{"id":53236,"date":"2022-11-11T09:00:32","date_gmt":"2022-11-11T08:00:32","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=53236"},"modified":"2024-01-25T11:32:25","modified_gmt":"2024-01-25T10:32:25","slug":"energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/","title":{"rendered":"Energija iz otpada \u2013 realna briga ili prilika za ekolo\u0161ko-klimatsko-energetsku dobit"},"content":{"rendered":"

Kori\u0161\u0107enje otpada kao alternativnog goriva je tema koja u javnosti Srbije izaziva opre\u010dna reagovanja. Od odobravanja i zagovaranja onih koji smatraju da je to re\u0161enje odli\u010dno za smanjenje zaga\u0111enja otpadom, dobijanje energije, ali i kao saveznik u borbi protiv klimatskih promena, do protesta gra\u0111ana koji ne \u017eele da se u njihovim sredinama nalaze ovakva postrojenja u strahu od zaga\u0111enja vazduha. Me\u0111utim, \u010dak i najve\u0107i skeptici, suo\u010deni sa hiper produkcijom otpada, sve ve\u0107im koli\u010dinama otpada na deponijama i u \u017eivotnoj sredini, ne mogu da se ne zapitaju da li nam je ipak spaljivanje otpada u 21. veku neophodno kako bi ga se re\u0161ili, ali i iskoristili njegove pozitivne strane. Na kraju krajeva, kori\u0161\u0107enje otpada u energetske svrhe jeste legitiman element hijerarhije upravljanja otpadom koji prethodi deponovanju, a to ne smemo zaboraviti.<\/h2>\n

Dok je u Srbiji kori\u0161\u0107enje otpada za dobijanje energije tek u povoju, Evropska unija je dilemu da li su joj ovakva postrojenja potrebna davno re\u0161ila. U 22 dr\u017eave EU radi \u00a0155 postrojenja za dobijanje energije iz opasnog otpada i \u010dak 497 koja kao alternativno gorivo koriste neopasan otpad iz doma\u0107instva, industrije i gra\u0111evine.<\/p>\n

U\u00a0 postrojenjima za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektri\u010dne energije iz otpada zavr\u0161ava otpad koji se ne mo\u017ee reciklirati bilo zbog tehni\u010dke nemogu\u0107nosti da se preradi u novi proizvod, ili komplikovanog i skupog procesa odvojenog sakupljanja \u0161to je preduslov za mehani\u010dku recikla\u017eu. Ova postrojenja, koja se jo\u0161 nazivaju i kogenerativna postrojenja ukoliko proizvode i elektri\u010dnu i toplotnu energiju, tako\u0111e, u tehnolo\u0161kom smislu predstavljaju napredak u odnosu na klasi\u010dne insineratore ili spalionice, koji samo spaljuju otpad, a ne proizvode energiju. Ova energija je lokalna, jeftina i doprinosi energetskoj sigurnosti i bezbednosti.<\/p>\n

Deponovanje se u EU ne isplati<\/p><\/blockquote>\n

Podaci evropske agencije za statistiku Eurostat govore da su 2019. godine zemlje Evropske unije od ukupne koli\u010dine komunalnog otpada 48 odsto reciklirali i kompostirali, 27 odsto su iskoristili za dobijanje energije, a 24 odsto je zavr\u0161ilo na deponijama.<\/p>\n

U Srbiji nedostaju ta\u010dni podaci, ali procena je da se preko 90% komunalnog otpada odlo\u017ei na sanitarne i nesanitarne deponije, na kojima u zna\u010dajnoj meri zavr\u0161ava \u010dak i u energetske svrhe upotrebljiv otpad iz industrije.<\/p>\n

U zemljama EU na deponijama zavr\u0161i 24% otpada, u Srbiji preko 90%<\/p><\/blockquote>\n

Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Nema\u010dka i \u0160vedska su lideri u EU po minimalnm koli\u010dinama otpada koje deponuju, i u svim ovim zemljama taj procenat iznosi manje od 4 odsto. Dodatno na smanjene koli\u010dina otpada koji se deponuje, pojedine zemlje, poput Austrije, zakonom su zabranili deponovanje otpada koji nije pro\u0161ao neki oblik tretmana odnosno recikla\u017ee Konfederacija evropskih postrojenja za energetski tretman otpada (eng. Confederation of European Waste-to-Energy Plants – CEWEP) navodi da je ve\u0107ina ovih dr\u017eava uvela zabranu deponovanja otpada i koristi otpad za dobijanje energije.<\/p>\n

\"postrojenja<\/p>\n

Iskustvo je pokazalo da bez uvo\u0111enja zabrane deponovanja, delimi\u010dne zabrane u vidu ograni\u010denja vrste otpada koji se mo\u017ee deponovati prema minimalnoj toplotnoj mo\u0107i, ili bar takse na deponovanje, i u uslovima kada je odlaganje otpada na deponije jeftinije nego njegov tretman radi ponovne upotrebe za dobijanje novih proizvoda ili energije, gotovo je nemogu\u0107e spre\u010diti da otpad zavr\u0161ava u \u017eivotnoj sredini. Pri tom, ne treba zaboraviti da \u010dak i sanitarne deponije imaju zna\u010dajan negativan uticaj na istu kroz emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te.<\/p>\n

