Vlada Srbije odobrila je Plan sistema podsticaja kori\u0161\u0107enja obnovl\u0458ivih izvora energije za period\u00a0 2023-2025<\/a>, koji je objavl\u0458en i na sajtu Ministarstva. Posle aktuelne aukcije za 450 MW<\/a>, \u010diji zavr\u0161etak o\u010dekujemo u septembru, u skladu sa Planom slede\u0107e aukcije trebalo bi da se odr\u017ee u prvom kvartalu 2024, gde \u0107e kvota iznositi 300 MW za vetroelektrane i 100 MW za solarne elektrane, i u prvom kvartalu 2025. gde \u0107e kvota iznositi 300 MW za vetroelektrane i 150 MW za solarne elektrane.<\/p>\n Na slede\u0107im aukcijama investitori \u0107e\u00a0 morati da budu spremni da ponude i deo kapaciteta garantovanom snabdeva\u010du<\/p><\/blockquote>\n Ovo je najambiciozniji plan Srbije do sada. Podseti\u0107u da je u Nacionalnom akcionom planu za kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora energije za period 2013-2020. planirano 1.092 MW kapaciteta na obnovljivu energiju iz svih izvora, dok smo sada predvideli da za tri godine dodelimo podsticaje za 1.300 MW. Kad ovome dodamo da dr\u017eava planira kroz strate\u0161ko partnerstvo<\/a> da izgradi dodatnih 2.000 MW za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS), onda dolazimo do vi\u0161e od 3.000 MW novih zelenih kapaciteta u narednih svega nekoliko godina, \u0161to dovoljno govori koliki zna\u010daj Ministarstvo daje zelenoj energiji u budu\u0107nosti.<\/p>\n Na slede\u0107im aukcijama Vlade budu\u0107i investitori mora\u0107e pored povoljne cene, da budu spremni da ponude i deo kapaciteta garantovanom snabdeva\u010du za potrebe doma\u0107instava i malih kupaca ili da deo kapaciteta ponude direktno krajnjem kupcu, \u0161to je ura\u0111eno u cilju obezbe\u0111ivanja energetske sigurnosti zemlje.<\/p>\n Va\u017eno je da se prvo razume kontekst koji je prethodio izmeni Zakona sa re\u0161enjima koja su potencijalno kod pojedinih investitora, nikako ne kod svih, izazvala odre\u0111ene nedoumice i zabrinutost. Naime, elektroenergetski sistem Srbije suo\u010den je ve\u0107 dve godine sa ekstremno velikim brojem zahteva za priklju\u010denje. Od 2021. do ove godine broj zatra\u017eenog kapaciteta za priklju\u010denje pove\u0107ao se sa velikih 3,8 GW na ekstremnih 20 GW, a Srbija ima ukupno oko 8 GW proizvodnih kapaciteta.<\/p>\n To je ogromna koli\u010dina koju prema najboljem znanju i dostupnim sredstvima nije mogu\u0107e integrisati ni u kratkom, ni u du\u017eem roku u sistem, a da se njegov rad ne ugrozi. Sigurnost rada sistema je glavni zadatak operatora sistema i predstavlja najva\u017eniji interes u elektroenergetici. Bez sigurnog rada sistema mi ne mo\u017eemo da ra\u010dunamo na struju, a svi znamo \u0161ta struja zna\u010di za na\u0161 svakodnevni \u017eivot i za ekonomiju.<\/p>\n Za kapacitet od oko 5 GW operatori prenosnog i distributivnog sistema preuzeli su obavezu integracije u sistem<\/p><\/blockquote>\n U takvom kontekstu mi smo prona\u0161li kompromisno re\u0161enje koje omogu\u0107ava dalji razvoj OIE, ali ne po cenu sigurnosti rada sistema. Zakon je predvideo meru odlaganja prikl\u0458u\u010denja ako analiza adekvatnosti uka\u017ee na rizike po siguran rad elektroenergetskog sistema usled nedostatka rezerve za balansiranje sistema. Od ove mere je izuzet kapacitet od oko 5 GW, za koji su operatori prenosnog i distributivnog sistema preuzeli obavezu integracije u sistem, \u0161to predstavlja gornju granicu mogu\u0107nosti na\u0161eg elektroenergetskog sistema koji mo\u017ee da integri\u0161e prema trenutno dostupnim podacima operatora prenosnog sistema.