EU i nacionalne vlade moraju da vrate poverenje investitora i podr\u017ee evropski lanac snabdevanja u proizvodnji elektri\u010dne energije iz vetroturbina, kako bi omoguc\u0301ile porast u ovom sektoru<\/a>, poru\u010duje WindEurope.<\/p>\n U Nema\u010dkoj je pro\u0161le godine izgra\u0111eno najvi\u0161e novih kapaciteta, ne\u0161to vi\u0161e od 2,7 gigavata. Slede \u0160vedska i Finska sa po 2,4 i Francuska sa dva gigavata.<\/p>\n \u010cak 87 procenata novih kapaciteta je na kopnu, a ostatak na moru. Velika Britanija ima najvi\u0161e novoinstaliranog kapaciteta u priobalnim vetroelektranama, 1,2 gigavata.<\/p>\n Energija dobijena iz vetroelektrana je pro\u0161le godine zadovoljila rekordnih 17 procenata potra\u017enje u EU i Velikoj Britaniji, \u0161to je povec\u0301anje od dva procentna poena.<\/p>\n Najvec\u0301i udeo energije dobijene iz vetroelektrana u svom energetskom miksu ima Danska, 55 odsto, zatim Irska, 34 procenta. Vi\u0161e od 20 procenata udela u svom energetskom miksu ima pet zemalja: Velika Britanija (28), Nema\u010dka i Portugal (po 26) i \u0160panija i \u0160vedska (po 25 procenata).<\/p>\n U Evropi trenutno ima 255 gigavata u vetroelektranama, od \u010dega, 225 na kopnu, navedeno je u izve\u0161taju.<\/a><\/p>\n U regiji na koju se fokusira Balkan Green Energy News najvi\u0161e elektri\u010dne energije iz vetroelektrana ima Turska, skoro 12 gigavata kapaciteta. To \u010dini 11 procenata udela u energetskom miksu ove zemlje.<\/p>\n Gr\u010dka ima 4,68 gigavata, sa 19 procenata udela u energetskom miksu, Rumunija ima malo iznad tri gigavata kapaciteta, a Hrvatska 1,1 gigavat i 13 procenata udela u energetskom miksu.<\/p>\n Bugarska ima instalisanih 707 megavata, dok vetroelektrane u Srbiji imaju ukupno 374 megavata.<\/p>\n Na Kipru je instalisano 158 megavata, u Bosni i Hercegovini 135, na Kosovu* 137, u Crnoj Gori 118, a u Severnoj Makedoniji 37 megavata. Slovenija ima samo jednu turbinu, od tri megavata, a Albanija nijednu.<\/p>\n Prema podacima iz izve\u0161taja, Turska je pro\u0161le godine dodala 867 megavata, Gr\u010dka je na mre\u017eu priklju\u010dila 230 megavata iz vetra, a vi\u0161e nijedna zemlja nije pove\u0107ala kapacitet.<\/p>\n Sve vetroelektrane u regionu su na kopnu, dok su projekti za izgradnju na vodi tek u za\u010detku.<\/a><\/p>\n Za Gr\u010dku se o\u010dekuje da \u0107e do 2027 pridodati dva gigavata i to isklju\u010divo na kopnu. Za ovu godinu su zacrtana dva tendera od 600 megavata za vi\u0161e tehnologija uklju\u010duju\u0107i vetar i dva od 100 megavata za mala fotonaponska postrojenja i sisteme na vetar. Za 2024. su najavljeni tenderi od ukupno bar 500 megavata, me\u0111u kojima i za vetroelektrane.<\/p>\n O\u010dekuje se da \u0107e u Turskoj u posmatranom periodu biti podignute vetrofarme zbirne snage 8,2 gigavata.<\/p>\n WindEurope o\u010dekuje da c\u0301e u EU do 2027 biti instalisano jo\u0161 98 gigavata, a u celoj Evropi 129 gigavata. Navodi da bi oko tri \u010detvrtine trebalo da bude na kopnu.<\/p>\n Kako bi se dostigli energetski i klimatski ciljevi EU za 2030, potrebno je da se izgradi u proseku 31 gigavat godi\u0161nje.<\/p>\n To je mogu\u0107e ostvariti ukoliko evropske zemlje nastave da pojednostavljuju propise i procedure za izdavanje dozvola, ponovo po\u010dnu da daju jasne signale investitorima te da zna\u010dajno investiraju u lanac vrednosti za energiju vetra: u fabrike, mre\u017ee, luke, plovila i kvalifikovane radnike, isti\u010de WindEurope.<\/p>\n Generalni direktor organizacije D\u017eajls Dikson istakao je primer Nema\u010dke i ukazao na to da je u poslednje tri godine je udvostru\u010dila stopu izdavanja dozvola za vetroelektrane na kopnu. Prose\u010dno vreme za dobijanje dozvole u ovoj zemlji je palo na dve godine.<\/p>\n Sporost u izdavanju dozvola je i dalje najve\u0107a prepreka u ovom sektoru u Evropi, napominje Dikson.<\/p>\n Evropska komisija planira da energija iz vetroelektrana 2030. godine pokrije 43 procenta potro\u0161nje elektri\u010dne energije, ali nove investicije i narud\u017ebine vetroturbina su u opadanju,<\/a> upozorava WindEurope.<\/p>\n Pro\u0161le godine su najavljene investicije u 13 gigavata, a me\u0111u njima nema nijednog projekta priobalnih vetroelektrana. Tako\u0111e, porud\u017ebine za vetroturbine su pale 47 odsto na 11 gigavata.<\/p>\n Prvi razlog je visoka inflacija na polju sirovina i ulaznih tro\u0161kova, koja je uve\u0107ala cenu turbina za 25 do 40 procenata tro\u0161kova, saop\u0161teno je. Vlade bi morale da u potpunosti usklade svoje aukcijske cene i tarife sa inflacijom, napominju u ovoj organizaciji.<\/p>\n Razlog opadanja investicija su intervencije na tr\u017ei\u0161tima elektri\u010dne energije koje su potkopale poverenje investitora<\/p><\/blockquote>\n Drugi razlog je „niz beskorisnih intervencija“ na tr\u017ei\u0161tima elektri\u010dne energije koje su donele pojedine dr\u017eave i koje su ozbiljno potkopale poverenje investitora, tvrdi ova organizacija.<\/p>\n Analiti\u010dari u WindEurope-u smatraju da predstojec\u0301a reforma tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije u EU mora hitno da povrati poverenje i smatraju da je neophodno da se jasno stavi do znanja da su hitne mere privremene i da moraju biti uskla\u0111ene izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica.<\/p>\n Oni isti\u010du i da je potrebno i da se oja\u010da lanac snabdevanja u ovom sektoru, jer Evropa nema dovoljno fabrika<\/a> da napravi sve turbine koje su potrebne na kontinentu.<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/WEU-finding-2-840.png\")
<\/figure>\n Kapaciteti vetroelektrana u regionu<\/h3>\n
Nedovoljno novih kapaciteta za postizanje klimatskih ciljeva<\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/WE-finding-3-840.png\")
<\/figure>\n Inflacija i tr\u017ei\u0161ne intervencije dr\u017eava su podrivale investicije<\/h3>\n
Modeli ugovora klju\u010dni za nove investicije<\/h3>\n