Razmera ekspanzije i unapre\u0111enja mre\u017ea za prenos i distribuciju struje neophodnih da se priklju\u010de stotine gigavata elektrana na obnovljive izvore jedna je od slabije obra\u0111enih tema u javnosti. Beogradski energetski forum, BEF 2023,<\/a> pokrio je to pitanje na panelu ‘Fleksibilnost i digitalizacija za decentralizovanu proizvodnju i potro\u0161nju’. <\/a><\/p>\n \u0160efica odeljenja za inovacije u asocijaciji ENTSO-E Norela Konstantinesku ukazala je na veli\u010dinu planiranih vetroparkova<\/a> i fotonaponskih pogona u Evropskoj uniji. Za njih se o\u010dekuje da \u0107e udesetostru\u010diti kapacitet u ta dva sektora, radi \u010dega su potrebna izuzetno visoka ulaganja kako bi ta postrojenja mogla da se uklope u elektroenergetski sistem. Ovakvi, intermitentni izvori,<\/a> osetljivi su na meteorolo\u0161ke promene, pa je paralelno s ovim procesom nu\u017eno prilago\u0111avati tehni\u010dke uslove i zakonodavni okvir.<\/p>\n Elektrifikacija grejanja i saobra\u0107aja pogoni uspon potra\u017enje<\/p><\/blockquote>\n „Treba da obezbedimo integraciju na distributivnom nivou, dakle \u2013 decentralizovanom. \u0160to se toga ti\u010de, fotonaponski deo \u0107e do 2030. verovatno dosti\u0107i \u0161eststo gigavata, \u0161to je ogromno. Kao i na centralizovaniji na\u010din. Jer je vetar, a posebno projekti na vodi, tako\u0111e centralizovan. Tako da su u tom delu veliki kapaciteti“, kazala je Konstantinesku publici.<\/p>\n