenika u proizvodnim tro\u0161kovima od oko 100 \u20ac\/MWh.<\/p>\n

      Zaklju\u010dak<\/h3>\n

      Ugovorne strane EnZ bi trebalo da pripremaju i po\u010dnu primenu cene emisije ugljenika. Integracija u EU ETS, kao kona\u010dno re\u0161enje, bi morala omogu\u0107iti dovoljno dug prelazni period sa besplatnim emisionim dozvolama. Ukoliko to nije mogu\u0107e, ugovorne strane treba da razmotre i druge mehanizme cene ugljenika (npr. karbon takse) do ulaska u EU.<\/p>\n

      Ne mo\u017ee biti uspe\u0161an poku\u0161aj brzog uvo\u0111enja u EU re\u017eim, zonu najvi\u0161ih svetskih cena emisije ugljenika, na uniforman na\u010din, energetski i politi\u010dki heterogenog, najnerazvijenijeg evropskog regiona, kome kapital nije dostupan pod povoljnim uslovima. Regionalni ETS bi morao prethodno da razre\u0161i brojna ve\u0107 otvorena i jo\u0161 nesagledana nacionalna i me\u0111unarodna, pravna, ekonomska, fiskalna i druga pitanja, da bi mogao biti uspostavljen i funkcionalan. Uveren sam da to nije mogu\u0107e.<\/p>\n

      Ne mo\u017ee biti uspe\u0161ne dekarbonizacije ukoliko Evropska unija ne formalizuje i institucionalizuje i sprovodi kontinualnu finansijsku podr\u0161ku do izlaska EnZ iz uglja<\/p><\/blockquote>\n

      Ne mo\u017ee biti uspe\u0161ne dekarbonizacije ukoliko Evropska unija ne formalizuje i institucionalizuje i sprovodi kontinualnu finansijsku podr\u0161ku do izlaska EnZ iz uglja. EU koheziona politika u energetici stoga mora biti pro\u0161irena i obuhvatiti i EnZ. Ako EU \u017eeli da mobili\u0161e ceo svet da stane iza napu\u0161tanja fosilnih goriva na COP28, mora pokazati da to radi na odr\u017eiv na\u010din na malom susednom prostoru na kome ima institucionalizovan uticaj.<\/p>\n

      U najnovijoj EU paroli „kupujmo Evropsko“ u okviru globalne preraspodele uticaja u energetskim tehnologijama i poslovima, mora se na\u0107i srazmerno mesto i za balkansko energetsko znanje i energetsku opremu i usluge, da ne ostanemo samo kupci tehnologija.<\/p>\n

