\u00a0<\/strong>Samo na prvi pogled izgleda tako jer neke zemlje pribegavaju opciji ponovnog pu\u0161tanja u rad termoelektrana na ugalj. Ova kriza je ogolila problem i \u010dak je i krajnjim skepticima sada jasno da bez radikalnog zaokreta ka obnovljivim izvorima i primene mera energetske efikasnosti zadatak odr\u017eive energetike ne mo\u017ee biti re\u0161en. Dakle, energetska nezavisnost postaje prioritet koji se re\u0161ava paralelno sa prelaskom sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.<\/p>\n Dobro je poznato je da cena elektri\u010dne energije koju u ovom trenutku pla\u0107a krajnji potro\u0161a\u010d u Srbiji vi\u0161e od \u010detiri puta ni\u017ea od cene koju, na primer, pla\u0107a potro\u0161a\u010d u Danskoj. Sve analize pokazuju da je cena elektri\u010dne energije u Srbiji ni\u017ea od ekonomski opravdane cene i da su odre\u0111ene korekcije neophodne.<\/p>\n Cene elektri\u010dne energije u EU ne odslikavaju stvarne tro\u0161kove ve\u0107 predstavljaju legitiman, ali spekulativan, karakter ovog tr\u017ei\u0161ta<\/p><\/blockquote>\n Me\u0111utim, aktuelne cene elektri\u010dne energije u Evropskoj Uniji ne odslikavaju stvarne tro\u0161kove ve\u0107 predstavljaju legitiman, ali spekulativan, karakter ovog tr\u017ei\u0161ta, koji je mnogim kompanijama za proizvodnju elektri\u010dne energije u EU, zapravo svima koje ne koriste prirodan gas kao osnovni energent, doneo ekstremno visoke profite u drugoj polovini pro\u0161le i prvoj polovini ove godine.<\/p>\n To \u0161to je nekome svanulo zna\u010di i da se nekome smrklo. A smrklo se svim potro\u0161a\u010dima elektri\u010dne energije, a posebno industrijskim potro\u0161a\u010dima, kojima ovakve cene smanjuju konkurentnost na globalnom tr\u017ei\u0161tu. Stoga neke Vlade dr\u017eava \u010dlanica EU razmatraju administrativne mere suprotne osnovnim postulatima otvorenog tr\u017ei\u0161ta, kao \u0161to su, uvo\u0111enje dodatnog poreza kompanijama u energetskom sektoru koje su ostvarile ekstra profit, ili administrativnog ograni\u010davanja cene energije za pojedine potro\u0161a\u010dke kategorije.<\/p>\n Smrklo se svim potro\u0161a\u010dima elektri\u010dne energije, a posebno industrijskim potro\u0161a\u010dima, kojima ovakve cene smanjuju konkurentnost na globalnom tr\u017ei\u0161tu<\/p><\/blockquote>\n Da rezimiram, model regulisanih cena koji postoji u Srbiji, uz napomenu da je cene potrebno korigovati kako bi dostigle ekonomski odr\u017eiv nivo, mo\u017ee biti izuzetno va\u017ean za pre\u017eivljavanje energetske krize, koja \u0107e, sada je to sasvim izvesno, trajati barem pet do deset godina, sa velikom verovatno\u0107om da se cene energije na evropskim berzama nikada ne\u0107e vratiti blizu nivoa pre nastanka ove krize. Ovaj model mo\u017ee da opstane na du\u017ee staze samo ako je Elektroprivreda Srbije, kao javno preduze\u0107e za proizvodnju elektri\u010dne energije, sposobna da u potpunosti pokrije doma\u0107e potrebe ili njihov najve\u0107i deo. Ukoliko EPS bude morao da kupuje zna\u010dajne koli\u010dine elektri\u010dne energije na tr\u017ei\u0161tu, po cenama koje su nekoliko puta ve\u0107e od regulisane prodajne cene, bojim se da o nekoj odr\u017eivosti nema govora.