{"id":54326,"date":"2022-12-15T20:59:27","date_gmt":"2022-12-15T19:59:27","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=54326"},"modified":"2023-03-01T14:24:25","modified_gmt":"2023-03-01T13:24:25","slug":"deset-zapovesti-za-odrzivo-upravljanje-otpadom-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/deset-zapovesti-za-odrzivo-upravljanje-otpadom-u-srbiji\/","title":{"rendered":"Deset zapovesti za odr\u017eivo upravljanje otpadom u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Posle niza godina slabog, gotovo zanemarljivog napretka, otvaranje Regionalne sanitarne deponije Vin\u010da bilo je pravo osve\u017eenje u unapre\u0111enju upravljanja otpadom u Srbiji. Ipak, da bismo rekli da se u zemlji otpadom zaista upravlja, predstoji jo\u0161 dosta posla \u0161to je i pokazao na\u0161 ovogodi\u0161nji serijal tekstova Srbija \u2013 od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije<\/a>. Eminentni doma\u0107i i strani stru\u010dnjaci do detalja su skenirali stanje u sektoru i dali konkretne preporuke – zapovesti za re\u0161avanje problema koji ugro\u017eavaju zdravlje gra\u0111ana i \u017eivotnu sredinu. Izdvojili smo deset najva\u017enijih.<\/h2>\n

Upravljanje otpadom, sli\u010dno kao i, na primer, obrazovanje ili zdravstvo podrazumeva postojanje sistema, ali u Srbiji taj sistem ne da nije lo\u0161, ve\u0107 ne postoji, to je u najkra\u0107em njihova ocena trenutne situacije. Zato se sistem upravljanja otpadom, kako ka\u017eu stru\u010dnjaci, mora izgraditi od nule \u0161to zna\u010di da se u isto vreme moraju donositi odluke na vi\u0161e frontova: zatvaranje nestanitarnih deponija nije mogu\u0107e bez izgradnje sanitarnih, a ta izgradnja nije mogu\u0107a bez primarne i sekundarne separacije, koja, opet, nije mogu\u0107a bez ekonomske cene komunalnih usluga itd.<\/p>\n

Otvaranje Regionalne sanitarne deponije Vin\u010da<\/a>, na mestu najve\u0107e nesanitarne deponije (smetli\u0161ta) u Evropi, je u su\u0161tini pokazalo kako ovakvi potezi menjaju situaciju, ali i koliko je problem i dalje veliki: zbog njenog otvaranja koli\u010dina komunalnog otpada deponovana na sanitarnim deponijama pove\u0107ana je 2021. u odnosu na 2020. za 50 odsto, sa oko 500 hiljada na oko 850 hiljada, ali na nesanitarnim i divljim deponijama i dalje se odla\u017ee oko dva miliona tona ili 70 odsto ukupno generisane koli\u010dine.<\/p>\n

U serijalu smo krenuli od komunalnog otpada i nije bilo dileme da su Smetli\u0161ta Srbije \u2013 tihi trova\u010di na\u0161eg zdravlja<\/a>, ali i da je Komunalni otpad \u2013 neiskori\u0161\u0107eni resurs Srbije<\/a>. Iz analize stanja u sektoru ambala\u017ee moglo se zaklju\u010diti da je Ambala\u017eni otpad \u2013 (ne)odgovornost privrede koju gra\u0111ani pla\u0107aju<\/a>.<\/p>\n

Tekst Opasan industrijski otpad \u2013 visoka cena izvoza, a jo\u0161 ve\u0107a odlaganja na deponije<\/a> je opomena da se zbog nagomilanih problema industrijski otpad \u010desto zaboravlja, a mo\u017ee da izazove dalekose\u017ene posledice.<\/p>\n

Za kraj, postavili smo pitanje: Energija iz otpada \u2013 realna briga ili prilika za ekolo\u0161ko-klimatsko-energetsku dobit<\/a>, da podstaknemo dijalog o ovom re\u0161enju koje u Srbiji opravdano izaziva dosta kontroverze zbog lo\u0161ih praksi upravljanja \u017eivotnom sredinom, a koje je \u0161iroko rasprostanjeno u ostatku Evrope.<\/p>\n