      Ugovorne strane moraju pokazati vi\u0161e entuzijazma i argumentovanom, ubedljivom i jasnom komunikacijom usmerenom na javno mnjenje, pre svih na kupce energije, posti\u0107i nacionalni konsenzus za usvajanje politike dekarbonizacije i uvo\u0111enje cena emisije ugljenika, koji \u0107e obezbediti dugoro\u010dnu sigurnost snabdevanja i dostupnost energije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Ljubo Ma\u0107i\u0107 u autorskom tekstu za Balkan Green Energy News razmatra opcije uvo\u0111enja cene emisija CO2 u \u010dlanice Energetska zajednice<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":62483,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,5909,1,484,4],"tags":[6108,509,6087,3279,1854,648,3537,5597,1689,766,2382,1019,5343,5442,5908,6348,6167,5342,4933,691,2661],"class_list":["post-62482","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-klimatske-promene","category-obnovljivi-izvori-energije","category-u-fokusu","category-zivotna-sredina","tag-cena-emisija-co2","tag-co2","tag-co2-emisije","tag-dekarbonizacija","tag-energetska-tranzicija","tag-energetska-zajednica","tag-eu-ets","tag-fond-za-pravednu-tranziciju","tag-gasovi-sa-efektom-staklene-baste","tag-klimatske-promene","tag-ljubo-macic","tag-pariski-sporazum","tag-porez-na-co2","tag-pravedna-tranzicija","tag-prekogranicna-taksa-na-co2","tag-sistem-za-trgovinu-emisijama-eu","tag-sofijska-deklaracija","tag-taksa-na-emisije-ugljen-dioksida","tag-termoelektrane","tag-ugalj","tag-ugljen-dioksid","country-regioneu"],"acf":[],"yoast_head":"\nUvo\u0111enje cene emisije ugljenika i primena EU CBAM mehanizma u Energetskoj zajednici<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Ljubo Ma\u0107i\u0107 u autorskom tekstu za Balkan Green Energy News razmatra opcije uvo\u0111enja cene emisija CO2 u \u010dlanice Energetska zajednice\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Uvo\u0111enje cene emisije ugljenika i primena EU CBAM mehanizma u Energetskoj zajednici\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Ljubo Ma\u0107i\u0107 u autorskom tekstu za Balkan Green Energy News razmatra opcije uvo\u0111enja cene emisija CO2 u \u010dlanice Energetska zajednice\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2023-09-18T12:20:12+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2023-11-17T10:54:23+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/ljubo-macic-cena-emisija-ugljenika-cbam-co2-porez-energetska-zajednica.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"840\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"430\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"18 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff\"},\"headline\":\"Uvo\u0111enje cene emisije ugljenika i primena EU CBAM mehanizma u Energetskoj zajednici\",\"datePublished\":\"2023-09-18T12:20:12+00:00\",\"dateModified\":\"2023-11-17T10:54:23+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\\\/\"},\"wordCount\":3671,\"commentCount\":0,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/09\\\/ljubo-macic-cena-emisija-ugljenika-cbam-co2-porez-energetska-zajednica.jpg?wsr\",\"keywords\":[\"cena emisija CO2\",\"CO2\",\"CO2 emisije\",\"dekarbonizacija\",\"energetska tranzicija\",\"Energetska zajednica\",\"EU ETS\",\"Fond za pravednu tranziciju\",\"gasovi sa efektom staklene ba\u0161te\",\"klimatske promene\",\"Ljubo Ma\u0107i\u0107\",\"Pariski sporazum\",\"porez na CO2\",\"pravedna tranzicija\",\"prekograni\u010dna taksa na CO2\",\"Sistem za trgovinu emisijama EU\",\"Sofijska deklaracija\",\"taksa na emisije ugljen-dioksida\",\"termoelektrane\",\"ugalj\",\"ugljen-dioksid\"],\"articleSection\":[\"Elektri\u010dna energija\",\"Klimatske promene\",\"OIE\",\"U fokusu\",\"\u017divotna sredina\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\\\/\",\"name\":\"Uvo\u0111enje cene emisije ugljenika i primena EU CBAM mehanizma u Energetskoj zajednici\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/09\\\/ljubo-macic-cena-emisija-ugljenika-cbam-co2-porez-energetska-zajednica.jpg?wsr\",\"datePublished\":\"2023-09-18T12:20:12+00:00\",\"dateModified\":\"2023-11-17T10:54:23+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff\"},\"description\":\"Ljubo Ma\u0107i\u0107 u autorskom tekstu za Balkan Green Energy News razmatra opcije uvo\u0111enja cene emisija CO2 u \u010dlanice Energetska zajednice\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/09\\\/ljubo-macic-cena-emisija-ugljenika-cbam-co2-porez-energetska-zajednica.jpg?wsr\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/09\\\/ljubo-macic-cena-emisija-ugljenika-cbam-co2-porez-energetska-zajednica.jpg?wsr\",\"width\":840,\"height\":430,\"caption\":\"Carbon tax, CO2 tax, environmental and social responsibility business concept. Taxation for nature pollution. Supporting to limit climate change and globle warming problem. Controlling carbon emission\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Po\u010detna\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"U fokusu\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/u-fokusu\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"Uvo\u0111enje