<\/p>\n Ipak, uprkos tome, mi samo dali mogu\u0107nost i onim investitorima koji ne \u017eele da trpe odlaganje priklju\u010denja da nastave sa investicijom, ali da obezbede dodatni kapacitet za balansiranje operatoru sistema kada ga fizi\u010dki nema dostupnog na tr\u017ei\u0161tu. Za investitora to je u praksi uglavnom baterijsko skladi\u0161te.<\/p>\n Procenat od 20 odsto instalisane aktivne snage elektrane definisan je iz ugla interesa elektroenergetskog sistema na bazi prose\u010dne gre\u0161ke proizvodnje intermitentnih izvora energije i kao takav se ne mo\u017ee menjati. Investitori \u0107e svoj biznis model na\u0107i u ovim granicama i to nije nikako njihova obaveza nego pravo ukoliko\u00a0 to \u017eele, a ukoliko ne vide u tome svoje interes mogu da sa\u010dekaju sa priklju\u010denjem dok se ne pojavi dodatna balansna rezerva.<\/p>\n Ovo nije jedino re\u0161enje, dugoro\u010dno razmi\u0161ljamo da pove\u0107amo kapacitet sistema za integraciju obnovljive energije kao \u0161to je izgradnja reverzibilnih hidroelektrana (RHE Bistrica), ja\u010danje mre\u017ea i prekograni\u010dnih kapaciteta preko mnogih infrastrukturnih projekata poput Transbalkanskog koridora, Panonskog koridora, Beogrida…, a \u0161to \u0107e pove\u0107ati fleksibilnost rada sistema.<\/p>\n Nacrt INEKP-a (NEKP) bi trebalo da bude zavr\u0161en do septembra, a da na jesen bude usvojen. Odr\u017eane su javne rasprave u Beogradu, Novom Sadu i Ni\u0161u i razmotri\u0107emo sve predloge koji mogu da doprinesu boljem kvalitetu dokumenta.<\/p>\n Najva\u017eniji ciljevi sa kojima smo iza\u0161li na javnu raspravu o INEKP-u su pove\u0107anje u\u010de\u0161\u0107a obnovljive energije u proizvodnji elektri\u010dne energije na 45 odsto, zna\u010dajno pove\u0107anje energetske efikasnosti kroz ograni\u010davanje maksimalne potro\u0161nje primarne i finalne energije u 2030, i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te za 40,3 odsto u odnosu na 1990, u skladu sa ciljevima iz Nacionalno utvr\u0111enog doprinosa (NDC) u ovoj oblasti.<\/p>\n Izmene do kojih je do\u0161lo tokom izrade INEKP-a su sastavni deo procesa pripreme, gde postoji razmena argumenata izme\u0111u \u010dlanova radne grupe, i gde klju\u010dni ciljevi nisu unapred zadati, ve\u0107 su pa\u017eljivo analizirani iz svih uglova, pre nego \u0161to je dokument stavljen na javne konsultacije.