Proizvodnja energije iz otpada u EU regulisana strogim propisima<\/p><\/blockquote>\n

U Evropskoj uniji kori\u0161\u0107enje otpada za dobijanje energije je delatnost regulisana strogim i precizno definisanim propisima. Primenjuju se niske grani\u010dne vrednosti emisija i drugi propisi EU Direktive o industrijskim emisijama.<\/p>\n

Ovim propisima regulisan je \u0161irok spektar razli\u010ditih emisija u vazduh, uklju\u010dujuc\u0301i pra\u0161inu, azotneokside, sumpor-dioksid, 12 razli\u010ditih te\u0161kih metala, dioksine i druge organske zaga\u0111iva\u010de. Osim toga, postoje propisi za izdavanje dozvola, uslove rada, monitoring emisija, termi\u010dki tretman opasnog otpada, tretman ostataka insineracije ili pre\u010di\u0161\u0107avanja dimnih gasova, obaveze izve\u0161tavanja, ekolo\u0161ku inspekciju, informisanje javnosti i jo\u0161 mnogo toga.<\/p>\n

U Srbiji zakon usvojen, obezbediti doslednu implementaciju<\/p><\/blockquote>\n

Srbija je u zna\u010dajnoj meri uskladila svoje zakonodavstvo u ovoj oblasti sa pravnim tekovima Evropske unije, \u0161to zna\u010di da zakon propisuje da postrojenja za dobijanje energije iz otpada tako\u0111e moraju raditi po najstro\u017eijim ekolo\u0161kim normama i da imaju najmanji mogu\u0107i uticaj na \u017eivotnu sredinu i stanovni\u0161tvo uz primenu najboljih tehnologija.<\/p>\n

Sa druge strane, da bi se obezbedilo razumevanje i trajno poverenje javnosti u samu tehnologiju, kao i monitoring i kontrolu rada ovih postrojenja, potrebno je u\u010diniti zna\u010dajan napredak, pogotovo u podizanju kvaliteta rada inspekcijskih slu\u017ebi, sistema za monitoring i obave\u0161tavanje javnosti, ali i obezbediti adekvatno informisanje i u\u010de\u0161\u0107e javnosti.<\/p>\n

U nastavku serijala\u00a0 „Srbija – od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije“<\/a> o kori\u0161\u0107enju otpada za dobijanje energije razgovarli smo sa profesorom dr Vladimirom Pavi\u0107evi\u0107em<\/strong>, sa Katedre za in\u017eenjerstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine Tehnolo\u0161ko-metalur\u0161kog fakulteta u Beogradu, Igorom Jezdimirovi\u0107em<\/strong>, predsednikom Udru\u017eenja In\u017eenjeri za\u0161tite \u017eivotne sredine, i Helgom \u0160tojber,<\/strong> stru\u010dnjakom za postrojenja za energetsko iskori\u0161\u0107enje otpada i starijim partnerom u austrijskoj konsultantskoj ku\u0107i UVP.<\/p>\n

\"energija
Igor Jezdimirovi\u0107, Helga \u0160tojber i Vladimir Pavi\u0107evi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Otpad koji ne mo\u017ee ili nije opravdano da se reciklira pogodan je kao alternativno gorivo<\/h3>\n

Igor Jezdimirovi\u0107<\/strong>, predsednik Udru\u017eenja In\u017eenjeri za\u0161tite \u017eivotne sredine na pitanje da li su Srbiji potrebna postrojenja za kori\u0161\u0107enje otpada kao alternativnog goriva, odgovara da deo otpada koji danas stvaramo nije mogu\u0107e reciklirati, niti ponovo upotrebiti, ali da on ima energetsku vrednost tako da je njegovo energetsko iskori\u0161\u0107enje sa tog aspekta opravdano. Me\u0111utim za iskori\u0161\u0107enje energestskog potencijala otpada, moraju da postoje adekvatna postrojenja koja imaju neophodne mere za\u0161tite \u017eivotne sredine i adekvatne deponije za skladi\u0161tenje ostataka nakon sagorevanja.<\/p>\n

Jezdimirovi\u0107 nagla\u0161ava da bi u ovom slu\u010daju pravilno kori\u0161\u0107enje i za\u0161titu \u017eivotne sredine trebalo da garantuju institucije koje kontroli\u0161u takva postrojenja i nagla\u0161ava da se nikako ne sme dozvoliti kori\u0161\u0107enje kao energenata onih frakcija otpada koje se mogu ponovo koristiti ili reciklirati.<\/p>\n

