Kompanije iz Jugoisto\u010dne Evrope pokre\u0107u<\/a> ofanzivu na polju<\/a> dekarbonizacije i postaju vidljivije na nivou Evrope.<\/a> Proizvo\u0111a\u010di fosilnih goriva<\/a> i rafinerije vuku subvencije u poku\u0161aju<\/a> da se pozicioniraju na budu\u0107em tr\u017ei\u0161tu, a polako ih susti\u017ee industrija cementa,<\/a> \u010dije su prepreke<\/a> na putu ka klimatskoj neutralnosti me\u0111u najve\u0107ima.<\/p>\n Jedan od na\u010dina, makar u teoriji, jeste da se emisije ugljen-dioksida iz proizvodnje zarobe i da se ta koli\u010dina trajno pohrani tako da ne dospe u atmosferu. Evropska komisija podr\u017eava razvoj tehnologije hvatanja i skladi\u0161tenja ugljenika, CCS, mada ona i dalje nije pouzdana niti isplativa.<\/a><\/p>\n Postoji i varijanta iskori\u0161\u0107avanja dela ili celokupnog izdvojenog CO2 u industrijske svrhe. Za takvu tehnologiju se koristi engleski akronim CCUS.<\/p>\n Jo\u0161 dva proizvo\u0111a\u010da cementa u Jugoisto\u010dnoj Evropi se uklju\u010duju u CCS delatnost<\/p><\/blockquote>\n Izvr\u0161no telo EU je upravo objavilo spisak 41 odabranog projekta<\/a> iz tre\u0107eg poziva za velike projekte zelenih tehnologija koji su se takmi\u010dili za pozama\u0161ne grantove iz Inovacionog fonda: ukupno 3,6 milijardi evra. Poslato je 239 predloga.<\/p>\n Me\u0111u njima su tri kompanije koje rade na Balkanu i sve su u\u010destvovale s poduhvatima za prikupljanje ugljenika, u op\u0161toj kategoriji. Ostali segmenti su bili elektrifikacija industrije i vodonik, zatim \u010diste tehnologije u proizvodnji kao i pilot-projekti srednje veli\u010dine. Pobednici jo\u0161 treba da zavr\u0161e postupak pripreme za potpisivanje sporazuma o dodeli bespovratnih sredstava.<\/p>\n Gr\u010dki Motor Oil Hellas je saop\u0161tio je da je dobio neverovatnih 127 miliona evra za projekat IRIS za proizvodnju niskougljeni\u010dnog vodonika i metanola uz kori\u0161\u0107enje sistema velikog obima za hvatanje ugljenika. Ova kompanija namerava da sekvestira odnosno prikuplja ugljen-dioksid iz emisija iz budu\u0107eg postrojenja za proizvodnju plavog vodonika u jednoj od svojih rafinerija nafte.<\/p>\n Zamisao je da se od prirodnog gasa proizvodi metanol koji bi se koristio kao e-gorivo. Ta firma iz sektora fosilnih goriva bi tako\u0111e u postupku upotrebljavala zeleni vodonik. Ta supstanca se dobija elektrolizom uz napajanje iz obnovljivih izvora. Kompanija je navela da bi izbacivala 56.000 tona plavog vodonika godi\u0161nje.<\/p>\n Ina\u010de, Motor Oil je sa nacionalnim proizvo\u0111a\u010dem uglja i elektri\u010dne energije Public Power Corp. (PPC)<\/a> ranije osnovao zajedni\u010dko preduze\u0107e Hellenic Hydrogen za zeleni vodonik.<\/p>\n Na listi je jo\u0161 jedna gr\u010dka kompanija, Titan Cement. Njegov IFESTOS, nazvan po Hefestu, bogu vatre i kovanja, jedan je od najve\u0107ih projekata za hvatanje vodonika u Evropi. Ova firma planira da proizvodi cement i beton bez ispu\u0161tanja ugljenika u atmosferu. Osim toga, namerava da na polju dekarbonizacije u regionu ostvari saradnju s drugim industrijama, stoji u dokumentaciji.<\/p>\n Cementne pe\u0107i u fabrici Kamari kod Atine treba da se rekonstrui\u0161u po tehnologiji Oxyfuel prve i druge generacije i re\u0161enjima za kriogensko prikupljanje CO2 nakon sagorevanja. O\u010dekuje se da \u0107e ovim projektom postrojenje smanjiti emisije za 98,5 odsto.<\/p>\n Kreatori poduhvata su ga zamislili kao deo infrastrukture za prenos i skladi\u0161tenje. Sekvestrirani CO2 bi bio preba\u010den u te\u010dno stanje i isporu\u010den na neku lokaciju na Mediteranu za trajno skladi\u0161tenje.<\/a> Titan je saop\u0161tio da je potpisao vi\u0161e memoranduma o razumevanju sa potencijalnim partnerima.<\/p>\n Kompanija planira da u navedenom postrojenju proizvodi tri miliona tona cementa godi\u0161nje uz nula emisija.<\/p>\n Tre\u0107i korisnik u Jugoisto\u010dnoj Evropi je Holcimova podru\u017enica u Hrvatskoj. Projekat se zove KOdeCO net zero.<\/p>\nMotor Oil \u0107e proizvoditi e-gorivo od vodonika, prikupljenog CO2<\/h3>\n
Titan Cement razvija sistem za prikupljanje, skladi\u0161tenje ugljenika<\/h3>\n
Holcim razvija lanac CCS-a u Hrvatskoj radi dekarbonizacije svoje proizvodnje klinkera<\/h3>\n