![\"\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/Country-Overshoot-Days-2023-sm-840.jpg\")
<\/p>\nDan ekolo\u0161kog duga (Earth Overshoot Day) obele\u017eava se na datum kada potra\u017enja \u010dove\u010danstva za ekolo\u0161kim resursima i uslugama u datoj godini prema\u0161uje ono \u0161to planeta mo\u017ee da regeneri\u0161e i obnovi u toj godini. Ili, slobodnije re\u010deno, kada globalna potro\u0161nja obnovljivih prirodnih resursa postaje neodr\u017eiva.<\/p>\n
Ove godine, globalni Dan ekolo\u0161kog duga je 2. avgust. To konkretno zna\u010di da iskori\u0161tavanje resursa posle tog datuma remeti ravnote\u017eu Zemljinog ekosistema.<\/p>\n
Me\u0111u dr\u017eavama koje prati Balkan Green Energy News, ekolo\u0161ki dugovi su kod skoro svih iznad globalnog proseka, ali tako\u0111e skoro identi\u010dni kao pro\u0161le godine.<\/p>\n
<\/p>\n
Prema podacima za 2023. Slovenija je kao i prethodnih godina prva potro\u0161ila resuse i to jo\u0161 18. aprila. Crna Gora je na drugom mestu i to je uradila 17. maja, a slede\u0107e su bile Gr\u010dka, 21. maja, i Hrvatska i Bosna i Hercegovina, 29. maja. Kipar se upisao 31. maja.<\/p>\n
Odr\u017eive resurse Bugarska je potro\u0161ila 9. juna, a za njom Rumunija, 11. juna, pa Turska, 22. juna. Dan ekolo\u0161kog duga Severne Makedonije je bio 6. jul. Srbija je kvotu obnovljivih resursa ispunila 8. jula.<\/p>\n
Kori\u0161tenje resursa je mnogo odr\u017eivije u Albaniji, gde datum pada najkasnije u regionu i daleko iza globalnog proseka, 3. novembra.<\/p>\n
Na globalnom nivou, Katar je ovaj dan obele\u017eio pre svih, 10. februara, a u Evropi Luksemburg, 14. februara. Afri\u010dka dr\u017eava Benin je najbli\u017ea obnovljivom kori\u0161\u0107enju resursa. U njoj ovaj dan pada 26. decembra.<\/p>\n
\u010cove\u010danstvo koristi 74 odsto vi\u0161e biokapaciteta od onoga \u0161to ekosistemi planete mogu da regeneri\u0161u, navodi Mre\u017ea za globalni ekolo\u0161ki otisak (Global Footprint Network), koja izra\u010dunava Dan ekolo\u0161kog duga.<\/p>\n
U tom kontekstu, ova organizacija obja\u0161njava da biokapacitet grada, dr\u017eave ili nacije obuhvata biolo\u0161ki produktivno zemlji\u0161te i morsko podru\u010dje<\/a>, uklju\u010dujuc\u0301i \u0161umska zemlji\u0161ta, pa\u0161njake, obradive povr\u0161ine, ribarska podru\u010dja i izgra\u0111eno zemlji\u0161te. Pri tome, proizvodnja hrana \u010dini veliki deo ekolo\u0161kog otiska i trenutno zauzima oko 50 procenata biokapaciteta planete<\/a>.<\/p>\n Na nacionalnom nivou, Sjedinjene Dr\u017eave za godinu dana potro\u0161e u proseku 5,1 puta vi\u0161e od raspolo\u017eivih resursa<\/a> za godinu dana.<\/p>\n Australija potro\u0161i 4,5, Rusija 3,4, Kina tro\u0161i 2,5 puta vi\u0161e, a Brazil 1,6 puta vi\u0161e nego \u0161to je odr\u017eivo.<\/p>\n Indija tro\u0161i prirodne resurse u okvirima ograni\u010denja na planeti \u2013 \u010detiri petine<\/p><\/blockquote>\n Treba primetiti da od nedavno najmnogoljudnija zemlja na planeti, Indija, tro\u0161i prirodne resurse u odr\u017eivim granicama, ta\u010dnije \u010detiri petine obnovljivog biokapaciteta za godinu dana.<\/p>\n Mre\u017ea za globalni ekolo\u0161ki otisak je izra\u010dunala koliko bi pojedina\u010dne dr\u017eave trebalo da utro\u0161e sopstvenog biokapaciteta da zadovolje potra\u017enju svog stanovni\u0161tva za prirodnim resursima.<\/p>\n Tu prednja\u010di Japan, koji bi trebao da potro\u0161i 7,8 puta vi\u0161e nego \u0161to ima na raspolaganju. Italiji bi bilo potrebno 5,2 puta vi\u0161e biokapaciteta, a \u0160vajcarskoj 4,4 puta vi\u0161e nego \u0161to ima.<\/p>\n Pro\u0161le godine je Dan ekolo\u0161kog duga pao 28. jula<\/a>. To \u0161to se datum pomerio ka kraju godine je redak izuzetak.<\/p>\n Izra\u010dunavanje ravnote\u017ee planetarnog biokapaciteta zapo\u010delo je 1971. godine. Tada je za Dan ekolo\u0161kog duga progla\u0161en 25. decembar, a u me\u0111uvremenu je gotovo konstantno pomeran unapred.<\/p>\n Mre\u017ea za globalni ekolo\u0161ki otisak je objavila preporuke kako da se zaustavi negativni trend prekomerne potro\u0161nje<\/a> prirodnih resursa.<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2023\/08\/2023_Past_EOD_en_sm-840.jpg\")
<\/p>\nKako zaustaviti pomeranje granice odr\u017eivosti<\/h3>\n