Profesor dr Vladimir Pavi\u0107evi\u0107<\/strong>, sa Tehnolo\u0161ko-metalur\u0161kog fakulteta, pitanje opravdanosti insineratora u Srbiji do\u017eivljava kao te\u0161ko, ali dodaje da ima brojnih primera da oni dobro rade, i dodaje da je to vrlo prihvatljivo re\u0161enje ako se to radi kako treba.<\/p>\n

Spalionica za neke vrste otpada, opasan, farmaceutski, hemijski, to Srbija, profesor isti\u010de, ne mo\u017ee da izbegne.<\/p>\n

\"postrojenja<\/p>\n

„Kod nas se zao\u0161trava pitanje izvoza otpada koji se zatim energetski tretira u inostranstvu, jer firme \u010dekaju na izvoz po nekoliko godina, a mo\u017eda se i zabrani uvoz u te zemlje narednih godina. Zato izvoz nije re\u0161enje i najboje da imamo neko doma\u0107e postrojenje“, navodi Pavi\u0107evi\u0107.<\/p>\n

Ovde bi trebalo spomenuti probleme koje je Srbija imala sa industrijskim opasnim otpadom jer je bio ilegalno zakopavan ili uskladi\u0161ten<\/a>. O \u0161tetnim posledicama ovakve prakse nema potrebe da se puno pri\u010da. A, razlozi su nepostojanje kapaciteta za recikla\u017eu i energetsko iskori\u0161\u0107enje u zemlji, skupe usluge zbrinjavanja u inostranstvu, ali i lo\u0161 rad inspekcijskih slu\u017ebi i svesna namera firmi da na ovaj na\u010din u\u0161tede.<\/p>\n

Pavi\u0107evi\u0107 isti\u010de da Srbija ima potrebu da se njen otpad tretira, a jedan od na\u010dina je da se od njega dobija energija. Srbija bi, dodaje, trebalo da ima jedan insinerator za opasan otpad, za ono \u0161to ne mo\u017ee da ide u komunalni otpad, kao i za deo industrijskog otpada.<\/p>\n

Energetsko tretiranje otpada je jedna od alternativa o kojoj moramo da razmi\u0161ljamo<\/p><\/blockquote>\n

„Energetsko tretiranje otpada je jedna od alternativa o kojoj moramo da razmi\u0161ljamo. Od toga je bolja i prevencija, i recikla\u017ea, ali je ono bolje od deponovanja, koje je u Srbiji najzastupljenije, a najgore je za \u017eivotnu sredinu. Kada se insineratori vode kako treba nisu pretnja za zdravlje“, poru\u010duje on.<\/p>\n

Pavi\u0107evi\u0107 nagla\u0161ava da o temi iskori\u0161\u0107enja otpada za dobijanje energije mora da se otvori ozbiljna javna rasprava.<\/p>\n

Stru\u010dnjak za postrojenja za kori\u0161\u0107enje otpada za dobijanje energije Helga \u0160tojber<\/strong> i stariji partner u austrijskoj konsultantskoj ku\u0107i UVP, potvr\u0111uje da je za odre\u0111ene vrste otpada spaljivanje najbolji na\u010din tretiranja, tehnolo\u0161ki, ali i u pogledu maksimalne za\u0161tite zdravlja ljudi i \u017eivotne sredine.<\/p>\n

Na primer, kako ka\u017ee, infektivni bolni\u010dki otpad se u potpunosti sanira tokom insineracije, po\u0161to se sve \u0161tetne supstance i organizmi, uklju\u010dujuc\u0301i bakterije i viruse, termi\u010dki uni\u0161tavaju.<\/p>\n

Opasan otpad se mo\u017ee uni\u0161titi u insineratorima<\/p><\/blockquote>\n

Drugi primer je opasan otpad koji sadr\u017ei organske opasne materije, kao \u0161to su dioksini i furani, koji se mogu uni\u0161titi u insineratorima.<\/p>\n

Kada se govori o prednostima insineratora, poslednjih godina stru\u010dnjaci nagla\u0161avaju da bi trebalo uzeti u obzir i njihov kratkoro\u010dni doprinos u spre\u010davanju klimatskih promena. Naime, kada se otpad odla\u017ee na deponije, njegove organske komponente (hrana, drvo, papir, karton) se razla\u017eu\u00a0 u atmosferu i emituju metan, gas sa efektom staklene ba\u0161te koji je dvadeset puta \u0161tetniji za klimatske promene od ugljen-dioksida koji nastaje u procesu spaljivanja ovog otpada.<\/p>\n

U prvim godinama, metan je \u010dak i do 80 puta potentniji u odnosu na CO2, s tim da se metan nakon 12 godina razgra\u0111uje, a kod CO2 taj proces je znatno du\u017ei – oko 50% emitovanog CO2 razgradi se u atmosferi u roku od 30 godina, narednih 30% nesta\u0107e iz atmosfere u narednih nekoliko vekova a preostalih 20% ostaje u atmosferi hiljadama godina.<\/p>\n

\"smanjenje<\/p>\n

Energetska kriza kao podsticaj za kori\u0161\u0107enje otpada kao energenta<\/h3>\n

