Na globalnoj konferenciji o klimi COP27 u Egiptu ove godine okupilo se preko 45 hiljada u\u010desnika iz oko 200 zemalja. Dvonedeljna debata o klimatskoj krizi u kojoj se svet nalazi, odr\u017eana je u letovali\u0161tu \u0160arm el \u0160eik.<\/p>\n
Konferencija je bila vo\u0111ena dvema najva\u017enijim temama, pravdom i ambicijom, istakao je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutere\u0161.\u00a0Ambicija se odnosi na to da se odr\u017ei granica od 1,5 stepeni i povu\u010de \u010dove\u010danstvo sa klimatske litice<\/a>. Pravda se odnosi na uspostavljanje novog fonda za klimatski najugro\u017eenije regione i zemlje, prema ocenama generalnog sekretara.<\/p>\n Iako nije bilo na agendi, jedna od zaklju\u010daka samita je osnivanje fonda za gubitak i \u0161tetu<\/a>. To je klju\u010dni element u uspostavljanju solidarnosti me\u0111u zemljama, koje je neophodno kako bi se ispunili klimatski ciljevi.<\/p>\n Ve\u0107 skoro tri decenije zemlje u razvoju tra\u017eile su finansijsku nadoknadu za gubitak i \u0161tetu koje su nastale zbog promene klime<\/a> i neophodan novac infrastrukturu zemalja koje su ugro\u017eene.<\/p>\n Jo\u0161 2009. u Kopenhagenu, ekonomski razvijenije zemlje obavezale su se da c\u0301e davati najmanje 100 milijardi dolara godi\u0161nje, kako bi pomogle manje razvijenim zemljama u smanjenju emisija i pripremi za efekte ekstremnih vremenskih prilika do 2020. Me\u0111utim, takva obe\u0107anja nisu ispunjena, \u0161to je produbilo jaz i izazvalo dodatni nedostatak poverenja.<\/p>\n Bogate zemlje koje su stekle primat zahvaljuju\u0107i fosilnim gorivima, ostavile su zemljama u razvoju da se suo\u010davaju sa posledicama nastalim usled klimatskih poreme\u0107aja. Klimatske promene dodatno pogor\u0161avaju globalne odnose i kroz nove nejednakosti koje izazivaju.<\/p>\n Ipak,\u00a0 tek treba da se napravi globalni dogovor o tome kako da se obezbede finansije za novi fond, koji jo\u0161 uvek nije oformljen, niti su upla\u0107ene odre\u0111ene sume novca.\u00a0Pravila o tome kako c\u0301e fond za gubitke i \u0161tetu funkcionisati bi\u0107e tema na COP28 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima slede\u0107e godine.<\/p>\n Nakon ovogodi\u0161enjeg samita, bogate zemlje<\/a> \u0107e i dalje imati u fokusu mere za pomoc\u0301 nerazvijenim zemljama u prelasku sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju, dok \u0107e zemlje u razvoju koje se suo\u010davaju sa teretom klimatskih promena zahtevati vec\u0301u finansijsku pomoc\u0301 i kompenzaciju od razvijenih zemalja.<\/p>\n Na pro\u0161logodi\u0161njem Cop26 u Glazgovu odre\u0111eno je da se globalni ciljevi fokusiraju na granicu od 1,5 stepeni Celzijusa. Ali s obzirom da su obaveze zemalja o smanjenju emisija gasova staklene ba\u0161te u ukupnom zbiru bile preslabe, kako bi ostvario cilj od 1,5 stepeni, u\u010desnici globalnog samite su odredili da se svake godine preispituju postavljene obaveze, da bi se uskladili sa klimatskim ciljevima. Taj proces je poznat kao „zatezanje“.<\/p>\n Na kraju debate na konferenciji je odlu\u010deno da 2025. bude godina u kojoj \u0107e biti postignut vrhunac emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te, dok bi nakon toga moralo da usledi smanjenje. Takva odluka izazvala je osudu mnogih u\u010desnika samita.<\/p>\n Doneta odluka da se 2025. odredi kao godina u kojoj \u0107e se posti\u0107i vrhunac emisija<\/p><\/blockquote>\n Pojedine zemlje predvo\u0111ene Indijom, predlagale su da se donese odluka o postepenom ukidanju svih fosilnih goriva. Me\u0111utim, to nije uvr\u0161teno u kona\u010dnu rezoluciju, pa se ostalo na obavezama o postepenom ukidanju uglja, \u0161to je odlu\u010deno pro\u0161le godine u Glazgovu. Nafta i gas jo\u0161 uvek ne\u0107e biti predmet me\u0111unarodno preuzetih obaveza.<\/p>\n Predlog da se donese odluka o postepenom ukidanju svih fosilnih goriva, nije uvr\u0161ten u kona\u010dnu rezoluciju<\/p><\/blockquote>\n Sporazum na COP27 nije uspeo da podigne ambicije za smanjenje emisija. Pozive da se postupno ukinu sva fosilna goriva, a ne samo ugalj, odbacile su mnoge zemlje koje izvoze naftu, te je klimatski cilj od 1,5 stepeni Celzijusa ugro\u017een.<\/p>\n Prema izve\u0161tajima za 2021, prose\u010dno globalno pove\u0107anje temperature vec\u0301 je dostiglo 1,2 stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period.<\/p>\n Over 14 days, the world\u2019s eyes were on Sharm El-Sheikh, as #COP27<\/a> brought together 112 heads of state, over 46,000 delegates including ministers, scientists, policy-makers, members of civil society, IGOs, activists and youth. pic.twitter.com\/uHZ9tfEwDO<\/a><\/p>\n — COP27 (@COP27P) November 20, 2022<\/a><\/p><\/blockquote>\nFond za gubitak i \u0161tetu je\u00a0osnova za budu\u0107e klimatske dogovore<\/h3>\n
Za niske emisije, ali bez postepenog ukidanja fosilnih goriva<\/h3>\n
\n