<\/p>\n Moram da priznam da je aktuelna energetska kriza u\u010dvrstila moj stav da se ne sme zapostaviti uloga javnih kompanija za proizvodnju elektri\u010dne energije. Da bi se spoznaje o naru\u0161enom balansu izme\u0111u ponude i potra\u017enje ili o nekom drugom kriznom doga\u0111aju sprovele u konkretan rezultat, odnosno u izgra\u0111enu novu elektranu za proizvodnju elektri\u010dne energije, potrebne su godine. U tom vremenskom periodu kompanije za proizvodnju elektri\u010dne energije koje deluju na otvorenom tr\u017ei\u0161tu nastoje da kroz visoke cene \u0161to vi\u0161e uve\u0107aju svoj profit. Iako potpuno legitiman, ovaj model mo\u017ee imati ozbiljne socijalne i ekonomske posledice, i to je ono \u0161to se upravo de\u0161ava u Evropskoj Uniji.<\/p>\n Ukoliko dominantan udeo u doma\u0107im potrebama dolazi iz javne kompanije, Vlada te dr\u017eave mo\u017ee obuzdati \u017eelju svoje kompanije za ekstra profitom, odr\u017eati pristupa\u010dne cene elektri\u010dne energije i time sa\u010duvati standard gra\u0111ana, funkcionisanje javnih servisa i najva\u017enije, konkurentnost doma\u0107e privrede.<\/p>\n Ukoliko dr\u017eava \u017eeli da nastavi sa primenom modela sigurnog snabdevanja elektri\u010dnom energijom po pristupa\u010dnoj ceni, mora\u0107e da podr\u017ei ozbiljnu transformaciju EPS-a i obnavljanje njegovih proizvodnih kapaciteta, uz zna\u010dajno u\u010de\u0161\u0107e novih i \u010distih tehnologija<\/p><\/blockquote>\n Dugo godina EPS nije ulagao u izgradnju novih proizvodnih kapaciteta. Ukoliko dr\u017eava \u017eeli da nastavi sa primenom modela sigurnog snabdevanja elektri\u010dnom energijom po pristupa\u010dnoj ceni, mora\u0107e da podr\u017ei ozbiljnu transformaciju EPS-a i obnavljanje njegovih proizvodnih kapaciteta, uz zna\u010dajno u\u010de\u0161\u0107e novih i \u010distih tehnologija. Iz tih razloga svi EPS-ovi projekti (samostalni ili u formi partnerstva) moraju da imaju prioritet kod priklju\u010denja na mre\u017eu. \u010cak bi i za privatne investitore kao kriterijum na aukcijama dr\u017eava trebala da postavi procenat energije koji ostaje u Srbiji po dugoro\u010dno garantovanoj ceni.<\/p>\n Jasno je da ne postoji tehnologija koja je dominantna po svim bitnim parametrima. Stoga je najpre potrebno definisati te klju\u010dne parametre, odrediti im prioritet i uporediti sve raspolo\u017eive tehnologije:<\/p>\n Lokalno raspolo\u017eivi energenti i energetski izvori u na\u0161oj zemlji su svi vidovi obnovljivih izvora energije (sunce, vetar, hidroenergija, biomasa, biogas, itd.) kao i ugalj (lignit)<\/p><\/blockquote>\n Lokalna raspolo\u017eivost<\/u><\/strong> energenta odnosno energetskog izvora. Aktuelna energetska kriza je jasno pokazala koliko je za sigurnost snabdevanja va\u017eno raspolagati energentima ili izvorima energije na sopstvenoj teritoriji. To je posebno va\u017eno za male dr\u017eave poput Srbije, koje nisu u prilici da name\u0107u svoja pravila. Lokalno raspolo\u017eivi energenti i energetski izvori u na\u0161oj zemlji su svi vidovi obnovljivih izvora energije (sunce, vetar, hidroenergija, biomasa, biogas, itd.) kao i ugalj (lignit). Ono \u0161to nemamo su prirodni gas, nafta i naftni derivati i nuklearno gorivo.