Osim re\u0161avanja problema sa odre\u0111enim vrstama otpada, energetski tretman otpada obezbe\u0111uje i energiju: toplotnu i elektri\u010dnu, ali i tehnolo\u0161ku paru. Dobra investicija u vremenu energetske krize kada su cene struje na veleprodajnim tr\u017ei\u0161tima \u0161irom Evrope dostigle neverovatne nivoe od oko 700 evra za megavat-satu (MWh) \u0161to je 15 puta vi\u0161e nego pre krize<\/a>.<\/p>\n

Prema podacima pomenute Konfederacije evropskih postrojenja za energetski tretman otpada, 2018. godine 497 postrojenja proizvelo je 41.000 gigavat-sati (GWh) elektri\u010dne energije i 96.000 GWh toplotne energije. Ta struja je bila dovoljna za 19 miliona potro\u0161a\u010da, a toplota za 16 miliona potro\u0161a\u010da.<\/p>\n

\"ciklus<\/p>\n

Rast cena energenata na svetskom tr\u017ei\u0161tu usled krize u Ukrajini je pitanje kori\u0161\u0107enja otpada kao supstitucije za gas, ugalj, mazut u\u010dinio aktuelnim i u Srbiji. I pre krize su cementare u Srbiji, a posebno cementare \u0161irom Evrope po\u010dele zamenu fosilnih goriva alternativnim gorivima poput otpada. Osim cementara u Popovcu i Beo\u010dinu koji ve\u0107 vi\u0161e godina koriste pojedine vrste goriva kao zamenu za petrol koks, i cementara u Kosjeri\u0107u poku\u0161ava da za ovakvu tehnologiju dobije podr\u0161ku lokalne zajednice.<\/p>\n

I Elektroprivreda Srbije (EPS) razmatra mogu\u0107nost da nedostatak kvalitetnog uglja u svojim postrojenjima nadomesti komunalnim i drugim otpadom pogodnim za proizvodnju elektri\u010dne energije, a insineratori u Ni\u0161u i Kragujevcu su planirani i projektom „\u010cista Srbija“ koje sprovodi Ministarstvo gra\u0111evine, infrastrukture i saobra\u0107aja. Re\u0161enje za sigurno snabdevanje toplotnom energijom u otpadu vidi i kompanija Elixir, na\u0161 jedini proizvo\u0111a\u010d ve\u0161ta\u010dkog \u0111ubriva i jedan od najve\u0107ih srpskih izvoznika.<\/p>\n

Kompanija Elixir planira da izgradi energanu na otpad u Prahovu<\/p><\/blockquote>\n

Kompanija planira da u okviru industrijsko – hemijskog kompleksa u Prahovu do kraja 2024. godine izgradi energanu na otpad koja bi se snabdevala otpadom iz doma\u0107instava u isto\u010dnoj Srbiji i industrijskim (opasnim i neopasnim) otpadom sa cele teritorije Srbije. Ovo postrojenje bi ujedno bilo i prvo postrojenje za tretman opasnog otpada u Srbiji, izgra\u0111eno po najvi\u0161im tehnolo\u0161kim standardima EU, \u010dime bi se re\u0161io vi\u0161edecenijski problem tretmana ove vrste otpada u na\u0161oj zemlji.<\/p>\n

Tako\u0111e, insinerator komunalnog otpada na deponiji Vin\u010da<\/a> \u0107e uskoro biti pu\u0161ten u rad. Postrojenje \u0107e sagorevati 340.000 tona otpada godi\u0161nje i proizvodi\u0107e 30 MW elektri\u010dne energije i 56 MW toplotne energije koja \u0107e grejati stanovnike beogradskog naselja Konjarnik jer \u0107e ta energija biti predata u sistem daljinskog grejanja glavnog grada.<\/p>\n

Insineratori jesu re\u0161enje, ali samo uz po\u0161tovanje najvi\u0161ih standarda<\/h3>\n

Zbog postoje\u0107ih problema sa zaga\u0111enjem vazduha u Srbiji i pove\u0107anim vrednostima PM \u010destica, pogotovo tokom grejne sezone, razumljivi su strahovi gra\u0111ana zbog potencijalnog \u0161tetnog uticaja dodatnih emisija u vazduh, pogotovo imaju\u0107i u vidu da o ovim tehnologijama u na\u0161oj javnosti vrlo malo zna.<\/p>\n

Upitali smo na\u0161e sagovornike \u0161ta bi bio put za prevazila\u017eenje nepoverenja javnosti, ali i koji je na\u010din da ova vrsta postrojenja rade sa minimalnim rizikom po \u017eivotnu sredinu i stanovni\u0161tvo. Oni su se slo\u017eili da neophodno obezbediti po\u0161tovanje standarda kako u radu postoje\u0107ih, tako i budu\u0107ih postrojenja za proizvodnju energije iz otpada. Primeri insineratora u evropskim prestonicama govore da je re\u010d o sigurnoj tehnologiji, ali u pro\u0161losti je bilo i lo\u0161ih primera u pogledu visokih vrednost emisija \u0161tetnih gasova. Ovaj izazov re\u0161ila su kontinuirana tehnolo\u0161ka unapre\u0111enja (eng. contionuos improvement process).<\/p>\n