<\/p>\n Planom je definisano ukupno 156 mera od kojih su 68 reformske mere. Klju\u010dne oblasti na kojima \u0107e se raditi obuhvataju ambicioznije sprovo\u0111enje mera energetske efikasnosti, postepenu promenu strukture energetskih izvora ka niskougl\u0458eni\u010dnim tehnologijama izgradnjom novih elektrana na sunce i vetar ukupne snage oko 3,4 GW i nove gasne elektrane snage 350 MW, vi\u0161estruko ve\u0107e kori\u0161\u0107enje toplotnih pumpi, podsticanje kori\u0161\u0107enja elektri\u010dnih vozila\u2026<\/p>\n Predlo\u017eeni ciljevi uva\u017eavaju s jedne strane na\u0161e ambicije, odnosno pra\u0107enje ciljeva kojima te\u017ei EU, a s druge realnost da Srbija ima zna\u010dajan udeo uglja u energetskom miksu, ve\u0107i nego \u010dlanice EU u proseku kad su ulazile u energetsku tranziciju, a da nemamo pristup resursima koje EU opredeljuje za finansiranje pravedne tranzicije u svojim \u010dlanicama.<\/p>\n U takvim okolnostima, verujem da su ciljevi koje smo postavili istovremeno ambiciozni i realni, da \u0107e njihovim ostvarivanjem Srbija, s jedne strane, pove\u0107ati svoju energetsku sigurnost i nezavisnost, a s druge strane, raditi na ispunjenju svojih me\u0111unarodnih obaveza u skladu sa na\u0161im stepenom razvoja i resursima kojima raspola\u017eemo.<\/p>\n Mehanizam za pravednu tranziciju kojim EU podr\u017eava svoje \u010dlanice vredan je oko 100 milijardi evra, a me\u0111u \u010dlanicama EU samo Poljska imaju udeo uglja u proizvodnji elektri\u010dne energije sli\u010dan Srbiji, ostale su sa manjim u\u010de\u0161\u0107em. S druge strane, u na\u0161em regionu ugalj i dalje ima zna\u010dajno mesto u obezbe\u0111ivanju sigurnosti snabdevanja.<\/p>\n Jedno od re\u0161enja da se dekarbonizacija sprovede je osnivanje regionalnog fonda Zapadnog Balkana ili nacionalnih fondova za pravednu tranziciju<\/p><\/blockquote>\n Nema „\u010darobnog \u0161tapi\u0107a“ da se to promeni preko no\u0107i, ve\u0107 tra\u017ei vreme, novac, ozbiljno planiranje i finansijsku podr\u0161ku. \u017delimo da idemo ka istim ciljevima kao i EU ali, kao i u EU, taj proces, mora biti finansijski odr\u017eiv i socijalno pravedan. Jedno od mogu\u0107ih re\u0161enja, o kojem smo razgovarali nedavno i na neformalnom Ministarskom sastanku Energetske zajednice<\/a>, je osnivanje regionalnog fonda Zapadnog Balkana ili nacionalnih fondova za pravednu tranziciju, koji bi bio finansijski podr\u017ean i od strane EU, po uzoru na mehanizam koji postoji za zeml\u0458e \u010dlanice EU. Razgovara\u0107emo i sa kolegama iz regiona, jer proces dekarbonizacije nosi sli\u010dne izazove i za druge zemlje u regionu.<\/p>\n Ovakav fond trebalo bi da predvidi sredstva kojima bi se u regionima koji su najvi\u0161e pogo\u0111eni energetskom tranzicijom podr\u017eali ekonomska diversifikacija, prekvalifikacija radnika, ulaganja u mala i srednja preduze\u0107a, otvaranje novih preduze\u0107a, istra\u017eivanje i inovacije, ekolo\u0161ka sanacija regiona ugl\u0458a, proizvodnja \u010diste energije, transformacija ka tehnologijama sa manjom emisijom \u0161tetnih gasova. Kako bi se osigurala odr\u017eivost i predvidl\u0458ivost, ova sredstva treba kombinovati sa postoje\u0107im izvorima sredstava koje obezbe\u0111uju EU i me\u0111unarodne finansijske institucije.<\/p>\n U Srbiji je od 1995. godine na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, \u0161to je zaustavilo ne samo izgradnju nuklearnih elektrana ve\u0107 i aktivno pra\u0107enje razvoja tehnologija i usavr\u0161avanje kadrova. \u010cak i da se moratorijum ukine, da odlu\u010dimo da gradimo i da \u010dak besplatno dobijemo nuklearnu elektranu, potrebne su godine za osposobljavanje kadrova koji bi ovim objektom adekvatno upravljali.