<\/p>\n Za svaku tehnologiju se moraju uzeti u obzir kompletni tro\u0161kovi izgradnje i odr\u017eavanja tih elektrana tokom \u017eivotnog veka<\/p><\/blockquote>\n Cena proizvodnje elektri\u010dne energije<\/u><\/strong> je svakako jedan od najva\u017enijih faktora u izboru najpogodnije tehnologije. Nije jednostavno izvr\u0161iti fer pore\u0111enje. Najpre, za svaku tehnologiju se moraju uzeti u obzir kompletni tro\u0161kovi izgradnje i odr\u017eavanja tih elektrana tokom \u017eivotnog veka. Na primer, za izgradnju nove termoelektrane koja koristi lignit, potrebno je uklju\u010diti i tro\u0161kove otvaranja novih povr\u0161inskih kopova, eksproprijacije potrebne teritorije, ekonomsku vrednost tog uglja, kao i tro\u0161kove saniranja pepeli\u0161ta i remedijacije povr\u0161inskih kopova na kraju \u017eivotnog veka ovih postrojenja. Pored prihoda od prodaje elektri\u010dne energije postoje ili \u0107e izvesno postojati neki dodatni prihodi ili rashodi, zavisno od primenjene tehnologije. Tako \u0107e, na primer, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije imati dodatan prihod prodajom sertifikata o garanciji porekla na doma\u0107em ili regionalnom tr\u017ei\u0161tu ali i dodatne tro\u0161kove vezane za balansiranje. Sa druge strane, elektrane bazirane na fosilna goriva (ugalj, gas, mazut) pla\u0107a\u0107e takozvane ekolo\u0161ke takse.<\/p>\n Uticaj na \u017eivotnu sredinu<\/u><\/strong>. Pored emisije gasova koji dovode do globalnog zagrevanja na\u0161e planete, a \u010dije smanjenje je deo me\u0111unarodnih obaveza Republike Srbije, posebnu pa\u017enju bih skrenuo na efekte zaga\u0111enja vazduha, tla i vode neposredno u okru\u017eenju energetskih objekata, posebno termoelektrana. U na\u0161em narodu sve vi\u0161e narasta svest o \u0161tetnom uticaju ovih zaga\u0111enja. Postoje ozbiljne studije i modeli koji ovaj negativan uticaj iskazuju kroz dodatne tro\u0161kove koje neko dru\u0161tvo ima usled le\u010denja oboljenja nastalih ovim zaga\u0111enjima, kao i tro\u0161kova odsustva sa posla radno sposobnog stanovni\u0161tva. Zaklju\u010dak ovih studija je da su to veoma visoki tro\u0161kovi.<\/p>\n Uticaj na elektroenergetski sistem<\/u><\/strong>: Jedna od retkih slabih strana vode\u0107ih tehnologija obnovljivih izvora energije, a to su proto\u010dne hidroelektrane, vetroelektrane i solarne elektrane, je potpuna zavisnost njihove proizvodnje od raspolo\u017eivosti vode, vetra i sunca, a ne od potreba za elektri\u010dnom energijom u tom trenutku. Ova slabost prevazilazi se izgradnjom sistema za skladi\u0161tenje elektri\u010dne energije.<\/p>\n U situaciji kada je tr\u017ei\u0161na cena elektri\u010dne energije mnogostruko ve\u0107a od realne \u201eproizvodne\u201c cene, brzina pu\u0161tanja u pogon elektrane postaje jedan od klju\u010dnih parametara<\/p><\/blockquote>\n Brzina realizacije projekta<\/u><\/strong>. U nekim drugim vremenima ovaj faktor mo\u017eda ne bi bio ovako va\u017ean. Me\u0111utim, u situaciji kada je tr\u017ei\u0161na cena elektri\u010dne energije mnogostruko ve\u0107a od realne \u201eproizvodne\u201c cene, brzina pu\u0161tanja u pogon elektrane postaje jedan od klju\u010dnih parametara. Prema raspolo\u017eivim podacima, u poslednjih 10 meseci Srbija je potro\u0161ila 1.5 milijardu dolara na uvoz elektri\u010dne energije. Procene su da \u0107e za \u201cpre\u017eivljavanje\u201c ove zime biti potrebne barem jo\u0161 2 milijarde dolara. Postoje ozbiljne indicije da se situacija ne\u0107e bitno popraviti te da \u0107e i narednih nekoliko godina cena na tr\u017ei\u0161tu elektri\u010dne energije biti izuzetno visoka. To zapravo zna\u010di da svaki mesec skra\u0107enja rokova izgradnje novih proizvodnih kapaciteta zna\u010di desetine i stotine milion dolara vi\u0161e u dr\u017eavnoj kasi.