Jednostavan recept da se izbegnu potencijalni rizici jeste primena najbolje dostupnih tehnika<\/p><\/blockquote>\n

Jednostavan recept da bi se izbegli potencijalni rizici jeste primena BAT-a, odnosno najbolje dostupne tehnike (eng. Best Available Techniques. On je definisan BREF standardom – pravno obavezuju\u0107im Referentnim dokumentima za najbolje dostupne tehnike u spaljivanju otpada u Evropskoj uniji (eng. Best Available Techniques Reference Document for Waste Incineration – BREF WI) . Savremene tehnologije su u toj meri napredovale da omogu\u0107avaju da emisije \u0161tetnih gasova pri preradi otpada budu manje od onih koje nastaju odlaganjem otpada na deponije.<\/p>\n

„Merenja u jednom od austrijskih postrojenja za dobijanje energije iz otpada sprovedena devedesetih godina pokazala su da su ukupne koli\u010dine dioksina i furana, koje izlaze iz insineratora u vidu emisija bile znatno manje od dioksina i furana sadr\u017eanih u otpadu pre spaljivanja, \u0161to zna\u010di da postrojenje uni\u0161tava ove veoma \u0161tetne materije. Ovi rezultati su potvr\u0111eni sli\u010dnim podacima koje su objavile nema\u010dke vlasti“, ka\u017ee Helga \u0160tojber<\/strong>.<\/p>\n

Igor Jezdimirovi\u0107<\/strong> ka\u017ee da ve\u0107ina postrojenja koja koriste otpad kao alternativno gorivo ima sli\u010dna tehnolo\u0161ka re\u0161enja, ali da su na njega najbolji utisak ostavili insineratori u Budimpe\u0161ti, Malmeu i Be\u010du.<\/p>\n

„Ono \u0161to bi kod svih ovih postrojenja istakao jesu ozbiljne mere za\u0161tite \u017eivotne sredine koje \u010dine najve\u0107i deo samih postrojenja, stru\u010dni kadar koji upravlja postrojenjima i ozbiljne mere kontrole koje instituciji ovih dr\u017eava primenjuju u kontroli zaga\u0111enja. Tamo ako imate prekora\u010denje zaga\u0111enja i ne reagujete u najkra\u0107em mogu\u0107em roku, kazne su ogromne, a interes dr\u017eave je da za\u0161titi zdravlje gra\u0111ana i to se dosledno sprovodi“, nagla\u0161ava Jezdimirovi\u0107.<\/p>\n

U Austriji \u0161ezdeset godina duga tradicija insineratora<\/h3>\n
https:\/\/a-r-c.dk\/app\/uploads\/2020\/11\/ARC-Ski-1080p-converted-with-Clipchamp-converted-with-Clipchamp.mp4<\/a><\/video><\/div>\n

Helga \u0160tojber<\/strong> ka\u017ee da je u Austriji prvo postrojenje po\u010delo sa radom 1961. godine i da su austrijska postrojenja projektovana, izgra\u0111ena i funkcioni\u0161u u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama. Tokom revizije BREF dokumenata prikupljeni su podaci iz oko 300 insineratora u razli\u010ditim zemljama i, kako tvrdi, pore\u0111enje podataka pokazalo je da su austrijske instalacije skoro uvek bile me\u0111u najboljima u pogledu ekolo\u0161kih performansi.<\/p>\n

Ova postrojenja se vrlo \u010desto nalaze u velikim gradovima, kao \u0161to je Kopenhagen, Malme, Be\u010d<\/p><\/blockquote>\n

Ina\u010de, veoma je zanimljivo da se ova postrojenja vrlo \u010desto nalaze u velikim gradovima, kao \u0161to je Amager Bake (video) u Kopenhagenu (Danska), Sisav u Malmeu (\u0160vedska) ili \u0160pitelau u Be\u010du. Insinerator u Kopenhagenu je nedaleko od zgrade opere i projektovan je i kao ski staza, postrojenje Valorec u Bazelu (\u0160vajcarska) za inseneraciju opasnog otpada sme\u0161teno je tik uz lokalni \u0161oping centar, a u Be\u010du se nalazi u blizini univerziteta i Op\u0161te bolnice, koju snabdeva energijom za grejanje i hla\u0111enje.<\/p>\n

Na pitanje \u0161ta u stvari defini\u0161e BREF WI \u0160tojber ka\u017ee da je ova regulativa veoma jasna u pogledu zahteva za projektovanje i rad insineratora.<\/p>\n

Kao primer, BREF WI defini\u0161e da se cikloni mogu koristiti kao oprema za prethodno otpra\u0161ivanje (na primer, pre tekstilnog filtera ili elektrostati\u010dkog filtera), ali da se ne moraju \u00a0koristiti kao jedina tehnika za uklanjanje pra\u0161ine.<\/p>\n