<\/p>\n S druge strane, proces izrade strate\u0161kih dokumenata u energetici je prilika da se otvoreno razgovara o svim vidovima energije koji bi u budu\u0107nosti eventualno mogli da doprinesu da budemo energetski bezbedni dok prelazimo na \u010diste vidove energije, pa i o nuklearnoj, i ta opcija razmatrana je u okviru INEKP-a. Svakako \u0107emo dugoro\u010dno ostaviti i tu mogu\u0107nost, kao \u0161to \u0107emo u obzir uzeti i mogu\u0107nost strate\u0161kih partnerstava sa zemljama koje imaju iskustva u kori\u0161\u0107enju nuklearne energije, a pre ulaska u bilo koji projekat analizira\u0107emo njegovu svrsishodnost.<\/p>\n Stav Srbije, koji sam istakla nedavno na neformalnom ministarskom sastanku Energetske zajednice, jeste da je pre bilo kakvih dal\u0458ih koraka potrebna sveobuhvatna, detal\u0458na i uporedna analiza u vezi sa implementacijom regionalnog sistema za trgovinu emisijama ili nekog drugog mehanizma, prevashodno kad je re\u010d o proizvodnji elektri\u010dne energije, pre nego \u0161to se razgovara o konkretnim merama za sprovo\u0111enje aktivnosti.<\/p>\n Pre bilo kakvih dal\u0458ih koraka u vezi sa CBAM-om potrebna je detaljna analiza u vezi sa implementacijom regionalnog sistema za trgovinu emisijama ili nekog drugog mehanizma<\/p><\/blockquote>\n Posledice potencijalnih odluka koje se ti\u010du implementacije CBAM regulative i cene ugl\u0458enika su ozbil\u0458ne i dalekose\u017ene po privredu i dru\u0161tvene odnose i potrebno je uraditi adekvatne analize i na nacionalnom nivou, na osnovu kojih bi Vlada mogla da zauzme politi\u010dki stav.<\/p>\n Potrebno je i da se prethodno analiziraju svi mehanizmi u EU koji su postojali kako bi se izabrali oni koji \u0107e omogu\u0107iti uskla\u0111ivanje regiona sa energetskim i klimatskim politikama EU na na\u010din koji bi bio ekonomski odr\u017eiv i socijalno pravedan.<\/p>\n S obzirom da se ovaj proces ti\u010de i drugih privrednih grana osim energetike, \u017eelimo da kroz dijalog sa na\u0161im kompanijama i relevantnim dr\u017eavnim institucijama do\u0111emo do zajedni\u010dkog stava u pogledu pojedinih re\u0161enja i da se \u0161to bolje pripremimo za vreme u kojem \u0107e se emisije CO2 izvesno odnositi i na nas.<\/p>\n Donete su nove izmene vezane za kupce-proizvo\u0111a\u010de tako \u0161to su postavljene granice u pogledu maksimalnog kapaciteta za doma\u0107instva i male komercijalne kupce u skladu sa evropskom praksom. Kupci-proizvo\u0111a\u010di bi\u0107e samo oni krajnji kupci koji instaliraju solarne panele do 10,8 kW, kad je re\u010d o doma\u0107instvima, odnosno do 150 kW za ostale kategorije krajnjih kupaca.<\/p>\n Na ovaj na\u010din koncept kupca-proizvo\u0111a\u010da smo usmerili ka malim kupcima koji treba da imaju najve\u0107e benefite od ovog modela, dok je za ve\u0107e industrijske potro\u0161a\u010de opredel\u0458en novi koncept „aktivni kupac“ kroz koji \u0107e imati ve\u0107e odgovornosti, ali i ve\u0107e biznis mogu\u0107nosti.