Na listi<\/a> su i planirana reverzibilna hidroelektrana Bistrica (700 megavata)<\/a> u op\u0161tini Nova Varo\u0161, \u010detvrti agregat hidrocentrale Potpe\u0107, sa 13,8 megavata, i dva postrojenja koja bi se sastojala i od solarnih panela i vetrogeneratora. To su Lederata<\/a> (150) kompanije CWP<\/a> u Velikom Gradi\u0161tu i Po\u017earevcu i Energetski kompleks Brani\u010devo (50 megavata) u goluba\u010dkom selu Usije.<\/p>\n Ukupna planirana snaga elektrana na \u010dekanju iznosi 19,9 gigavata.<\/p>\n Doktor elektrotehni\u010dkih nauka i konsultant za energetiku Nenad Jovanovi\u0107<\/a> je na onlajn karti<\/a> ozna\u010dio pribli\u017ene lokacije svih projekata, uz pregled osnovnih podataka. Uklju\u010dene su i sve postoje\u0107e vetroelektrane na mre\u017ei kojom upravlja EMS: Alibunar, \u010cibuk 1, Ko\u0161ava i Kova\u010dica. U Srbiji jo\u0161 nema nijednog solarnog parka na prenosnoj mre\u017ei.<\/p>\n Geografski, najve\u0107a gustina projekata je u ju\u017enom Banatu. Re\u010d je uglavnom o vetroelektranama, a u istom podru\u010dju su sva \u010detiri postoje\u0107a vetroparka. S druge strane, samo u malom Kladovu<\/a> je prijavljeno pet velikih budu\u0107ih solarnih parkova neverovatne ukupne snage \u2013 skoro dva gigavata! Za te investicije bi verovatno bilo potrebno i preko dve hiljade hektara povr\u0161ine.<\/p>\n Upravo u Kladovu se razvija najve\u0107i projekat na celom EMS-ovom spisku \u2013 solarni park od jednog gigavata. To bi ga u\u010dinilo trenutno najve\u0107im u Evropi, a mogu\u0107e je i da bi parirao najve\u0107oj planiranoj solarnoj elektrani u Evropi, koju \u0161panska Iberdrola<\/a> namerava da instalira 2025. godine. Ina\u010de, u Turskoj<\/a> je nedavno zavr\u0161ena solarna elektrana priklju\u010dne snage jednog gigavata, ali u Maloj Aziji.<\/p>\n Me\u0111utim, poduhvat u Kladovu je me\u0111u 88 njih na listi za koje je tek predat inicijalni zahtev.<\/p>\n Procedura podrazumeva tri ugovora: o izradi studije priklju\u010denja, izradi planske i tehni\u010dke dokumentacije i pribavljanju potrebnih dozvola za izgradnju, i o pra\u0107enju gradnje priklju\u010dka. Samo sedam projekata, a svi su za vetroelektrane, ispunilo je sva tri uslova:<\/p>\n Kriva\u010da i Kostolac su u izgradnji.<\/p>\n Vetroelektrane u proceduri na priklju\u010dak na mre\u017eu za prenos elektri\u010dne energije imale bi ukupno 8,7 gigavata. Najve\u0107a je Fintelov Maestrale Ring<\/a> u Subotici, za kojeg je upisan kapacitet od 800 megavata. To bi tako\u0111e sada u Evropi bio najve\u0107i vetropark na kopnu. U toku je izrada studije priklju\u010denja, prvi od tri koraka u proceduri.<\/p>\n Slede\u0107a postrojenja u ovoj kategoriji su Sti\u0161ko polje 2 Elektroprivrede Srbije sa 500 megavata, u Velikom Gradi\u0161tu, Po\u017earevcu i Malom Crni\u0107u, i CWP-jev Vetrogon od 450 megavata, u op\u0161tinama Srbobran i Be\u010dej. Po veli\u010dini slede Sti\u0161ko polje 1 \u2013 350 megavata \u2013 kod Velikog Gradi\u0161ta i Po\u017earevca, i \u010detiri projekta od po 300 megavata uklju\u010duju\u0107i Vetrozelenu.<\/p>\n Projekti fotonaponskih postrojenja imaju ukupno 10,3 gigavata. Posle onog u Kladovu, najve\u0107a bi bila agrosolarna elektrana od 660 megavata u Kuli, za koju projekat razvijaju Fintel i MK grupa.<\/a> Tre\u0107i na spisku je solarni park u planu u Novoj Crnji, kapaciteta \u0161est stotina megavata.<\/p>\n![\"Lokacije](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2023\/05\/Lokacije-elektrana-u-razvoju-Srbiji-cekaju-prikljucenje-prenosnu-mrezu-500x301.jpg\")
<\/figure>\n Vetrozelena, Crni vrh, Plandi\u0161te 1, Alibunar 1 i 2 re\u0161ili stavku priklju\u010denja na mre\u017eu<\/h3>\n
\n
Solarina jedina ima potpisana dva od tri ugovora<\/h3>\n