1. Po\u0161tuj hijerarhiju upravljanja otpadom<\/h3>\n

Sistem upravljanja otpadom jeste kompleksan, ali sam princip hijerarhije nije, a njegovo po\u0161tovanje jeste prva i osnovna preporuka za uspostavljanje i funkcionisanje ovog sistema.<\/p>\n

\"hijerarhija<\/p>\n

U Srbiji, gde umesto u postrojenjima za preradu otpada, otpad zavr\u0161ava u prirodi i zaga\u0111uje zemlju, vodu i vazduh, potrebno je da zakonodavac, odnosno dr\u017eava. u\u010dini apsolutno sve \u0161to je potrebno da kreiranjem zakonodavnog okvira i njegovom strogom implementacijom omogu\u0107i su\u0161tinsku i potpunu primenu principa hijerahije upravljanja, \u0161to je preduslov da se o postojanju sistema u zemlji uop\u0161te govori.<\/p>\n

U Srbiji, umesto u postrojenjima za preradu otpada, on zavr\u0161ava u prirodi i zaga\u0111uje zemlju, vodu i vazduh<\/p><\/blockquote>\n

Ukratko, princip hijerarhije upravljanja otpadom nala\u017ee da deponovanje otpada bude poslednja opcija, ta\u010dnije, da treba u\u010diniti sve da se ta koli\u010dina smanji tako \u0161to \u0107e se u prvom koraku smanjiti proizvodnja otpada njegovom prevencijom, u drugom\u00a0 omogu\u0107iti ponovna upotreba resursa kroz model cirkularne ekonomije. U narednom, tre\u0107em, koraku hijerarhija podrazumeva postojanje sistema recikla\u017ee, a u \u010detvrtom i sistema za energetsko kori\u0161\u0107enje otpada.<\/p>\n

Deponovanje, koje je sada glavni trend u upravljanju otpadom, se isklju\u010duje kao opcija, osim za ono \u0161to nijedan od prethodnih procesa ne mo\u017ee da re\u0161i.<\/p>\n

2. Uspostavi primarnu selekciju otpada<\/h3>\n

Ako je hijerarhija otpada osnovno pravilo dobrog upravljanja otpadom, onda je odvajanje otpada njegova su\u0161tina. A, njega nema bez razvijene\u00a0infrastrukture za separaciju, sakupljanje i odvo\u017eenje generisanog otpada, koju treba da obezbede lokalna komunalna preduze\u0107a.<\/p>\n

Preporuka je da se ve\u0107 na mestu nastanka otpada uspostavi sistem separacije otpada, kako u doma\u0107instvima, tako i u privredi, kao i da se u startu odvaja organski od neorganskog otpada.<\/p>\n

Bez primarne separacije otpada ne mo\u017ee se zamisliti odr\u017eivo upravljanje otpadom<\/p><\/blockquote>\n

Bez primarne selekcije otpada i njegovog daljeg usmeravanja ka narednim fazama u upravljanju (ponovno kori\u0161\u0107enje kroz kompostiranje, recikla\u017eu ili energetsku upotrebu), ne mo\u017ee se zamisliti odr\u017eivo upravljanje otpadom, odnosno nema kreiranja nove vrednosti iz otpada.<\/p>\n

3. Uvedi adekvatnu cenu komunalne usluge<\/h3>\n

Dobro upravljanje otpadom ko\u0161ta i jasno je da to moraju da plate oni koji otpad i prave.<\/p>\n

Prose\u010dno doma\u0107instvo za uslugu u vezi sa sme\u0107em u Srbiji pla\u0107a oko pet evra, u Sloveniji 20, a u Austriji 50 evra. Ali, trebalo bi pojasniti \u0161ta ta usluga podrazumeva.<\/p>\n

Ni\u017ea cena ove usluge u Srbiji mo\u017ee se smatrati i realnom, jer se odnosi samo na odvo\u017eenje i deponovanje sme\u0107a na deponijama. To je na\u010din na koji komunalna preduze\u0107a u Srbiji masovno posluju i to se ne mo\u017ee smatrati upravljanjem otpadom, ve\u0107 prostim bacanjem sme\u0107a.<\/p>\n