cene emisije ugljenika i primena EU CBAM mehanizma u Energetskoj zajednici\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"description\":\"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/author\\\/balkangreenenergynews\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Uvo\u0111enje cene emisije ugljenika i primena EU CBAM mehanizma u Energetskoj zajednici","description":"Ljubo Ma\u0107i\u0107 u autorskom tekstu za Balkan Green Energy News razmatra opcije uvo\u0111enja cene emisija CO2 u \u010dlanice Energetska zajednice","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Uvo\u0111enje cene emisije ugljenika i primena EU CBAM mehanizma u Energetskoj zajednici","og_description":"Ljubo Ma\u0107i\u0107 u autorskom tekstu za Balkan Green Energy News razmatra opcije uvo\u0111enja cene emisija CO2 u \u010dlanice Energetska zajednice","og_url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/","og_site_name":"Balkan Green Energy News","article_published_time":"2023-09-18T12:20:12+00:00","article_modified_time":"2023-11-17T10:54:23+00:00","og_image":[{"width":840,"height":430,"url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/ljubo-macic-cena-emisija-ugljenika-cbam-co2-porez-energetska-zajednica.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Balkan Green Energy News","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Balkan Green Energy News","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"18 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/"},"author":{"name":"Balkan Green Energy News","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff"},"headline":"Uvo\u0111enje cene emisije ugljenika i primena EU CBAM mehanizma u Energetskoj zajednici","datePublished":"2023-09-18T12:20:12+00:00","dateModified":"2023-11-17T10:54:23+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/"},"wordCount":3671,"commentCount":0,"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/ljubo-macic-cena-emisija-ugljenika-cbam-co2-porez-energetska-zajednica.jpg?wsr","keywords":["cena emisija CO2","CO2","CO2 emisije","dekarbonizacija","energetska tranzicija","Energetska zajednica","EU ETS","Fond za pravednu tranziciju","gasovi sa efektom staklene ba\u0161te","klimatske promene","Ljubo Ma\u0107i\u0107","Pariski sporazum","porez na CO2","pravedna tranzicija","prekograni\u010dna taksa na CO2","Sistem za trgovinu emisijama EU","Sofijska deklaracija","taksa na emisije ugljen-dioksida","termoelektrane","ugalj","ugljen-dioksid"],"articleSection":["Elektri\u010dna energija","Klimatske promene","OIE","U fokusu","\u017divotna sredina"],"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/","name":"Uvo\u0111enje cene emisije ugljenika i primena EU CBAM mehanizma u Energetskoj zajednici","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/ljubo-macic-cena-emisija-ugljenika-cbam-co2-porez-energetska-zajednica.jpg?wsr","datePublished":"2023-09-18T12:20:12+00:00","dateModified":"2023-11-17T10:54:23+00:00","author":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff"},"description":"Ljubo Ma\u0107i\u0107 u autorskom tekstu za Balkan Green Energy News razmatra opcije uvo\u0111enja cene emisija CO2 u \u010dlanice Energetska zajednice","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/#primaryimage","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/ljubo-macic-cena-emisija-ugljenika-cbam-co2-porez-energetska-zajednica.jpg?wsr","contentUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/ljubo-macic-cena-emisija-ugljenika-cbam-co2-porez-energetska-zajednica.jpg?wsr","width":840,"height":430,"caption":"Carbon tax, CO2 tax, environmental and social responsibility business concept. Taxation for nature pollution. Supporting to limit climate change and globle warming problem. Controlling carbon emission"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/uvodjenje-cene-emisije-ugljenika-i-primena-eu-cbam-mehanizma-u-energetskoj-zajednici\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Po\u010detna","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"U fokusu","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/u-fokusu\/"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"Uvo\u0111enje cene emisije ugljenika i primena EU CBAM mehanizma u Energetskoj zajednici"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/","name":"Balkan Green Energy News","description":"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff","name":"Balkan Green Energy News","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/author\/balkangreenenergynews\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/62482","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=62482"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/62482\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/62483"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=62482"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=62482"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=62482"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}