<\/p>\n Kada saberem i oduzmem sve ove faktore moj glas definitivno ide ka obnovljivim izvorima energije. Ako stavimo po strani male hidroelektrane, koje su pod nekom vrstom moratorijuma, preostali raspolo\u017eivi hidroenergetski potencijal u na\u0161oj zemlji nije velik. Ono \u0161to preostaje, a \u0161to mo\u017ee \u010diniti okosnicu budu\u0107e elektro energetike u Srbiji, su solarne i vetro elektrane. Neka istra\u017eivanja pokazuju da je optimalno imati pribli\u017eno jednak odnos ovim elektrana. Ipak ja blagu prednost dajem solarnim elektranama<\/p>\n Najpre zbog ne\u0161to ni\u017ee \u201eproizvodne\u201c cene elektri\u010dne energije, a zatim i zbog bolje korelacije sa oblikom potro\u0161nje na nivou dana, posebno kod solarnih elektrana kod kojih su paneli postavljeni na sistemima za pra\u0107enje kretanja sunca. I kona\u010dno, zbog mogu\u0107nosti da se solarne elektrane ravnomerno rasporede po teritoriji na\u0161e zemlje. Ovo je veoma bitno kako bi se sa\u010duvao pouzdan i siguran rad na\u0161eg sistema. Svi postoje\u0107i vetro parkovi, kao i ve\u0107ina vetro projekata u razvoju koristi \u201eko\u0161avski\u201c vetar kao svoj \u201eenergent\u201c. To zapravo zna\u010di da \u0107e se sve ove elektrane pona\u0161ati kao jedna velika zbirna elektrana, \u010dime se uslovi za balansiranje ovakve proizvodnje zna\u010dajno komplikuju.<\/p>\n Svi solarni i vetro projekti treba da budu opremljeni sopstvenim sistemima za balansiranje<\/p><\/blockquote>\n Ipak zbog mogu\u0107eg negativnog uticaja na rad elektroenergetskog sistema, svi solarni i vetro projekti treba da budu opremljeni sopstvenim sistemima za balansiranje, ili da njihovo pu\u0161tanje u pogon bude vremenski koordinisano sa ve\u0107im projektima skladi\u0161tenja elektri\u010dne energije, poput projekata koje EPS ve\u0107 razvija.<\/p>\n Primetno je da se re\u010d balansiranje veoma \u010desto koristi poslednjih meseci i imam utisak da je svako koristi iz perspektive sopstvenih zadataka i ciljeva. Dominantno se tu misli na odstupanje izme\u0111u kratkoro\u010dnog plana proizvodnje posmatrane elektrane (za dan unapred ili unutar tog dana) i stvarno ostvarene proizvodnje te elektrane. Me\u0111utim, potrebno je razmi\u0161ljati i o ravnote\u017ei kad se analizira ukupan plan proizvodnje i ukupan plan potro\u0161nje u sistemu na godi\u0161njem (ili sezonskom) nivou. Tada je primerenije koristiti re\u010d bilansiranje.<\/p>\n Potreba za balansiranjem i bilansiranjem postoji i u sistemima bez obnovljivih izvora energije, ali svakako zna\u010dajno raste sa porastom u\u010de\u0161\u0107a obnovljive energije.<\/p>\n U narednoj deceniji o\u010dekuje se i da skladi\u0161tenje vodonika, odnosno amonijaka postane komercijalno opravdana tehnologija<\/p><\/blockquote>\n Trenutno postoje dve komercijalno opravdane tehnologije za skladi\u0161tenje elektri\u010dne energije: pumpno-akumulacione elektrane i sistemi energetskih baterija. U narednoj deceniji o\u010dekuje se i da skladi\u0161tenje vodonika, odnosno amonijaka postane komercijalno opravdana tehnologija. Pored toga, upravljanje potro\u0161njom, kao i takozvana \u201eelektrifikacija\u201c sektora transporta i grejanja, mogu biti efikasni na\u010dini za ostvarenja balansa izme\u0111u proizvodnje i potro\u0161nje.