{"id":59173,"date":"2023-05-24T14:07:34","date_gmt":"2023-05-24T12:07:34","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=59173"},"modified":"2023-05-27T09:42:52","modified_gmt":"2023-05-27T07:42:52","slug":"pet-razloga-zasto-gubimo-biodiverzitet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/pet-razloga-zasto-gubimo-biodiverzitet\/","title":{"rendered":"Pet razloga za\u0161to gubimo biodiverzitet"},"content":{"rendered":"

O biodiverzitetu u\u010dimo ve\u0107 u osnovnoj \u0161koli, me\u0111utim nije lo\u0161e podsetiti se s vremena na vreme \u0161ta je biodiverzitet i kako \u010dovek svojim pona\u0161anjem uti\u010de na svet koji ga okru\u017euje. Po\u010dev od 2000. godine, svakog 22. maja obele\u017eava se Svetski dan biodiverziteta. Ovog puta je akcenat bio i na Globalnom okviru za biodiverzitet Kunming-Montreal koji je usvojen na 15. Konferenciji \u010dlanica Konvencije UN o biolo\u0161koj raznovrsnosti (KOP 15), nakon \u010detiri godine pregovaranja.<\/h2>\n

Biodiverzitet se odnosi na raznolikost \u017eivih vrsta na Zemlji, uklju\u010duju\u0107i biljke, \u017eivotinje, bakterije i gljive. Ravnote\u017ea izme\u0111u svih sastavnih delova sistema biodiverziteta poma\u017ee da ekosistemi i njegovi stanovnici normalno funkcioni\u0161u i budu zdravi. Na primer, Amazonija je jedan od najraznovrsnijih ekosistema na zemlji. Preko tri miliona vrsta \u017eivi u ovoj pra\u0161umi.<\/p>\n

Biodiverzitet planete Zemlje je toliko bogat da neke vrste jo\u0161 uvek nisu otkrivene. Samo pet odsto okeana je istra\u017eeno, a on pokriva 71 odsto planete. Mo\u017eete li da zamislite koliko \u017eivih bi\u0107a postoji u tom neistra\u017eenom prostranstvu?<\/p>\n

\"Za\u0161to
Foto: Marcelo Kato from Pixabay<\/figcaption><\/figure>\n

Iako jo\u0161 uvek ne znamo ni koje sve vrste nastanjuje Zemlju, svesni smo tu\u017ene \u010dinjenice da \u010dovek svojim aktivnostima dovodi do nestanka velikog broja poznatih vrsta. Njihovo izumiranje jeste prirodan proces, me\u0111utim, ljudske aktivnosti su ga ubrzale i to \u010dak hiljadu puta.<\/p>\n

Na Crvenoj listi ugro\u017eenih vrsta se trenutno nalazi vi\u0161e od 150.300 vrsta. Od ovog broja, \u010dak 42.100 vrsta je u opasnosti od izumiranja, uklju\u010duju\u0107i 41 odsto vodozemaca, 37 odsto morskih pasa i ra\u017ea, 36 odsto korala, 34 odsto \u010detinara, 27 odsto sisara i 13 odsto ptica. Crvenu listu ugro\u017eenih vrsta (IUCN Red List<\/a>) sastavila je Me\u0111unarodna unija za za\u0161titu prirode 1964. godine i ona je od tada glavni pokazatelj zdravlja biodiverziteta.<\/p>\n

Kako smo doprineli izumiranju vrsta<\/h3>\n

Me\u0111uvladina nau\u010dno-politi\u010dka platforma o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES<\/a>) identifikovala je pet klju\u010dnih pokreta\u010da gubitka biodiverziteta. To su promene na\u010dina kori\u0161\u0107enja mora i kopna, neposredno iskori\u0161\u0107avanje organizama, klimatske promene, zaga\u0111enje i invazivne vrste.<\/p>\n

Najve\u0107i uzrok gubitka biodiverziteta jeste na\u010din na koji eksploati\u0161emo zemlji\u0161te i more <\/strong>, odnosno na\u010din na koji uzgajamo hranu, gradimo, uzimamo potrebne minerale. Vi\u0161e od tre\u0107ine svetskog kopna i skoro 75 odsto slatkovodnih resursa sada se koriste u biljnoj ili sto\u010darskoj proizvodnji.<\/p>\n

Do sada smo izgubili polovinu svetskih korala, a svakog minuta gubimo \u0161umska podru\u010dja<\/a> veli\u010dine 27 fudbalskih igrali\u0161ta.<\/p>\n

\"Za\u0161to
Foto: Bigbig Dragon from Pixabay<\/figcaption><\/figure>\n

Preterano iskori\u0161\u0107avanje biljaka i \u017eivotinja<\/strong>, na primer lovom ili krivolovom, drugi je razlog zbog koga gubimo biodiverzitet. Prekomeran ribolov doveo je do toga da je skoro tre\u0107ina svih svetskih zaliha ribe istro\u0161ena. Izve\u0161taj o stanju planete iz 2022.<\/a> pokazuje prose\u010dan pad od 69 odsto u populacijama vrsta, posmatrano od 1970. godine, \u0161to je najbolji pokazatelj kojom brzinom odre\u0111ene vrste nestaju.<\/p>\n

\"Za\u0161to
Foto: istock<\/figcaption><\/figure>\n

Klimatske promene<\/strong> dovode do izumiranja odre\u0111enih vrsta, ali i do gubitka stani\u0161ta za bolje prilagodljive vrste, zbog \u010dega su one prinu\u0111ene da se sele, \u0161to naru\u0161ava ekosistem odre\u0111enog podru\u010dja.<\/p>\n

\"Za\u0161to
Foto: Mario from Pixabay<\/figcaption><\/figure>\n

Zaga\u0111enje<\/strong> je zahvatilo sve vrste ekosistema, \u010dak i one u udaljenim podru\u010djima. Polutanti se javljaju u mnogim oblicima, od azota i amonijaka, koje prouzrokuje intenzivna poljoprivreda, do mikroplastike u najdubljim delovima okeana. Vi\u0161e od osam miliona tona plastike<\/a> zavr\u0161i u okeanu svake godine.<\/p>\n

\"Za\u0161to
Foto: istock<\/figcaption><\/figure>\n

Peti razlog su invazivne vrste<\/strong>. One sti\u017eu na mesta gde tokom istorije nisu \u017eivele i pobe\u0111uju lokalni biodiverzitet u borbi za resurse kao \u0161to su sun\u010deva svetlost i voda. To izaziva izumiranje autohtonih vrsta i uzrokuje promenu u sastavu prirodnog ekosistema odre\u0111enog podru\u010dja.<\/p>\n

\"za\u0161to
Foto: Scott from Pixabay<\/figcaption><\/figure>\n

Svetski dan biodiverziteta 2023.<\/h3>\n

Ovogodi\u0161nji slogan Svetskog dana biodiverziteta je glasio Od sporazuma do akcije: Povratak na biodiverzitet. \u00a0Tek u decembru 2022. godine, 196 zemalja je potpisalo sporazum kojim obe\u0107ava da \u0107e do 2050. \u201c\u017eiveti u skladu s prirodom\u201d i da \u0107e do 2030. godine \u201czaustaviti i preokrenuti gubitak biodiverziteta\u201d. Sada, kada Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal postoji, potrebno ga je \u0161to br\u017ee primeniti.<\/p>\n

Sve strane koje su postigle sporazum su se slo\u017eile oko klju\u010dnih pitanja, uklju\u010duju\u0107i ciljeve i zadatke, mobilizaciju resursa kao i raspolaganje informacijama.<\/p>\n