<\/p>\n Ministarstvo priprema izmene Zakona o energetici u okviru kojih \u0107e se na\u0107i i odredbe o aktivnim kupcima. \u017delimo da uredimo to pitanje na adekvatan na\u010din i da omogu\u0107imo industriji da kroz taj novi koncept valorizuje sve benefite od mogu\u0107nosti samosnabdevanja kroz vlastitu proizvodnju, ali uz uva\u017eavanje sigurnosti rada na\u0161eg elektroenergetskog sistema.<\/p>\n U narednoj deceniji, u energetski sektor Srbije potrebno je ulo\u017eiti oko 15 milijardi evra, a prioritete smo definisali kroz Plan razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030<\/a>, koji je usvojila Vlada u junu.<\/p>\n Krenuli smo od onog \u0161to nam je potrebno, polaze\u0107i od o\u010dekivanih potreba za energijom, rastom BDP-a, me\u0111unarodnih obaveza, i napravili detaljnu analizu svih projekata koji su dosad bili u opticaju, ili su bili deo planova, ali nisu realizovani, kao i projekata \u010dija je realizacija zapo\u010deta.<\/p>\n Cilj je da pove\u0107amo interkonektivne kapacitete za 75 odsto<\/p><\/blockquote>\n Kad govorimo o novim proizvodnim kapacitetima, prioriteti su, izme\u0111u ostalog izgradnja RHE Bistrica, remont i revitalizacija HE \u0110erdap 2, izgradnja vetroparka Kostolac, izgradnja solarnih elektrana snage 1 GW, a razmatra\u0107e se i finansijska i tehni\u010dka isplativost projekta RHE \u0110erdap 3. Na prenosnoj mre\u017ei, osim nastavka izgradnje Transbalkanskog koridora, planiramo i projekte Panonskog koridora, kao i Centralno-balkanskog koridora koji \u0107e nas povezati sa Bugarskom i Bosnom i Hercegovinom.<\/p>\n Generalno, cilj je da pove\u0107amo interkonektivne kapacitete za 75 odsto, kako bismo dobili ve\u0107u fleksibilnost sistema. U distributivni sistem bi\u0107e ulo\u017eeno vi\u0161e od 450 miliona evra do 2030. sa ciljem oja\u010davanja distributivne mre\u017ee i smanjivanja gubitaka na oko osam odsto godi\u0161nje, \u0161to smatramo prihvatljivim. U oblasti energetske efikasnosti, planirane mere i aktivnosti trebalo bi da obezbede u\u0161tede od pribli\u017eno 3-4 TWh godi\u0161nje. U\u0161tede do 2030. u odnosu na 2020. ostvarene merama energetske efikasnosti, trebalo bi do iznose oko 1,5 odsto u doma\u0107instvima, industriji i ostalim sektorima.<\/p>\n Realizacija novog investicionog ciklusa u energetici podrazumeva u\u010de\u0161\u0107e javnog i privatnog sektora. Zbog toga je va\u017eno da reformi\u0161emo na\u0161a dr\u017eavna preduze\u0107a da posluju efikasnije, ali i da privu\u010demo investicije privatnog sektora, stvaranjem povoljnog regulatornog okvira.<\/p>\n Nadzorni odbor EPS-a imenovan je u junu, a zapo\u010deto je i formiranje Izvr\u0161nog odbora. Nadzorni odbor imenovao je u me\u0111uvremenu i novog v.d. generalnog direktora, koji \u0107e vr\u0161iti tu du\u017enost dok se novi generalni direktor ne izabere na me\u0111unarodnom konkursu. O\u010dekujem da \u010ditav proces bude zavr\u0161en u razumnom roku, ali ne na u\u0161trb adekvatnog planiranja.<\/p>\n Novi generalni direktor EPS-a bi\u0107e izabran na me\u0111unarodnom konkursu<\/p><\/blockquote>\n Ne zaboravite da je prvi korak napravljen dono\u0161enjem novog statuta EPS-a<\/a> u aprilu, \u010demu su prethodile konsultacije sa predstavnicima sindikata, koji danas imaju i svog predstavnika u Nadzornom odboru. Od tada su formirana i po\u010dela sa radom dva organa \u010dije su odgovornosti zna\u010dajno redefinisane novim statutom, Skup\u0161tina i Nadzorni odbor.