Na sat i po vremena vo\u017enje od Berlina nalazi se prvo energetski nezavisno i ugljeni\u010dno neutralno selo u Nema\u010dkoj. Elektri\u010dna i toplotna energija se proizvode na licu mesta.<\/p>\n
Prvi korak ka energetskoj nezavisnosti napravljen je pre skoro 30 godina, izgradnjom \u010detiri vetroturbine. Mihael Ra\u0161eman, tada student, tra\u017eio je ravno i vetrovito mesto za vetroelektranu. Lokalno udru\u017eenje poljoprivrednika mu je ustupilo zemlji\u0161te, a nekoliko lokalaca se u slede\u0107oj fazi pridru\u017eilo u svojstvu investitora.<\/p>\n
Ra\u0161eman je u me\u0111uvremenu postao jedan od osniva\u010da kompanije Energiequelle<\/a>, koja danas broji \u010detiristo zaposlenih, a u ataru sela je izgra\u0111eno ukupno 55 vetroturbina. Te ma\u0161ine proizvode dovoljno struje za 65.000 doma\u0107instava. Selo koristi samo jedan odsto proizvedene energije, dok ostatak ide u mre\u017eu.<\/p>\n Energiequelle se 2008. godine udru\u017eio sa asocijacijom poljoprivrednika Feldhajma i pokrenuo proizvodnju biogasa i toplotne energije iz tog goriva. Postrojenje je prvobitno bilo namenjeno za grejanje farme svinja. Kasnije je pro\u0161ireno, tako da me\u0161tani imaju daljinsko grejanje.<\/p>\n Selo<\/a> je iz godine u godinu napredovalo na polju proizvodnje obnovljive energije i tako stremilo energetskoj nezavisnosti. Kona\u010dni korak je napravljen 2010, formiranjem lokalne toplotne i elektromre\u017ee. Postavljeni su solarni paneli, baterije i gorionik za drvenu se\u010dku. \u0160tavi\u0161e, Energiequelle tako\u0111e gradi elektrolizer za snabdevanje lokalnih autobusa vodonikom.<\/p>\n Cena struje je \u010detiri puta manja od nema\u010dkog proseka<\/p><\/blockquote>\n Priklju\u010dak na lokalnu mre\u017eu ko\u0161tao je doma\u0107instva po 3.000 evra, \u0161to se i te kako isplatilo, jer jedan kilovat-sat struje sada pla\u0107aju 12 centi, \u0161to je \u010detiri puta manje od proseka u Nema\u010dkoj. Cena grejanja je upola manja od nacionalnog proseka \u2013 7,5 centi po kilovat-satu.<\/p>\n Katlin Tompson, koja radi za lokalnu organizaciju Forum novih energija, ka\u017ee da gra\u0111ani mogu mirno da spavaju. \u201eOni nemaju nikakve brige, jer se cene energije ne\u0107e promeniti ni sada niti u neposrednoj budu\u0107nosti\u201c, rekla je.<\/p>\n Velik broj turista iz celog sveta svakodnevno pose\u0107uje selo kako bi stekli uvid i dobilli ideje za razvoj sli\u010dnih projekata. \u201eMogu\u0107nost lokalnog stanovni\u0161tva da u\u010destvuje i ima koristi od projekta bilo je klju\u010dno za Feldhajmov uspeh\u201c, izjavio je za medije Mihael Knape, gradona\u010delnik Trojenbricena, op\u0161tine kojoj Feldhajm pripada.<\/p>\n Ovo je prvo selo u Nema\u010dkoj koje je uvidelo zna\u010daj i efikasnost zelene energije. U susednoj Francuskoj, lokalna samouprava u mestu Mitersolc na severoistoku zemlje<\/a> od 2008. koristi elektri\u010dnu energiju dobijenu pomo\u0107u solarnih panela i dve male hidroelektrane, \u0161to je ra\u010dune za struju pribli\u017eilo nuli. U gr\u010dkom selu Samarina<\/a>, geotermalna energija se koristi za renoviranje zgrada kao i za otapanje snega i leda sa javnih povr\u0161ina.<\/p>\n Feldhajm ne brine o ra\u010dunima za energente i nije zavisan od fosilnog gasa, \u010dije su cene Evropi zadale glavobolju i pre po\u010detka rata u Ukrajini. Ipak, pri\u010da nije dovr\u0161ena.<\/p>\n Naime, iako tvrde da su postigli ugljeni\u010dnu neutralnost, stanovnici i dalje koriste automobile sa motorima sa unutra\u0161njim sagorevanjem. Javni prevoz u ovom podru\u010dju nije dovoljno razvijen. Ra\u0161eman je istakao da je u Feldhajmu sve vi\u0161e elektri\u010dnih vozila nakon \u0161to su u selu postavljeni punja\u010di.<\/p>\n Uprkos tome \u0161to je ugljeni\u010dni otisak ovog mesta jako nizak, i zelena tehnologija uti\u010de na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\nSelo ima vlastitu toplotnu i elektromre\u017eu<\/h3>\n
Nije sve tako zeleno<\/h3>\n