Ispaljivanje vatrometa ima negativne posledice na \u017eivotnu sredinu jer prasak boja i svetlosti, koji kod mnogih izazivaju divljenje, u su\u0161tini ispu\u0161taju toksi\u010dnu me\u0161avinu hemikalija u vazduh. Istra\u017eivanja su pokazala da je visok sadr\u017eaj zaga\u0111uju\u0107ih PM \u010destica u vazduhu prisutan i satima nakon vatrometa.<\/p>\n
Vatromet proizvodi niz hemijskih reakcija, kako bi se postigla odre\u0111ena veli\u010dina, boja ili zvuk. Tipi\u010dan vatromet sadr\u017ei barut, me\u0161avinu sumpora, drvenog uglja i kalijum nitrata. Zatim se dodaju boje, a svaka ponaosob je smesa razli\u010ditih hemijskih jedinjenja.<\/p>\n
Crvena sadr\u017ei stroncijum i litijum, narand\u017easta, kalcijum i kalcijum hlorid. Zelena boja se dobija kada se istope barijum i hlor, plava se dobija od bakra i hlora, a ljubi\u010dasta od me\u0161avine bakra i stroncijuma.<\/p>\n
Ipak, najzna\u010dajniji zaga\u0111iva\u010di koje uzrokuje vatromet su PM \u010destice. Pored PM2,5 i PM10 \u010destica vatromet osloba\u0111a i koli\u010dine ultrafinih \u010destica (UFP), koje su manje od 0,3 mikrona u pre\u010dniku.<\/p>\n
U analizi koju je objavio portal za pra\u0107enje kvaliteta vazduha IQAir,<\/a> napominje se da vatromet u osnovi \u010dine eksplozije hemikalija u \u010dvrstom obliku. Milioni \u010destica sagorevaju i gasovi se osloba\u0111aju tokom praskanja boja na nebu.<\/p>\n Koncentracije PM \u010destica nakon vatrometa mogu biti i do osam puta vec\u0301e od normalnih i mogu uzrokovati i do 10 puta vec\u0301e zaga\u0111enja od saobrac\u0301aja, navodi se u rezultatima istra\u017eivanja u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, na koje se poziva IQAir.<\/p>\n Vatromet je uzrokovao pet puta vec\u0301e koli\u010dine PM \u010destica, kao i azot-dioksida i sumpordioksida, prema studiji ura\u0111enoj na festivalu lampiona u Pekingu iz 2007.<\/p>\n Studije su pokazale da vatromet uzrokuje vi\u0161estruko vec\u0301e koli\u010dine PM \u010destica, kao i azot-dioksida i sumpordioksida u vazduhu<\/p><\/blockquote>\n Studija iz 2014. sprovedena u Agri u Indiji, pokazala je da toksi\u010dni zaga\u0111iva\u010di u vazduhu dostigli \u010dak 293,5 miligrama po kubnom metru, \u0161to je \u010dak 25 puta vi\u0161e od granice koju preporu\u010duje Svetska zdravstvena organizacija.<\/p>\n IQAir navodi i studiju kvaliteta vazduha u Holandiji iz 2019. koja je nakon novogodi\u0161njih vatrometa pokazala je da su koncentracije PM10 u proseku sko\u010dile sa oko 29 mikrograma po kubnom metru (mg\/m3), na 277 mg\/m3 tokom prvog sata nakon vatrometa, a na nekim mestima i do 598 mg\/m3. to je povec\u0301anje od skoro 20 puta.<\/p>\n Vatromet uti\u010de negativno na respiratorne i kardiovaskularne probleme<\/a> kod ljudi i kao \u0161to je op\u0161te poznato izaziva pani\u010dni strah kod \u017eivotinja, pogotovo onih neza\u0161ti\u0107enih i uzrokuje stradanje ptica.<\/p>\n Pojedina dru\u0161tva za za\u0161titu \u017eivotinja i ekolo\u0161ke organizacije su pokrenule inicijative koje su rezultirala time da se u dvadesetak gradova u Hrvatskoj prekine sa ovom tradicijom. Me\u0111u gradovima „bez vatrometa“ su se uz Zagreb na\u0161li jo\u0161 i Rijeka, Pula, Rovinj, Osijek, Vara\u017edin.<\/p>\n U dvadesetak gradova u Hrvatskoj prekida se sa tradicijom novogo\u0161njeg vatrometa<\/p><\/blockquote>\n U Be\u010du je na teritoriji grada bila zabranjena upotreba petardi, vatrometa i druge pirotehnike tokom do\u010deka nove godine. Petarde nisu samo optere\u0107enje za decu, starije sugra\u0111ane, ku\u0107ne ljubimce i divlje \u017eivotinje, ve\u0107 su lo\u0161e za \u017eivotnu sredinu i klimu, isti\u010du zvani\u010dnici u glavnom gradu Austrije.<\/p>\n On New Year's Eve, fireworks and firecrackers are fun to watch, but are they worth the pollution they cause? pic.twitter.com\/ZJmG4Pj8B8<\/a><\/p>\n — DW News (@dwnews) January 1, 2023<\/a><\/p><\/blockquote>\nSve vi\u0161e inicijativa za zabranu vatrometa<\/h3>\n
\n