<\/p>\nU razvijenim ekonomijama sveta u porastu je instaliranje baterija za skladi\u0161tenje elektri\u010dne energije kao jedno od re\u0161enja za varijabilnu proizvodnju iz obnovljvih izvora. U Srbiji je odluka o obavezi proizvo\u0111a\u010da da balansira 20 odsto instalisane aktivne snage elektrane izazvala reagovanja investitora<\/a> koji ka\u017eu da je odluka preuranjena s obzirom na stepen razvoja obnovljive energije u zemlji, a da je posebno problemati\u010dan procenat. Razmatra li se korekcija procenta? Kada se o\u010dekuje prezentovanje studije adekvatnosti Elektromre\u017ee Srbije (EMS) koja bi trebalo da da realniju sliku o slobodnim kapacitetima za priklju\u010dak? Da li Ministarstvo vidi uvo\u0111enje baterija kao na\u010din da re\u0161i veliki broj priklju\u010daka na prenosni sistem?<\/h4>\n
Koliko smo blizu finalizacije Integrisanog nacionalnog i energetsko klimatskog plana<\/a>? Od po\u010detka procesa plan je pretrpeo zna\u010dajne izmene. Koji scenario dr\u017eava vidi kao najbolji, ujedno i najrealniji?<\/h4>\n
Za napu\u0161tanje uglja zemlje \u010dlanice EU dobijaju ogromna sredstva. Rumunija je, na primer, dobila od Evropske komisije vi\u0161e od dve milijarde evra do sada. Da je napu\u0161tanje uglja mogu\u0107e bez zna\u010dajnije bespovratne finansijske pomo\u0107i? \u0160ta su o\u010dekivanja Vlade Srbije?<\/h4>\n
U svetu se de\u0161ava renesansa nuklearne energije koju mnogi vide kao neminovnost za uspe\u0161nu dekarbonizaciju energetike. I u regionu JIE se trenutno planira izgradnja nekoliko konvencionalnih nuklearki, a Rumunija je prva zemlja koja je sa SAD-om napravila i kompaniju za male modularne reaktore. Razmatra li Srbija opciju izgradnje nuklearke samostalno ili u partnerstvu sa nekim od suseda?<\/h4>\n
Kako \u0107e dr\u017eava pomo\u0107i privredi da se pripremi za uvo\u0111enje prekograni\u010dne takse na CO2<\/a> (eng. carbon border adjustement mechanism – CBAM-a)? Da li \u0107e Srbija tra\u017eiti izuze\u0107e od njene primene, i ako ho\u0107e, kada to namerava da uradi s obzirom na kratke rokove?<\/h4>\n
Kako dr\u017eava planira da re\u0161i problem privrede kojoj je uvedeno ograni\u010denje kapaciteta solarnih elektrana za sopstvenu potro\u0161nju<\/a> na do 150 kW, s obzirom da mnoge kompanije upravo u tome vide na\u010din da se dekarbonizuju i usklade poslovanje sa zelenom agendom?<\/h4>\n
Zakonom o bud\u017eetu za 2023. predvi\u0111ena je mogu\u0107nost izdavanja dr\u017eavnih garancija i projektnih zajmova<\/a> za nekoliko velikih<\/a> projekata u energetici: RHE Bistrica, RHE \u0110erdap 3<\/a>, solarne elektrane snage 1 GW, vetroelektrane snage 800-1.000 MW…. Koji su veliki energetski projekti najbli\u017ei realizaciji?<\/h4>\n
Kakve se promene mogu o\u010dekivati u razvojnoj strategiji EPS-a sa novim nadzornim odborom i menad\u017ementom? Kada \u0107e novi upravlja\u010dki tim biti kompletiran, s obzirom da je EPS nedavno dobio jo\u0161 jednog direktora u v.d. statusu<\/a>?<\/h4>\n