<\/p>\n Postoje stavovi da su pumpno-akumulacione elektrane i energetske baterije konkurenti i da u sistemu nema mesta za obe tehnologije. Po meni to je pogre\u0161an stav. Obzirom na svoju fleksibilnost, bolju efikasnost ciklusa punjenja i pra\u017enjenja, i brzinu odziva, baterije predstavljaju bolje re\u0161enje za veoma brze, kratkoro\u010dne, unutar dnevne intervencije. Za potrebe vi\u0161ednevnog, pa \u010dak i sezonskog skladi\u0161tenja energije, pumpno akumulacione elektrane i dalje predstavljaju isplativije re\u0161enje.<\/p>\n Baterije za skladi\u0161tenje energije od par stotina mega-vat-\u010dasova mogu se instalirati u roku od 3 meseca<\/p>\n Instalacija energetskih baterija je veoma brza. Postrojenja od par stotina mega-vat-\u010dasova mogu se instalirati u roku od 3 meseca. Na \u017ealost, za izgradnju ve\u0107ih pumpno-akumulacionih elektrana, pored mukotrpnih ispitivanja i savladavanja prepreka ekolo\u0161ke odr\u017eivosti, potrebno je preko 10 do 15 godina kako bi se takva postrojenja izgradila i \u00a0pustila u pogon.<\/p>\n Kona\u010dno, istakao bih potrebu da se kreira odgovaraju\u0107i model koji bi podstakao ulaganja u postrojenja za pru\u017eanje balansnih i ostalih sistemskih usluga. U dosada\u0161njoj evropskoj praksi se pokazalo da je kratkoro\u010dno tr\u017ei\u0161te sistemskim uslugama daleko nestabilnije od tr\u017ei\u0161ta \u201eobi\u010dne energije\u201c i da te ogromne fluktuacije unose preveliki rizik i neizvesnost finansijskih projekcija potencijalnim investitorima. Stoga su \u010dak i u nekim najrazvijenijim dr\u017eavama, poput Velike Britanije, primenjeni modeli dugoro\u010dnog ugovaranja kapaciteta za pru\u017eanje ovih usluga.<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sektor energetike u Srbiji se nalazi na istorijskoj prekretnici, poru\u010duje profesor Nikola Rajakovi\u0107 u intervjuu za Balkan Green Energy News<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":52099,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,6295,482,1],"tags":[5468,4248,6536,93,714,1854,190,1041,5505,1098,668,815],"class_list":["post-52094","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-energetska-kriza","category-intervju","category-obnovljivi-izvori-energije","tag-balansiranje","tag-baterija-za-skladistenje-energije","tag-bilansiranje","tag-biogas","tag-biomasa","tag-energetska-tranzicija","tag-eps","tag-hidroenergija","tag-nikola-rajakovic","tag-reverzibilna-hidrelektrana","tag-solarna-elektrana","tag-vetroelektrana","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\nCena elektri\u010dne energije koju pla\u0107aju krajnji potro\u0161a\u010di u Srbiji znatno je ni\u017ea od cene koju pla\u0107aju potro\u0161a\u010di u dr\u017eavama Evropske Unije. Da li je to odr\u017eiv model za na\u0161 elektroenergetski sektor?<\/h3>\n
Da li to zna\u010di da se Vi zala\u017eete za zna\u010dajniju ulogu EPS-a?<\/h3>\n
Koja tehnologija je po Vama najbolja u na\u0161im uslovima?<\/h3>\n
Balansiranje je re\u010d koju mnogi koriste u poslednje vreme. Da li je pravilno koristimo? Kakav je Va\u0161 stav u pogledu potreba za balansiranjem i koja tehnologija je po vama najbolja?<\/h3>\n