U insineratorima se stalno prati stotine parametara<\/p><\/blockquote>\n

„Za prac\u0301enje koncentracije dioksina i furana, prema ranijem BREF-u WI iz 2006. najboljom praksom smatralo se diskontinuirano merenje tokom 5-8 sati dva puta godi\u0161nje. Prema sada\u0161njem, revidiranom, BREF-u WI, objavljenom 2019. prac\u0301enje mora da se sprovodi dugoro\u010dnim uzorkovanjem u periodu od nekoliko nedelja ili meseci. Samo ako rezultati ovakvog merenja budu u skladu sa grani\u010dnim vrednostima emisija definisanim u BAT-u, umesto toga mo\u017ee se sprovoditi diskontinualni monitoring dva puta godi\u0161nje“, isti\u010de \u0160tojber.<\/p>\n

U ovakvim postrojenjima se stalno meri, kako ka\u017ee, stotine parametara, a svi izmereni podaci se prate u kontrolnoj sobi insineratora. Svake dve ili tri sekunde sa svakog mernog ure\u0111aja onlajn sti\u017eu informacije o temperaturama, pritiscima, tokovima gasa, potro\u0161nji elektri\u010dne energije ventilatora i pumpi, doziranju sredstava za \u010di\u0161c\u0301enje dimnih gasova, koncentracijama emisija u dimnjaku, proizvodnji energije.<\/p>\n

„Osnovni program registruje sve ove podatke i o obavlja tehni\u010dka pode\u0161avanja. Tokom 24 sata na licu mesta je uvek prisutno dobro obu\u010deno stru\u010dno osoblje, koje pa\u017eljivo upravlja postrojenjem“, uverava \u0160tojber.<\/p>\n

Da biste Srbija bila uspe\u0161na u ovom poslu potrebno je da primeni najbolje dostupne tehnike<\/p><\/blockquote>\n

Kada je re\u010d o kontroli rada, u Austriji su za to nadle\u017ene pokrajinske vlade kojih ima devet. Njihovi tehni\u010dki stru\u010dnjaci ne samo da procenjuju koncept postrojenja tokom faze izdavanja dozvola, vec\u0301 su anga\u017eovani i na ekolo\u0161koj inspekciji postrojenja. \u0160tojber smatra da je prednost ovog sistema u tome \u0161to stru\u010dnjak koji u ime vlade proverava tehni\u010dke i ekolo\u0161ke performanse postrojenja poznaje projekat od po\u010detka.<\/p>\n

\u0160tojber ka\u017ee da je Srbija u proteklih nekoliko godina vec\u0301 usvojila ekolo\u0161ke zakone EU i njihovo po\u0161tovanje je va\u017ean faktor u za\u0161titi zdravlja ljudi i \u017eivotne sredine.<\/p>\n

„Da biste bili uspe\u0161ni u ovom poslu potrebno je da primenite najbolje dostupne tehnike (BAT), da dobro obu\u010dite osoblje postojenja, da izgradite administrativne kapacitete, da u posao uklju\u010dite stru\u010dnjake u okviru institucija, koje izdaju dozvole, i da sprovodite temeljnu inspekciju u cilju za\u0161tite \u017eivotne sredine“, savetuje \u0160tojber.<\/p>\n

Savremena tehnologija uz strogu kontrolu i monitoring<\/h3>\n

Izgradnjom postrojenja za energetsko kori\u0161\u0107enje otpada na beogradskoj deponiji Vin\u010da, Srbija je napravila prvi korak u kori\u0161\u0107enju otpada u energetske svrhe. Stav stru\u010dnjaka iz zemlje i inostranstva je da je re\u010d o savremenoj tehnologiji koja poma\u017ee da se re\u0161imo otpada koji nije reciklabilan i koja \u010duva prirodu smanjuju\u0107i potrebu deponovanja otpada.<\/p>\n

Tako\u0111e, re\u010d je o tehnologiji koja smanjuje emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te, a time i uticaj na klimatske promene, ali i obezbe\u0111uje deficitarne energente za proizvodnju toplotne i elektri\u010dne energije.<\/p>\n

Da bi korist od ovakvih postrojenja bila potpuna, neophodno je dr\u017eati se saveta i iskustava zemalja u kojima ova postrojenja postoje ve\u0107 dugo i koje su iskusile i dobre i lo\u0161e strane tehnologije. Zato je stroga primena zakona, kontola i monitoring rada ovih kapaciteta preduslov da ova tehnologija dobije zeleno svetlo ne samo privrede i donosioca odluka, ve\u0107 i javnosti.<\/p>\n

\n

DA ZNAMO<\/strong><\/p>\n

TRETMAN OTPADA<\/strong><\/span> – operacije ponovnog iskori\u0161\u0107enja ili odlaganja, uklju\u010duju\u0107i prethodnu pripremu za ponovno iskori\u0161\u0107enje ili odlaganje.<\/p>\n

