Uvo\u0111enje sistema za pra\u0107enje, izve\u0161tavanje i verifikaciju emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te i obavezan udeo zelenih i klimatskih investicija deo je programa koji je Vlada Srbije dogovorila sa Svetskom bankom<\/a> u okviru kreditnog aran\u017emana vrednog skoro 220 miliona evra.<\/p>\n Svetska banka je saop\u0161tila da je re\u010d o dva zajma – prvi je Programski razvojni zajam za zelenu tranziciju, vredan 149,9 miliona evra, koji predstavlja finansiranje razvojnih politika, a drugi, vredan 69 miliona evra, odnosi se na projekat Unapre\u0111enja upravljanja javnim finansijama za pru\u017eanje usluga i zeleni rast.<\/p>\n Po prvom zajmu sredstva se ispla\u0107uju kada se Vlada obave\u017ee da \u0107e preduzeti odre\u0111ene mere<\/p><\/blockquote>\n Na pitanje gde \u0107e ovaj novac konkretno biti potro\u0161en u kancelariji Svetske banke u Beogradu ka\u017eu da se sredstva kombinuju sa sopstvenim resursima Vlade Srbije. Umesto da finansiraju specifi\u010dne aktivnosti, ovi krediti, kako dodaju, uti\u010du na ukupni pravac javne potro\u0161nje i doprinose njenom ozelenjavanju.<\/p>\n Razvojni zajam predstavlja finansiranje bud\u017eetske podr\u0161ke i nije, kako se navodi, predvi\u0111en za bilo kakve specifi\u010dne tro\u0161kove. Vlada se obavezuje da \u0107e preduzeti odre\u0111ene mere i zatim se sredstva ispla\u0107uju odjednom, dodaju u kancelariji Svetske banke.<\/p>\n U dokumentu koji obja\u0161njava ovaj zajam navodi se i da \u0107e pomo\u0107i Vladi da promovi\u0161e ulaganja u obnovljivu energiju, energetsku efikasnost, kao i da osigura likvidnost Elektroprivrede Srbije (EPS) i za\u0161titu energetski ugro\u017eenih kupaca.<\/p>\n Drugi zajam Svetske banke Srbiji podrazumeva isplatu po ispunjenju konkretnih akcija<\/p><\/blockquote>\n Kada je re\u010d o drugom zajmu to je tzv. program za rezultate, gde se isplate odvijaju postepeno, na osnovu utvr\u0111enih indikatora, i po ispunjenju konkretnih akcija.<\/p>\n Te aktivnosti, u stvari, omogu\u0107avaju da se ostvare ciljevi iz dva dokumenta Vlade Srbije: Program reforme upravljanja javnim finansijama i Zelena agenda 2021-2030.<\/p>\n Detalji programa povezanih sa dva kredita nalaze se u dva dokumenta Svetske banke: za Razvojni zajam<\/a> i za Program za rezultate<\/a>.<\/p>\n Jedna od akcija u programu za rezultate je uvo\u0111enje sistema za pra\u0107enje, izve\u0161tavanje i verifikaciju emisija (eng. Monitoring, Reporting and Verification – MRV). Kao krajni cilj ovih aktivnosti navodi se da bi do 2026. trebalo da bude zavr\u0161en prvi ciklus izve\u0161tavanja i da Ministarstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine objavi nacionalni registar emisija koji \u0107e sadr\u017eati emitere i njihova stacionarna postrojenja.<\/p>\n U programu se navodi da je 2021. donet Zakon o klimatskim promenama, kojim je predvi\u0111eno da se do marta 2023, donesu podzakonski akti kako bi se uspostavio MRV sistem u narednim godinama.<\/p>\n Procenjuje se da u Srbiji ima 160-200 postrojenja koja \u0107e biti u sistemu pra\u0107enja, izve\u0161tavanja i verifikacije emisija CO2<\/p><\/blockquote>\n Sistem \u0107e, kako se navodi, obuhvatiti dr\u017eavne i privatne firme, kao \u0161to su elektrane, toplane, naftne rafinerije, \u010deli\u010dane, kao i preduze\u0107a iz metalne, hemijske, staklarske, cementne i industrje celuloze, papira i keramike.<\/p>\n Procena je da je u Srbiji izme\u0111u 160-200 takvih postrojenja, i da su odgovorna za 58-62 odsto ukupnih emisija, navodi se u dokumentu.<\/p>\nUvo\u0111enje sistema za pra\u0107enje, izve\u0161tavanje i verifikaciju emisija<\/h3>\n