\u201eDana\u0161nje vreme u Parizu bi\u0107e sun\u010dano, ali uz nekoliko pljuskova plastike, do 40 kilograma kumulativno, sa ki\u0161om tokom dana\u201c, glasila je prognoza. Lansirala ju je biv\u0161a televizijska voditeljka Kloe Nabedijan, zajedno s ministrom ekolo\u0161ke tranzicije i kohezije teritorija Kristofom Be\u0161ijem.<\/p>\n
Prognozu su razvili istra\u017eiva\u010di iz Minderoo fondacije iz Australije. U dane pregovora, predvi\u0111ani su pljuskovi od 40 do 48 kilograma mikroplastike na dnevnom nivou, uz mogu\u0107nost pove\u0107anja koli\u010dine i do deset puta u slu\u010daju jake ki\u0161e.<\/p>\n
„Ovo bi trebalo da izo\u0161tri fokus pregovara\u010da. \u010cestice plastike se kidaju na manje delove u \u017eivotnoj sredini, a ovaj otrovni koktel zavr\u0161ava u na\u0161im telima, gde nanosi nezamislivu \u0161tetu na\u0161em zdravlju“, rekao je Markus Gover, \u0161ef za istra\u017eivanja plastike u Minderoo fondaciji.<\/p>\n
Prognoza ne meri koli\u010dinu plastike koja pada kroz atmosferu u realnom vremenu<\/p><\/blockquote>\n
Ovom metodom se koli\u010dina plastike iz atmosfere ne meri u realnom vremenu. Ona se temelji na rezultatima istra\u017eivanja obavljenog u Parizu 2015. godine. Prikupljeni su uzorci sa vi\u0161e lokacija i analizirani u laboratoriji.<\/p>\n
Nau\u010dnici su u otkrili da je ve\u0107ina plasti\u010dnih \u010destica koje padaju od najlona i poliestera, verovatno od ode\u0107e. Godi\u0161nje na podru\u010dju Pariza zavr\u0161i vi\u0161e do 10 tona mikroplasti\u010dnih vlakana, procenjuje se u istra\u017eivanju.<\/p>\n
Sveprisutnost mikroplastike<\/h3>\n
Zabrinutost zbog uticaja plastike na \u017eivotnu sredinu i ljudsku dobrobit porasla je poslednjih godina zajedno sa pove\u0107anjem broja istra\u017eivanja koja dokazuju njenu sveprisutnost i postojanost.<\/p>\n
Mikroplastika su \u010destice plastike manje od pet milimetara u pre\u010dniku. U prirodi, raznobojna mikroplastika je prona\u0111ena u ledu blizu Severnog pola i unutar riba<\/a> iz najdubljih delova okeana. Program Ujedinjenih nacija za \u017eivotnu sredinu (UNEP) procenjuje da plasti\u010dni otpad ubije vi\u0161e od milion morskih ptica i 100.000 morskih sisara svake godine.<\/p>\n
Kod ljudi je mikroplastika otkrivena u krvi, maj\u010dinom mleku i posteljici. „U na\u0161im telima, plastika o kojoj treba da se brinemo je verovatno ona izme\u0111u 10 nanometara i jednog mikrometra. Jer \u0107e ona najverovatnije pro\u0107i kroz na\u0161e biolo\u0161ke membrane u tkiva, uklju\u010duju\u0107i krvno-mo\u017edanu barijeru“, rekao je pedijatar Kristos Simeonidis, istra\u017eiva\u010d iz Minderoo fondacije.<\/p>\n
U ljudskoj krvi su prona\u0111ene \u010destice mikroplastike i od samo 700 nanometara<\/p><\/blockquote>\n
Prognoza za Pariz je pokrivala znatno ve\u0107e \u010destice, uglavnom sinteti\u010dka vlakna du\u017eine najmanje 50 mikrona. Pore\u0111enja radi, ljudska dlaka je pre\u010dnika oko 80 mikrona (ili 80.000 nanometara), a u ljudskoj krvi je prona\u0111ena mikroplastika i od samo 700 nanometara.<\/p>\n
\u0160efovi dr\u017eava, ministri \u017eivotne sredine i drugi predstavnici zemalja \u010dlanica UN-a saglasili su se pro\u0161le godine na zasedanju skup\u0161tine UNEP-a u Najrobiju o dono\u0161enju rezolucije o okon\u010danju zaga\u0111enja plastikom<\/a> i stvaranju me\u0111unarodnog pravno obavezuju\u0107eg sporazuma do 2024. godine. Sastanak u Parizu je drugi od pet predvi\u0111enih na kojima treba da bude dogovoren tekst sporazuma.<\/p>\n