POSTROJENJE ZA ENERGETSKI TRETMAN OTPADA; POSTROJENJE ZA ENERGETSKO ISKORI\u0160\u0106ENJE OTPADA; SPALIONICE OTPADA; INSINERATOR<\/strong><\/span> – postrojenja u kojem se obavlja termi\u010dki tretman (spaljivanje) otpada. Postoje dve vrste tretmana: insineracija i ko-insineracija.<\/p>\n

INSINERACIJA OTPADA (SPALJIVANJE OTPADA)<\/strong><\/span> – termi\u010dki tretman otpada sa ili bez iskori\u0161\u0107enja energije proizvedene sagorevanjem, a koji obuhvata i pirolizu, gasifikaciju i sagorevanje u plazmi.<\/p>\n

KO-INSINERACIJA OTPADA; SU-SPALJIVANJE OTPADA; ENERGETSKO ISKORI\u0160\u0106ENJE OTPADA; ENERGETSKI TRETMAN OTPADA<\/strong><\/span> – termi\u010dki tretman otpada \u010dija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termi\u010dki tretira radi odlaganja.<\/p>\n

OPASAN OTPAD<\/strong><\/span> – otpad koji ima bar jedno od svojstava koje ga \u010dine opasnim (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom osloba\u0111a zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba\u0111a otrovne supstance, sadr\u017ei toksi\u010dne supstance sa odlo\u017eenim hroni\u010dnim delovanjem, kao i ekotoksi\u010dne karakteristike), kao i ambala\u017ea u kojoj je bio ili jeste spakovan opasan otpad.<\/p>\n

