{"id":55002,"date":"2023-01-11T17:04:08","date_gmt":"2023-01-11T16:04:08","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=55002"},"modified":"2024-02-07T17:27:53","modified_gmt":"2024-02-07T16:27:53","slug":"nemacka-ne-odustaje-od-prirodnog-gasa-kao-tranzicionog-goriva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/nemacka-ne-odustaje-od-prirodnog-gasa-kao-tranzicionog-goriva\/","title":{"rendered":"Nema\u010dka ne odustaje od prirodnog gasa kao tranzicionog goriva"},"content":{"rendered":"

Uprkos prekidu snabdevanja iz Rusije, odakle je uvozila najvi\u0161e gasa, i neizvesnosti oko osiguranja isporuka iz drugih zemalja, Nema\u010dka ne namerava da odustane od plana da ovaj energent bude tranziciono gorivo, navodi se u dokumentima Ministarstva ekonomije i klimatske akcije. Zbog toga \u0107e izgraditi elektrane na gas snage 21 GW, a trenutno ima takve elektrane kapaciteta 27,5 GW.<\/h2>\n

Gasne elektrane su u Nema\u010dkoj zami\u0161ljene kao podr\u0161ka vetroparkovima i solarnim elektrana u trenutku kada one ne budu mogle da obezbede snabdevanje, prenosi Euractiv<\/a>, i dodaje da \u0107e one morati da budu spremne da pre\u0111u na vodonik. Uzgred, Nema\u010dka je pre nekoliko dana napravila dogovor<\/a> o snabdevanju vodonikom sa Norve\u0161kom.<\/p>\n

Plan koji predvi\u0111a va\u017enu ulogu gasnih elektrana u energetskom miksu ova zemlja je predstavila januara 2022<\/a>, samo nekoliko nedelja pre rata u Ukrajini, koji je totalno promenio energetsku sliku Evrope. Cene gasa su kasnije dostigle i 360 evra po MWh ili \u0161est puta vi\u0161e nego pre energetske krize, a sigurno snabdevanje je postala opsesija vlada \u0161irom sveta.<\/p>\n

Do 2030. zemlja \u0107e 80 odsto struje dobijati iz obnovljivih izvora<\/p><\/blockquote>\n

Ali, nema\u010dka vlada i dalje namerava da do 2030. godine 80 odsto elektri\u010dne energije dobija iz obnovljivih izvora, i da potpuno zameni ugalj, a gasne elektrane trebalo bi da obezbede preostalih 20 odsto.<\/p>\n

Ulaganja u elektrane na gas, kako se navodi u dokumentima Ministarstva ekonomije i klimatske akcije, i dalje imaju smisla pod uslovom da se stvore odgovarajuc\u0301i kapaciteti za uvoz te\u010dnog prirodnog gasa (eng. LNG) i da se cene normalizuju.<\/p>\n

Regulatori su Ministarstvu dostavili podatke da se u naredniim godinama o\u010dekuje izgradnja gasnih elektrana ukupne snage 17-21 GW, i istakli da je to najefikasniji pristup. Najavljeni kapaciteti su sli\u010dni ranijim procenama. Markus Krebber, izvr\u0161ni direktor kompanije RWE, ranije je izjavio da su Nema\u010dkoj potrebne gasne elektrane snage 20-30 GW.<\/p>\n

Nove gasne elektrane mora\u0107e da budu spremne da pre\u0111u na vodonik<\/p><\/blockquote>\n

Naravno, da bi se ovo realizovalo potrebno je osigurati isporuke, pa se nema\u010dka vlada sna\u017eno zala\u017ee za te\u010dni prirodni gas, zbog \u010dega je planirano da do kraja 2023. kapacitet za uvoz dostigne dve trec\u0301ine koli\u010dina koje su ranije stizale iz Rusije. Ina\u010de, svoj prvi plutaju\u0107i terminal za uvoz gasa zemlja je otvorila sredinom decembra, a za ovu godinu su planirana jo\u0161 \u010detiri.<\/p>\n

Zbog kritika ekolo\u0161kih grupa da nije re\u0161enje oslanjati se na prirodni gas, jer je i to fosilno gorivo, vlada tra\u017ei da nove gasne elektrane budu spremne da pre\u0111u na vodonik.<\/p>\n

Ina\u010de, Nema\u010dka je iz Rusije do rata u Ukrajini dobijala oko 50 odsto gasa, dok je ostatak dolazio iz Holandije, Norve\u0161ke i doma\u0107ih izvora. Posle po\u010detka rata u Ukrajini uvoz iz Rusije se potpuno smanjivao, da bi u decembru 2022. dostigao nulu. Udeo Rusije od 25 odsto preuzeli su snabdeva\u010di van EU, a ostalih 25 odsto „podelili“ su Norve\u0161ka i Holandija.<\/p>\n

U decembru je najve\u0107i snabdeva\u010d Nema\u010dke bila Norve\u0161ka sa 37 odsto.<\/p>\n