{"id":60115,"date":"2023-06-26T11:57:14","date_gmt":"2023-06-26T09:57:14","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=60115"},"modified":"2023-06-26T11:57:14","modified_gmt":"2023-06-26T09:57:14","slug":"obnovljivi-izvori-energije-nada-za-ogranicavanje-rasta-temperature-u-evropi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/obnovljivi-izvori-energije-nada-za-ogranicavanje-rasta-temperature-u-evropi\/","title":{"rendered":"Obnovljivi izvori energije nada za ograni\u010davanje rasta temperature u Evropi"},"content":{"rendered":"

Evropa se najbr\u017ee zagreva od svih kontinenata, pokazuje novi izve\u0161taj<\/a> o stanju klime u Evropi za 2022. godinu, koji su zajedno izradile Svetska meteorolo\u0161ka organizacija i Kopernikova Slu\u017eba za posmatranje klimatskih promena. Temperatura u Evropi je 2,3 stepena Celzijusa vi\u0161a od proseka iz predindustrijskog perioda (1850-1900). Dokument je posebno fokusiran na energetiku i nagla\u0161ava kako sve ekstremnije vremenske prilike uti\u010du na snabdevanje i potra\u017enju kao i na infrastrukturu evropskog energetskog sistema. Svetla ta\u010dka je \u010dinjenica da je prvi put u istoriji udeo elektri\u010dne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, 22,3 odsto, bio ve\u0107i nego iz gasa, 20 odsto.<\/h2>\n

Evropa se od 1980. godine zagreva dvostruko br\u017ee od globalnog proseka. Ovaj kontinent je pro\u0161le godine imao najtoplije leto u istoriji, a me\u0111u zemljama u kojima su oboreni rekordi su Belgija, Francuska, Nema\u010dka, Irska, Italija, Luksemburg, Portugal, \u0160panija, \u0160vajcarska i Velika Britanija.<\/p>\n

Toplotni talasi<\/a>, su\u0161a, po\u017eari, rast temperature i nivoa mora i topljenje gle\u010dera postavili su nove negativne rekorde.<\/p>\n

Klimatske promene uzrokuju znatne ekonomske i ekolo\u0161ke, ali i ljudske gubitke. Izve\u0161taj navodi da je vi\u0161e od 16.000 smrtnih slu\u010dajeva posledica ekstremnih vremenskih prilika, a posledice istih je osetilo vi\u0161e od 156.000 ljudi. Procenjena \u0161teta je oko dve milijarde dolara.<\/p>\n

\"posledice
Foto: WMO<\/figcaption><\/figure>\n

\u201eNa\u017ealost, ovo ne mo\u017eemo smatrati jednokratnom pojavom ili neobi\u010dnim klimatskim doga\u0111ajem\u201c, rekao je Karlo Buontempo, direktor Slu\u017ebe za klimatske promene Kopernik. \u201eOvakvi doga\u0111aji su deo obrasca koji \u0107e ekstremne vremenske prilike u\u010diniti \u010de\u0161\u0107im i intenzivnijim \u0161irom regiona\u201c, dodao je Buontempo.<\/p>\n

Nivoi reka su bili ekstremno niski, a rezerve vode ispod polovine ukupnog kapaciteta<\/p><\/blockquote>\n

Padavine su bile ispod proseka u toku cele godine. Iberijsko poluostrvo je imalo \u010detvrtu su\u0161nu godinu zaredom. Tre\u0107a uzastopna su\u0161na godina zabele\u017eena je u planinskim predelima Alpa. Posledi\u010dno, nivoi vode u rekama su bili izuzetno niski, \u0161to je onemogu\u0107ilo plovidbu Rajnom, drugom evropskom rekom po veli\u010dini, rekom Po, najve\u0107om u Italiji.<\/a> Su\u0161a je imala velike posledice po poljoprivredu i proizvodnju energije. Rezerve vode<\/a> u \u0160paniji su se smanjile na 41,9 odsto ukupnog kapaciteta.<\/p>\n

Ledeni pokriva\u010d Evrope nestaje<\/h3>\n

Kriosferu, najjednostavnije re\u010deno, \u010dini ledeni omota\u010d zemlje. To su svi delovi Zemljinog sistema u kojima se voda nalazi u \u010dvrstom stanju: ledeni pokriva\u010di, gle\u010deri, sne\u017eni pokriva\u010di, zamrznuto tlo, morski, jezerski i re\u010dni led.<\/p>\n

Evropski gle\u010deri su izgubili 880 kubnih kilometara leda u periodu od 1997. do 2022. godine<\/p><\/blockquote>\n