KOMUNALNI OTPAD<\/strong><\/span> –\u00a0otpad iz doma\u0107instava (ku\u0107ni otpad) i komercijalni otpad.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U nastavku serijala\u00a0 „Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije“ o kori\u0161\u0107enju otpada za dobijanje energije razgovarli smo sa profesorom Vladimirom Pavi\u0107evi\u0107em, Igorom Jezdimirovi\u0107em i Helgom \u0160tojber<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":53378,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,3,5,4],"tags":[3484,6369,6620,6619,1924,2479,2668,4540,4106,6621,6672,6370,6268,680],"class_list":["post-53236","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-energetska-efikasnost","category-otpad","category-zivotna-sredina","tag-ambalazni-otpad","tag-energetski-tretman-otpada","tag-insineracija-otpada","tag-insineratori","tag-komunalni-otpad","tag-opasan-otpad","tag-postrojenje-za-tretman-otpada","tag-sistem-za-upravljanje-otpadom","tag-spalionica-otpada","tag-spaljivanje-otpada","tag-srbija-od-smetlista-do-cirkularne-ekonomije","tag-termicki-tretman-otpada","tag-tretman-otpada","tag-upravljanje-otpadom","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\nEnergija iz otpada \u2013 realna briga ili prilika za ekolo\u0161ko-klimatsko-energetsku dobit<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"U nastavku serijala\u00a0 "Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije" o kori\u0161\u0107enju otpada za dobijanje energije razgovarli smo sa profesorom Vladimirom Pavi\u0107evi\u0107em, Igorom Jezdimirovi\u0107em i Helgom \u0160tojber\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Energija iz otpada \u2013 realna briga ili prilika za ekolo\u0161ko-klimatsko-energetsku dobit\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"U nastavku serijala\u00a0 "Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije" o kori\u0161\u0107enju otpada za dobijanje energije razgovarli smo sa profesorom Vladimirom Pavi\u0107evi\u0107em, Igorom Jezdimirovi\u0107em i Helgom \u0160tojber\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2022-11-11T08:00:32+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2024-01-25T10:32:25+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/energija-iz-otpada-insineratori-bec-spalionica-otpada.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"840\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"430\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"18 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff\"},\"headline\":\"Energija iz otpada \u2013 realna briga ili prilika za ekolo\u0161ko-klimatsko-energetsku dobit\",\"datePublished\":\"2022-11-11T08:00:32+00:00\",\"dateModified\":\"2024-01-25T10:32:25+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\\\/\"},\"wordCount\":3461,\"commentCount\":1,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/11\\\/energija-iz-otpada-insineratori-bec-spalionica-otpada.jpg?wsr\",\"keywords\":[\"ambala\u017eni otpad\",\"energetski tretman otpada\",\"insineracija otpada\",\"insineratori\",\"komunalni otpad\",\"opasan otpad\",\"postrojenje za tretman otpada\",\"sistem za upravljanje otpadom\",\"spalionica otpada\",\"spaljivanje otpada\",\"Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije\",\"termi\u010dki tretman otpada\",\"tretman otpada\",\"upravljanje otpadom\"],\"articleSection\":[\"Elektri\u010dna energija\",\"Energetska efikasnost\",\"Otpad\",\"\u017divotna sredina\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\\\/\",\"name\":\"Energija iz otpada \u2013 realna briga ili prilika za ekolo\u0161ko-klimatsko-energetsku dobit\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/11\\\/energija-iz-otpada-insineratori-bec-spalionica-otpada.jpg?wsr\",\"datePublished\":\"2022-11-11T08:00:32+00:00\",\"dateModified\":\"2024-01-25T10:32:25+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff\"},\"description\":\"U nastavku serijala\u00a0 \\\"Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije\\\" o kori\u0161\u0107enju otpada za dobijanje energije razgovarli smo sa profesorom Vladimirom Pavi\u0107evi\u0107em, Igorom Jezdimirovi\u0107em i Helgom \u0160tojber\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/11\\\/energija-iz-otpada-insineratori-bec-spalionica-otpada.jpg?wsr\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/11\\\/energija-iz-otpada-insineratori-bec-spalionica-otpada.jpg?wsr\",\"width\":840,\"height\":430,\"caption\":\"energija iz otpada insineratori bec spalionica otpada\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Po\u010detna\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Vesti\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/vesti\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"Otpad\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/vesti\\\/otpad\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":4,\"name\":\"Energija iz otpada \u2013 realna briga ili prilika za ekolo\u0161ko-klimatsko-energetsku dobit\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"description\":\"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/author\\\/balkangreenenergynews\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Energija iz otpada \u2013 realna briga ili prilika za ekolo\u0161ko-klimatsko-energetsku dobit","description":"U nastavku serijala\u00a0 \"Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije\" o kori\u0161\u0107enju otpada za dobijanje energije razgovarli smo sa profesorom Vladimirom Pavi\u0107evi\u0107em, Igorom Jezdimirovi\u0107em i Helgom \u0160tojber","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Energija iz otpada \u2013 realna briga ili prilika za ekolo\u0161ko-klimatsko-energetsku dobit","og_description":"U nastavku serijala\u00a0 \"Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije\" o kori\u0161\u0107enju otpada za dobijanje energije razgovarli smo sa profesorom Vladimirom Pavi\u0107evi\u0107em, Igorom Jezdimirovi\u0107em i Helgom \u0160tojber","og_url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/","og_site_name":"Balkan Green Energy News","article_published_time":"2022-11-11T08:00:32+00:00","article_modified_time":"2024-01-25T10:32:25+00:00","og_image":[{"width":840,"height":430,"url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/energija-iz-otpada-insineratori-bec-spalionica-otpada.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Balkan Green Energy News","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Balkan Green Energy News","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"18 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/"},"author":{"name":"Balkan Green Energy News","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff"},"headline":"Energija iz otpada \u2013 realna briga ili prilika za ekolo\u0161ko-klimatsko-energetsku dobit","datePublished":"2022-11-11T08:00:32+00:00","dateModified":"2024-01-25T10:32:25+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/"},"wordCount":3461,"commentCount":1,"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/energija-iz-otpada-insineratori-bec-spalionica-otpada.jpg?wsr","keywords":["ambala\u017eni otpad","energetski tretman otpada","insineracija otpada","insineratori","komunalni otpad","opasan otpad","postrojenje za tretman otpada","sistem za upravljanje otpadom","spalionica otpada","spaljivanje otpada","Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije","termi\u010dki tretman otpada","tretman otpada","upravljanje otpadom"],"articleSection":["Elektri\u010dna energija","Energetska efikasnost","Otpad","\u017divotna sredina"],"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/","name":"Energija iz otpada \u2013 realna briga ili prilika za ekolo\u0161ko-klimatsko-energetsku dobit","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/energija-iz-otpada-insineratori-bec-spalionica-otpada.jpg?wsr","datePublished":"2022-11-11T08:00:32+00:00","dateModified":"2024-01-25T10:32:25+00:00","author":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff"},"description":"U nastavku serijala\u00a0 \"Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije\" o kori\u0161\u0107enju otpada za dobijanje energije razgovarli smo sa profesorom Vladimirom Pavi\u0107evi\u0107em, Igorom Jezdimirovi\u0107em i Helgom \u0160tojber","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/#primaryimage","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/energija-iz-otpada-insineratori-bec-spalionica-otpada.jpg?wsr","contentUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/energija-iz-otpada-insineratori-bec-spalionica-otpada.jpg?wsr","width":840,"height":430,"caption":"energija iz otpada insineratori bec spalionica otpada"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energija-iz-otpada-realna-briga-ili-prilika-za-ekolosko-klimatsko-energetsku-dobit\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Po\u010detna","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Vesti","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/vesti\/"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"Otpad","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/vesti\/otpad\/"},{"@type":"ListItem","position":4,"name":"Energija iz otpada \u2013 realna briga ili prilika za ekolo\u0161ko-klimatsko-energetsku dobit"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/","name":"Balkan Green Energy News","description":"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff","name":"Balkan Green Energy News","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/author\/balkangreenenergynews\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/53236","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=53236"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/53236\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/53378"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=53236"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=53236"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=53236"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}