Svi navedeni delovi kriosfere mogu se na\u0107i u Evropi, mada sude\u0107i po podacima iz izve\u0161taja, ne jo\u0161 zadugo. Izve\u0161taj pokazuje da je srednja mese\u010dna povr\u0161ina morskog leda na svom godi\u0161njem minimumu u evropskom Arktiku bila \u0161est odsto ispod proseka. Ledeni pokriva\u010d Grenlanda pretrpeo je najve\u0107e topljenje u poslednje dve decenije, a evropski gle\u010deri su izgubili 880 kubnih kilometara leda u periodu od 1997. do pro\u0161le godine. Rekordan gubitak leda 2022. pretrpeli su alpski gle\u010deri, zbog male koli\u010dine padavina u zimskom periodu i toplog leta.<\/p>\n

\"topljenje
Foto: WMO<\/figcaption><\/figure>\n

Topljenje leda uzrokuje porast nivoa mora. Od 1993. globalni srednji nivo mora se pove\u0107avao u proseku 3,4 milimetra godi\u0161nje. Dalje, zabele\u017een je rast temperature okeana<\/a>. Okean akumulira vi\u0161e od 90 odsto vi\u0161ka sun\u010deve energije, \u010dija koli\u010dina je pove\u0107ana zbog emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te.<\/p>\n

Prose\u010dna temperatura povr\u0161ine mora bila je najvi\u0161a ikada zabele\u017eena<\/p><\/blockquote>\n

Prose\u010dna temperatura povr\u0161ine mora bila je najvi\u0161a ikada zabele\u017eena, nakon dugotrajnog trenda pove\u0107anja temperature od 0,23 stepena Celzijusa po deceniji, pi\u0161e u izve\u0161taju. Najvi\u0161e stope zagrevanja, i to od tri do \u010detiri puta vi\u0161e od globalnog proseka, izmerene su u regionima ju\u017enog Artika, Balti\u010dkom i Crnom moru i isto\u010dnom delu Sredozemnog mora.<\/p>\n

Veliki delovi mora bili su pogo\u0111eni jakim morskim toplotnim talasima. Morski toplotni talasi dovode do migracije vrsta, njihovog izumiranja, dolaska invanzivnih vrsta, naru\u0161avanja ekosistema i biodiverziteta.<\/a><\/p>\n

\"polarni
Foto: cocoparisienne from Pixabay<\/figcaption><\/figure>\n

Proizvodnja energije<\/h3>\n

Vremenski ekstremi uti\u010du na potra\u017enju i proizvodnju energije: su\u0161a je dovela do smanjena proizvodnje hidroenergije<\/a>, a neke od nuklearnih elektrana<\/a> nisu mogle da rade zbog nedostatka vode za hla\u0111enje.<\/p>\n

Autori izve\u0161taja kao pozitivan znak za budu\u0107nost vide to \u0161to je prvi put u istoriji deo elektri\u010dne energije proizvedene iz solara i vetra<\/a> od 22,3 odsto, bio ve\u0107i nego iz gasa, 20 odsto.<\/p>\n

Ovaj pomak ka obnovljivim izvorima u izve\u0161taju je obja\u0161njen kombinacijom vi\u0161e faktora. \u201eSunce i vetar imaju tendenciju da se dopunjuju tokom cele godine. Sun\u010devo zra\u010denje je ve\u0107e u kasno prole\u0107e i leto, dok je intenzitet vetra obi\u010dno ve\u0107i zimi\u201c, pi\u0161e u izve\u0161taju.<\/p>\n

Energija sunca je najdostupnija na severu Evrope, dok je vetar naja\u010di na okeanu, prvenstveno na obalama Irske i Portugala, navodi se u dokumentu. Potencijal hidroenergije je povezan sa topografijom, te zavisi od reljefa na razli\u010ditim delovima kontinenta.<\/p>\n

\"potencijal
Foto: WMO<\/figcaption><\/figure>\n

Pro\u0161le godine je izmeren najvi\u0161i nivo sun\u010devog zra\u010denja<\/a> od po\u010detka evidencije 1983. godine.<\/p>\n

„Pove\u0107ana upotreba obnovljivih izvora energije sa niskim sadr\u017eajem ugljenika klju\u010dna je za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva. Klimatske usluge igraju klju\u010dnu ulogu u obezbe\u0111ivanju otpornosti energetskih sistema na \u0161okove vezane za klimu, i pobolj\u0161anju energetske efikasnosti“, rekao je generalni sekretar Svetske meteorolo\u0161ke organizacije Peteri Talas.<\/p>\n